Sadrzaj:

1. Osnovno objasnjenje menace2. Menice postaju papirni novac 3. Vrste menica Podela menica u vezi sa formom menicne isprave:

Moguce je podeliti menace I na osnovu poslova u kojim se primenjuje I na njenu ulogu u tim poslovima:robna,poslovna,finansijska menica

Postoje I menice :trasirana (vucena) I sopstvena menica.

4. Menicne radnje Izdavanje Prezentacija menice Akceptiranje menice Isplata Regres Protest Tuzba

5. Izvori menicnog prava6. Pravna priroda menice7. Nacela menice 8. Popunjavanje menice9. Menični blanket ili menicni folmular10. Kako osigurati naplatu potrazivanja11. Ugovor o eskontu menica - primer

1

Opste objasnjenje menica

Menica je pismeni dokument, izdat u strogo zakonskoj formi, u kome se izdavalac (trasant) obavezuje da će u roku isplatiti određeni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu. Postoji više vrsta menica. Jedna od njih je sopstvena - kada se izdavalac obavezuje da će sam izvršiti isplatu, dok je vučena ona kojom izvršilac poziva drugo lice, odnosno trasata da izvrši isplatu. Blanko menica je neispunjen menični obrazac snabdeven potrebnim potpisima i zakonski može postati menica čim se ispune ostali bitni podaci. Blanko menica se upotrebljava za obezbeđenje zajma pojedinca ili organizacije - ako dužnik normalno otplaćuje zajam, pri izvršenoj potpunoj uplati blanko menica se vraća dužnicima. Ali ako dužnik prestane sa otplatama →blanko menica se popunjava na ostatak duga, a dug se isplaćuje po meničnom postupku. Sve izjave u vezi sa menicom daju se napismeno i potpisano na menici, a svaki potpisnik na menici je i obaveznik. Vreme kada se iznos naznačen na menici mora platiti je menična delatnost, pa na osnovu ovog kriterijuma razlikujemo tri vrste menica: 1. kada je rok plaćanja izričito određen i u samom meničnom tekstu vezan za datum izdavanja (npr. "platite za 4 meseca od danas - pa sledi datum"); 2. menica po viđenju, tj. menica koja je plativa čim se ponese na naplatu i sadrži klauzulu "platite po vidjenju"; 3. menica na određeno vreme po viđenju - menica koja je plativa u određenom roku po viđenju, naznačeno u samoj menici (npr. "platite u roku od 5 dana po viđenju").

Menice postaju papirni novac

Metalne kovanice su prenosive, ali teške. U kasnom Srednjem veku i tokom Renesanse u Evropi nedovoljne količine i velika težina kovanica ometale su rastuću međunarodnu razmenu među trgovcima i nisu mogle da zadovolje potrebe većih transakcija. Trgovci su izmislili hartije od vrednosti, danas poznate kao menice. Kao sredstvo plaćanja ove hartije od vrednosti lako su se nosile i predstavljale su veoma zadovoljavajuće rešenje za slučaj pljačke. Hartije od vrednosti su dopunjavale metalnu valutu u Evropi u tom periodu. Danas, kovanice još uvek dopunjavaju papirne menice (uglavnom čekove) i papirni novac. Menica je naredba od jedne osobe, izdavaoca - trasanta, drugoj osobi, trasatu, da izvrši isplatu—bilo plaćanjem trasantu ili trećoj osobi, primaocu menice. Ček, danas najčešći oblik menice, je menica vučena na banku. Ako je menica prenosiva, imalac menice može da je prenese drugom primaocu koji je može podneti trasantu na naplatu. Prenosiva menica funkcioniše slično kao novac. Potpis trasanta na menici označava da su njegova sredstva dovoljna za isplatu menice. Ako trasat preuzme isplaćivanje, odnosno "prihvata" da isplati menicu na kasniji datum, trasat mora da isplati menicu na datum dospeća. Ako, međutim, trasat ne plati, primaoc može da se obrati trasantu - ili se to unapred odbacuje. Trgovačka zajednica na taj način može da vrednuje menice u zavisnosti od ocenjenih kreditnih sposobnosti trasanta - ili,

2

ako plaćanje preuzima ili prihvata trasat, njegove ocene kreditnih sposobnosti zamenjuju ocene trasanta.

Vrste menaca

Menica na određeno vreme od izdanja

(nem. Wechsel auf eine bestimmte Zeit nach der Ausstellung) je izraz kojim se označava takva menica na kojoj je dospeće menična potraživanja određeno naznačivanjem dužine vremena čijim istekom dospeva menična obaveza. To razdoblje počinje teći na dan izdavanja menice, a može se naznačiti u danima, mesecima ili izrazima kao što su ”početak meseca”, ”sredina meseca”, ”konac meseca”. menica koja glasi na jedan ili više meseci dospeva onog istog dana u mesecu kao što je dan kada je izdana. Izraz pola meseca znači petnaest dana, a izrazi ”petnaest dana” i/ili ”osam dana” upravo taj broj punih dana, a ne dva ili jedan tjedan. Izrazi početak, sredina i konac meseca znače prvi, petnaesti i poslednji dan u mesecu

Menica na određeno vreme od viđenja (ili po viđenju)

(nem. Nach-Sicht-Wechsel, Wechsel auf eine bestimmte Zeit nach Sicht) je menica u kojoj je dospeće naznačeno na jednak način kao u menici na određeno vreme od izdanja, ali se razdoblje čijim istekom dospeva menična obaveza ne računa od dana izdanja menice već od dana akcepta ili od dana protetsta (zbog neakceptiranja) te menace

Menica po viđenju

(nem. Sichtwechsel, Wechsel auf Sicht) je izraz kojim se označava takva menica na kojoj je način dospeća menične obaveze označen rečima ”po viđenju”. Ova odredba znači da menična obaveza dospeva onda kada je menični ovlaštenik podnese na plaćanje, pri čemu je on u načelu ovlašten to učiniti u svako doba unutar godine dana od dana izdanja, ako izdavalac menice ovaj rok pri njenu izdavanju nije skratio ili produžio. Indosanti ove rokove mogu skratiti. izdavalac također može odrediti da menica ne smije biti podnesena na plaćanje pre vremena koje on odredi. U tom slučaju menična potraživanja neće dospeti pre isteka tog vremena.

Postoje I menice :trasirana (vucena) I sopstvena menica.Sopstvene menace predstvljaju obavezu izdavaoca menace da ce u vreme dospeca menace isplatiti celu vrednost menace trecem licu.Trasirana menica predstvalja jednostranu pisanu izjavu kod koje izdavalac daje nalog drugom licu da u vreme dospeca isplati minicu trecem licu.Vrste transiranih menica:Transirane menace po sopstvenoj naredbi: izdavalac menace sam sebe odredjuje kao korisnika menace ,to je izdavanje meniceu sopstvenu korist.

3

Transirana sopstvena menica: krakteristicna je po tome sto izdavalac menace sam sebe obavezuje da isplati menicnu svotu.

Moguce je podeliti menace I na osnovu poslova u kojim se primenjuje I na njenu ulogu u tim poslovima:robna,poslovna,finansijska menica.

Robna menica:koristi se kod ugovora o prodaji robe I uz pomoc nje prodavac kreditira kupca.Tada,umesto placanja robe kupac akceptira1 menicu koju izdaje prodavac I na taj nacin kupac prodaje glavni menicni duznika,a prodavac ovom menicom moze platiti svoje obaveze trecim licima.Poslovna menica:ima istu ulogu kao I robna menica samo sto je ona primenjuje,po pravilu,kod drugih ugovora o prometu robe I usluga.Finansijska menica: se pojavljuje radi obezbedjenja potrazivanja od strane poverioca drugih kod mnogih ugovora u robnom I platnom prometu.

Podela menica u vezi sa formom menicne isprave:Potpuna ili puna menica:menica koja u momentu izdavanja sadrzi sve bitne elemente koje su predvidjene zakonom .Blanko menace: njen izdavala u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne elemente I na taj nacin ovlascuje buduceg imaoca menace da on popuni ostale bitne podatke.

Menicne radnje

U menicne radnje spadaju prenosenje menice, izdavanje i umnozavanje, akceptiranje, notifikacija, avaliranje, protest, isplata, prezentacija, reges,tuzba. Menica se umnozava u prekomorskom prometu u slucaju gubitka ili unistenja menice a tose moze uciniti izdavanje duplikata ili kopijom menice. Izdavanje je radnja stvaranja menice koja se ogleda u tome sto je trasant2 ( tj. Izadavac menice ) ispisuje I predaje imaocu.

1 Akcept menice

(nem. Wechselakzept) je izraz kojim se kod trasirane menice označava prihvat menične obaveze od strane trasata kojega je pri izdavanju menice – naznačivanjem njegovih osobnih podataka i naznačivanjem svojstva trasata – trasant pozvao da akceptira menicu. Akceptiranjem menice trasat postaje akceptant i ujedno glavni menični dužnik. Akceptiranje menice obavlja se potpisivanjem menice prvenstveno na njenom licu uz oznaku prihvata, tj. preuzimanja menične obaveze, što se očituje rečju ”prihvatam”, ”akceptiram” ili sl. Akcept mora biti bezuslovan, ali može biti delimičan, tj. ograničen na deo menične svote. U slučaju odbijanja akcepta menični ovlaštenik može podići protest zbog neakceptiranja. Pri izdavanju menice trasant može odrediti rok podnošenja menice na akcept, a takođe i zabraniti podnošenje menice na akcept.

2 Trasant- trg. lice na koje se vuče menica, lice koje treba da plati menicom određenu sumu novca.

4

Trnsat kao I svaki drugi menicni duznik mora biti poslovno sposobno lice.Imalac menice ne mora biti poslovno sposobno lice,dovoljno je da ima pravnu sposobnost,sto znaci da bude pravni subject.Umesto trasanata menicu moze da izda I zastupnik transata,pod uzlovom da oznaci svojstvo u kojem ispisuje menicu.

Prezentacija menice je radnja kojom njen imalac trazi od od oznacenog lica na menici da izvrsi accept ili isplatu.Prezentacija menice na accept se sastoji od njenog podnosenja trasatu u njegovom prebivalistu (sedistu) pre njene dospelosti ,cime imalac trazi od trasata da prihvati trasanov nalog za isplatu sume novca oznacene u menici kada ona bude dospela za naplatu.Treba razlikovati prezentacuju menice na accept I menice na isplatu.Prezentacija menice na isplatu sastoji se iz njenog podnosenja trasatu ili glavnom menicnom duzniku po dospelosti obaveze,cime se zahteva da se obaveza isplati.Prezentacija menice na isplatu je obavezna menicna radnja ,te se njenim popustanjem menica preudicira,sto znaci da imalac gubi menicna prava prema menicnom duzniku ili duznicima.Akceptiranje menice je radnja kojom trasat prihvata trasantov nalog da o dospelosti menice isplati oznacenu sumu novca.Prenos je radnja kojom imalac prenosi menicu na drugo lice (sticaoca) come on postaje njen novi imalac (poverilac).Menica jeprenosi na indosamenta.Indosament je klauzula na menici kojim imalac menace prenosi menicno pravo na imaoca.Indosiranjem menace (tj. Upisivanjem indosamenta) indosant postaje duznik po toj menici prema indosatoru I svim kasnijim imaocima menice.Avaliranje je radnjakojom doredjeno lice ( avalista) jemci imaocu menice d ace neki od postojecih duznika (honorat) isplatiti menicnu svotu o dospelosti.Avalista je po pravilu trece lice koje nije duznik,ni poverilac po toj menici.Menica se avalira upisivanjem klauzule o avalu na licu menice.Isplata jer radnja menicnog duznika kojom gasi menicnu obavezu placajuci menicnu svotu njenom imaocu.Imalac ima pravo na isplatu menicne svote tek kada dospe,pri cemu mora da je prezentiraduzniku na isplatu.Duznik kome je menica podneta na isplatu mora pri isplati da proveri ovlascenje (legitimaciju) podnosioca na isplatu.To znacida mora proveri da li je lice koje podnosi menicu njen zakoniti imalac ili je to lice njegov zakoniti zastupnik.Duznikova menicna obaveza se gazi samo isplatom formalno ovlascenom imaocu menice.Zbog toga,ako je platio menicnu svotu licu koje je znalo ili je moralo znati da nije zakoniti imalac menice,duznik ostaje u obavezi prema njenom zakonitom imaocu. Regres je radnja kojom imalac (regresant) naplacuje menicu od regresnih duznika (regresata) u slucaju kada mu transat nije akceptirao menicu ili kada mu glavni menicni duznik nije isplatio menicnu svotu.Izuzetno regres se moze vrsiti I pre dospelosti kada je trasat odbio da akceptira menicu,kada je transat pao pod stecaj ili likvidaciju,kada je transat obustavio placanje,cak I kada ta obustava nije utvrdjena sudskom odlukom I kada je pao u stecaj trasant menice cije je akceptiranje zabranjeno. Protest je menicna radnja kojom imalac menice (protestant) pouzdano utvrdjuje bezuspesnost svog pokusaja dam u drugi ucesnik menicnog protesta (protestat) ucini odredjenu menicnu radnju (da akcipira menicu ili isplati menicu).Smisao protesta je u tome sto protestant sprecava gubitak menicnih prava prema menicnim regresnim duznicima.Naime,u slucaju da trasat odbije da akceptira menicu ili kada aakceptant odbije da isplati menicu uprkos blagovremenoj I urednoj prezentaciji,imalac menice ila

5

pravo da zatrazi isplatu menicne svote od ostalih (regresnih) duznika,potpisanika menice.Protestom menice imalac menicnog prava obezbedjuje dokaz da je on zaista pokusao da dobije accept odnosno isplatu od trasata odnosno akceptanata.

Tuzba je radnja kojom zakoniti imalac menice trazi prinudnu naplatu menicne svote od menicnog duznika koji odbija da dobrovoljno izvrsi njenu isplatu.

Izvori menicnog prava

Kod izvora menicnog prava ,kao I kod ostalih vrsta prava razlikujemo medjunarodne I nacionalne (autonomne) izvore menicnog prava.

Medjunarodni izvori menicnog prava U XIX veku doslo je usled vece upotrebe menice do izjednacavanja I jednoobraznosti menicnih sredstava.1971. godine komisija Ujedinjenih nacija za medjunarodno tregovacko pravo donela je opsta pravila za medjunarodnu trgovinu menica koje imaju znacaja iskljucivo u medjunarodnim placanjima. Nacionalni izvori menicnog pravaU nasem pravnom sistemu priemnjuje se zakon o menici iz 1946. godine koji je u medjuvremenu vise puta izmenjen I aktualizovan.On je u skladu sa jednoobraznim menicnim zakonom I razlikuje se predracnog menicnog zakona.U nasem menicnom pravu mozemo dodati I zakon o hartijama o vrednosti,zakon o obligacionim odnosima,zakon o finansijskom poslovanju,kao I zakon o trzistu novca I trzistu kapitala.Tu posoje jos mnogobrojna pravila kojima se dopunjuje zakonska regulative.

Pravna priroda menice

Sto se tice trane prirode menica mozemo ih razdvojiti na staru menicnu toriju I modernu pravnu toriju o menicama.Stara teorija menica:U njoj izdvajamo mediteransku,aglosaksonsku I germansku skolu o pravnoj prirodi menica.Nakon utvrdjivanja zenevskih konvencija mediteranske I germanske skole su izjednacene.Moderna pravna torija menica:Sasoji se iz vise teorija.Pa tako po ugovornom teoriji obuhvatamo tri ugovora:

1. predhodni ugovor izmedju trasanta I remitenta2. ugovor o mandate izmedju trasanta I trasata

6

3. cesija3 potrazivanja indosanta I indosataraTeorija delegacije:Prilikom isdavanja menice trasant delegira reimtenta,korisniku svog trasata,a isto to radi I indosant4 pri prenosu menica.Teorija stipulacije:Danasnja stipula cija vuce korene I rimske “stipulation”5 .Zasupa glediste da trasant obecava remitentu I sledecim vlasnicima menice da ce im isplatiti menicnu svotu u slucaju da to ne ispuni trasat.Odredjeni broj pisaca meicu posmatra kao jednostranu izjavu volje transata u odredjenoj zakonskoj formi.Po nekim shvatanjima menica je kombinacija ugovora I jednostranog akta.

Pravna priroda o nastanku obaveza iz hartija od vrednosti

Teorija kreacije – obaveza dužnika nastaje kad stavi svoj potpis na hartiju. Koriguje se savesnošću sticaoca.

Teorija emisije – obaveza nastaje momentom izdavanja. Koriguje se teorijom savesnosti.

Teorija ugovora – kad se ‘’zaključi ugovor’’. Koriguje se teorijom pravnog privida.

Čl. 237. ZOO: Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kad izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku.

Čl 19. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata: Prava zakonitih imalaca hartija od vrednosti iz tih hartija nastaju upisom hartija od

vrednosti na njihov račun koji se vodi u Centralnom registru

Menicna nacela

Pod osnovnim nacelima menice smatramo: Nacelo pismenosti menice Nacelo inkorporacije Nacelo fiksne menicne obaveze Nacelo menicne strogosti

3 Cesija- pravno: ustupanje, odustajanje; prenošenje nekog prava na drugog.4 Indosant odgovara da će menica biti akceptirana i isplaćena.5 Stupulatio-predstavlja strogo formalin usmeni sporazum civilnog prava kod koga je obaveza nastajala na taj naci sto je na pitanje buduceg poverioca buduci duznik morao da odgovara sa :”Obecava”.Strogost usmene forme se ogledala ne samo u upotrebi istovetnih reci u pitanju I odgovoru ,vec se nije smela praviti nikakva razlika u sadrzaju odgovora druge strane,jer bi umetanje nekih dodatnih elemenata ucinilo sporazum nevazecim.Razmena svecanih reci morala je da se obavi bez ikakvih prekida I u prisustvu obeju stranaka ,gluvonemim osobama stipulacija je bila nedostupna.Stipulacija je sluzila kod zakljucivanja zajma,kod stipulisanja ugovorne kazne,kod obavezivanja prema trecem licu,kod obaveza koje dospevaju posle smrti,kod obecanja poklona,kod ugoaranja miraza,promene poverioca.

7

Nacelo menicne solidarnosti Nacelo samostalnosti menicne obaveze Nacelo neposrednosti menice

Nacelo pismenosti menica :Govori da menica mora da bude u tacno za to predvidjenoj pismenoj formi I da sadrzi sve zakonske elemente .Ovi elemeniti stranke ne mogu menjati , vec raspored menicnih klauzula mora biti u propisnoj formi bez ikakvih proizvoljnih promena.jedini izuzetak su blanko menice koje ne moraju da obuhataju sve propisane elemente u trenutnu njihovog izdavanja,ali moraju svi elemeniti biti pisutni u momentu prezentiranja na isplatu.U koliko nisu prisutni sve elementi koje zakon zahteva menica se moze proglasiti nistavnom I iz nje se ne mogu dobiti isplata menicne svote.Nacelo inkorporacije:Ovo nacelo ukazuje na neodvojivost prava iz hartije I prava na hartiju tj. da se bez haritje od vrednosti pravo iz hatije od vrednosti ne moze ostvariti.Nacelo fiksne menicne obaveze:Oznacava da se na osnovu menice moze zahtevati samo sta je naznaceno u menici.Ne mogu se traziti nikakve druge vrste obaveza.Nacelo strogosti menica:Govori da je menica apstraktna harija od vrednosti I da je nezavisna od osnovnog posla. Cije obaveze nastaju cim odredjeno lice potpise menicu. Menicna strogost prema menicnom duzniku sastoji se u tome da ovaj je duzan da ispuni menicnu obavezu u za to predvidjenom roku.Nacelo menicne solidarnosti: Oznacava da u koliko prvi menicni duznik ne plati menicnu svotu onda je to duzan da uradi drugi u celosti.

Nacelo samostalnosti menicne obaveze:Govori da je svaki menicni duznik na ciju obavezu ne uticu obaveze drugih menicnih duznika. Nacelo neposredne menice:Znaci da je svaki menicni duznik neposredno odgovoran datom imaocu menice.Imalac menice moze da tuzi bilo kojeg menicnog duznika , bez obzira na njegov menicni rang za isplatu menicne svote.

8

Popunjavanje menice

Sopstvenu menicu popunjava korisnik kredita na licu menice u donjem desnom uglu, čitko, pisanim slovima, navodeći sledeće podatke: svoje ime i prezime, adresu stanovanja, JMBG, broj lične karte, naziv firme u kojoj je zaposlen i potpisuje menicu. Ukoliko se radi o menici sa žirantima, prvi žirant popunjunjava menicu u donjem desnom uglu na licu menice, u obeležnom prostoru predviđenom za unošenje podata za trasanta. Ispod imena i prezimena žirant upisuje adresu stanovanja, JMBG, broj lične karte, naziv firme u kojoj je zaposlen i potpisuje menicu. Iste podatke potrebno je da navede na poleđinu menice okrenute vertikalno, vodeći računa da tekt ne bude na poleđini talona. Drugi i ostali žiranti potpisuju se na poleđini meničnog obrasca ispod potpisa prvog žiranta. Na dovoljnoj udaljenosti (3 cm) od podataka prvog žiranta, unose se podaci: ime i prezime, adresa stanovanja, JMBG, broj lične karte, naziv firme u kojoj je zaposlen i potpis.

Menični blanket ili menični formular6

6 Menicni blanket ili menicni folmular-To je papir koji sadrži unapred otisnute neke bitne sastojke menice i naznake o tome koje bitne sastojke menica još mora sadržavati kako bi bila valjana. Iako Zakon o menici ne uslovuje valjanost menice uporabom nekog određenog materijala na koji će se ona ispisati, uporabom nekog određenog sredstva za pisanje niti uporabom nekog određenog redosleda klauzula, relativno velik broj bitnih sastojaka koje isprava mora sadržavati kako bi bila menica povećava opasnost nastupa ništavosti zbog formalnih nedostataka. Takva opasnost smanjuje se uporabom meničnih blanketa

9

Na osnovu Zakona o menici i Odluke o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrunmenata platnog prometa

MENIČNI DUŽNIK (TRASANT – KUPAC ):

Dana : _______________

IZDAJE:

MENIČNO PISMO – OVLAŠĆENJE ZA KORISNIKA BLANKO POTPISANIH MENICA

KORISNIK: ( Menični poverilac – Remitent ) – PUP “OPTIMUM“ d.o.o – Smederevka Palanka, ul. 10 oktobar br. 6 .

- Menični dužnik je izdao Meničnom poveriocu _____ blanko potpisane i overene menice u vrednosti od _____________ din. kao sredstvo obezbeđenja plaćanja po kupoprodajnom ugovoru br. ________________.

- Menični dužnik je saglasan da Menični poverilac može sam popuniti blanko menice i da može zahtevati naplatu po istim u slučaju da Menični dužnik u ugovorenom roku ne plati svoje obaveze prema Meničnom poveriocu.

- Menični dužnik se ovim meničnim pismom bezuslovno i neopozivo odriče prava prigovora na način ispunjavanja menica i ovlašćuje Meničnog poverioca da bezuslovno, neopozivo, bez protesta i vansudski izvrši naplatu dospelih a nenaplaćenih potraživanja sa računa Menicnog duznika, iz njegovih novčanih sredstava, odnosno druge imovine (pokretne i nepokretne), u cilju naplate svojih potraživanja.

- Menice su važeće i u slučaju da u toku trajanja predmetnog ugovora dodje do: promene lica ovlašćenih za zastupanje, lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima sa računa dužnika i drugih promena značajnih za platni promet.

DUŽNIK-IZDAVALAC MENICE

______________________________ potpis ovlašćenog lica, overa pečatom

10

Kako osigurati naplatu potrazivanja

Menica je bezuslovna novcana obaveza data u odredjenom pravnom obliku. Ona garantuje sigurnost i brzinu naplate menicnih potrazivanja za koju pored glavnog duznika kumulativno garantuju i ostali ziranti i to celokupnom svojom imovinom. Odbijanje placanja menice ne moze da se pravda na sudu neispunjenjem nekog detalja ugovora ... U slucaju da je ziro racun blokiran, i da ne uspe da se "ozdravi" poslovanje preduzeca, menicna obaveza uziva pravo prece naplate prilikom stecaja preduzeca ... e sad pitanje je ako vec dodje do stecaja kolika je stecajna masa ... i koliki ce deo tih obaveza biti naplacen ... ali pretpostavimo da stecaj nije bas normalan dogadjaj u poslovanju preduzeca i da nece docu do nekakve manije da sva preduzeca naprasno krenu da odlaze pod stecaj ... Sto se tice prebacivanja imovine jednog pravnog lica na drugo, ne znam kako to funkcionise, ali moram da pretpostavim da mora da postoji nekakav osnov po kome se imovina moze prebaciti na drugo pravno lice ... isto tako, to prebacivanje mora da ostane zabelezeno u knjigovodstvu a ako je slucaj sa pokusajem izbegavanja placanja, ne zelim da verujem da su sudovi bas tako naivni pa da nekome omoguce da ovo stalno radi ...

11

U G O V O RO ESKONTU MENICA

-primer-

Zaključen u Beogradu, dana 10.02.2005. godine, između sledećih ugovornih strana:

1. DELTA BANKA AD BEOGRAD, Milentija Popovića 7b, koju zastupa generalni direktor Draginja Đurićbroj žiro-računa: 908-16001-87(u daljem tekstu: Banka)

i2. PREDUZEĆE »A« DOO, Beograd, ul. Beogradska bb, koga zastupa direktor Jovan

Jovanović broj tekućeg računa: 160- xxxxxxxx-xx.(u daljem tekstu: Indosant)

Član 1.

Ugovorne strane su saglasne da Banka eskontuje menice:

Trasanta: PREDUZEĆE »B« AD, Novi Sad, ul.Novosadska bb(tekući račun: 160-yyyyyyyy-yy)

Remitenta PREDUZEĆE »A« DOO, Beograd, ul. Beogradska bb, (tekući račun: 160- xxxxxxxx-xx)

i to:

1. 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu, dana 15.01.2005. godine, na iznos od 100.000,00 dinara (i slovima: stohiljadadinara), koja dospeva na naplatu 20.04.2005. godine,

2. 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu, dana 15.01.2005. godine, na iznos od 100.000,00 dinara (i slovima: stohiljadadinara), koja dospeva na naplatu 25.04.2005. godine,

3. 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu, dana 15.01.2005. godine, na iznos od 200.000,00 dinara (i slovima: dvestotinehiljadadinara), koja dospeva na naplatu 04.05.2005. godine,

4. 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu, dana 15.01.2005. godine, na iznos od 100.000,00 dinara (i slovima: stohiljadadinara), koja dospeva na naplatu 05.05.2005. godine,

12

5. 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu, dana 15.01.2005. godine, na iznos od 150.000,00 dinara (i slovima: stopedesethiljadadinara), koja dospeva na naplatu 10.05.2005. godine.

Ukupan iznos izdatih menica iz predhodnog stava ovog člana je =650.000,00 (i slovima: šeststotinapedesethiljadadinara).

Član 2.

Indosant svojim potpisom na ovom Ugovoru potvrđuje da su menice iz člana 1. ovog Ugovora izdate i popunjene u svemu u skladu sa odredbama Zakona o menici.

Ugovorne strane saglasno konstatuju da predmetne menice sadrže klauzule:- »bez protesta», - »po naredbi« i- »vrednost primljena u robi«.

Član 3.

Ugovorne strane su saglasne da Indosant prenese menice iz člana 1. ovog Ugovora Banci, kao Indosataru, punim vlasničkim indosamentom, u eskont.

Eskontovanje menica Banka vrši primenom eskontne stope u visini od 2,00% mesečno.

Ugovorne strane su saglasne da se eskont obračunava unapred, za period od dana eskontovanja do dana dospeća menica, primenom konformne metode.

Obračun eskonta dat je u prilogu i čini sastavni deo ovog Ugovora.

Eskont, obračunat na način iz prethodnog stava 2. i 3. ovog člana, iznosi =33.834,55 dinara.

Član 4.

13

Banka se obavezuje da Indosantu na tekući račun isplati ukupan nominalni iznos na koji su izdate predmetne menice kako je utvrđeno stavom 2. člana 1. ovog Ugovora umanjen za iznos eskonta iz stava 5. Člana 3. ovog Ugovora, odnosno iznos od =616.165,45 dinara.

Član 5.

Ugovorne strane su saglasne da Indosant, u slučaju da Banka menice ne realizuje na teret Trasanta danom dospeća, ostaje krajnji dužnik do konačne realizacije menica i priznaje Banci zakonsku zateznu kamatu od dana dospeća menica do njihove konačne naplate.

Ako je stopa ugovorene kamate iz stava 2. člana 3. ovog Ugovora viša od stope zakonske zatezne kamate iz stava 1. člana 5, za period od dana dospeća do dana naplate menica primenjivaće se ugovorena kamatna stopa.

Indosant je obavezan da isplati iznos na koji glasi menica u zakonski predviđenom roku u slučaju da banka glavnog dužnika- trasanta odbije da primi menicu ili da izvrši isplatu sa računa trasanta.

U slučaju da potpisi i pečati Trasanta na menicama ne odgovaraju potpisima na spesimenima deponovanih potpisa, Indosant snosi krajnji rizik naplate po menicama.

Član 6.

Indosant se obavezuje da položi Banci instrumente za pravilno izvršenje obaveza iz ovog Ugovora u vidu:- 1 (jednog) Ugovornog ovlašćenja, sačinjenog i izdatog u dva primerka, saglasno

Zakonu o platnom prometu i pratećim podzakonskim aktima;

Član 7.

Indosant se obavezuje da Banci dostavi:

- pisani zahtev za eskont menica,- menice indosirane na Banku, punim vlasničkim indosamentom, na poleđini menica,- kopije spesimena deponovanih potpisa Trasanta,- instrumente obezbeđenje iz člana 6. ovog Ugovora

14

Član 8.

Za sve što ovim Ugovorom nije predviđeno, primenjivaće se odredbe Zakona o menici.

Član 9.

U slučaju spora iz i povodom ovog Ugovora, nadležan je Trgovinski sud u Beogradu.

Član 10.

Ovaj Ugovor je sačinjen u 3 (tri) istovetna primerka, od kojih 2 (dva) za Banku i 1

(jedan) za Indosanta.

BANKA INDOSANT

15

Literatura:

“Forum romanum” Zika Bujukljic , Beograd 2005. “Rimsko pravo” Miroslav Milosevic , Beograd 2005. “Poslovno pravo” Dr. Miodrag sankovic .Beograd 2002. http://www.cet.co.yu/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/810.pdf http://optimum.co.yu/proizvodnja/menica-blanko.doc http://banke.online.co.yu/m-p/recnik.html http://www.cet.co.yu/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/880.pdf

16