Kome je namewena ova kwiga?

Ova kwiga je namewena onima koji tek

nameravaju da nabave ma~ku, onima kojima je

ma~ka nenadano i nedavno dospela u ku}u, kao

i onima koji ve} imaju ma~ku, a nisu upu}eni u

sve wene potrebe.

Od nabavke, preko prvih dana u novom

domu, do zrelosti i macewa, sve je obja{weno

na jednostavan na~in.

Potrudili smo se da ~itawe ovog

priru~nika bude lako, tako da bude donekle

razumqiv i deci, kojoj je gajewe ma~eta mala

obaveza, ali obaveza koja ima vaspitnu ulogu,

jer razvija ose}aj odgovornosti.

@elimo Vam da uz pomo} ovog pri -

ru~nika lako i brzo uspostavite pravi odnos

sa Va{im pridru`enim ~lanom doma}instva!

Autor

7Ma~ka

O ma~ki

Ma~ka, iako je svrstana u doma}e`ivotiwe, nikada se nije odo -

ma}ila u onom pravom smislu te re~i.Mo`da bi prikladnije bilo re}i da se pri -pitomila. Zadr`ala je pomalo rezervisanstav prema ~oveku, i ma koliko da je vezanaza wega, uvek pokazuje neku neukrotivost isamo svojnost.

Ma~ka, posebno u mladosti, postajenajprivr`enija onom uku}anu koji jojposve}uje najvi{e pa`we. I to onom koji jenajvi{e mazi i koji se najvi{e igra s wom,dok joj je mawe bitno ko je hrani. Ma~katime mo`da iskazuje svoju nepotkupqivost,ili mo`da ose}a iskrenost u iskazivawuose}awa, pa ovu osobu prihvata za gospo-dara.

9Ma~ka

Misti~nost ma~ke vekovima jenedoku~iva qudskom rodu. Pripitomqena jejo{ u starom Egiptu, zna~i oko 4.000 godinapre nove ere, i tamo je smatrana bo`anskimstvorewem, dok je u Evropi prihva}ena kaodoma}a `ivotiwa tek u sredwem veku.

Odbojnost Evropqana prema pripit-omqavawu ma~ke najverovatnije je bilaposledica wenog neuobi~ajenog i za qudepomalo neshvatqivog karaktera. I dandanas zapawuju wene gotovo neverovatnesposobnosti i za~u|uje wena neukrotivost.

10 Ma~ka

O izgledu i pona{awu

Ma~ka pripada porodici zveri.Me|u svim ~lanovima ove poro -

di ce ona je jedna od najgipkijih i najokret-nijih `ivotiwa. Ima takve mi{i}e i takvugra|u da je sposobna da ~ini najbr`e po -krete u `ivotiwskom carstvu.

Ma~ka hoda na vrhovima prstiju. Onise zavr{avaju mekim jastu~i}ima, pa joj jehod ne~ujan ne samo za qudsko uvo, ve} i zanajve}i broj pla{qivih i osetqivih`ivotiwa. Hoda "ma~ijim", elegantnimpokretima, podignutih u{iju, dignutogrepa i {iroko otvorenih o~iju. Ovakavizgled ma~ke odi{e qupko{}u, meko}om igraciozno{}u.

11Ma~ka

Prema qudima

^oveku prilazi mazno, umiqavaju}ise i privijaju}i mu se uz noge. Potompoku{ava da mu usko~i u krilo da bi bilama`ena. Da bi uzvratila qubav, liznu}eruke koje je maze.

Prema neprijateqima

Oseti li ma~ka da je ugro`ena, bilood druge `ivotiwe, na primer psa, ili odnepoznatog ~oveka koji se prema woj pona{aagresivno, ova qupka i umiqata `ivotiwaodmah se pretvara u malu zver: svoje sna`notelo sazdano od oko600 mi{i}a poguriu napeti polo`aj izkog se sprema uskok, iskezi zube iotvara cela usta dabi ih sve pokazala.Frk}e, u{i povijaunazad, skupqa o~i,a kanxe, dotle skri -

15Ma~ka

O ~ulima ma~ke

^ulo vida

Ma~ka vidi ~etiri puta boqe od~oveka.

Osim toga, wene zenice su toliko pri-lagodqive da pri jakom svetlu mo`e tolikoda ih skupi da mo`e da gleda direktno premasuncu, a da joj ono ne smeta da opa`a drugepredmete i doga|aje uokolini. Sli~no je i samrakom.

Ma~ka u potpunommraku ne mo`e da vidi.Ali, i najmawa koli~inasvetlosti, koju daje samonekoliko zvezda u mra ~ -

20 Ma~ka

Nabavka i izbor ma~eta

Tri su naj~e{}a na~ina nabavkema~eta. Va{e `eqe i potrebe }e

odrediti za koji }ete se na~in opredeliti,ali bitno je da unapred znate da }e Vampored toga {to }e Vam prirediti mnogozadovoqstava u zajedni~koj igri i pa`wi,{to }e Vam biti izvanredno dru{tvo kadapo`elite da se odmorite od qudi, bi}e iVa{a svakodnevna obaveza koja Vam ne}eoduzimati mnogo vremena i ne}e tra`itiprevi{e anga`ovawa.

Evo koji su uobi~ajenina~ini nabavke ma~eta:

- napu{teno ma~e

- poklon od prijateqa

- kupovina pedigrirane

ma~ke

26 Ma~ka

Ma~e - prvi dani u novoj ku}i

Bez obzira na koji od ova tri na~inanabavimo ma~e, postoje osnovna pravila pokojima se ma~i}i gaje.

Premlado ma~e

Ma~e mla|e od ~etiri nedeqe nijesposobno da se hrani samo. Ono u potpunos-ti zavisi od majke i wenog dojewa. Ukolikosmo ipak nabavili ma~e mla|e od ovogstarosnog doba, moramo da ga hranimopipetom ili {pricem, onokvim kakvim sedaju injekcije. Ovako mladom ma~etu dajemokuvano kravqe mleko tako {to mu u ustakapqemo kap po kap onom brzinom kojommo`e da guta. Vrlo je va`no da mleko bude

27Ma~ka

zagrejano na temperaturu koju bi imalo da gama~kamajka doji, a to je 40 stepeni. Ma~emora da se hrani na ovaj na~in svakih neko-liko sati.

Ovako gajeno ma~e vrlo brzo i lakonapreduje, samo ako smo u ovom poslu upornii revnosni.

Zrelo ma~e

Ma~e staro mesec i po dana je ma~ekoje je napunilo idealnu starost u kojoj biga trebalo odvojiti od majke. Ono je do tadaskupilo dovoqno snage i otpornosti koju jesteklo sisawem maj~inog mleka da mo`e dapo~ne da `ivi samostalno. U tom dobu ve} isamo po~iwe da se osamostaquje, a nas, novoghranioca, po~iwe da do`ivqava kao"ro|enog" starateqa. Za nas se vezuje vrlointezivno. Prve dane }e provesti u na{emkrilu ili blizini, a kako su sve ma~ke veli-ki spava~i (spavaju i po 18 sati dnevno), i usnu.

Kako je sa {est nedeqa sasvim jesposobno da se samo hrani i na{e obaveze

28 Ma~ka

oko ishrane se svode na to da mu obezbedimo~iste i pune ~inije za hranu i vodu.

To je i period kada se vrlo brzo ilako navikava na "li~nu" higijenu, kao {toje vr{ewe nu`de u posudu koja je samo za tonamewena.

29Ma~ka

Ishrana, vaspitawe i sme{taj ma~eta

Ishrana ma~eta

Osnovna hrana mladom ma~etu jemleko, ali ve} od kraja drugog meseca treba-lo bi da po~nemo da ga navikavamo i nadruge vrste hrane.

Osnovna stvar je u tome da ma~e odpo~etka tre}eg meseca po~ne da jederazli~ite vrste hrane. Ono }e je onda i kas-nije rado jesti i kada odraste. Sirovo ilikuvano meso, iznutrice, riba, sirova jaja suobavezni u ishrani ma~eta. Ukoliko se uranoj mladosti navikne, je{}e ono {to i mijedemo na na{oj trpezi, i kuvane `itarice, ipasirano povr}e.

Nije neophodno da ma~e u svojoj }asisa hranom ima preko celog dana punu ~iniju,

31Ma~ka

za{to je ne{to {to je nekad bilo dopu{tenosada zabraweno.

Nu`da: ma~e brzo u~i

Prvo i osnovno {to pada na pametnovom vlasniku ma~eta je gde }e ono da vr{inu`du. Ma~ka je vrlo pedantan i uredanku}ni qubimac, tako da ovo u stvari nijenekakav problem ni za wega ni za uku}ane.Jo{ sasvim malo ma~e ne}e samo sebidozvoliti da vr{i nu`du bilo gde po ku}i.Dovoqno je da mu u kupatilu ili nekomsporednom hodniku pripremimo plitkuplasti~nu posudu od oko 30 sa 50 san-timetara u koju }emo da sipamo malo peskaili jo{ boqe "posipa", koji mo`emo kupitiu svakom pet{opu ili veterinarskoj apote-ci. Ma~e instiktivno zakopava svoj izmet iu prirodi, pa }e tako i samo na}i ovu posuduza vr{ewe ovog posla, tako da ne moramoposebno ni da ga u~imo tome.

Ovu posudu mo`emo svakodnevno dao~istimo i operemo i po potrebi zamenimopesak u woj. Za razliku od peska, posipi za

35Ma~ka

Zdravstvena preventivama~eta

Na samom po~etku priru~nikanapomenuli smo Vam da odmah po nabavcima~eta odete kod veterinara i da ga odnesetena pregled. Za ovaj postupak ima vi{erazloga.

Na tom pregledu veterinar }e Vampreporu~iti neka sredstva za sitne i lakeboq~ice koje se jednostavno i brzo le~e.

"^i{}ewe" od parazita

Ma~e najpre treba o~istiti od evenu-alnih crevnih parazita. Naime, dok je jo{bilo u maj~inoj utrobi, ma~e je moglo da sezarazi glistama, ukoliko ih je ma~kamajkaimala. Ovi paraziti u malim koli~inama

38 Ma~ka

Ma~e raste i vrlo brzo postaje ma~ak ili ma~ka

Ma~e postaje zrelo ili ako ho}eteodraslo ve} po navr{enih {est, a najdaqeosam meseci. I od tada ga treba tretiratikao odraslu ma~ku. U ovom poglavqu bi}ere~i o upravo odrasloj ma~ki.

Ishrana odrasle ma~ke

Odrasla ma~ka }e jesti onu hranu nakoju smo je nau~ili dok je bila mala.Me|utim, probavni trakt odrasle ma~kesadr`i enzime karakteristi~ne za meso -`dera, a to zna~i da odrasla ma~ka mora dase hrani mesom ili specijalno prire -mqenom industrijskom hranom.

41Ma~ka

Higijenai kupawe ma~ke

Ma~ka je vrlo ~ista

Mada ma~ka mo`e da se zavu~e i upodrum i u smetli{te, ona je vrlo ~ista`ivotiwa. Li`u}i se svojim hrapavimjezikom po celom telu i umivaju}i se{apama, ona do najsitnijih tan~ina o~istisvoje krzno od svih mirisa i ne~isto}a. Tojoj je u prirodi,jer da bi se ulovu pri{u wa -la plenu, onani~im ne sme dase oda, a poseb-no ne mirisom.

45Ma~ka

Qubavni `ivot ma~ke

Ma~ka za qubav stasava vrlo brzo.Ve} izme|u 6. i 8. meseca ona po~iwe dadobija nagon i `equ da se spari sa mâ~kom(mu`jakom).

Kada ma~ka ima prvo "terawe" mo`eda se poprili~no unervozi. U stawu je daska~e po celoj ku}i, da se vaqa po podu, dacepa name{taj i zavese,da poku{ava da isko~ikroz zatvoren prozor, aako iza |e napoqe odmahzapo ~ne "ma~iji kon ce rt":za vijawe koje po~iweuve ~e, a zavr{a va sepred zoru. Ovim zavi-jawem ma~ka prizivama~ka, koji se uvek na|eu blizini, jer ovih

47Ma~ka

Kako izgleda ma~je qubavno ve~e

Ma~ak sedi u sredini i brunda u basu.Oko wega sede ma~ke i mjau~u u altu (to smovaqda svi ~uli). Da bi ma~ak dostigaoovakav nivo "pa{e", ili "vlasnika" harema,mora prvo borbom da zaslu`i ovo mesto,odnosno da u tu~i savlada sve suparnikekoji bi po`eleli wegov polo`aj.

Sam qubavni ~in (parewe) ma~ka ima~ke, za `enku je poprili~no bolan.Ma~kov qubavni organ je poprili~no hra-pav, pa je ma~ka poprili~no bolno voqena.Zato je ovaj wihov ~in vrlo glasan.

Da bi za~ela, ma~ki je dovoqno samojedno parewe: jajne }elije ma~ke se u materi -cu spu{taju tek po{to je izvr{ena kopu-lacija.

48 Ma~ka

Macewe ma~ke

U nastavku teksta, objasni}emo Vamkako da se pona{ate prema ma~ki koja trebada se omaci, kao i prema wenom porodu uprvim danima. Potom }e biti re~i i o tomekako je ne`eqenu skotnost mogu}e izbe}isasvim ili da ona bude re|a.

Ma~ka }e se omaciti

Kao {to smo ve} naveli, ma~ka nosimlade u stomaku oko 2 meseca. Da je ma~kaskotna vidi se tek posledwih dana predmacewe (poro|aj). Tek onda joj naraste trbuhi pove}aju joj se mle~ne `lezde.

Ma~ka koja `ivi u stanu omaci}e sena onom mestu koje joj za to najvi{e odgo-vara. Ono mora da bude tamno, povu~eno i

Kontrola nataliteta ma~aka

Ma~or

Kada ma~or oseti ili ~uje ma~ku da gadoziva naprosto poludi. Ukoliko jezatvoren u ku}i, on }e na sve na~inepoku{avati da do|e do we. Ako uspe da sedohvati qubavnice mo`e da se dogodi da muglava poludi i da se vi{e ne vrati ku}i, jer}e po~eti da tra`i nove devojke.

Ovo se ~e{}e de{ava mla|imma~orima, koji su neiskusni. Zreo ma~ak,stariji od godinu i vi{e dana, lako }eiza}i na kraj kako sa suparnicima kojipoku{avaju da zauzmu mesto "pa{e", tako isa ma~kama koje }e poku{avati da mu se dod-vore ili potuku sa wim pre parewa, {totako|e nije redak slu~aj.

Zato bi mladog ma~ka trebalo, poseb-

53Ma~ka

Rase ma~aka

Gajewe rasnih `ivotiwa usvetu je tradicija Britanca. Wihova te`wada postignu ~istotu rase datira jo{ iz sred-weg veka. ^isto}u rase su postizali selek-tivnim parewem `ivotiwa koje su imalenejkarakteristi~nije odlike za posebnurasu, ~ime su uspeli da ih izraze do krajwihgranica. To su radili sa sviwama, psima,kowima... pa tako i ma~kama.

Britanci su i osniva~i prvih klubo-va odgajiva~a odre|enih rasa ma~aka. Zasvaku rasu su postavili standarde kojimoraju da se po{tuju i da se genetski pon-avqaju. Da bi se to postiglo, bilo jeneophodno da se pojedine rase ne me{ajuizme|u sebe, pa su uveli pedigree, rodosloveu kojima se vodi evidencija o precima neko-

56 Ma~ka

Egipatska

Egipatska ma~ka je najstarija odo -ma}ena rasa za koju se zna. Jo{ pre 4.000 god-ina u starom Egiptu tretirana je kao vrstabo`anstva.

1954. godine ruska princeza NatalijaTrabeckaja uvezla je prve ma~ke ove rase izEgipta u Italiju. Najve}i broj dana{wihpedigriranih ma~aka ove rase poti~e ba{iz tog uvoza.

Spada u sredwe velike ma~ke, sklad-nih linija tela. Kre}e se graciozno, pritomjoj se isti~u dobro razvijeni mi{i}i.

Egipatska ma~ka (Mau, kako je zapra-vo zovu Egip}ani),je jedina prirodnopegava rasa doma -}ih ma~aka. Tamnepege su jojnasumi~no raspo -re|e ne po telu, anoge i rep su jojokru`e ni tamnim

58 Ma~ka

natom po izvrsnom likeru. [artru ima krupno telo na propor-

cionalno tankim nogama. Radije seogla{ava cvrkutom nego mjaukawem. Vrlo jeupu}ena na ~oveka, voli da se dr`i po ruka-ma, voli da se igra loptom, ka`u da jefascinira televi zijski program i da volida u~estvuje u razgovorima preko telefona.

Ruska plava

Ova ma~ka vodi poreklo od"kraqevske ma~ke" kakvu su gajili ruskicarevi.

Kratko ipli{asto krzno joj jejedinstveno ni jednadruga rasa nema nisli~no takvom. Osnovadlake joj je svetloplaveboje, a vrhovi dlaka susrebrnasti. O~i su jojsmaragdnozelene. Ima

62 Ma~ka

dugo, mi{i}avo i vitko telo. Spada u ma~kesredwe veli~ine.

Inteligentna je, tiha i osetqiva.Voli da se igra, skaku}e, pewe, ali je pritom vrlo pa`qiva retko kad joj se desi danapravi neku {tetu. Dru`equbiva je iodana onom ko je voli.

Evropska kratkodlaka

Pro{irila se po Evropi sa staror-imskim doseqenicima pre 2000 godina.Tokom svih tih godina ukrstila se i saevropskom divqom ma~kom. Za razliku odbritanske kratkodlake,ameri~ke kratkodlake i{artrua, ~iji jeprete~a, nije {irokopri hva}ena kao rasnama ~ka u velikim udru -`e wima qubiteqa ras-nih ma~aka. Registro -vana je i standardizo-

63Ma~ka

Sfinks

Rasa je nastala slu~ajnom prirodnommutacijom u jednom leglu u Torontu uKanadi 1966. Ime je dobila zbog sli~nostipo izgledu sa staroegipatskim skulpturamama~aka.

Ova ma~ka sredwe veli~ine,mi{i}ave gra|e je skoro }elava. Nema krzno,sem ne{to malih dla~ica poput onim kao naplodu breskve. I poredtoga je dosta popularname|u nekim qubiteqimarasnih ma~aka zbog svojemazne prirode.

Norve{ka {umska

Norve{ka {umska ma~ka u~estvovalaje u istra`ivawu sveta jo{ u vreme Vikinga.Naime, oni su je na svoja putovawa vodilida od mi{eva ~uva skladi{ta `ita nabrodovima.

68 Ma~ka

72 Ma~ka

poludugo, bele boje, a glava i rep su joj obo-jeni.

Vrlo je inteligentna i `ivahnama~ka, pomalo lutala~kog karaktera.^vrste je gra|e i odli~an pewa~. Ima veomamelodiozan glas. Vezuje se za jednoguku}anina i vezuje se za wega zauvek.

Angorska

Grad Angora je ime promenio 1930.godine u Ankara. Ova rasa ma~aka se uTurskoj i dan danassmatra nacionalnimblagom i ne mo}e seizvoziti bez odobre-wa vlade.

Angorska ma -~ka je izvorno beleboje, duge, svilenkastedlake, sa grivom okovrata, dugim krznomniz bokove i bogato

78 Ma~ka

}ale su se u ovozemaqske hramove u obliku~istobelih birmanskih ma~aka.

Dana{wa pedigrirana birmanskama~ka je svrstana u red ve}ih ma~aka. Imasredwe dugo krzno zlataste boje (mogu}e su iplava, ~okoladna, boja jorovana) sa tamni-jim krajevima tela licem, u{ima, nogama,repom. O~i su joj tamnoplave. Na {apamaima karakteristi~ne bele "~arapice".

Uop{te, karakterno je vrlo ne`na imirna, gotovo ravnodu{na. Ne zahteva redo -vno ~etkawe uobi~ajeno za dugodlake ma~ke,ali u`iva u wemu. Jako voli da se mazi i ide-alan je qubimac qudima koji vole ne`nu ma~ku.

Sijamska

Nekad su seKraqevske ma~keSijama mogle na}isamo u Kraqevimodajama i hramovi-ma Sijama. 1884,Kraq Sijama pok-

80 Ma~ka

Ma~i}i se ra|aju sasvim beli, a kako rastupostaju sve tamniji. Zanimqivo je da ovema~ka koja `ivi na toplijem klimatu imasvetliju boju krzna od one koja `ive na hlad-nijem. O~i su joj izrazito plave boje.Poznata je po svom jedinstvenom glasawukoje mnogi porede sa de~ijim pla~em.

Vrlo je inteligentna i radoznala, alije karakteri{e vrlo specifi~na narav.Hladno se odnosi prema qudima, ~ak kao daiskazuje prezir. Vrlo je uvredqiva i uko-liko joj se neko zameri, pamti mu to celog`ivota. Deluje dostojanstveno, ~ak pomalonadmeno, {to se mo`e videti i iz izrazawenih upadqivih o~iju.

Persijska ma~ka

1614. godine jedan italijanski pisaci putnik po zanimawu iz plemi}ke porodicedela Vale zbog nesre}ne qubavne afere po{aoje na dugo putovawe na Istok. Pijetro delaVale, kako se zvao, sa svog dvanaest godinadugog putovawa po Bliskom istoku doneo

83Ma~ka

Zakonske obaveze vlasnika ma~ke

Za gradske uslove obaveze su slede}e:ma~ka se ne mo`e dr`ati u zajedni~kimprostorijama zgrade, ve} samo u stanu.Vlasnik mora da se stara o sanitarnim ihigijenskim uslovima i le~ewu ma~ke, kao io tome da ma~ka ne ide u skitwu. Ako ma~kazagadi kojimslu~ajem zajed-ni~ke prostorije,vlasnik je du`anda ih o~isti. Ujednom stanu moguse dr`ati najvi{edve ma~ke, a wiho-vo potomstvo do~etiri meseca.

86 Ma~ka

Paraziti i bolesti ma~aka

Paraziti ma~aka

Postoje spoqni i unutra{wi parazi-ti ma~aka.

Spoqni paraziti

Buve

Buve su tamno braon insekti kojigrickaju ko`u ma~ke i na mestima ujedaizazivaju upalu ko`e. Po{to je upaqenamesta svrbe, ona ih ~e{e i gricka, pa timejo{ vi{e o{te}uje ko`u.

Po{to neke vrste buva koje `ive nama~kama prelaze i na ~oveka, treba ih podhitno istrebiti i potom primeniti neki odpreparata koji dugotrajno odbijaju buve odma~ke. Ovih preparata koji imaju odbijaju}edejstvo na buve ima u razli~itim oblicima,od ogrlica i sprejova do ampula, koje delujui po tri meseca.

90 Ma~ka

dlake, prekrivena pepeqastosivim naslaga-ma.

Bolest se prenosi direktnimdodirom. Vi{e su joj podlo`ne mlade ma~ke,a kako je prenosiva na qude, time su i decaugro`enija zbog mlade ko`e. Zato le~ewetreba provesti pod strogom kontrolom vet-erinara, a decu spre~iti da do|u u kontaktsa bolesnom `ivotiwom.

Unutra{wi paraziti

O crevnim parazitima je ve} bilore~i u poglavqu o ma~i}ima, u odeqku"Zdravstvena preventiva za ma~e". Tamo smoobjasnili osnovne stvari i o za{titi odparazitima odraslih ma~aka. Ovde }emomalo podrobnije objasniti koji su to.

93Ma~ka

Bolesti ma~aka

Ma~ka je vrlo otporno i `ilavostvorewe, pa zato vrlo retko i oboqeva.Mnoge ma~ke su ceo svoj vek do dubokestarosti `ivele bez ikakve pomo}istru~waka za ove stvari, ali to nije uvekslu~aj. Ovom slu~aju slu`e naredne stran-ice.

Najpre da znate da je normalna tem-peratura za ma~ku izme|u 38 i 39 stepeni, anormalan puls 110 - 120 otkucaja u minuti.

Temperatura se meri stavqawem vrhatoplomera u ~mar, a puls se meri saunutra{we strane butine.

Ma~ka je bolesna

Prve znake bolesti kod na{eg ku}nogqubimca }emo lako uo~iti: posta}e mrzovo-qan, nezainteresovan za igru, a onda i za svedoga|aje u wegovoj okolini. Izgubi}eapetit, presta}e da odr`ava svoju "li~nu"

97Ma~ka

Bolesti koje to nisu

Rahitis

Dok raste, ma~etu je neophodan kaci-jum da bi mu se kosti formirale kako treba.Ukoliko ma~e ne unosi dovoqno hrane kojasadr`i kalcijuma, obole}e od rahitisa, kojise karakteri{e zadebqawem zglobova, kao ikrhko{}u kostiju, koje se lako lome.

Pored hrane bogate kalcijumom,ma~etu je neophodno dodati i vitamin Dkoji omogu}ava ugra|ivawe kacijuma ukosti. Ovaj vitamin mo`ete da kupite usvakoj apoteci.

La`ni zatvor

La`ni zatvor nije bolest ukolikoma~ki posve}ujemo malo pa`we. ^e{}i jekod dugodlakih ma~aka.

Naime, ako ma~ka dobije jak proliv,mo`e da joj se dogodi da joj se dlake oko

Sadr`aj

PredgovorO ma~kiO izgledu i pona{awuO ~ulimaNabavka i izbor ma~etaMa~e prvi dani u novoj ku}iIshrana, vaspitawe i sme{tajZdravstvena preventivaMa~e raste i postaje ma~ak ili ma~kaHigijena i kupaweQubavni `ivot ma~keMacewe ma~keKontrola nataliteta ma~akaRase ma~akaZakonske obaveze vlasnika ma~keParaziti i bolesti ma~akaBolesti koje to nisu

57

101520262935384145485356838697

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

636.08(035)KNE@EVI], Oliver, 1959

Ma~ka / Oliver Kne`evi}. -Beograd : O. Kne`evi}, 2009 (Beograd: Beokwiga). - 98 str. : ilustr. ; 18 cm- (Biblioteka Moj qubimac)

Tira` 1.000

ISBN 978-86-912519-1-8a) Ma~ke - Priru~niciCOBISS.SR-ID 157937164