5c966229c4504e6489b0470046b873a1.pdf

ORIGINALNI NAUNI RAD UDK: 903/904:791-2(497.11)

, . . . 8. . 3 (2013)

Aleksandar Bandovi

Odeljenje za arheologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

[email protected]

Arheologija u kadru: predstave arheologije u srpskom filmu

Apstrakt: itanje popularne kulture moe doprineti refleksivnom sagledavanju

discipline kakva je arheologija. Film, kao deo popularne kulture, esto otkriva skrive-ne poruke koje mogu biti odjek, ili izlomljena slika u ogledalu discipline. Film i arhe-ologija ne samo da dele zajedniko poreklo u modernosti, ve i imaginarne prostore gde se susreu i prepliu prolost i sadanjost. Teme koje filmovi obrauju, kontekst u kojem se arheologija pojavljuje, govore o mestu koje disciplina ima u drutvu, ali nas podseaju i ta je sve to to ulazi u arheoloki diskurs. Sa druge strane, ukoliko portre-te imaginarnih arheologa iz filmova (npr. prof. Mihajlo Pavlovi, dr Vera Zari) upo-redimo sa svedoanstvima koja su izneta o arheologiji u Srbiji XX veka (Nikola Vu-li, Dragoslav Srejovi, Milutin Garaanin), pribliiemo se mestu susreta akademske i ire javnosti, nauke i publike, teorije i prakse.

Kljune rei: popularna kultura, film, arheologija, arheolozi, arheoloka etika

Postavljanje scene Ideja da se posvetim ovakvom radu inspirisana je lankom Marka Hola u

Evropskom asopisu za arheologiju, "Romancing the Stone: Archaeology in Popular Cinema", koji sam proitao jo kao student (Hall 2004). Ovaj tekst mi je ukazao na mogunost da arheolozi pored toga to mogu prouavati table, mape, klasifikovati keramiku i fibule, razgovarati o praistorijskim i istorijskim migracijama, te o zagonetnom poreklu plemena i naroda, mogu rei i neto drugo, neto od tema relevantnih izvan temelja i okova discipline.

U novije vreme pojavio se itav niz radova koji govore o odnosu popularne kulture i humanistikih disciplina, meu kojima su i oni posveeni arheologiji (Winter 2002, Holtorf 2007, 2007, McGeough 2004, Vasiljevi 2012). U okviru

lanak predstavlja donekle izmenjenu verziju izlaganja na nacionalnom nau-nom skupu "Srpska arheologija izmeu teorije i injenica", koji je odran u organiza-ciji Centra za teorijsku arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu marta 2013. godine.

raj revolucije

ALEKSANDAR BANDOVI

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is. 3 (2013)

846

bliskih disciplina u domaoj sredini, vredi pomenuti konferenciju pod nazivom Na svet, drugi svetovi. Antropologija, nauna fantastika kulturni identiteti, odr-anu 2009. godine u Beogradu. Tu je re o jednom specifinom anru, anru na-une fantastike, gde je sama fantastika shvaena, po reima urednika zbornika, kao neto "nalik laboratoriji etnologiji i antropologiji" (iki 2010, 6).

Cilj mi je da se pozabavim samim tumaenjem filmova, ali i poreenjem stvarnih i imaginarnih arheologa. Stoga moji izvori nisu samo filmovi nego i pisana graa, biografska ili autobiografska svedoenja samih arheologa, no-vinski lanci, intervjui ili internet stranice. Poredei nau disciplinu i film slu-iu se metaforom ogledala, dakle, interesuje me i sve ono barunasto i ude-sno to se nalazi sa "druge strane". Naravno, koristiu se nekim idejama nasta-lim u tumaenjim popularne kulture koje je predloio Don Fisk (John Fiske) u svojim knjigama itanje popularnog (2000) i Razumevanje popularne kul-ture (2010), no nije mi strana ni Adornova (Theodor W. Adorno) i Horkhaj-merova (Max Horkheimer) Dijalektika prosvetiteljstva, jer su oni ti koji uvode pojam kulturne industrije (Adorno i Horkheimer 1974).

Problem predstavlja i samo definisanje popularne kulture (up. 2010), kada imamo u vidu sve tekoe definisanja pojma kulture. Postoji ne-koliko stotina definicija kulture koju Kreber (Alfred L. Kroeber) i Klukhon (Clyde Kluckhohn) navode u svojoj knjizi Culture: A Critical Review of Con-cepts and Definitions (Kroeber & Kluckhohn 1952). Ipak, suprotno tvrdnji Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera, koji popularnu kulturu opisuju kao li-taniju uasa i horora, produenu ruku ideologije kapitalizma, shvatam njenu dijalektiku i vieznanost. Popularna kultura je zapravo uvek aktivna, ba kao i materijalna kultura. Da, popularna kultura je prepuna optih mesta i stereoti-pa, meutim, ona nije revolucionarna, kao to kae Don Fisk (Fiske 2010, 127). Popularna kultura savreno dobro funkcionie u preraspodeli moi u okviru jednog drutva. Od nje se i ne moe oekivati nita vie.

Meutim, da bih pokazao ovu vieznanost ili antropoloki reeno, mimezis popularne kulture, gde pod mimezisom podrazumevam "ispoljavanje simboli-kog i praktinog 'prilagoavanja' ili 'podraavanja' pripadnika odreene kulture u odnosu na simbole i postupke 'drugaije' kulture" (Fabijeti et al. 2002, 224), poslu-ie tri primera. U istraivanju sprovedenom meu Aboridinima ispostavilo se da je Rambo jedan od najpopularnijih filmova. Oni ovaj film nisu shvatali kao ame-riku ratnohukaku propagandu, niti su se svrstavali na neku od strana slo-bodnog Zapada ili neslobodnog Istoka ve su u ovom sluaju bili na strani Dona Ramba u borbi protiv svojih nadreenih oficira belaca. Rambo je po njima bio na strani Treeg sveta (Fiske 2010, 46-47, up. i orevi 2009, 282).

Drugi primer dolazi iz Indije, a govori kako se heroji zapadnog sveta, kakav je Aleksandar Veliki, mogu pretvoriti u tirane, u indijskom popularnom filmu Aleksander Sikandar. Film je nastao 1941. godine, u specifinom politikom kontekstu u kome se Indija u tom trenutku nalazila. Ponuena su najmanje dva

raj revolucije

raj revolucijeda li ima ovo poreenje negde

ARHEOLOGIJA U KADRU

, . . . 8. . 3 (2013)

847

itanja ovog filma: jedno je poistoveivalo Aleksandra sa Hitlerom, te je tako pozivalo Indijce na akciju, na uee u borbi protiv faizma na strani saveznika. Prema drugom itanju film je govorio Indijcima o njihovoj slavi u prolosti i mogao se sagledati u kontekstu antiimperijalistikog pokreta protiv britanske vlasti (Vasunia 2010). Ovo je naroito vano jer se moe ispostaviti da arheo-log-heroj/avanturista, u domaoj varijanti na filmu dobija jedno posve drugo znaenje, u odnosu na holivudske heroje kakav je, recimo, Indijana Dons.

Trei primer, o kome govori Tim Vinter (Winter), pokazuje kako popularna kultura utie i na samo shvatanje prolosti i prolih pejzaa. Naime, snimanje fil-ma Lara Kroft u Kambodi, na lokalitetu Angkor, ostavilo je tragove i na njegovo (ngkor) poimanje u javnosti (Winter 2002). U susretu lokalnog i globalnog, Angkor je u turistikom smislu postao susret izmeu ljudi i prostora koji je i materijalan i imaginaran. Turisti vie ne dolaze samo zbog ostataka iz prolosti, ve i da proive avanturu Lare Kroft. Kako navodi Vinter, na pitanje zato se popela na osetljivi krov jednog od hramova, jedna Kanaanka je rekla da se osea kao Lara Kroft koja istrauje dunglom zarastao Angkor (Winter 2002, 334).

Nisam ni antropolog, ni teoretiar popularne kulture, ve sam arheolog koji tumai slike i prilike arheologije i arheologa u domaem filmu, te mi ovo daje jednu drugaiju poziciju."Film koluje onog tko mu se predaje da ga identifi-cira sa zbiljom" kau ozbiljno Adorno i Horkhajmer, kritikujui filmsku in-dustriju, ali ja u ove njihove rei preokrenuti i doslovno upotrebiti (Adorno, Horkheimer 1974, 132). U tom smislu polazim i od one Godarove da "vlastito politiko obrazovanje dugujem filmu" (cit. po Levi 2009, 8).

Ukratko, zanimaju me toposi mesta susreta imaginarnih i stvarnih arheo-loga. Drugaije reeno, interesuje me onaj momenat kada armantni arheolog Tom Bakster, junak filmaVudija Alena (Woody Allen) Purpurna rua Kaira, obuen u svoju kolonijalnu kaki nonju, hrabro iskorai sa filmskog platna i stupi u stvarni svet. Film mi slui kao poligon za promiljanje o arheologiji u dananjoj i jueranjoj Srbiji.

Arheolog kao heroj/avanturista Trenutna debata koja se vodi meu arheolozima koji se bave, ali i ne bave

popularnom kulturom ne moe da proe, bez pomena lika Indijane Donsa. Pro-fesor na univerzitetu i plejboj sa biem, Henri Dons Junior je nepopravljivi avanturista, heroj koji slama enska srca, arheolog koji ita i tumai razna, sa-vremenicima nepoznata pisma, borac protiv nacista,1 Rusa i francuskih prevrtlji-

1 Iako se bori protiv nacista i njihovih arheologa dr Dons isto traga za Gralom, koji je zaista bio opsesija nacistike organizacije Anenerbe (Predako naslee). Mogue je

raj revolucijemislim da je trebao da upotrbe vie ovakvih primera jer mu ubwamom naslovu pie dabsebbavi arheologijom uvek filmu a prethodna dva primera nemaju nikakve veze sa istom

raj revolucijemogao je da poredi kako se uvek naoj kinetografiji odnose prema lokalitetima na kojima je snimano inae kako su ona koriena ili kako se to radi napolju ili zadto je to dobro odnosno zastonie

raj revolucije?

raj revolucije

ALEKSANDAR BANDOVI


848

vih arheologa. Indijana se suoava sa vanzemaljskim i onozemljskim, u svojim potragama za Gralom, zavetnim kovegom, kristalnom lobanjom. Koliko je ulo-ga Indijane Donsa vana u svetu arheologa govori i komentar Pola Bana (Paul Bahn), koji kae da kod amerikih arheologa nije neobino pronai bi i poha-ban eir iza kancelarijskih vrata (Holtorf 2008, 25). Tako, za Dona Bintlifa (John Bintliff) nema sumnje da je Indijana Dons na strani pozitivistiki orijen-tisanih procesnih arheologa u svom krstakom pohodu protiv postprocesnih. U lanku iz 1993, "Zato je Indijana Dons pametniji od postprocesnih arheolo-ga?", Bintlif shvata Henrija kao simbol itave, po njemu, empirijske discipline, pozivajui se upravo na momenat kada Indijana Dons svojim studentima ob-janjava da je arheologija potraga za injenicama, a ne filozofskom istinom (Bintliff 1993, 100). Harison (Harrison) Ford je zahvaljujui ovoj ulozi, za za-sluge u popularizaciji arheologije, 2008. godine dobio poasno mesto u uprav-nom odboru Arheolokog instituta Amerike (AIA), a ameriki asopis Archaeo-logy posvetio je jedan broj legendi o kristalnoj lobanji, slavei Indijev povratak na film.2 Meutim, pored toga to je nekim arheolozima zaista bio inspiracija, drugi su oseali da je potrebno kritikovati Indijanu kao da je re o pravom arhe-ologu (Baxter 2002, 17, Marwick 2010, 395, Holtorf 2008, 26).

Ipak, Alfred Kider (Kidder) je pisao tri decenije pre Indijane Donsa: "U popularnom verovanju, i, naalost, u izvesnoj meri i u stvarnosti, postoje dve

vrste arheologa, oni maljavih grudi i oni bradati. [Varijanta sa maljavim grudima] po-javljuje se kao mladi snane vilice sa kolonijalnim lemom, pitoljem o pojasu, kre-i svoj put kroz dunglu u potrazi za izgubljenim gradovima i zakopanim blagom. Njegove izme, uvek visoko uglaane, dopiru do kolena, verovatno za zatitu od crnih mambi i drugih vrsta smrtonosnih zmija. Jedini izuzetak koji pravi naspram tekoa i opasnosti njegovog poziva je da svoju majicu dovoljno otkopa ne bi li pokazao mu-kost svojih grudi" (cit. po Holtorf 2007, 65).

Ono to je vedski arheolog Kornelijus (Cornelius) Holtorf predstavio kao

A temu3 u knjizi Arheologija je brend odgovara slici arheologa kao avanturi-ste u venoj potrazi za novim avanturama i sjajnim artefaktima (Holtorf 2007, 63-75, vidi i Shanks 1992, 45, Palavestra 1983).

da je inspiracija za Indijanu Donsa dola zapravo od Ota Rana (Otto Rahn), nemakog istoriara koji je zaista tragao za Gralom inae upravo lana Himlerovog Anenerbea (Arnold 2006, 159).

2 http://www.archaeological.org/news/aianews/282, http://archive.archaeology.org /0805/etc/indy.html, http://archive.archaeology.org/0805/trenches/indy.html (pristuplje-no 10. 1. 2013).

3 Holtorf pie o etiri glavne teme koje povezuju arheologe i popularnu kulturu: Arheolog kao avanturista, arheolog kao detektiv, arheolog koji pronalazi velika otkri-a i arheolog kao zatitnik lokaliteta i nalaza (Holtorf 2007, 63).

raj revolucijevie se bavi kako drugi razumeju arheologiju nego to pokuava da da svoje miljenje od istoj

raj revolucije

raj revolucijesvidja mi se koncept pronalaenja osnove populwrne ahl uvek pisanim izvorima mnogo pre nastanka samog filma

raj revolucije

ARHEOLOGIJA U KADRU

, . . . 8. . 3 (2013)

849

Sl. 1. Arheolog Milan (Branislav Lei) reava misteriju lavirinta Arheologija je avantura i u domaem filmu Miroslava Lekia, Lavirint (2002).

Iako u sporednoj ulozi, na e arheolog Milan (Branislav Lei) u ovom trileru biti klju za razreavanje misterije lavirinta koji se nalazi ispod Kalemegdana (sl. 1). U pitanju je sredoveni profesor, koji pokazuje ljubav prema kaketima, a naravno, tu je i zgodna plavua kao njegova lina sekretarica. On je taj koji pomae svom bratu sa nadimkom Pop (Dragan Nikoli), da se rei svojih grehova iz mladosti, da nae put kroz tajne lavirinta koji je jo u "Porfirijevo vreme" izgradila hrianska sekta Arijanci. Osobine svakog dobrog arheologa: "profesorka logika" i poznava-nje latinskog, bie od najvee vanosti za njihove podzemne avanture. Razreenje filma se ipak dogaa na jednom drugom nivou, bez nauke i racionalnosti. Kljuni kadar filma je prikazan u onom trenutku kada na arheolog prua ruku svom bratu jasna je aluzija na Mikelanelovu sliku Stvaranje Adama (sl. 2). U pitanju je mo-menat pokajanja njegovog brata, biveg kockara. Arheolog ga poziva da se poka-je, a ovaj prihvata ruku. "Nisam znao, verovao sam!" rei e na arheolog, kada se budu nali na sigurnom. Slino tako e Indijana ponavljati: "Only the penitent man will pass" (samo e pokajnik proi), dok bude pokuavao da rei zagonetke iskuenja, u potrazi za Gralom. Dakle, arheolog je kao neko sveteno lice. Pozna-vanje nauke je u redu, ali pravo saznanje se krije u susretu sa boijim, sa sakral-nim. Stoga arheolog objedinjuje u sebi dve linosti, naunika i svetenika. Ba kao to je to nekad inio don Frane Buli.4 Arheolog se zato odlino snalazi u Lavirintu, u ezoterinom okruenju, naoruan znanjem ali najvanije verom.

4 Za Franu Bulia indikativna je Katieva pohvala u asopisu Obnovljeni ivot (Kati 1934).

raj revolucije

raj revolucijekako je ovo relevanto uvek celoj prii?

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijeda li ovo vazi I uvek stvarnoj ahl

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijeprotivrecan samom sebizato koristi primer za predstavljanje arheologije kad iI sam kae da se ne dolazi naunim putem do resenja

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijepobogu. naunik se poredi sa svestenim licem?

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijekao kada bih ja uvek mom radu pobedila apokalipsu I borbu izmdju al i h

raj revolucije

raj revolucijePOBOGU

ALEKSANDAR BANDOVI


850

Sl. 2. "Stvaranje Adama" Pogledajmo sad kako se stvarni arheolozi snalaze sa lavirintom. Analizira-

jui mozaik lavirinta iz Galerijeve palate sa Gamzigrada Aleksandar Jovano-vi e tako rei i ovo:

"Beskonana su putokazja znaenja lavirinta. Sustiu se tu misterija, posveenost,

okultizam, utopijsko dosezanje cilja sa intimnim vizijama naruioca ove slike razue-nog simbolizma" (J 2006, 195),

a na drugom mestu u vrlo prepoznatljivom stilu: "Nadopriavanje lavirinta je zamrenije i beskrajnije od, inae nedohvatne, sutine

lavirinta. Dorei istinu o njemu je beznadeni utopijski in, poput alhemijske potrage za zlatom, zauzdavanje sna ili reavanje homerovskog iskona" ( 2010, 7).

Ideja od koje Jovanovi kree je, naime, vrlo jednostavna: "Podstrek za pohaanje ove bremenite neizvesnosti nalazim u izvesnim prikazima

lavirinta na antikom novcu i na votivnim spomenicima u Gornjoj Meziji, naoj fol-klornoj grai kroz povezivanje sa raskrem, kao i mogunostima za prepoznavanje antikog nasluta o sakralnoj okosnici ove apokrifne slike" ( 2010, 8).

Arheologija, dakle, ne moe rei nita o lavirintu, stvar je krajnje misterio-

zna, ali kad smo ve upitani da kaemo neto o njemu, kada hoemo "dorei istinu o njemu", kada smo pozvani da reimo misteriju, onda emo naglasiti

raj revolucije

raj revolucijeinae gde je ovde vera arheologa za koju je reeno da je najvaznija

ARHEOLOGIJA U KADRU

, . . . 8. . 3 (2013)

851

da je re o sakralnoj stvari, koja pokazuje neki udan sakralni kontinuitet od antike do danas (up. 2011, 586-587). Prolost je tako, ne "tuina" Dejvida Loventala (David Lowenthal 1985), prolost je dodir sa sakralnim, prolost sama postoje sakralna.

No, vratimo se avanturi. Avanture se tako po pravilu dogaaju uglavnom na terenu, nikad u biblioteci. Istovremeno, jedan od osnovnih naina kojim se arheoloki nalazi prezentuju javnosti je kroz narativ o arheologu kao heroju. Obino iz skromnog okruenja, sa deijom fascinacijom za prolost, arheolog naputa svoje porodino gnezdo, odlazi na profesionalno usavravanje, a na-kon toga kree u nepoznate i egzotine predele, da rei nekakvu misteriju iz prolosti (Silberman 1998, 251-252). Taj narativ, recimo, moe se prepoznati kada Viktor Novak pie o Nikoli Vuliu. Otuda ne bi trebalo da udi to No-vak citira i sledee misli iz Vulieve autobiografije:

"Moje arheoloke ekskurzije po zemlji, po Srbiji i Makedoniji, Sandaku i na Duna-

vu, trajale su dosad itavih etrdeset godina. Bio je to naporan rad. esto se gladovalo, ili zeblo, jo ee patilo od ege, gazio sam s opasnou duboke reke ili prelazio vrletne planine, preturao spomenike nekoliko stotina kila teke, spavao na tvrdoj zemlji; vie puta stavljao sam ivot na kocku. Ne alim. Uspesi su bili divni. Osobito su moja otko-pavanja dala sjajne rezultate: u Trebenitu naao sam arhaine grobove pune zlata i dra-gocenih umetnikih predmeta; kod Skoplja sam otkopao ogromno i raskono rimsko po-zorite; na Dunavu sam poeo ispitivati rimski limes" (cit. po 1958, XX).

Tamo negde, posle svih tih avantura, ipak nas eka zasluena nagrada. Na

jednom drugom mestu, u jednom drugom vremenu, nadomak Drugog svet-skog rata, u sentimentalnom raspoloenju Isidora Sekuli piui u Politici o "Neobinom dejstvu obinih predavanju profesora Vulia" zabeleie i ovo:

"(...) Vidimo ostatke od ostataka: teko uzbuuje mnogo od tih ivota propalo, a

samo ono malano oteto, iskopano, na sunce i vazduh izvueno, ali to se na nae oi dalje troi, prosto zato to je prohujalo, prohujalo. Znate li vi arheolozi, ta je to pro-hujalo? Ali profesor Vuli ne da pasti u melanholiju. Kakva melanholija, kakvo 'pro-hujalo', kad tolika divna i bogata groblja u punoj konserviranosti ekaju arheologe!" (Politika 10. novembar 1940)

Kako stamenu herojsku figuru ovde naziremo! Kao u psalmu 23 Gospod

je moj pastir profesor Vuli je kao David u dolini smrti.

Kopai blaga U filmu Mesto susreta, Beograd (1988) arheolog dr Vera Zari (Ljiljana

Blagojevi) je umeana u potragu za naunicama vizantijske carice Teodore.

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijeopet besmislena poredjenja sa religijom

ALEKSANDAR BANDOVI


852

Po Veri Zari, arheologija nije samo sakupljanje kamenja, kao to to neko mo-e pomisliti. Na nagovor biveg mua, koji je takoe arheolog ali sada i kriju-mar antikviteta, ona odlazi na lokalitet Medijana, ne bi li pronala naunice. U lanac krijumarenja umeani su i austrijski vlasnici umetnikih galerija koji i lino uestvuju u krai ikona. Knjiga Feliksa Kanica (Felix Kanitz) Srbija, zemlja i stanovnitvo ( 1991) prikazana je kao svojevrstan putokaz i Bi-blija krijumarima i kopaima blaga. Kanic je po dr Veri Zari znao za vie nalazita nego mi danas.

Meutim, posle pronalaska naunica na Medijani dr Vera Zari kae: "Vi-di, o ovome arheolozi sanjaju itavog ivota!" Izmeu etike i slave ona bira slavu, prisvaja naunice, i tako i sama postaje rtva kriminalaca. Vrlo brzo od uloge zatitnika kulturnih dobara, ona se pretvara u neetinu enu kojoj je je-dino vano da naunice stavi na ui. Sada je u pitanju rodni sterotip ena e ostati ena, pa makar bila i arheolog.

Same naunice su predstavljene kao replika jednog nalaza iz Ritopeka bronzane aplikacije u vidu stilizovanog grifona (- 1994, 106) koja, oigledno, zbog neobine dekorativne sheme i dalje slui kao lo-go Narodne knjige. Dakle, kroz pomenuti film ovaj nalaz nastavio je svoj i-vot i u kinematografiji. Neka budua biografija ovog objekta mora uzeti u ob-zir i momenat kada jedan predmet, izvuen iz svog originalnog funerarnog konteksta, sada u vidu Teodorinih naunica, naputa zemlju, i to kao nakit jed-ne austrijske dame (sl. 3).

Mesto susreta, Beograd je TV film namenjen irokom auditorijumu, s name-rom da aktuelizuje krau antikviteta i njihovo iznoenje iz zemlje. Drava e u filmu na kraju vratiti hegemoniju nad nacionalnim blagom, kao utehu za ono to ne moe u stvarnosti. Ako stvari postavimo i posmatramo iz drugog ugla, budu-i da je film nastao 1988. godine, videemo da je to ujedno i poziv za nacional-no okupljanje, jer i Teodorine naunice i ikone, i ostala "nacionalna blaga" koja odlaze iz zemlje predstavlju simboliki kapital.5 Drugim reima, "buenje naci-je" u Srbiji 80-ih i 90-ih godina, zahtevalo je probrani arsenal simbola, koji u tom trenutku bivaju puteni u etar. Iznoenje blaga/simbola iz zemlje postaje in rasparavanja i fragmentovanja tela nacije, i raa "nostalgiju za celinom", kako

5 Simboliki kapital je jedna od vrsta kapitala koji Pjer Burdije prepoznaje, pored ekonomskog, drutvenog ili kulturnog. Simboliki kapital je "nita drugo nego eko-nomski ili kulturni kapital kada je spoznat i priznat", a tie se simbolike moi i njene legitimacije, kroz delanje aktera u drutvenom prostoru (Bourdieu 1989). Setimo se uvenog Lepenca Adama kao simbola godine kulture 1995. Beogradska kancelarija marketinke agencije Sai i Sai uradila je itavu kampanju (opirnije ivkovi 2011, 138-139). U novije vreme opet je jedan Lepenac iskorien u kratkom flimu Stevana Filipovia "Lepenko" kao simbol mrtve kulture. Zahvalan sam koleginici Moniki Mi-losavljevi za ovu informaciju.

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijemoe da se pozabavi antropolokim momentom kad atheolozi krenubda se bave krijumcarenjem artefakata

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijeNa osnovu ega?

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

ARHEOLOGIJA U KADRU

, . . . 8. . 3 (2013)

853

Sl. 3. Mesto susreta Beograd

se izrazio Janis Hamilakis u sluaju Elginovog mermera (Hamilakis 2007, 243-286).6 U tom sluaju, dr Vera Zari je samo jo jedan u nizu dravnih inovnika koji se trudi da simboliki kapital sauva ili izgubi, tako ga inei prepoznatljivim.

Arheolozi kao amani Film Sabirni centar (1989) je reirao Goran Markovi, a nastao je po istoi-

menoj drami Duana Kovaevia. Groteska, horor ili komedija (u zavisnosti ka-ko mu pristupate), prikazuje razbaruenog profesora Mihajla Pavlovia (Rade Markovi) koji kopajui "celog ivota po kii i suncu" u Gornjoj Dobravi7 posle dugotrajnog traganja pronalazi put za onaj, drugi svet. Od one silne kolonijalne

6 "Nostalgiju za celinom" Hamilakis, u kontekstu Grke, objanjava kao potrebu za: "Nacionalnom imaginacijom koja tei da povee rasute fragmente, da spoji slo-mljene delie, da obnovi i rekonstruie celinu" (Hamilakis 2007, 296).

7 Gornja Dobrava je imaginarna lokacija; u filmu, naime, vidimo lokalitet Felix Romuliana (Gamzigrad).

raj revolucije

raj revolucijeopet on ili religija

raj revolucijekako se odnosi prema lokalitetu

ALEKSANDAR BANDOVI


854

nonje, tako rabljene u holivudskim filmovima, ovde vidimo da su ostale samo arape i cipele (up. Holtorf 2007, 96). Sam njegov izgled odaje utisak udaka koji hodi po Gamzigradu i odlae ploe, nalaze, dok na drugoj strani radnici tra-e neki siguran kutak ili mesto gde bi mogli da cugnu iz flae (sl. 4). Usled sil-nog uzbuenja profesoru Pavloviu pozli, dok pokuava, zajedno sa svojim asi-stentom, uiteljem Petrom (Bogdan Dikli), da pomeri plou "tajnu cele civi-lizacije", prolaz za drugi svet, na kojoj je natpis coincidentia oppositorum (je-dinstvo suprotnosti).

Sledei kadar nas uvodi u profesorovu kuu, ali posluiu se samom dra-mom kako bih verno doarao ambijent:

"Porodina kua se pretvarala iz dana u dan u sam arheoloki muzej: po policama

dnevne sobe, gde su se nekad nalazile knjige, poreane su urne pokojnika, pronaene u oko stotinak grobova na padinama Dobrave. Ispod urni je, po vrednosti, ouvanosti i znaenju, izloeno raznovrsno orue, oruje, i predmeti iz svakodnevnog ivota biv-ih osvajaa. Poseban zastakljen deo "uva " ukrase ljudi ili ukrase iz drugog ili treeg veka. U kuu se, zajedno sa svim ovim drevnim predmetima uselila tiina svoj-stvena veini muzeja" ( 1994, 143, naglasio A. B.)

I dok profesor lei na odru, njegov sin Ivan (Aleksandar Berek), saznavi

da bi kua trebalo da postane Zaviajni muzej Milice i Mihajla Pavlovia, u nastupu gneva kree da rui, obara artefakte sa polica uz povike: "Ovo odnesi-te Avarima, ovo odnesite Hunima i Ilirima, ovo Starim Slovenima, zakopajte ponovo u groblje, ne interesuje me!"

U filmu vidimo najmanje tri paralelna toka. Jedan tok kree na Gamzigradu i zavrava se etnjom pustinjom i na kraju susretom profesora Pavlovia sa dru-gim svetom. I u "drugom svetu" opet smo na antikom lokalitetu (ovi kadrovi su snimani na rimskom lokalitetu Duga u Tunisu8). Dakle, opet smo u prolosti, eka nas i sa druge strane. uju se tihi zvuci tune pesme "Cveta trenja". Drugi tok se dogaa na malom ekranu unutar profesorove kue. ujemo glas Milivoja Jugina Apolo 11 kree na svoju misiju, na Mesec. Prisustvujemo istorijskoj sceni, Jugin govori o "susretu dva sveta". Istovremeno, kao kontrast svemu to-me, na lokalnoj svadbi, ispred profesorove kue se enlui i slavi.

Ovako Kovaevi objanjava svoju motivaciju za pisanje drame: "Ubeen sam da ljudi, koji su ostavili neki trag, ne, istorijski, nego ljudski, ne od-

laze. Ljudi koji su bitni za na ivot su u korenspondenciji sa nama. Ta granica izme-u relativno ivih i onih za koje postoje materijalni dokazi da su otili, jeste vrlo tanka i relativna. Ja mislim da neko sa strane vodi rauna o nama. Generacije iz naeg sveta,

8 http://www.politika.rs/pogledi/Goran-Markovich/Ruza-vetrova.lt.html (pristu-pljeno 23. 2. 2013). Goran Markovi je u istom intervjuu opisao i svoj vrlo lini susret sa ovim lokalitetom.

raj revolucije

raj revolucijedw li ova ploa stvarno postoji na pokalitetu

raj revolucijeto najverovatnije znai da se predmeti ne uvaju kako treba I da su izvucene iz konteksta

raj revolucijeunitavanje naslea

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijezardrugi svet ne bi ti trebao da pre dstavlja raj/pakao

ARHEOLOGIJA U KADRU

, . . . 8. . 3 (2013)

855

Sl. 4. Profesor Mihajlo Pavlovi na terenu

koje su tokom proteklih desetak godina otile, svakodnevno su meu nama, kao deo od-govornosti. Sa fizikim krajem, onim to mi nazivamo smrt, ivot se ne zavrava."9

U stvari, zato je Kovaeviu ovde, u ovoj prii o ivotu i smrti, ovom me-

mento mori-ju, potreban arheolog? Odgovor bi mogao da bude: arheolog je potreban da izvri obred prelaza. Potreban je kao kljuar podzemnog sveta, kao svojevrstan aman. Elijade pie da je glavni obred inicijacije za svakog amana zapravo put u podzemni svet. amani poseduju sposobnosti koje im omoguavaju da budu posrednici izmeu bogova, oni su pratioci mrtvih u "Carstvo senki" (Elijade 1990, 32, up. Hamilakis 2007, 162). Arheologija je ovde, opet, dodir sa sakralnim. Zato profesor Pavlovi, nastavlja da kopa i na onom drugom svetu, ponovo opominjui svog asistenta na metod, molim lepo, etkicom.

9 http://www.pozorista.com/predstava/sabirni-centar/515/ (pristupljeno 23.4.2013). Ovaj Kovaeviev citat mi se uinio korisnim zbog toga to objanjava piev kredo, jer kao to kae Fuko: "Zato je nedovoljno tvrditi da treba ostaviti po strani autora, pi-sca i da treba prouavati samo delo. Re 'delo' i celina koju ta re oznaava verovatno su isto toliko problematini kao i individualnost autora" (Fuko 2012, 103).

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijestvarno?

raj revolucije

raj revolucijeneka kritika od metodologiji ili kako se ne kopa cetkicom

ALEKSANDAR BANDOVI


856

Vratimo se na, ve pominjani, udan izgled profesora. "Arheolozi su ljudi veoma udni" pisao je ruski pisac Konstantin Sluajevski u prii Arheolog na stranicama asopisa Javor krajem XIX veka:

"oni nahode da je mnogo bolje izuavati mrtvilo nego ivot; oni radije vole zame-

niti trule, plesan, ru i raznovrsne dronorlije i starudije rumenilom ivota. Moe biti da oni time pokazuju gastronomsku finou ukusa. Kod nas je malo arheologa; veina je sklona da poslui poznije za predmet izuavanja ljudima s gastronomskom finoom ukusa i koriste se i naslauju samo rumenilom ivota" ( 1892, 467).

Na pitanje da li su arheolozi neobine individue Milutin Garaanin pria: "Takvo miljenje je prilino ustaljeno u naim krugovima. Jedna dama koja je bila

direktorica Zavoda za zatitu spomenika kulture, sa kojom sam ja inae dobro sarai-vao, u jednom razgovoru o arheologiji jednom mi je rekla: Pa jeste, ja uvek tako ka-em, mora neko da bude udaren mokrom arapom, pa da radi arheologiju" (Babi, To-movi 1996, 132).

Naravno da neko ko zamenjuje rumenilo ivota rom, plesni i trulei mo-

ra biti udan. Ali taj stereotip o ovom udnovatom soju ljudi, sa "gastronom-skom finoom ukusa", vidimo da nije neto to e se zavriti, naravno, kra-jem XIX veka. U jednom smislu, taj mit o arheolozima Garaanin ne raspr-ava, ve ga ovom anegdotom potvruje. Upravo to i vidimo u filmu Sabirni centar.

Karnevalska scena u Sabirnom centru, u kojoj posle smrti Mihajla Pavlovia rastrgnu muzej, sjajan je primer tamne elje, nerazumevanja sredine, enje za unitenjem muzeja. Po Bahtinu, meu najznaajnijim kulturnim oblicima savre-menog karnevala su, izmeu ostalog: "komine verbalne kompozicije inverzi-je, parodije, travestije, ponienja, banalizovanja, komina krunisanja i oduzima-nja krune" (Fiske 2010, 68). I dok je ta scena u filmu, u isto vreme osuda takvog ponaanja, to je slavljenje otpora, to je protiv muzeja, mrtvih stvari, itava stvar naime izaziva smeh. Ljudima naprosto nije jasno ta arheolozi to rade. U dru-gom smislu, ovo moe da odraava popularno shvatanje da su objekti u muzeju namerno sakriveni od pogleda, i takoe otvara pitanje muzeja kao mrtvog me-sta, gde se blaga samo skladite, pitanje koje je aktuelno do dana dananjeg (Hall 2004,165). To je nabolje prikazano u sceni gde tuni uitelj Petar sedi po-red gomile nabacanih artefakata i jednog ljudskog skeleta (sl. 5).

Ipak, da se arheolozi mogu zaista ponaati kao amani, ili da mogu biti tako predstavljani u javnosti, govori niko drugi nego Dragoslav Srejovi. Ovaj "alhemiar drevne prolosti", kako ga je na jednom mestu nazvao Vi-dojko Jovi, proi e amansku inicijaciju i vratiti se da podeli svoja isku-stva sa nama iskustva prolosti ( 2001). O njemu e Jovi, izme-u ostalog, rei i ovo:

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijezar nije poenta kao to su stvari naih predaka. nacionalnost. neto

raj revolucije

raj revolucijenai. proitati

ARHEOLOGIJA U KADRU

, . . . 8. . 3 (2013)

857

Sl. 5. Uitelj Petar iznad unitenog muzeja "Kakva je to Arijadnina nit koja mu je pomagala da se snae u lavirintu praistorij-

skih i ranoistorijskih epoha, u poharanom muzeju ljudske delatnosti i kreativnosti tokom vie hiljada godina, u kome su se vreme i ljudsko zlo utrkivali ko e vie i bolje unititi ono to su generacije s mukom ili radou stvarale?" (Politika, 28. novembar 1998.)

Tako je na heroj dobio jednu mitsku dimenziju, kao Tezej koji je bio ta-

mo, u podzemlju, u lavirintu, i vratio se. Iako ga Ildi Ivanji, u neformalnom razgovoru u Praznom polju, sama navodi

na pomisao da su stvari bile predodreene u vezi sa njegovim otkriima Lepen-skog Vira, portreta carice Eufemije, ili Gamzigrada, na kraju e nas i sam Srejo-vi ubeivati u to ( 1999, 29). Prekognicija, identifikacija, odabranost da se dodirne i vidi prolost (prolost koja je uvek susret sa samim sobom) naj-vie se vide u njegovom susretu sa figurinom Adama ili sa samim Galerijem li-no ( 1999, 44-45, 113-114, 116). O otkriima na Lepenskom Viru, iz-meu ostalog, izdvojie i sledee: anegdotu o maarskom kolegi koji mu govori da ga figurine sa Lepenskog Vira podseaju na njega; anegdotu o Adamu koji e biti iskopan na njegov roendan; anegdotu o studentima koji e u ali, zbog sli-nosti sa njim toj figurni dati ime Dragana. Tu je i motiv sna: Lepenci koji izlaze iz vode, trae neto od samog Srejovia. Sam e priajui o religiji, rei i ovo:

raj revolucije

raj revolucijemit?

ALEKSANDAR BANDOVI


858

"I to me je uverilo da, zapravo, nisu postojale samo religije nekog perioda, nego su sve stalno i bile prisutne. Svi mi, jo od kamenog doba nosimo razliite mogunosti naeg odnosa prema onostranom svetu. U jednom trenutku koristimo magiju, u dru-gom svoj monoteizam, sve prema potrebama situacije i vremena. To nam je dato kao mogunost komuniciranja sa nadzemaljskim svetom" ( 1999, 92).10

Kao to kae grki arheolog Janis Hamilakis, u jednom slinom kontekstu,

arheolog tako uestvuje u nizu diskursa koji se radije mogu shvatiti kao pre-moderni nego moderni: "sakralizacija prolosti, amanizam, proces sanjanja kao nain shvatanja istorije, ukidanje vremenske distance, otelovljeni susreti sa smru" (Hamilakis 2007, 166).

Arheologija kao metafora U filmu Svetislava Prelia Biro za izgubljene stvari (2008) vidimo arheologe

oca i sina, koji vode istoimeni biro. Arheologija je predstavljena kao pria o izgu-bljenim stvarima: "Kada pronaemo te arheoloke lokalitete, seam se dok sam radio kao arheolog, tada tamo zavlada neobina tiina, strana tiina, i u toj tiini pronaeni predmeti poinu da nam priaju svoje prie." Arheologija izgubljenim, fragmentovanim stvarima daje znaenje i smisao, ujedno slui kao metafora za prolaznost uopte. Karlo (Miodrag Krivokapi), stariji arheolog, samouvereno pripoveda da je razbijeni krag "pronaena sutina", od "rasparanosti do nove ce-lovitosti". Zajedno sa knjievnou, arheologija je predstavljena kao jedna od ma-riginalnih delatnosti, iju ulogu i domete savremeno drutvo ne prepoznaje. Neza-posleni arheolozi otuda metaforino, ali i logino, rade u birou za izgubljene stva-ri, gde se pored savremenih mogu nai i neki proli izgubljeni predmeti. Mlai arheolog Petar (Sinia Ubovi) u isto vreme traga za sobom, kroz susrete sa ori-jentalnom enom eherezadom, koja mu se privia u snovima. Scena u kojoj se njih dvoje jure oko Turbeta na Kalemegdanu, podsea nas na misteriozni, egzo-tini Istok i sadri sve elemente Saidovog orijentalizma (Said 2008).11 Kale-megdan je ujedno iskorien kao pejza za metaforu korena, a arheologija kao potraga za sopstvom, drugaije reeno genealogija (cf. Shanks 1992, 50-51).

Meutim, metafora je drugaija u filmu Oktoberfest (1987), gde samo u jednoj sceni saznajemo da je jedan od junaka nezaposleni arheolog (Zoran

10 Bilo bi zanimljivo uporediti i sa Elijadeom: "Ali nijedna religija nije popuno 'nova', nijedna religiozna poruka ne ponitava u potpunosti prolost; u pitanju je pre pretapanje, obnavljanje, prevrednovanje, uklapanje najbitnijih! elemenata jednog prastarog religioznog predanja" (Elijade 1990, 34).

11 "to se tie Orijenta, standardizacija i kulturalna stereotipija pojaale su upliv devetnaestovekovne akademske i imaginacijske demonologije misterioznog Orijen-ta (Said 2008, 42, naglasio A.B.)

raj revolucije

raj revolucijema kako?

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijefilm izaao 2008 al koristi se literatura iz 1992. logika?

raj revolucije

raj revolucije

ARHEOLOGIJA U KADRU

, . . . 8. . 3 (2013)

859

Cvijanovi), posle ega ga vidimo kako zavrava vozei tramvaj. Ovde je naa disciplina posluila samo kao paravan za nezaposlenost uopte, za promaene ivote mladih ljudi. Snovi se moraju zavriti susretom sa realnou, dodirom sa komandnom tablom tramvaja.

O egzotinosti discipline u ratnim sukobima "reito" govori i komentar poli-cajca, u filmu Lepa sela lepo gore (1996), izreen prilikom mobilizacije studen-ta arheologije: "Areolog, ima i kod nas kostiju, al' se zakopava!" U degradaciji kulturnih i etikih vrednosti tokom 90-ih, arheologija kao i veina humanisti-kih disciplina bila je stavljena u zapeak, te ovde spomen arheologije ima ulogu da naglasi tu degradaciju, ali i da morbidnom senkom prekrije disciplinu.

Metafora arheologije pored prepoznatih obrazaca (Shanks 1992, 42-69), u navedenim domaim filmovima ima i socijalnu dimenziju, podsea nas na brojeve i redove koji ekaju u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje.

Iza kulisa Moe mi se zameriti to sam svoj teorijski okvir zasnovao na mutnom i

maglovitom prostoru, koje nudi samo beskrajno polje aluzija. -"Ti si poredio babe i abe, sa tvrdnjom da postoji veza izmeu filmskih i stvarnih arheologa. Film je film, ivot je ivot, a nauka je nauka." rei e jedni. Moe mi se spo-riti to sam napravio svojevrstan hodgepodge, mischmasch, povezujui razli-ita polja diskursa u jedan kola, iseke i odlomke iz razliitih tekstova sa margine, koje nikad nisu bile u domenu nauke, koji nikad nisu ulazili u dis-kurs naunog. -"Arheologija je imala svoj tok, svoju promenu paradigmi, ono to je nauno uvek je tako i ostajalo" primetie drugi. Ali meni je ideja bila da osvetlim ta polja diskursa, da vidim gde se arheologija rasprostire, ta je to disperzija discipline donela (up. Shanks 2001).

Poinjemo da naziremo da na tom nivou izmeu naunog i popularnog, iz-meu stvarnog i imaginarnog postoji saglasje, postoji mitologizacija discipli-ne, ili "jedinstvo suprotnosti". To se ogleda u tome kako nas drugi predstavlja-ju ali i kako arheolozi sami sebe vide. Ovo se odnosi na samu istoriju discipli-ne, na njene aktere, ali i na teme i odgovore koje nudimo javnosti.

Sociolog Norbert Elias je o naunom folkloru jednom prilikom pisao da je to: "unutardisciplinarno oboavanje predaka, specijalna vrsta verovanja o odabranim

ljudima i enama koji pripadaju jednoj disciplini i nijednoj drugoj, verovanjima o jedin-stvenoj vrednosti sopstvenog polja rada... folklor, koji je moda od male kognitivne vrednosti, daje oseaj pripadnosti..." (cit. po Gazin-Schwartz and Holtorf 1999, 177)

Sve ovo izreeno se moe odnositi i na arheologiju u Srbiji. Samoizolaci-

jom, kreiranjem arheolokog folklora i mitova, mi se udaljavamo od drutva, postajemo supkulturna, samodovoljna grupa.

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijeloe odradjena

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucijepotpuno se slazem

ALEKSANDAR BANDOVI


860

Teme i kontekst u kojima se javljaju arheolozi u domaem filmu esto su povezani sa sakralnim znanjem ili sakralnom prolou. Vidimo da se ta slika hrani i slikom koju nam daju arheolozi o sebi. Da ne bih bio pogreno shva-en, ne elim da impliciram da postoji direktna veza izmeu filmova i arheo-loga koje sam naveo, niti da su filmski savetnici obavili dobro svoj posao, ali toposi, mesta susreta, kao to su: avantura, traganje za sjajnim predmetima, sakralizacija prolosti, bliski susreti sa smru, nezaposlenost, mistika, sve je to neto to postoji i u stvarnosti. Sve je to zapravo jedan zajedniki diskurs, koji se ogleda u moi prolosti.

To to emo demitologizovati disciplinu ne znai da emo joj oduzeti arm. Postoji senzibilnost koju prolost budi u nama, i ona se ogleda i u filmo-vima. Ipak, ta ista senzibilnost e dati odreenim arheolozima pravo da se oseaju odabranim, bilo da kopaju za naciju ili za produavanje sopstvenog postojanja. To je opomena, to je odgovornost i to nas podsea da bi trebalo graditi etiku, s obzirom na to da znamo da mi nismo jedini koji dre prolost u svojim rukama. A etika se gradi u susretu sa sadanjou.

Literatura

Adorno, Theodor i Max Horkheimer. 1974. Dijalektika prosvetiteljstva. Sarajevo: Svje-tlost.

Arnold, Bettina. 2006. "Pseudoarchaeology and nationalism". In Archaeological Fanta-sies: How Pseudoarchaeology Misrepresents the Past and Misleads the Public, ed. Garrett G. Fagan, 154-179. London: Routledge.

Babi, Staa i Miodrag Tomovi. 1996. Milutin Garaanin/Razgovori o arheologiji. Be-ograd: 3T.

Baxter, Jane. 2002. Popular images and popular stereotypes: images of archaeologists in popular and documentary film. The SAA Archaeological Record 2(4): 16-17, 40. Do-stupno na: http://www.saa.org/Portals/0/SAA/Publications/thesaaarchrec/sep02.pdf.

Bintliff, John. 1993. Why Indiana Jones is smarter than the post-processualists. Norwe-gian archaeological review 26: 91-100.

Bourdieu, Pierre. 1989. Social Space and Symbolic Power. Sociological Theory 7(1): 14-25.

Elijade, Mira. 1990. amanizam i arhajske tehnike ekstaze. Sremski Karlovci: Izdava-ka knjiarnica Zorana Stojanovia.

Fabijeti, Ugo, Roberto Maligeti i Vinenco Matera. 2002. Uvod u antropologiju. Od lo-kalnog do globalnog. Beograd: Clio.

orevi, Jelena. 2009. Postkultura. Beograd: Clio. Fuko, Miel. 2012. ta je autor? Polja 473: 100-112. Gazin-Schwartz, Amy and Cornelius Holtorf. 1999. "'As long as ever I've known it...':

on folklore and archaeology". In Archaeology and Folklore, ed. Amy Gazin-Schwartz and Cornelius J. Holtorf, 3-20. London: Routledge.

Hall, Mark. 2004. Romancing the stones: archaeology in popular cinema. European Jo-urnal of Archaeology 7(2): 159-76.

raj revolucije

raj revolucije

raj revolucije

ARHEOLOGIJA U KADRU

, . . . 8. . 3 (2013)

861

Hamilakis, Yannis. 2007. Nation and its Ruins. Oxford: Oxford University Press. Holtorf, Cornelius. 2007. Archaeology is a Brand: The Meaning of Archaeology in Con-

temporary Popular Culture. Oxford: Archaeopress. Fiske, John. 2000. Reading the Popular. London: Routledge. Fiske, John. 2010. Understanding Popular Culture. London: Routledge. Kati, Lovre. 1934. Don Frane Buli. Obnovljeni ivot XV, br. 9: 385-397. Kroeber, Alfred and Clyde Kluckhohn. 1952. Culture: A Critical Review of Concepts

and Definitions. Harvard University Peabody Museum of American Archeology and Ethnology Papers 47/1. Cambridge, MA: Peabody Museum.

Levi, Pavle. 2010. Raspad Jugoslavije na filmu. Beograd: XX vek. Lowenthal, David. 1985. The Past is a Foreign Country. Cambridge: Cambridge Uni-

versity Press. Marwick, Ben. 2010. Self-image, the long view and archaeological engagement with

film: an animated case study. World Archaeology 42(3): 394-404. McGeough, Kevin. 2006. Heroes, Mummies, and Treasure: Near Eastern Archaeology

in the Movies. Near Eastern Archaeology 69(3/4): 174-185. Palavestra, Aleksandar. 1983. Arheologija kao avantura. Arheo 3: 37-39. Said, Edvard. 2008. Orijentalizam. Beograd: XX vek. Schablitsky, Julie M. (ed.) 2007. Box Office Archaeology: Refining Hollywood's

Portrayals of the Past. Walnut Creek: Left Coast Press. Silberman, Neil. 1995. "Promised Lands and Chosen Peoples: The Politics and Poetics

of Archaeological Narratives". In Nationalism, Politics, and the Practice of Archae-ology, eds. Philip Kohl and Clare Fawcett, 249-262. Cambridge: Cambridge Univer-sity Press.

Shanks, Michael. 1992. Experiencing the Past. London: Routledge. Shanks, Michael. 2001. "Culture/archaeology: the dispersion of a discipline and its ob-

jects". In Archaeological Theory Today, ed. Ian Hodder, 284-305. Cambridge: Polity Press.

Vasiljevi, Vera. 2012. Princess Ru and Papyrus. Sterotypes on Ancient Egypt in grap-hic novels. Etnoantropoloki problemi 7/3: 763-792.

Vasunia, Phiroze. 2010. "Alexander Sikandar". In Classics and national cultures, eds. Susan A. Stephens and Phiroze Vasunia, 302-324. Oxford: Oxford University Press.

Winter, Tim. 2002. Angkor Meets Tomb Raider: setting the scene. International Jour-nal of Heritage Studies 8: 323-336.

iki, Bojan. 2010. Predgovor za Na svet, drugi svetovi. Antropologija, nauna fanta-stika i kulturni identiteti, ur. Bojan iki, 1-7. Beograd: Odeljenje za etnologiju i an-tropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Srpski genealoki cen-tar.

ivkovi, Marko. 2011. Serbian Dreambook. National Imaginary in the Time of Miloe-vi. Bloomington: Indiana University Press.

*

, . 2010. . -

5/2:17-39.

ALEKSANDAR BANDOVI


862

, . 2006. . : - .

, . 2010. . 12: 7-23.

, . 1991. , . : .

, . 1998. I. : . , . 1958. " ( )". -

, , I-LXXVI. : . , . 2011. . - -

. 6/3: 579-594. -, . 1994. "

". , . , 101-110. : .

, . 1892. . 30: 467-469. , . 1999. . ( , -

). : ArsLibri. , . 2001. . : Ars libri.

Aleksandar Bandovi Department of Archaeology,

Faculty of Philosophy, Belgrade

Archaeology on Screen: Representing Archaeology on Film in Serbia

Reading the popular culture may contribute to the reflexive view on a di-

scipline such as archaeology. Film, as a part of popular culture, frequently un-veils the hidden messages, which may be an echo of a discipline or its distor-ted image in the mirror. Film and archaeology share not only the common ori-gins in the modernity, but also the imaginary spaces where the past and the present meet and intertwine. The subjects treated in films, the contexts in which archaeology appears, speak of the place the discipline holds in the soci-ety, reminding us at the same time of all the elements encompassed by the ar-chaeological discourse. On the other hand, if we compare the portraits of the imaginary archaeologists (such as Professor Mihajlo Pavlovi, Vera Zari), with the witnesses of archaeology in Serbia over the 20th century (Nikola Vu-li, Dragoslav Srejovi, Milutin Garaanin), we shall approach the meeting point between academic and general public, science and the audience, theory and practice. Extraordinary individuals, unemployed dreamers living at the borders of the worlds, charming connoisseurs of the underworlds these are but some of the qualities ascribed to the discipline by the films. However, the-

ARHEOLOGIJA U KADRU

, . . . 8. . 3 (2013)

863

se stereotypes do not generate out of the void, they are the consequence of the self-representation. This mystification of the discipline leads us back to the debate on the responsibility and ethics of the social scientists inside the soci-ety they live in. Of course, the suggested reading is one of the many possibili-ties, one of the archaeological interpretations.

Keywords: popular culture, film, archaeology, archaeologists, archaeologi-

cal ethics

Archologie dans le cadre: les reprsentat ions de larchologie dans le f i lm serbe

La lecture de la culture populaire peut contribuer lapproche rflexive

dune discipline telle que larchologie. Le film faisant partie de la culture po-pulaire, il rvle souvent des messages cachs qui peuvent tre lcho, ou limage courbe dans le miroir de la discipline. Non seulement le film et larchologie puisent leur origine commune dans la modernit, mais encore ils partagent les espaces imaginaires o se rencontrent et senchevtrent le pass et le prsent. Les sujets que traitent les films, le contexte dans lequel apparat larchologie, en disent long sur la place que la discipline occupe dans la so-cit, et nous rappellent en mme temps tout ce qui entre dans le discours archologique. Dautre part, si nous comparons les portraits des archologues imaginaires apparaissant dans des films (par ex. prof. Mihajlo Pavlovi, dr Vera Zari) avec les tmoignages livrs sur larchologie dans la Serbie du XXe sicle (Nikola Vuli, Dragoslav Srejovi, Milutin Garaanin), nous fe-rons un pas de plus vers la rencontre de lacadmie et de la science dun ct et de lopinion publique de lautre, la rencontre enfin de la thorie et de la pra-tique. Des individus curieux, des rveurs au chmage qui vivent la frontire des mondes, des connaisseurs charmants des mondes souterrains, ce ne sont que quelques pithtes que les films attribuent la discipline. Cependant, ces strotypes ne naissent pas dans le vide, ils proviennent de lauto-reprsenta-tion. Cette mystification de la discipline nous renvoie au dbat sur la respon-sabilit et lthique qui choient aux chercheurs des sciences sociales au sein de la socit o ils vivent. Bien entendu, la lecture propose des films ne don-ne quune des possibilits, une des interprtations archologiques possibles.

Mots cls: Culture populaire, film, archologie, archologues, thique

archologique Primljeno / Received: 20.06.2013. Prihvaeno / Accepted for publication: 01.07.2013.

5c966229c4504e6489b0470046b873a1.pdf

Documents