I svetski rat

Uzrok Osnovni uzrok rata bio je sukob interesa velikih sila i njihova borba za politiku i ekonomsku dominaciju velikih silaSukob je izbio izmedju dva vojna saveza: Antante i Centralnih sila

Povod28.juna 1914.god. pripadnik Mlade Bosne Gavrilo Princip izvrio je atentat na austrijskog prestolonaslednika Franca FerdinandaMlada Bosna se zalagala za ujedinjenje Junih Slovena i oslobodjenje od austrougarske vlastiAustrougarska je zvaninu Srbiju optuila za atentatRadikalni krugovi u Beu su se zalagali za ratnu opciju, dok su se umereniji pribojavali da rat protiv Srbije nee ostati lokalni, ve da e se pretvoriti u iri sukob

Nemaka je jasno i nedvosmisleno podrala Austrougarsku, to je Be nateralo da se odlui za rat23.jula Austrougarska je Srbiji uputila ultimatum, sa tekim i neprihvatljivim zahtevimaAustrougarska je 28.jula 1914.god. objavila rat Srbiji

Svetski sukob U narednih nekoliko dana, do poetka avgusta 1914.god., sve velike sile su bile ukljuene u veliki ratni sukob.

Zemlje uesniceJapan 1914.god. ulazi u rat na strani Antante Turska je proglasila neutralnost, ali je u tajnosti, krajem 1914.god. potpisala sporazum sa Centralnim silama Italija je na poetku rata ostala neutralna, ali 1915.god. ulazi u rat na strani Antante Bugarska 1915.god. ulazi u rat na strani Centralnih sila Rumunija 1916.god. ulazi u rat na strani AntanteSAD 1917.god. ulaze u rat na strani Antante

lifenov planNaelnik nemakog generaltaba Alfred fon lifen je jo 1905.god. izradio nemaki ratni plan Osnovna zamisao bila je da se izbegne rat na dva frontaPlanirano je bilo da se najpre Francuska porazi na zapadu za 40 dana, a da se zatim sve snage prebace na istok protiv Rusije

Evropski frontovi U Evropi se ratovalo na tri fronta: Zapadnom ( od Severnog mora do vajcarske) Istonom (od Baltikog mora do Rumunije) Balkanskom

Zapadni front 1914Nemci su prodrli kroz neutralnu Belgiju i poeli su da ugroavaju sam Pariz Dolo je do bitke na Marni, septembra 1914. u kojoj je zaustavljen nemaki prodor od strane francuskih i britanskih trupaPropao je lifenov plan o munjevitom ratu i Nemaka je morala da vodi rat na dva fronta

Rovovski rat

Na neuspeh lifenovog plana uticalo je nekoliko faktora: Britanci i Belgijanci su usporavali nemako napredovanje, to je Francuzima omoguilo da prebace pojaanja Neoekivana brzina ruske mobilizacije i napad na nemake poloaje na istoku

Na zapadnom frontu je od tada vodjen rovovski ratNa njegov tok presudno su uticale tehnoloke promene: Bodljikava ica je predstavljala ogromnu prepreku za napade peadijeSmrtonosnija artiljerija i mitraljezi takodje su ojaali odbranu

Aprila 1915.god., u bici kod Ipra, Nemci su prvi put upotrebili bojne otrove, koje su zatim koristile obe straneZbog svega toga je jako teko bilo probiti neprijateljske poloaje bez ogromnih gubitakaKao novo ofanzivno oruje se 1916.god. pojavljuje tenk (prvo su ga koristili Britanci, a zatim i Francuzi)

Britanski tenk Mark I

Istoni front 1914Rusija je ratovala protiv Nemake i AustrougarskeRusi su iznenada preli u ofanzivu i uli duboko na teritoriju NemakeZbog toga je Nemaka morala da povue deo snaga sa zapadaNemci su povratili izgubljene teritorije i porazili Ruse u bitkama kod Tanenberga i Mazurskih jezeraRuska vojska je bila najmnogoljudnija, ali i veoma slabo opremljena

Ratna 1915.god.Krajem I godine rata i jednoj i drugoj strani bilo je jasno da nee moi da ostvare brzu i laku pobedu Tokom 1915.god. osim ratnih operacija vodi se i diplomatska borba dva saveza, da privuku neutralne drave Italija je u prolee 1915.god. potpisala sa Antantom tajni Londonski ugovorItaliji su obeane teritorije, naseljene italijanskim stanovnitvom, koje su bile u sastavu Austrougarske: Trst, Istra, Dalmacija, Juni TirolTako je dolo do otvaranja novog fronta na reci Soi Ujesen 1915.god. Bugarska ulazi u rat na strani Centralnih sila, obeano joj je teritorijalno proirenje na raun Srbije

Istoni front 1915Poto nisu uspeli da ostvare munjevitu pobedu na zapadu 1914.god. Nemci su vie panje posvetili 1915.god. istonom frontu Nemci su kod Gorlica probili ruske poloaje i naterali ih na povlaenje iz Poljske Tako je linija fronta pomerena nekoliko stotina kilometara od nemakih i austrougarskih granicaNemci ipak nisu uspeli da okonaju rat na ovom frontu

Granice istonog fronta

Dardanelska operacijaPoto nisu bili u mogunosti da probiju nemaki front na zapadu zapadni saveznici su odluili da se iskrcaju na Galipolju, zauzmu Dardanele i prinude Tursku na kapitulaciju Ulazak Turske u rat onemoguavao je snabdevanje Rusije preko Crnog mora i opasnost za ruske teritorije na Kavkazu Turska vojska, koju su obuavali nemaki oficiri pruila je snaan otpor i onemoguila ove planove Posebno velike gubitke pretrpeli su australijski vojnici, kao deo britanske vojske Od ostataka ove vojske formiran je Solunski front

Zapadni front 1916.god. Poetkom 1916.god. nemaka komanda je na zapadu poela da koristi taktiku iscrpljivanja; ovaj plan je uase I svetskog rata doveo do vrhunca Za cilj napada nemaka komanda je izabrala francusko utvrdjenje VerdenOdvijala se od 21.februara do 19.decembra 1916Poginulo je oko 250.000 a ranjeno oko 500.000 vojnika

Svojim poloajem Verden je titio prilaze Parizu Taktika iscrpljivanja se sastojala u ideji da se neprijatelju nanesu znatno vei gubici; Nemci nisu u tome uspeli u potpunosti iako su Francuzi imali ogromne gubitke Odbranom Verdena komandovao je maral Filip Peten Bitka je predstavljala simbol francuske odlunosti

Spomenik u Verdenu

Bitka na Somi Smatra se najveom bitkom I svetskog rata Predstavlja veliku britansko-francusku ofanzivuJedan od ciljeva bio je i da se oslabi nemaki pritisak na Verden Samo prvog dana bitke iz Britanci su imali 50.000 poginulih i ranjenih, od kojih je veina poginula u prvom satu bitke, a ukupno oko 500.000, Francuzi oko 200.000, a Nemci oko 500.000 Nemaki poloaji nisu probijeni, ali su i Nemci pretrpeli teke gubitke

Istoni front 1916.god. U leto 1916.god. ruska vojska je preduzela veliku ofanzivu pod komandom generala Brusilova (po kojem je ofanziva dobila ime) Rusi su naneli teak poraz austrougarskoj vojsci i zapretili njenim izbacivanjem iz rata Da bi to spreili Nemci su morali da povuku deo trupa sa zapadnog frontaOfanziva je bila zaustavljena Ofanziva je bitno uticala na odluku Rumunije da udje u rat na strani Antante 1916.god.

Revolucija u Rusiji Jo od druge polovine 19.veka rusko drutvo se nalazilo u ozbiljnoj krizi, ogromne razlike izmedju bogatog plemstva i siromanih seljakaU Rusiji je postojao sistem samodravlja, sva vlast je bila u rukama careva iz dinastije Romanova (Nikolaj II Romanov) I svetski rat samo je produbio sve slabosti Rusije

Medju protivnicima carskog reima najodluniji su bili boljevici, na elu sa Vladimirom Iljiom Lenjinom Oni su se zalagali za revolucionarno preuzimanje vlasti

Ovakvo stanje je poetkom 1917.god. dovelo do niza trajkova Jedan od tih trajkova je, krajem februara 1917.god. (po julijanskom kalendaru), doveo do oruane pobune, poznate kao februarska revolucija Car Nikolaj II je abdicirao, to je bio kraj carstvaVlast je preuzela gradjansko-demokratska vlada, na elu sa Aleksandrom KerenskimUporedo su boljevici zapoeli formiranje paralelnih organa vlasti-sovjeta (saveta)

Boljevici su svoj program formirali na osnovu parola:Mir, hleb, zemlja i Sva vlast sovjetimaSutina je bila u zahtevu da Rusija odmah izadje iz rata; da se obezbedi snabdevanje naroda i da se oduzme zemlja od bogatih zemljoposednika i podeli seljacima; da boljevici preuzmu vlast preko sovjeta od privremene vlade

Neuspesi privremene vlade i sve vee rasulo na frontovima su ili na ruku boljevicima25.oktobra (7.novembra) 1917.god. poela je boljevika pobuna-oktobarska revolucijaSimbol revolucije postala je krstarica Aurora, iji je plotun oznaio poetak juria na Zimski dvorac, sedite privremene vlade

Boljevici su zauzeli sve kljune institucijeFormirali su Sovjet narodnih komesara, vladu na elu sa Lenjinom U prolee 1918.god. Rusija sklapa sa Nemakom separatni mir u Brest-LitovskuRusiji je oduzeta ogromna teritorija (oko 25%) u oblasti Baltika, Belorusije i Ukrajine, ekonomski najrazvijeniji delovi drave Boljevika vlada je pristala na takve uslove da bi uvrstila vlast u dravi Protivnici revolucije pokuali su da srue vlast boljevika; gradjanski rat 1918-1920.god. izmedju crvenih i belih, zavren je pobedom boljevika

Mir u Brest-Litovsku

Pomorski ratNa poetku rata britanska flota je sprovodila pomorsku blokadu NemakeNa to je Nemaka odgovorila dejstvom podmornica, koje su potapale trgovake, a ponekad i putnike brodoveNemci su 1915.god. potopili ameriki putniki brod Lusitanija, druga najvea pomorska katastrofa nakon potonua Titanika

Najvea pomorska bitka vodjena je kod Jitlanda 1916.god. Britanci su izgubili vie brodova, ali su uspeli da obezbede trajnu kontrolu nad morem Poetkom 1917.god. Nemaka je usvojila taktiku neogranienog podmornikog rataOva taktika je neposredno dovela do ulaska SAD u ratMedjutim, opasnost od nemakih podmornica dosta je umanjena sistemom konvoja, kada su ratni brodovi pratili trgovake brodove

Ulazak SAD u rat 1917.god. Na poetku rata SAD su se drale politike izolacionizmaIzolacionistika politika bila je definisana jo 1823.god. doktrinom amerikog predsednika Dejmsa MonroaSAD su raspolagale ogromnim vojnim i industrijskim potencijalom, ulazak SAD u rat na bilo koju stranu davao je ogromnu prednost Britanija i Francuska su se veoma zaduile u SAD, njihov poraz bio doveo u pitanje otplatu tih dugovaNemakom taktikom neogranienog podmornikog rata posebno je bila pogodjena amerika trgovaka mornaricaNemaka je pokuala da uvue Meksiko u rat protiv SAD, nudei finansijsku pomo i pripajanje delova amerike teritorijeSvi ovi razlozi su doveli u prolee 1917.god do ulaska SAD u rat na strani Antante

Vilsonovih 14 taakaUlaskom u I svetski rat SAD postala velika sila u svetskim razmerama Poetkom 1918.god. tadanji ameriki predsednik Vudro Vilson je izneo svoj spoljnopolitiki program u 14 taakaOsnove programa su: Negiranje tajne diplomatije Pravo naroda na samoopredeljenje Stvaranje medjunarodne organizacije, koja bi nakon rata vodila rauna o ouvanju mira u svetu Sloboda trgovine i plovidbe morimaOvaj program je bio veoma znaajan na Mirovnoj konferenciji nakon I svetskog rata

Vudro Vilson (1856-1924)

Kraj rata 1918Nakon izlaska Rusije iz rata, Nemaka je prebacila snage na zapad, da ostvari pobedu na zapadu dok se ne oseti puni uticaj SAD na ratna deavanja Nemaka ofanziva na zapadu doivela je neuspehU leto 1918.god. zapadni saveznici su pokrenuli kontraofanzivu i nemaki front na zapadu se raspaoNemaka je kapitulirala 11.novembra 1918.god., ime je okonan I svetski rat