6. rutiranje

7/26/2019 6. Rutiranje

1/7

6. Rutiranje

Ruter (gateway) prestavlja komunikacioni uredjaj koji radi na 3. nivou, obuhvata i 1. i2. nivo, ali najvise radi do 3. nivoa. Ruteri gledaju na 3. nivo na zaglavlje IP paketa i na

osnovu toga odredjuju na koju stranu ce poruka da ide, jer je cilj rutera da preusmeravaju

poruke koje pristizu sa ulaznih portova na odredjene izlazne portove, tako da te porukenapreduju i prosledjuju se ka odredistima. Zna se koja je adresa odredista, tako sto je ona

zapisana u zaglavlju. zna se gde je odrediste tako sto ruteri imaju in!ormacije koje se

nalaze u posebnim tabelama " routing table. # ruting tabelama nalaze se IP adresemreza. $vicevi su imali svoje bridzing tabele.

I ruteri imaju svoje portove (interfejse), koji predstavljaju !izicke uticnice na koje se

povezuju !izicki kablovi, koji realizuju vezu. %e uticnice moraju da imaju i drugi nivo izbog toga su na tim linkovima primenjene odredjene tehnologije na drugom nivou, da li

je to &thernet, ili je serijska veza ili neke druge tehnologije. Postoje i odredjeni logicki

inter!ejsi, koji ne odgovaraju nijednom !izickom inter!ejsu i oni se nazivaju 'oopbackinter!ejsi. I uredjaji imaju svoje loopback adrese koje su uvek prisutne tu na racunarima.

Ruteri na slican nacin mogu da de!inisu logicke so!tverske inter!ejse kojima se dodeljujuIP adrese, koji su uvek aktivni, koji sluze sa odredjene identi!ikacije inter!ejsa. I kodrutera kao i kod drugih uredjaja, uredjaji nemaju IP adrese, vec njihove kartice, inter!ejsi i

uticnice imaju IP adrese ili () adrese. Ruteri mogu da imaju veci broj inter!ejsa

kojima se takodje dodeljuju IP adrese. *a prvom nivou uticnice mogu da budu R+-,opticke uticnice, mogu da budu za digitalne veze &1. Postoje tzv. opticki moduli, koji se

primenjuju jer nam daju !leksibilnost da ne ugradjujemo opticke uticnice na rutere koje

jesu dosta skuplje od obicnih uticnica. )esto se zbog toga ruteri prodaju u kucistima, koji

imaju prazne module, slotove gde se stavljaju odredjeni moduli. %i moduli mogu da budui kompaktniji, da sadrze druge manje kartice koje mogu da se ugradjuju, a u slucaju

optickih inter!ejsa praksa je i tipicno koriscenje da se kupuju posebni inter!ejsi koji su

kao mali modulcici, postavljaju se u kuciste rutera i na taj nacin realizuju opticku vezu./itno nam je po kojoj talasnoj duzini ce da radi ta opticka veza, koji je domen, da li treba

laser da bude takav da dostigne 2km, 10km ili 100km. akle, postoji dosta varijanti koje

mozemo da koristimo.

Inter!ejsi su ti koji imaju svoje IP adrese, koji ostvaruju vezu sa odredjenim mreznim

segmentima. Inter!ejsi imaju razlicite parametre. Za korisnika je jako bitan naziv

inter!ejsa. %i nazivi cesto imaju genericko simbolicno ime $erial, ast&thernet,...4, amogu imati i numericke oznake koje su cesto u obliku vise brojeva, zato sto imamo vise

modula, a u jednom modulu mozemo da imamo vise uticnica. 5ada imamo IP adresu po

pravilu danas imamo i masku, da bi nam maska ukazala kojoj mrezi pripada taj inter!ejs.

ko je rec o &thernet inter!ejsima oni imaju i () adrese. I postoje te neke interneoznake, indeksi koji sluze za odredjene protokole, npr $*(P protokol je jedan protokol

koji sluzi na nadgledanje uredjaja.

Za sta sluze ruteri iz perspektive korisnika6 Imamo jednu '* mrezu, racunari u toj

mrezi mogu da komuniciraju medjusobno, za to nam ne treba ruter. (edjutim, akoizlazimo na druge segmente koji su identi!ikovani mreznim adresama i maskama kojima

ne pripadaju racunari iz ovog naseg segmenta, tada moramo da izadjemo na ruter.

Racunari znaju da treba da izadju na ruter tako sto svaki racunar ima in!ormaciju ko je

1


2/7

njemu prede!inisani izlaz iz mreze " default gateway. $vaki uredjaj da bi mogao da

komunicira sa drugim mrezama u svojoj kon!iguraciji mora da ima de!inisani de!ault

gate7a8. 9ostovi na IP nivou imaju de!inisanu IP adresu, masku i de!alut gate7a8. 5adajedan racunar sa adresom 1:2.1;thopovi

Iz ovakvog rada rutera proizilaze sledeci principi. $vaki ruter sam donosi odluku orutiranju, na osnovu in!ormacija iz ruting tabela. Ruteri imaju svoj pogled na ostatak

mreze i zbog toga su ruting tabele u svim ruterima razlicite. Ruting tabele mogu dati

odgovor na koju stranu se prosledjuje paket, ali samo na odlazni smer tog paketa. Ruterine znaju da li ce se preko istog linka da se paketi sa te mreze vrate u suprotnom smeru.

Ruteri mogu na dva nacina da popunjavaju ruting tabele. (ozemo rucno da unesemo

komande na rutere. @sobine statickog rutiranjasu prvo sto staticko znaci da se rucnounese nesto. Prednosti su to sto je dosta jednostavno, sigurno, ne zahteva dodatne resurse,

ali sa druge strane imamo velike nedostatke zato sto u iole vecim mrezama imamo jako

puno posla, drugo mreze nisu po svojoj prirodi staticke. )esto se dodaju novi linkovi,

novi uredjaji, mreze, podmreze. *ije skalabilno zato sto raste broj uredjaja, a pridodavanju novih uredjaja moramo sve da modi!ikujemo. Zato se ovo jako retko

primenjuje. (nogo cesci pristup je da se koriste dinamicke rute, koje se dobijaju

dinamickim ucenjem rutera gde se nalazi koja mreza i to je !unkcija ruting protokola.

Ruting protokoli, kao i drugi protokoli koji se koriste u racunarskim komunikacijama,

komuniciraju tako sto razmenjuju odredjene poruke u strogo de!inisanim !ormatima, uporukama su sadrzani odredjeni podaci i na taj nacin ruteri medjusobno razmenjuju

in!ormacije i prosledjuju ih dalje. *pr. imamo sledeci slucaj, ruter ) ima dve direktno

povezane mreze. @n zna da su one povezane time sto ima inter!ejse koji pripadaju tim

mrezama i ruter zakljucuje da su te mreze direktno povezane na njega. Preko dinamickihprotokola rutiranja, ruter ) ce da obavesti preko tih poruka ruter / da on ima direktno

povezane mreze 10.1.1.0 i 10.1.1.2, ta poruka direktno pristize do rutera / preko linka na

koji je povezan sa ruterom ). Zato ce ruter / u svoju ruting tabelu da unese ulaze za ove

dve mreze, sa ne>thopom rutera ) inter!ejsa na vec zvanicnu vezu sa ruterom ). I / jevec naucio da se dve mreze nalaze iza rutera ). Ruter / dalje ce da oglasi ruteru isto to

sto je upravo naucio, a to je da sada ruter / ima in!ormacije o mrezama 10.1.1.0 i10.1.1.2 i da se nalaze preko ne>thopa koji vodi do rutera ) i on ce te in!ormacije da

posalje ruteru . Ruter ce da zakljuci da on ne zna gde se nalaze te dve mreze, ali da to

zna ruter /, pa ce on sve pakete koje ima za te mreze da posalje njemu, pa da ih on saljedalje. $to se osobina tice, imamo podrzanu skalabilnost mreze, nezavisno od broja rutera,

ruter protokol ce da se izbori sa ovom komunikacijom usaglasavanja. li opet moraju

2


3/7

mrezni administratori da znaju kako izgleda mreza, gde je, koji su domeni postavljeni u

toj mrezi i druge parametre koji moraju da budu usaglaseni.

$to se tice razlika izmedju statickog i dinamickog rutiranja, staticke rute se unose za

svaku podmrezu i na svakom ruteru, jako neskalabilno, neadaptivno, jer u slucaju da nam

neka mreza postane nedostupna tako sto padne neki link, sto se desava u mrezama, tadastaticka ruta moze da i dalje ukazuje na tu stranu iako ce taj paket da dodje u corsokak.

li ipak je ponekad korisno primeniti staticki ruter ili da bi nesto testirali ili da bi

premostili neku interventu situaciju, da se is!orsira saobracaj na odredjenu stranu makarprivremeno ili da bismo nesto testirali da vidimo kako ce da se ponasa ostatak mreze.

%ipicno se koristi dinamicko rutiranje. # slucaju pada nekog linka ili aktiviranja novog

linka, protokoli rutiranja ce da oglase te in!ormacije i da se te in!ormacije propagiraju

kroz mrezu, sto znaci da ce mreza da se adaptira na promenu topologije, da ako nemadirektne veze preko nekog puta moze da nadje drugi put i da preusmeri pakete na tu

drugu stranu, preko drugog rutera. Arlo je skalabilno dinamicko rutiranje, lako se dodaju

novi uredjaji koji se prilagode mrezi i one se primenjuju u svim iole vecim mrezama.

5ada kazemo rute mislimo na in!ormacije o tome gde se nalazi koja mreza ili o ulazima uruting tabelama. Ruta je mreza, kao mrezna IP adresa sa maskom i ne>thopom koji vodika toj mrezi. Postoji jedna posebna, jako bitna ruta koja se naziva default ruta. e!aultna

ruta ima de!aultnu adresu sa svim nulama 0.0.0.0. Internet danas sadrzi preko 3-0 000

razlicitih mreza i isto toliko razlicitih mreznih adresa su sadrzane u ruterima koji znajupostojanje svake mreze koja se oglasava na taj nacin na internetu i tom prilikom se

itekako koristi agregacija. *ema potrebe svi ruteri na internetu da znaju sve ove mreze.

Ruter u nasoj manjoj mrezi treba da zna nase mreze. Pojam de!alutne rute ce to da resi

tako sto se de!aultna ruta primenjuje kada nemamo speci!icnijeg rutera ruta koja boljemapiraju neku odredisnu adresu u ulazu u ruting tabeli. akle, ako ne postoji za neku

destinacionu adresu poseban ulaz u ruting tabeli, tada se primenjuje de!aultna ruta. %ime

smo omogucili da neka mreza ima jedan izlaz i ruteri koji su u toj mrezi ne moraju daimaju sve adrese na internetu, vec samo da za sve ostale adrese primenjuju taj jedan

de!inisani izlaz i na taj izlaz ukazuje de!aultna ruta. %ime smo smanjili ruting tabelu, sto

je jako vazno jer samo vema jaki, skupi, veliki ruteri mogu da podrze velike ruting tabele.Imamo takodje i pojednostavljeno rutiranje, postavimo de!aultnu rutu i za sve ostalo ce

ona da se pobrine. li nekad mozemo da imamo neoptimalnost u rutiranju, ako imamo

dva izlaza, mi postavimo de!aultni samo jedan, nama ce sav saobracaj da uzme taj jedan,

iako su mozda neke mreze blize preko tog drugog izlaza. # tom slucaju ce saobracaj za temreze da izadje na neoptimalni izlaz. akle, ovo nije uvek najbolje resenje, ali je cesto

korisno. 5ada imamo jednu izolovanu granu mreze, celu mrezu koja je sa jednim linkom

povezana na ostatak mreze, takve veze se nazivaju stub network i imaju samo jednu

izlaznu granu, prirodno je da se koristi de!aultna ruta za sve sto se nalazi dalje preko tejedne grane. Postoje i rute koje su u ruting tabeli oznaceni kao connected rute, to su rute

koje su direktno povezane na ruter cija se ruting tabela gleda.

5od sviceva smo imali kolizione domene i svicevi su ti uredjaji koji razdvajaju kolizione

domene. Ruteri rade na 3. nivou na tom nivou, razgranicavaju odredjene !unkcionalnosti iono sto je paralela sa kolizionim domenima na nivou sviceva, delovi mreze koje ruteri

razdvajaju se nazivaju broadcast domeni. Posmatra se cesto koriscena !unkcionalnost na

3


4/7

2. nivou, smanjuje broadcast okvira. /roadcast okvir ima na 2. nivou u odredisnoj adresi

sve jedinice, on je namenjen svim uredjajima na '2 mrezi i broadcast okvir na 2. nivou

propagirace po celoj mrezi 2. nivoa. Branica te mreze je na ruterima. Zato se kaze daruteri razdvajaju broadcast domene. $vaki A'* je poseban broadcast domen. # slucaju

kada smo imali kolizione domene razdvojene svicevima, : kolizionih domena, sada

imamo svega 2 broadcast domena zato sto imamo dva inter!ejsa na jednom ruteru kojirazdvaja te delove mreze, odnosno razdvaja dva odvojena koliziona domena.

Aeza izmedju 2. i 3. nivoa je dosta bitna zato sto paketi moraju da prodju od aplikativnognivoa, gde paketi sluze za komunikaciju odredjenih aplikacija, moraju da prodju po

vertikali, da se spuste do !izickog nivoa, izadju na mrezu, prodju kroz mrezu i na

odredisnom uredjaju da se podignu gore do odredjene aplikacije. %om prilikom paketi

prolaze kroz 3. nivo na uredjaj koji je izvoriste tih paketa i ako posmatramo IP adrese na3. nivou, mi znamo kojoj je IP adresi namenjen taj paket. Imamo IP adresu naseg

uredjaja, imamo IP adresu odredisnog sajta, ali IP paket mora prvo da izadje nasu lokalnu

mrezu, sto znaci da mora da se enkapsulira u &thernet okvir. 5ad se enkapsulira IP paketu &thernet okvir imamo nasu () adresu, to je () adresa nase mrezne kartice, ali

nemamo odredisnu () adresu. @dredisne () adrese host racunari, uredjaju ne

znaju. @ne se nigde ne kon!igurisu. $vicevi to nauce kroz procese !loodinga, learninga iostalo i svicevi su centralni u mrezi, kroz njih prolaze okviri i mogu to lako da nauce.

#redjaji treba da nauce kojoj () adresi odgovara koja IP adresa i to je jako bitna

komponena koja se mora sprovesti. Protokol koji omogucava pronalazenje () adresadrugih urejdaja, kada poznajemo njihove IP adrese, naziva se R! !rotocol (ddress

Resolution !rotocol). %o je jako bitan protokol koji moraju da sprovode svi uredjaji u

'* mrezama koji komuniciraju preko IPa. %o je kopca izmedju IPa na 3. nivou i

&therneta na 2. nivou.

5ao i svaki protokol u racunarskim mrezama, protokol de!inise poruke, !ormate poruka i

razmenu i signalizaciju. )ilj je da se automatski pronadju () adrese na osnovupoznatih IP adresa za uredjaje iz nase '2 mreze u nasem broadcast domenu. $vaki uredjaj

odrzava tzv. RP tabele RP kes4. RP tabela sadrzi IP adresu i () adresu. *e

ko!igurisu se manuelno, vec se uce preko RP protokola. Postoji i vremenska oznaka

timestamp, koliko je validan neki podatak u RP tabeli, jer oni mogu i da zastare, da se

brisu, smatraju se nevalidnim. $vi uredjaji sprovode RP i hostovi i stampaci, ali i ruteri,

svi uredjaji na 3. nivou. $vicevi ne sprovode RP jer jos nisu svesni IPa. *jima ne treba

RP, sem ako se neki svic ne ponasa kao neki uredjaj kome se pristupa preko IPa. 5adahost ili ruter zeli da posalje IP paket za neki drugi uredjaj, on treba da nadje () adresu

tog drugog uredjaja. @n pogleda svoju RP tabelu i tu nadje () adresu. Problem je

ako u RP tabeli nema adrese, a inicijalno nema. %ada se sprovodi RP protokol gde se

prva poruka naziva R! re"uest, poruka koja je strogo de!inisana u svom !ormatu, kojase salje svima na '2 mrezi, a salje se tako sto se salje na broadcast adresu, a ta poruka ce

da sadrzi izmedju ostalog IP adresu uredjaja kome je namenjena, a sadrzace i nasu IPadresu i nasu () adresu. $vi ce da prime ovaj okvir i oni gledaju !ormat RP poruke i

gledaju u odredjenom polju koja je zahtevana IP adresa koja se trazi. $amo onaj uredjaj

koji sadrzi tu IP adresu prepoznace svoju IP adresu. %aj uredjaj odgovara sa porukom

R! reply tako sto svoju () adresu stavlja u RP repl8 poruku, stavlja i druge

podatke i salje onome ko je poslao. %a poruka u suptotnom pravcu se salje preko unicasta.

-


5/7

@stali uredjaji ignorisu poruku jer nije njima namenjena. 5ada primi poruku, upisace je u

svoju RP tabelu i svaki sledeci put ce koristiti tu adresu iz svoje RP tabele. ko niko

ne posalje odgovor, moze se zakljuciti da trenutno ne postoji uredjaj sa tom IP adresom iprijavljuje se greska, jednostavno '2 sloj ne more da posalje poruku.

$to se tice !ormata RP okvira trepa istaci da se RP enkapsulira u podatke 2. nivoa.Aeoma su slicne i RP reCuest i RP repl8 poruke. @ne sadrze neka kontrolna polja, ali

sadrze i adresu sendera i targeta. I to salju IP adresu i 9 hard7are address4 " ()

adresa. Protokol 2. nivoa ce da odbaci zaglavlje iz okvira 2. nivoa, samo ce ove podatkeda prenese RPu. RP tebele se automatiski odrzavaju i one se mogu izlistati na

Dindo7su. Areme trajanja RPa je razlicito, na Dindo7su je 2 minuta, )iscu -h,

+uniperu 20 minuta.

5ada uredjaji komuniciraju, komuniciraju njihove aplikacije, so!tveri na tim uredjajima.

Podaci se po vertikali spustaju do !izickog nivoa, salju preko linka mreze do rutera, ruteri

ce na !izickom nivou da prime signale, da pretvore okvire na 2. nivo, da dekoduju, dapogledaju na 2. nivou odredjene podake i IP podatke koji su sadrzani kao podaci na

drugom nivou da proslede 3. nivou i tek tada ruter gleda zaglavlje na 3. nivou, IP adrese idruga polja i odlucuje na koji izlaz na inter!ejs da prosledi okvir, sto dovodi do toga da setaj okvir mora enkapsulirati u neki drugi okvir i tehnologiju na 2. nivou i spusti na !izicki

nivo na ast&thernet od rutera 1 do rutera 2, dok konacno ne stigne do uredjaja kome je i

namenjen.

Ruteri kada sprovode rutiranje paketa, kako naidje koji paket, oni gledaju odredisnu

adresu i gledaju sa kojom mrezom u ruting tabeli mogu da se upare. I onda kada upare

idu ka tom ne>thopu. (edjutim, neka host adresa moze da se upari sa vise mreza, takosto postoji mrezna adresa koja ima razlicite maske. ko imamo manje mreze koje su

sadrzane u jednoj mrezi, neka host adresa iz mreze moze da bude uparena i sa ovom

vecom i sa manjim mrezama. Aazi pravilo da se uvek uparuje ruta koja je najspeci!icnija" most specificilongest match, koja ima najduzu masku zato sto je ona najkonkretnija

mreza kojoj mozemo da pridruzimo tu adresu.

#$%! oznacava #nternet $ontrol %essage !rotocol. %o je jos jedan protokol koji

pripada %)P=IP !amiliji protokola. $luzi za prenos kontrolnih in!ormacija koje mogu da

budu korisne radi detektovanja nekih nepravilnosti, nekih gresaka, nekih desavanja koja

mogu da se jave u mrezi. Internet protokol ne garantuje prenos paketa, sto znaci da nekipaket moze da se izgubi, ali korisno je da makar in!ormise drugu stranu da nije uspeo da

prenese paket. #pravo za tu namenu sluzi I)(P. *jega koriste svi uredjaji na mrezi.

I)(P protokol se enkapsulira u IP protokol. %o nije standarni protokol na '- nivou, vecsamo na tom nivou koristi IP protokol da se prenese od jedne do druge tacke u mrezi.

Postoje - grupe I)(P poruka? estination #nreachable, %ime &>ceeded, Redirected i

&cho ReCuest, &cho Repl8. (oze da se desi da kada pristigne neka poruka do rutera,ruter gleda destinacionu adresu i u ruting tabeli trazi odgovarajucu mreznu adresu. (oze

da je ne pronadje, a ako nemamo de!aultnu rutu, onda se nijedna mrezna adresa ne

matchuje sa ovom adresom i ruter tada unistava paket i u tom slucaju se salje &estination

'nreachable poruka. I tu postoji nekoliko varijanti. 5ada ruter nema u ruting tabeli

podatke o mrezi, i ova poruka se salje onome ko je poslao poruku. (oze da se desi da

ruter pronadje mrezu, dodje do te mreze i sada kada treba na toj mrezi da isporuci tu IP


6/7

adresu on sprovede RP, ali je recimo taj racunar ugasen u tom trenutku, RP ne

odgovara i ruter zakljucuje da u tom trenutku ne postoji uredjaj sa tom adresom. %ada se

paket opet odbacuje i generise se poruka ost 'nreachable. %o generise ruter. # slucajuda se desi situacija da treba da podelimo paket na !ragmente, a setovan je onEt ragment

lag i tada paket ne moze da se posalje, ali mozemo da posaljemo $ant *ragment

I)(P poruku. $alje se onome ko je poslao poruku. !rotocol 'nreachable se desavakada poruka dodje i do mreze i do hosta, do njegovog IP sloja, IP u svom zaglavlju ima

polje protocol koje ukazuje kom protokolu -. nivoa treba da prosledi te podatke. ko na

tom hostu ne postoji taj protokol, nemaju kome da se isporuce podaci i tada se salje ovaporuka. @vu poruku salje host. (oze da se desi da, ako port postoji, ali ne postoji

aplikacija, recimo 7eb server je ugasen u tom trenutku, tada protokol cetvrtog nivoa ne

moze da prepozna koja je aplikacija i da prosledi podatke, pa se i tada salje I)(P poruka

koja se zove !ort 'nreachable.

ko imamo situaciju da je jedan host povezan na jednu '* mrezu, gde postoji ne jedan

de!aultni gate7a8 vec dva rutera, ali na hostovima se samo jedan ruter moze oznaciti kaode!aultni. Recimo da je to u ovom slucaju ruter /, ako npr on vodi prema vecini mreza,

ali imamo mreze i na ruteru , recimo da je to mreza 10.1.-.0. 5ada host salje pakete ne

internet on ce izaci preko rutera / i proci ce tamo. (edjutim, ako salje pakete koji sunamenjeni upravo za mrezu 10.1.-.0, taj host ne zna za adresu rutera , on uvek salje na

de!aultni gate7a8. $recom, ruter / u svojoj ruting tabeli ima podatak o mrezi 10.1.-.0 i

ne>thop je inter!ejs na ruteru . %akodje, tada ruter / zakljucuje da paket koji mu jedosao treba da vrati ponovo nazad na isti inter!ejs do drugog nekog rutera. $to moze da

se zakljuci da je nepotrebno i bilo da se salje na tu stranu. # tom slucaju se salje jedna

specijalna I)(P poruka koja se naziva Redirect. @na ce od rutera / da dodje do hosta

i da kaze hostu da ubuduce samo za tu mrezu koristi direktno ovaj ne>thop. %aj paketse nece unistiti.

%ime %o 'ive polje sadrzano je u svakom IP paketu. $vaki put kada se od rutera do ruteraprenese IP paket, ruter ce da pogleda vrednost %ime %o 'ive polja. ko je vrednost 1,

ruter ce da smanji vrednost na 0 i da odbaci poruku. %ada se generise +ime ,xceededporuka i to oznacava da je na tom mestu unisten paket. 5ada se to desi tada nam toukazuje da postoji neka anomalija.

Postoji jos jedna I)(P poruka koja nije uzrokovana gubitkom paketa, ali je jako korisna

zato sto ona proverava da li na nivou IPa mozemo da dostignemo neku udaljenu tacku.%aj par poruka, jedna je kada saljemo upit i druga kada se upit vraca, naziva se ,choRe"uestReplyili popularnije !ing.

rugi koristan servis je +racerout. %racerout nije I)(P komanda, ali moze da koristi

I)(P, a sluzi da dostavi neke vise in!ormacije koje Ping ne moze da dosegne. Ping nam

vraca vreme da paket ode i da se vrati, dakle Round %rip %ime, vraca nam brojizgubljenih paketa, ali mi ne znamo kojim putem je otisao paket, takodje ne znamo ni

kojim putem se vratio paket. %racerout komanda moze da nam posredno otkrije put koji

gledano iz nase mreze postoji do odredjene adrese. @na radi tako sto koristi jedan trik, ato je da salje IP pakete, ali ce postaviti u %%' polje vrednost 1. Prvi ruter do koga stigne

vratice %ime &>ceeded poruku i time smo otkrili koji je prvi korak u putu. Zatim se uveca

za jedan vrednost %%' polja, pa ce nam sada drugi ruter u nizu odgovoriti itd. %o radimo

;


7/7

dok ne dodjemo do hosta. ko paket dodje do hosta, host ce da nam odgovori. *a

Dindo7su se koristi I)(P poruka, a na ruterima #P protokol, ali je princip isti. (ada

moguce je da nam ne odgovore isto. # svakom koraku se salju po 3 paketa. Prvi paketdodje do naseg de!aultnog gate7a8a i svaka I)(P poruka ce da se registruje i da se

prikazu ms potrebne da se dodje do te tacke.

F

6. rutiranje

Documents