ПРЕГРЕЈАЧИ ПАРЕ

• Прегрејачи паре су један од најодговорнијих елеменатасавремених парних котлова.

• Температура пријемника топлоте у прегрејачима је, у поређењуса осталим грејним површинама, највиша, па је највиша итемпература зида цеви прегрејача, што захтева употребу скупихвисоколегираних челика.

• Да би се грејна површина прегрејача смањила и појефтинилаинвестиција за њихову изградњу, прегрејачи паре се смештају уобласти највиших температура гасова у којима је највећанеравномерност температурског поља. Због тога су прегрејачипаре грејне површине које раде у најнеповољнијим раднимусловима.

ОСНОВНИ ТИПОВИ ПРЕГРЕЈАЧА ПАРЕ

• Прегрејачи се класификују према доминантном виду предаје топлотедимних гасова и могу да буду озрачени, полуозрачени и конвективни.

Озрачени прегрејач пареиндустријског парног котла

• Озрачени прегрејачи смештају сеу ложишту, екранишући деоњегових зидова. Код котлова саприродном циркулацијом они сенајчешће састоје од вертикалнихцеви, које се најлакше комбинујуса цевим озраченог испаривача.

• Пара из примарног прегрејачадолази у улазни колектор, струјикроз цеви до међуколектора азатим се враћа у излазни колек-тор, одакле иде у хладњак саубризгавањем, па затим у терци-јарни (излазни) прегрејач паре.

• Цеви вертикалног озраченог пре-грејача могу се постављати измеђуцеви озраченог испаривача илииспред њих. Постављање цеви пре-грејача између екранских цеви иза-зива одређене конструктивне теш-коће, јер су цеви најчешће различи-тих пречника, док се постављањемиспред екранских цеви њиховодређени део искључује из разменетоплоте зрачењем и тако реметиприродна циркулација.

• Вертикални озрачени прегрејачи најчешће се постављају у горњемделу ложишта, тамо где се очекује најмања неравномерност топлотногоптерећења.

• Код проточних котлова се најчешће користе хоризонтални озраченипрегрејачи.

• Полуозрачени прегрејачи се ра-де у облику завеса и постављајуна врху ложишта са коракомизмеђу завеса s1 ≥ 600 mm, какоби се добила довољна дебљинагасног слоја између њих и иско-ристила висока температурадимних гасова за размену то-плоте зрачењем. Завесе полу-озрачених прегрејача воде се саминималним кораком између це-ви са детаљима који спречавајуиступање цеви из равни.

• Пара долази у улазни колектор, струји кроз цеви у облику слова”U” и напушта прегрејач из изла-зног колектора. Две крајње цевису скраћене и пребачене саједне и друге стране завесе закоју су везане обујмицама, такода спречавају промену геомет-рије.

Конструкција завесеполуозраченог прегрејача паре

• Полуозрачени прегрејачи се постав-љају у горњем делу ложишта, и токао вертикални и хоризонтални. Хоризонтални полуозрачени прегре-јачи се најчешће користе код про-точних котлова, а обавезно кодторањских котлова.

• Код котлова великог капацитета по-луозрачени прегрејачи размењују идо 50 % укупне топлоте потребне запрегревање паре. Њихова применасмањује површину озраченог прегре-јача или га у потпуности искључује ипобољшава искоришћење запреминегорњег дела ложишта.

Положаји полуозраченогпрегрејача паре у ложишту

Полуозрачени прегрејачпаре смештен на излазу

из ложишта

• Конвективни прегрејачи паре постављају се у хоризонталном иливертикалном гасном каналу, па се раде као вертикални ихоризонтални.

• Конвективни прегрејачи паре састоје се од цевних змија потребнедужине прикључених на улазни и излазни колектор.

• Цевне змије могу да буду у коридорном и шаховском поретку, али семного чешће користи коридорни, пошто се тако смањује опасност одзашљакивања и поједностављује конструкција плафона гасног канала.

Шема вертикалногпрегрејача паре

Шема хоризонталногпрегрејача паре

• Попречни корак цеви код конвективних прегрејача паре усваја се узависности од дозвољене брзине димних гасова. Коефицијент прелазатоплоте од димних гасова на зид цеви, пад притиска при струјању крозгрејну површину и интензитет хабања цеви честицама летећег пепелазависе од n-тог степена брзине гасова, при чему је

а) n = 0,6 - 0,8 за коефицијент прелаза топлоте од гасова на зидцеви, зависно од начина наструјавања и поретка цеви,

б) n = 2 за пад притиска ив) n = 3 за интензитет хабања.

• Повећање брзине димних гасова у циљу интензификације разменетоплоте, доводи до наглог повећања пада притиска, то јест, потрошњеенергије за транспорт димних гасова и до још знатнијег повећањаинтензитета хабања. Код котлова за сагоревање чврстог горива у летује ограничавајући фактор за избор брзине гасова интензитет хабањаодносно век трајања грејне површине.

• Усвајањем попречног корака и пречника цеви дефинише се и пресек заструјање паре односно њена брзина. Брзина паре утиче на хлађењеметала цеви, то јест, на коефицијент прелаза топлоте од зида цеви напару и на пад притиска у прегрејачу.

• Уколико се после изборапопречног корака s1 до-бија исувише велика бр-зина паре, уместо једно-струке цевне змије можеда се користи двострука, трострука, па чак и чет-ворострука цевна змија. Тиме се са гасне странене мења ништа (попреч-ни корак и брзина гасоваостају исти) а брзинапаре се смањује два, триодносно четири пута уодносу на једнострукуцевну змију. Једнострука, двострука и трострука

цевна змија конвективног прегрејача паре

• Уздужни корак s2 код конвективних прегрејача паре са једнострукимцевним змијама зависи од полупречника колена. Ако се конвективнипрегрејачи налазе у зони са јаким зрачењем, а постоји опасност одзашљакивања, онда се повећава уздужни корак првих редова цеви.

• Пошто је температура зида цеви прегрејача висока, мора се водитирачуна о односу смерова струјања димних гасова и прегрејане паре. Наструјавање димних гасова и паре може да буде супротносмерно, истосмерно и комбиновано.

• При супротносмерном наструјавању пос-тиже се највећа средња логаритамска тем-пературска разлика, што смањује грејнуповршину прегрејача паре, па према томе иутрошак челика за његову израду. Међутим, на страни са највишом температуром паре јеи највиша температура димних гасова, паметал цеви прегрејача ради у тешкимусловима.

• Код истосмерног наструјавања средњалогаритамска температурска разлика јенајмања, па је потребна већа грејнаповршина, али су услови рада метала цевипрегрејача знатно повољнији, пошто је настрани највише температуре паре најнижатемпература гасова.

tkQBH sr

k Δ=

Супротносмерно иистосмерно наструјавање

• Оптимална је шема са комбино-ваним наструјавањем по којој севећи део прегрејача изводи каосупротносмерни, док се у другом, мањем делу прегревање паре вршипри истосмерном наструјавању.

Комбиновано наструјавањедимних гасова и прегрејане паре

РЕГУЛИСАЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ПРЕГРЕЈАНЕ ПАРЕ

• При смањењу оптерећења парног котла снижава се температура димнихгасова на излазу из ложишта и смањују брзине струјања предајника ипријемника топлоте. Због тога се у прегрејачима паре снижава температурапрегрејане паре на излазу из котла па се прегрејачи паре димензионишупри оптерећењу мањем од номиналног, такозваном техничком минимуму.

• Технички минимум је најмање оптерећење парног котла при коме онпроизводи пару пројектованих параметара. При оптерећењима нижим одтехничког минимума, котао ће производити пару ниже температуре све дооптерећења до кога је процес сагоревања у ложишту могућ, такозваногминималног оптерећења.

• Вредност техничког минимума зависи од намене парног котла и врстегорива. Код енергетских котлова технички минимум се усваја обично 70 % номиналног оптерећења, док за индустријске котлове он може да буде имањи.

• Прегрејачи паре се димензионишу при техничком минимуму, па ће присваком већем оптерећењу температура прегрејане паре бити виша. Поштопотрошачи паре не могу да трпе знатна колебања, температуру прегрејанепаре потребно је сводити на пројектовану вредност, то јест, регулисати је.

• При пројектовању прегрејача и система регулисања температурепрегрејане паре треба водити рачуна о међусобном утицају озраченог иконвективног прегрејача паре, то јест, о такозваном саморегулишућемдејству.

– У конвективном прегрејачу паре се са повећањем оптерећењакотла температура паре повишава, пошто се проток димних гасовакроз прегрејач повећава приближно сразмерно повећањупродукције котла. Због тога се повећава брзина гасова, односнокоефицијент прелаза топлоте од гасова на зид цеви. Са повећањемпротока паре, повећава се и њена брзина струјања, а тиме икоефицијент прелаза топлоте од зида цеви на пару.

– Код озраченог прегрејача се температура паре при повећањуоптерећења снижава, пошто се при повећаном протоку пареколичина топлоте предата зрачењем практично не мења.

• Повољном комбинацијом озраченог и конвективног прегрејача може сепостићи практично равномерна температурска карактеристика паре уинтервалу од техничког минимума до номиналног оптерећења.

• На слици су приказане температурске ка-рактеристике конвективног, озраченог икомбинованог прегрејача паре са темпе-ратуром прегрејане паре 495 оС , технич-ким минимумом од 60 % и укупном апсорп-цијом топлоте од Δh = 656,5 kJ/kg. При ком-бинацији озраченог и конвективног прегре-јача таквој да се зрачењем прими 57,4 % укупне апсорпције топлоте, температурапрегрејане паре би остала практично кон-стантна у целом дијапазону од техничкогминимума до номиналног оптерећења. Међутим, регулисање паре се и у том слу-чају мора вршити како би се компензираламогућа колебања температуре која потичууглавном од промене температуре напојневоде и квалитета горива.

Зависност температуре прегрејане пареод оптерећења котла и удела прира-

штаја енталпије у озраченом прегрејачу

• Температура прегрејане паре се може регулисати са стране предајникатоплоте (гасно регулисање) и пријемника топлоте (парно регулисање).

• Регулисање температуре прегрејане паре са стране димних гасовазаснива се на промени количине топлоте коју прима прегрејач паре иможе се остварити на три начина:

– променом протока димних гасова кроз прегрејач паре,– променом температуре димних гасова на улазу у прегрејач и– истовременом променом температуре и протока димних гасова.

• Промена протока димних гасова кроз прегрејач паре врши се на тајначин што се део гасова пропушта кроз канал у коме се налазипрегрејач, док га остатак обилази.

ГАСНО РЕГУЛИСАЊЕ

• Прегрејач паре може бити сме-штен у посебан канал у целиниили делимично. Проток гасовакроз прегрејач паре подешавасе помоћу лептира.

• Поред тога, у обилазни канал може да се смешта и друга грејнаповршина, на пример, загрејач воде.

• Овај начин регулисања је непогодан када у димним гасовима ималетећег пепела.

• Промена температуре димних гасова на улазу у прегрејач може сеостварити применом покретних горионика или променом бројагорионика у раду.

• Код покретних горионика семоже мењати угао нагиба премахоризонталној оси и на тај начинпомерати језгро пламена повисини ложишта. Подизањем јез-гра пламена навише температурадимних гасова на излазу изложишта (улазу у прегрејач) сеповишава, па се повишава итемпература прегрејане паре. Исти се ефекат постиже искљу-чивањем доњих горионика.

• Подизањем језгра пламена се повишава температура излазних гасова, то јест, повећава се губитак у излазним гасовима, а код горива самалим садржајем волатила и губитак услед механичке непотпуностисагоревања, због скраћења времена боравка честица у ложишту.

• Истовремена промена температуре ипротока постиже се рециркулисањемхладних гасова које се обично врши изконвективног гасног канала иза загре-јача воде. При рециркулисању се пове-ћава проток димних гасова кроз ложи-ште, снижава се њихова температура, смањује количина топлоте предатазрачењем, а конвекцијом повећава, пасе повећава и количина топлотеразмењене у прегрејачу и повишаватемпература прегрејане паре.

• Недостатак овог начина регулисањатемпературе прегрејане паре је потребаза уграђивањем посебног вентилатораи повећање сопствене потрошње.

• Регулисање температуре прегрејане паре са парне стране врши се самоу смислу њеног снижења.

• Хладњаци паре су размењивачи топлоте између прегрејане паре ифлуида за хлађење који може да буде вода или мешавина воде и паре.

• Хладњаци раде као рекуперативни размењивачи топлоте иразмењивачи топлоте са мешањем.

• Код рекуперативних размењивача размена топлоте се вршипосредством грејне површине, па су то површински хладњаци паре.

• Код размењивача топлоте са мешањем у струју прегрејане пареубризгава се вода и то су хладњаци са убризгавањем.

• Хладњаци се у парни тракт укључују између котловског добоша ипрегрејача паре (површински хладњак), између два ступња прегрејачапаре (хладњак са убризгавањем) и на излазу из прегрејача паре(површински хладњак).

ПАРНО РЕГУЛИСАЊЕ

Шема регулисања температуре прегрејане паре са парне странеа) Са површинским хладњаком; б) са хладњаком са убризгавањем; в) Са површинским хладњаком у добошу

1. Угљенични челик; 2. Легирани челик

• Место на коме се поставља хладњак парезнатно утиче на температурски режим пре-грејача и његове топлотне и динамичкеособине. У случају постављања површинскогхладњака иза добоша, сувозасићена пара наизлазу из добоша делимично се кондензује, предајући у површинском хладњаку деотоплоте напојној води.

• Регулисање капацитета хлађења врши сепроменом протока воде кроз хладњак.

• Недостаци оваквог смештаја хладњака паресу велика инертност и неравномерностразмене топлоте. Велика инертност значи дапрегрејач има лоше динамичке карактерис-тике, то јест, велико кашњење регулисања, што је условљено великом масом челикаизмеђу хладњака и места са кога се примарегулациони импулс.

• Хладњак са убризгавањем најчешће се по-ставља између два ступња прегрејача паре.

• У хладњаку се у потпуности елимишу темпе-ратурске разлике између појединих струјапаре, тако да је температура паре на улазу усекундарни прегрејач уједначена.

• Површина секундарног прегрејача је нај-чешће мања од површине примарног (оби-чно износи 1/3 укупне површине), што по-вољно утиче на његове радне услове. Регулисање капацитета хлађења врши сепроменом количине воде која се убризгава.

• При нижим радним притисцима и темпера-турама прегрејане паре (до 400 оС) хладњаксе постваља на излазу из прегрејача, с тимшто је то обично површински размењивачтоплоте.

• Предност оваквог смештаја је велика дина-мичка еластичност регулационог система. Међутим, цевне змије прегрејача паре сепретежно налазе у области високих темпе-ратура, што је разлог да се овакав смештајхладњака примењује за релативно нискетемпературе прегрејане паре.

• Регулисање капацитета хлађења врши сепроменом протока паре кроз површинскихладњак што се остварује посредствомтрокраког регулационог вентила којим сепара дели на две струје. Један део пареструји кроз хладњак док га други обилази, пасе после хладњака обе струје мешају.

• Ако је површински хладњак укључен између добоша и прегрејачахлађење се врши само напојном водом, пошто котловска вода има истутемпературу као сувозасићена пара.

• Напојна вода се доводи кроз цеви (1) у улазну комору, па кроз сноп цеви(2) изведених у облику слова ”U”, загрејана, долази у излазну комору, азатим кроз цеви (3) напушта хладњак. Пара се доводи кроз цевнеприкључке (4), струји између цеви размењивача (2), делимично секондензује и одводи кроз прикључке (5). Како се температура водеповишава од улаза према излазу, а температура паре остаје констан-тна, код површинског хладњака смештеног између добоша и прегрејачапаре постоји одређена неравномерност размене топлоте која се уизвесној мери ублажава извођењем двоструког хладњака.

• Код индустријских парних котлова нижих притисака обично сепримењују површински хладњаци смештени у добошу. Они сепостављају на излазу из прегрејача паре, а размена топлоте врши сеизмеђу прегрејане паре и кључале воде у воденом простору добоша.

• Део паре улази кроз цеви (1) и из улазне коморе (2) доспева у цевиразмењивача топлоте (3), хлади се и кроз излазну комору (4) и цев (5) иде на мешање са делом паре која је обишла хладњак.

Површински хладњак паре смештен у добошу котла

• Данас се најчешће примењују хладњаци са убризгавањем. Код њих сехлађење паре остварује убризгавањем воде у прегрејану пару.

• Пара се доводи кроз прикључке (1), струји кроз прави део цеви и долазиу вентури цев (2). По обиму грла вентури цеви постављене су млазнице(3) у које се вода доводи кроз цев (4). У млазницама (3) вода сераспршује на веома ситне капљице и меша се са паром. Капљицеиспаравају и хладе пару струјећи кроз прави део цеви који треба дабуде довољно дугачак да би се капљице воде добро измешале са пароми испариле. У циљу бољег мешања испарене воде са прегрејаномпаром, при крају хладњака поставља се још једна вентури цев (6). Параиз хладњака излази кроз цевне прикључке (7). Овај хладњак сепоставља вертикално али има и конструкција које се постављајухоризонтално.

• Да би се смањила дужина хладњака са убризгавањем користи секонструкција са променом смера струјања паре.

• Овакав хладњак се користи код котлова мањег капацитета, а његоваосновна предност је у томе што је компактан и што се охлађена параодводи на истој страни на којој се уводи у прегрејач.

• Може се постављати хоризонтално или вертикално.

Двоструки хладњак паре са убризгавањем

• Ефикасност хладњака са убризгавањем зависи од површине капљицаводе (квалитета распршивања), релативне брзине између воде и паре иод температурске разлике између паре и воде, то јест, од величина коједефинишу интензитет размене топлоте између паре и воде.

• Да би се обезбедило квалитетно распршивање воде користе се разнеиспуне, специјалне млазнице и тако даље.

• Вода која се убризгава мора да има виши притисак од паре и што мањисалинитет, како не би дошло до таложења соли у прегрејачу паре.

• Код котлова у индустријским енерганама обично се веома тешкоодржава квалитет воде. Да би се спречило таложење соли, развијен јехладњак са убризгавањем сопственог кондензата.

• Вода из загрејача (1), у коме нијезагрејана до температуре кљу-чања уводи се у кондензатор (2) у коме се кондензује засићенапара доведена из добоша (3). Овако добијени сопственикондензат се сакупља у резер-воару (4) који је снабдевен пре-ливом (5). Кондензат се убриз-гава у хладњак (6), а количинаубризганог кондензата се мењапомоћу вентила (7).

• Притисак у кондензатору морада буде виши од притиска парена месту убризгавања, па секондензатор најчешће постављана крову котла. За убризгавањесопственог кондензата није пот-ребна пумпа.

Шема регулисања температуре прегрејане пареса убризгавањем сопственог кондензата

• Систем са убризгавањем сопст-веног кондензата одликује се иизвесним саморегулационимдејством. При повећању продук-ције паре повећава се и разликапритисака између резервоара(4) и вентури цеви (6), због чегасе повећава проток убризгав-ања кондензата и при непро-мењеном положају регулаци-оног вентила (7). Због тога се упогону могу остварити мањаодступања температуре прегре-јане паре од њене номиналневредности. Код осталих системарегулисања температуре прег-рејане паре, регулисање почињетек у тренутку када температурапрегрејане паре одступи одноминалне вредности.

Шема регулисања температуре прегрејане пареса убризгавањем сопственог кондензата

Котао запроизводњу

прегрејане паре

- продукција пареD = 6,944 kg/s

- Притисак на излазу изпрегрејача пареps = 16 bar

- темапература пареts = 350 oC

- површински хладњак смеш-тен у воденом делу добошадобоша

- хладњак паре на излазу изпрегрејача паре

Котао запроизводњу

прегрејане паре

- продукција пареD = 19,444 kg/s

- Притисак на излазу изпрегрејача пареps = 60 bar

- темапература пареts = 450 oC

- хладњак са убризгавањенапојне воде

- хладњак паре измеђупрегрејача паре

НАКНАДНИ ПРЕГРЕЈАЧИ ПАРЕ• Да би се смањила влажност паре на излазу из турбине, код термоенергет-

ских блокова се примењује накнадно прегревање паре.• Сувозасићена пара произведена у парном котлу (1) прегрева се у

примарном прегрејачу (2), хлади у хладњаку (3) и прегрева до задатетемпературе у секундарном прегрејачу (4) после чега се одводи утурбину високог притиска (5).

Шема дела термоенергетског циклуса санакнадним прегревањем паре

У турбини високог притиска пара екс-пандира до притиска који се одређујеоптимирањем, тако да се повећа итермодинамички степен корисностициклуса. По експанзији у турбинивисоког притиска пара иде у првиступањ накнадног прегрејача (6), пасе затим њена температура регулишеу регулатору (7) и прегрева до кона-чне температуре у другом ступњунакнадног прегрејача (8). После нак-надног прегревања, пара се одводи утурбину средњег (9) и ниског прит-иска (10) у којој експандира до конач-ног притиска и одводи у кондензатор(12).

• Накнадни прегрејачи се постављају у конвективни гасни тракт котла ињихова конструкција је идентична конструкцији конвективнихпрегрејача свеже паре.

• При регулисању температуре накнадно прегрејане паре избегава сехлађење паре убризгавањем воде, јер се тиме смањује економичностцелог постројења, пошто у том случају део паре обилази турбинувисоког притиска.

Утврђено је да убризгава-ње у накнадни прегрејач уизносу од 1% капацитетакотла смањује степен ко-рисности термоенергетс-ког блока за 0,2 процентнапоена. Да би се темпера-тура накнадно прегрејанепаре одржавала констант-ном у радном подручју = 0,6 - 1, потребно је убризг-ати воду у количини 5 - 7 % што смањује степенкорисности блока за 1 - 1,4 процентна поена.

D

• Да би се избегло смањење степена корисности блока, за регулисањетемпературе накнадно прегрејане паре користи се размењивач топлотепознат под именом ”бифлукс”. У овом размењивачу предајник топлотеје свежа, а пријемник накнадно прегрејана пара.

Шема регулисања температуренакнадно прегрејане паре бифлуксом

• Пара за накнадно прегервање из тур-бине високог притиска долази у првиступањ накнадног прегрејача (1), пасе посредством трокраког вентила(2) дели на две струје: једна иде уповршински размењивач топлоте (3) а друга га обилази. У размењивачтоплоте са друге стране долазисвежа прегрејана пара која се хладипредајући топлоту накнадно прег-рејаној пари. После размењивачатоплоте (3), струја накнадно прегре-јане паре која је прошла кроз њега иструја која га је заобишла се мешају, па се одводе у други ступањ нак-надног прегрејача (4) у коме се вршипрегревање до коначне темпера-туре.

• Регулисање капацитета ”бифлукса” врши се било променом протоканакнадно прегрејане паре, било променом протока свеже паре.

Шема регулисања температуренакнадно прегрејане паре бифлуксом

• Размена топлоте у “бифлуксу” засно-вана је на супротним температур-ским карактеристикама озрачених иконвективних прегрејача. Накнаднипрегрејачи паре су обавезно постав-љени у конвективном делу гасногтракта котла, па се због тога, присниженим оптерећењима смањујеколичина размењене топлоте, штоима за последицу снижење темпера-туре прегрејане паре. Ако је прегрејачсвеже паре смештен у ложишту каоозрачени или полуозрачени, онда ћесе при сниженим оптерећењима тем-пература паре повишавати, па ју јепотребно снизити у ком циљу сеуместо хладњака са убризгавањемкористи “бифлукс”.

• При регулисању температуре накнадно прегрејане паре је помоћуразмењивача топлоте ”трифлукс” врши се размена топлоте са једнестране између свеже и накнадно прегрејане паре, а са друге измеђудимних гасова и накнадно прегрејане паре. Размењивач топлоте јеконструктивно изведен по принципу ”цев у цеви”.

Шема регулисања температуре накнаднопрегрејане паре трифлуксом

• Свежа пара струји кроз унутрашњуцев, накнадно прегрејана пара крозпрстенасти пресек између спољаш-ње и унутрашње цеви, а димни гасо-ви око спољашње цеви. На тај начин, накнадно прегрејана пара прима то-плоту истовремено од оба преда-јника, чиме се повећава искориш-ћење грејне површине трифлукса.

• Без обзира на погодност оваквогначина регулисања температуре нак-надно прегрејане паре, постоје конст-руктивне тешкоће око формирањаразмењивача топлоте типа “цев уцеви”.

• Температура накнадно прегрејане паре се може регулисати и са гаснестране променом протока димних гасова кроз накнадни прегрејач илиистовременом променом протока и температуре димних гасова помоћурециркулације хладних димних гасова.

• Без обзира који се од наведених начина регулисања температуренакнадно прегрејане паре примењује, накнадни прегрејачи се морајуснабдевати и хладњацима са убризгавањем, који се укључују само услучајевима прекомерног повишења температуре, па према томе, имајуинтервентан карактер.

Енергетски парни котао ТЕНилола Тесла Б, снаге 620 MW- продукција паре D = 522,2 kg/s- Три ступња прегрејача свеже паре

ps = 186,5 bar , ts = 540 оС- Три ступња накнадног прегрејачапареprs = 42 bar , trs = 540 оС