DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq

PONTIFEKS MAKSIMUS

SATANISTI^KE CRKVE

JOVAN PAVLE DRUGI

SSrrppsskkaa rraaddiikkaallnnaa ssttrraannkkaaBBeeooggrraadd 22000066..

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqqPPOONNTTIIFFEEKKSS MMAAKKSSIIMMUUSS

SSAATTAANNIISSTTII^̂KKEE CCRRKKVVEE JJOOVVAANN PPAAVVLLEE DDRRUUGGIIRReecceennzzeennttii

Tomislav Nikoli}Aleksandar Vu~i}

DDiirreekkttoorr iizzddaavvaa~~kkoogg sseekkttoorraaOgwen Mihajlovi}

RReeddaakkcciijjaaIvana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica,

Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i},Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi},

Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq IIzzddaavvaa~~

Srpska radikalna strankaTrg pobede 3, Zemun

ZZaa iizzddaavvaa~~aaDr Vojislav [e{eq

[[ttaammppaa[tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin

ZZaa {{ttaammppaarriijjuuMom~ilo Dragi}

TTiirraa`̀3000 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

341.645.5327.7/.8(497.11)

[E[EQ VojislavPontifeks maksimus satanisti~ke crkve

Jovan Pavle Drugi / Vojislav [e{eq. -Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006(Zrewanin : Dragi}). 1000 str. ; 23cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ;67)

Na nasl. str. naziv mesta izdavawa:Beograd. - Tira` 3.000. - Str 3-4:Predgovor / prof. dr Vojislav [e{eq.

ISBN 86-83451-96-8

a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{uJugoslaviju (Hag) b) Srpsko pitawe - Me|unarodna zajednica

a) COBISS.SR-ID

PPrreeddggoovvoorr

Kwiga “Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi”nastala je kao sedamnaesta u nizu sa istom, uslovno re~eno “ha{kom” tema-tikom. Wena specifi~nost je u tome {to se na wenim stranicama nalaziosnova moje odbrane u isfabrikovanom ha{kom procesu, na ~iji po~etak ~e-kam ve} ~etiri godine. Javnosti sam jo{ pre dve godine nagovestio na ~emu}u zasnivati svoju odbranu.

Na statusnoj konferenciji 25. januara 2005. godine, izjavio sam slede}e:“Osnovni koncept moje odbrane bazira}e se na ~iwenici da je za sve ratnezlo~ine, koji se meni la`no pripisuju, glavni krivac rimokatoli~ki papaJovan Pavle Drugi. Ja }u na tome zasnivati svoju odbranu. A vi mo`ete dauradite {ta god ho}ete, samo `elim da {to pre po~ne proces. Pro{iriteoptu`nicu, dodajte jo{ hiqade strana, hiqade zlo~ina mi pripi{ite ali{to pre da po~nemo, da vidimo koji su to va{i argumenti, koji su va{i do-kazi a da vidimo s kakvim ja argumentima raspola`em. To je ono {to je uovom slu~aju bitno”. Tako je nastao elaborat o ulozi Vatikana i pape Jova-na Pavla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavijeod 1991. godine, koji ~ini sr ̀i su{tinu ove kwige. Elaborat je nastao za-lagawem mog bliskog saradnika Zorana Krasi}a, pravnika koji je na wemuvredno radio u svojstvu ~lana mog stru~nog tima za odbranu. U kwizi je ob-javqen u formi podneska, onako kako je predat Me|unarodnom sudu, ali po-{to je wegov obim prevazi{ao mogu}nosti ovih korica, wegov nastavak jeobjavqen u slede}oj kwizi, koja nosi naslov “Antihristov namesnik zliko-va~ki rimski papa Benedikt [esnaesti”. Prema tome, ove dve kwige ~inenerazdvojnu celinu, ba{ kao {to se papsko zlo~instvo odvija u kontinuite-tu. Uz zahvalnost Zoranu Krasi}u, zahvaqujem se i Dejanu Mirovi}u, magi-stru pravnih nauka ~iji }e elaborat o “govoru mr`we” tako|e ~initi jedanod stubova moje odbrane.

Dakle, ova kwiga je nastala iz dokumenata, putem dugotrajnih i sveobu-hvatnih istra`ivawa. Zbog toga je weno svedo~ewe jasno i ~isto, upravo kao{to je istinita nauka. I pre ove kwige obelodawivane su zlo~ina~ke ak-tivnosti Rimokatoli~ke crkve, ali retki su primeri u kojima su na jednommestu objediweni i analizirani. Naravno, izuzetak je delo istaknutog srp-skog nau~nika i rodoquba Laze Kosti}a, koji se prvi uputio tragovima pap-skih zlodela.

3

Ipak, novo vreme, naro~ito posledwi otaybinski ratovi, doneli su inove bestijalnosti Vatikana. Zato verujem da se predugo ~ekalo na jednoovakvo delo jer je brzo zaboravqawe me|u glavnim karakteristikama do-brodu{nog srpskog naroda. To je pravi razlog zbog kojeg se tek u novije vre-me vra}amo i analiziramo pona{awe katoli~ke crkve u pro{losti. Svaprethodna stradawa, ba{ kao i pogromi u ratovima od 1991. godine, sa sigur-no{}u nas uveravaju da ni{ta nije slu~ajno kada je u pitawu papa i wegovacrna internacionala. Upravo obrnuto, Srbi su smi{qeno, planski preci-zno i satanisti~ki krvo`edno, ~ak tri puta u pro{lom veku, dovedeni naivicu istrebqewa.

O tome da je glavna inspiracija i inicijativa za sprovo|ewe svih zlo-~ina nad Srbima uvek dolazila iz Vatikana, brojna su svedo~anstva. Svojenaume sprovodili su otvoreno, u`ivaju}i i hvale}i se wima, tako da je lakoprona}i svedoke ~ak i me|u katoli~kim vernicima koji jasno ukazuju na di-rektnu povezanost papske stolice i ~itavog katoli~kog klera sa izvr{e-wem najgnusnijih zlo~ina.

Jedan od retkih hrvatskih intelektualaca koji je digao glas protivusta{kih pokoqa, Pribislav Grizogono je 8. februara 1942. godine poslaopismo zagreba~kom nadbiskupu Alojziju Stepincu: “I dok se zemqa jo{ pu-{ila od krvi nevinih mu~enika, dok su jecaji jo{ razarali grudi pre`ive-lih nesre}nika, sve}enici, fratri i ~asne sestre nosili su u jednoj ruciusta{ki bode ,̀ a u drugoj molitvenik i krunicu”. Naravno da ovaj usamqe-ni istup nije ni{ta promenio, sve to nije smetalo papi Jovanu Pavlu Dru-gom da nekoliko decenija kasnije beatifikuje Stepinca, nadbiskupa koji jeu svemu podr`avao genocidnu tvorevinu poznatu po skra}enici NDH.

Kako tada, tako i danas. Promewena su samo oru`ja i poneki metod. Po-sledwi je ~as da se ovaj zlo~inac privede poznaniju prava, a ako ova kwigaoslobo|ewu civilizacije od rimske po{asti doprinese makar otre`we-wem zabludelih pojedinaca iz redova srpskog naroda, smatra}u da sam ura-dio dobar posao.

PPrrooff.. ddrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq

4

Posledwi pozdrav ha{kom saborcuOpro{tajno pismo dr Vojislava [e{eqa

pro~itano na komemoraciji Slobodanu Milo{evi}u

Dragi Slobo,Kao grom iz vedra neba pogodila me je vest da su te ha{ki zlotvori na

onako monstruozan na~in ubili. U {oku smo bili svi mi, tvoji ha{ki sa-borci, ali i svi ~asni qudi u Srbiji i svetu, svi oni koji po{tuju i vole slo-bodu vi{e od svega. Svi danas znamo ko te je ubio.

To su oni koji nisu mogli da podnesu tvoju briqantnu odbranu pred wi-hovim inkvizitorskim sudom, oni koji su nam zemqu bombardovali i raza-rali, oni koji i danas ho}e da uni{te Srbiju, a za taj prqavi posao u svojazlo~ina~ka kola upregli su sluge u Srbiji. Okupator i wegove okupacionesluge u na{oj zemqi delovali su zajedni~ki, sa jednim jedinim ciqem i za-datkom – kako da {to br`e i uspe{nije uni{te na{u Srbiju. Zato su mora-li i tebe da ubiju.

Morali su, jer si ponosno, dostojanstveno i hrabro branio na{ narod ina{u zemqu. Morali su, jer im je od optu`nice pred antisrpskim Tribuna-lom u Hagu protiv tebe ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Morali su i za-to {to su sve jasnije na videlo izlazile ~iwenice da su Amerikanci, Engle-zi i ostali zapadwaci bili ti koji su izazvali krizu u biv{oj Jugoslaviji,a tvoja krivica je bila samo u tome {to si poku{ao da spase{ svoj narod odpogroma.

Morali su da te ubiju i da bi zastra{ili sve one u Srbiji koji vole slo-bodu, sve one koji vole otaybinu, jer misle da }e na taj na~in za najvi{e vred-nosti u na{oj Srbiji proglasiti nacionalnu izdaju, kriminal, lopovluk isvekoliki banditizam, ba{ onako kako su Srbijom, preko svojih satrapa,vladali od oktobra 2000. godine.

Dragi prijatequ, nisam neko ko ~esto pokazuje emocije, ne spadam u onekoji bi pateti~nim izlivom ose}awa pokazivali {ta o nekome misle, alitvoja smrt me je iskreno i qudski pogodila. Ne samo da }e{ nedostajati Sr-biji, svima koji su voleli da gledaju i slu{aju kako pobe|uje{ kriminalceiz Ha{kog tribunala, ve} }e{ nedostajati svima nama, tvojim prijateqima,sa kojima si delio dane, mesece i godine muka i patwi, posebno ovde u ha-{kom kazamatu.

5

Danas, dragi Slobo, ne postoji niko tu`niji od mene {to nisam u mo-gu}nosti da budem u Beogradu i Po`arevcu i tebe, veliki prijatequ, ispra-tim i pozdravim posledwi put. Ostalo mi je da samo ovom porukom, koja ni-kada ne mo`e do kraja da iska`e qudske emocije, poku{am da ti uka`em onupa`wu koja se posve}uje dobrim i velikim qudima koji su svoj `ivot daliza svoju otaybinu i narod.

I nekada, kao politi~ki neistomi{qenici, ~ak i kada smo razmewi-vali te{ke re~i i optu`be, po{tovali smo se i uva`avali, jer smo znali dase obojica borimo za Srbiju. Posledwe tri godine, koje smo zajedno prove-li u tu|inskom kazamatu, zbli`ile su nas vi{e nego ikada.

Neizmernom tolerancijom, smireno{}u i iskrenom srpskom gospod-stveno{}u plenio si qude oko sebe. Cenio sam tvoje prijateqstvo vi{e odsvega. Voleo sam te i po{tovao i kao saborca i kao dobrog ~oveka.

Ti si, Slobodane, bio jedan od onih qudi koji nije mogao da sakrije ne-izmernu i gotovo nadqudsku qubav prema svojoj porodici. Voleo si svojenajbli`e onako kako to malo koji i otac i suprug mo`e. I to je odlika ve-likih qudi.

Koliko si smetao srpskim neprijateqima pokazuju i wihove nequdskereakcije posle tvoje smrti. Oni koji su ̀ eleli uni{tewe Srbije ne mogu dasakriju svoju radost i gotovo egzaltiranost zbog tvoje pogibije. Ni oni naZapadu, ni wihovi doma}i satrapi. Naravno, ni wihove la`ovizije i prqa-ve novine. Sve to rade, dragi prijatequ, zato {to se pla{e na{eg naroda, za-to {to se pla{e slobodarskog duha koji si {irio oko sebe, zato {to se pla-{e da slobodarsku Srbiju nikada ne}e pobediti.

Znam da danas za tobom tuguju svi ~asni Srbi, ne samo u Srbiji, ve} i uCrnoj Gori i Republici Srpskoj, a kri{om i na{i qudi na teritoriji oku-pirane Srpske Krajine. U `alosti su, ne samo Srbi, ve} i svi slobodoumniqudi {irom zemqine kugle.

Posebnu ~ast treba da ti ~ini ~iwenica da te i u Srbiji i u svetu na-pada najgori qudski otpad, ~ime tvoju qudsku i politi~ku vrednost uzdi`udo neslu}enih visina. Posle godina satanizacije na{e Srbije, tebe i tvojepolitike, kao i svih nas, vaqda ~udom ne mogu da se na~ude kako Srbi posletvog ubistva ponosno di`u glavu, spremni da se za svoju zemqu i svoj narodbore sna`nije neko ikada.

Oteli su nam Srpsku Krajinu, poku{avaju da uni{te Republiku Srpsku,bombardovali su Srbiju da bi danas uz pomo} svojih {ti}enika poku{alida nam uzmu i Kosovo i Metohiju. Posle svega, ubili su i tebe, dragi prija-tequ. Ipak, siguran sam da Srbiju nisu ubili, jer na{a Srbija di}i }e se kaofeniks iz pepela, a sloboda }e biti, ba{ kao {to je i kroz istoriju uvek bi-la, najve}a vrednost na{eg naroda.

U ime Srpske radikalne stranke, miliona gra|ana koji je podr`avaju iu li~no ime izra`avam najiskrenije sau~e{}e tvojoj deci, supruzi, celojtvojoj porodici. Osta}e im zauvek da se ponose tobom i tvojim delom. Izra-`avam sau~e{}e i svim gra|anima Srbije i celokupnom srpskom narodu, atebi, dragi prijatequ, dajem obe}awe da }u se protiv ha{kih kriminalacaboriti sa istom `estinom sa kojom si to ti ~inio brane}i istinu i na{u6

srpsku otaybinu. Tako|e, znam da }e na{ narod umeti da po{tuje tvoju `r-tvu i da }e se jedinstvenije nego ikada izboriti za svoju budu}nost.

Na nama ostaje da oslobodimo na{u otaybinu Srbiju, a tebi neka Sve-vi{wi Bog podari rajski blagoslov, neka tvome telu bude laka sveta srpskazemqa.

U Hagu, 17. marta 2006. godineDr Vojislav [e{eq

Kraj jedne ere

Govor Sergeja Baburinana ispra}aju Slobodana Milo{evi}a

BBeeooggrraadd,, 1155.. mmaarrtt 22000066.. ggooddiinneeJJeelleennaa \\oorr||eevvii}}:: Sergej Baburin, ratni drug Srbije, potpredsednik

Dr`avne dume Rusije koja je jednoglasno odlu~ila da je Ha{ki tribunal pri-strasna i politi~ka institucija, stvorena da ubije istinu o Srbiji i da mo-ra kao takva biti ukinuta.

SSeerrggeejj BBaabbuurriinn,, zzaammeenniikk pprreeddsseeddnniikkaa DDrr`̀aavvnnee dduummee RRuusskkee FFeeddeerraacciijjeeii ppoottpprreeddsseeddnniikk PPaarrllaammeennttaarrnnee sskkuupp{{ttiinnee SSaavveezzaa RRuussiijjee ii BBeelloorruussiijjee::Dragi prijateqi, bra}o, danas pratimo posledwi put velikog rodoquba, is-taknutog dr`avnika, predsednika Srbije, predsednika Savezne RepublikeJugoslavije Slobodana Milo{evi}a. Iako ovde nema onih po~asti koje do-likuju predsedniku, iako ovde nema predstavnika oru`anih snaga, iako se neispaquju po~asni plotuni, du{a Srbije je ovde, a to ste vi.

@elim da vam izrazim sau~e{}e, ne samo u ime ruskih poslanika. Uz sa-glasnost predsednika Milo{evi}a, Skup{tina Jugoslavije je 1999. godinedonela odluku o prikqu~ewu Savezu Rusije i Belorusije, tako da vam, kao za-menik predsednika parlamenta Saveza Rusije i Belorusije, izra`avam sau-~e{}e u ime obe dr`ave. I u Rusiji i u Belorusiji sve rodoqubive snage tu-guju sa vama.

Dragi prijateqi, danas se zavr{ava velika epoha. Slobodan Milo{e-vi} je posledwi predsednik Jugoslavije. Ja to ka`em sa tugom. Tokom ~ita-vog dvadesetog veka, Jugoslavija je bila pozitivan primer na jugu Evrope. Uwoj su bili objediweni pravoslavni narodi u ciqu sopstvene za{tite.

Jugoslavija je bila na ~elu pokreta nesvrstanih i pomagala je Zapadu iIstoku da prona|u zajedni~ki jezik. Jugoslavija je, kao i predsednik Milo-{evi}, ubijena. Ali, `iva je Srbija. Mi `elimo Srbiji da izdr`i, da sa~u-va srpsko–crnogorsko prijateqstvo i bratstvo. Va{oj visoko duhovnoj i~vrstoj zemqi `elimo svako dobro i sve najboqe u budu}nosti. Morate daizdr`ite.

7

Predsednik Milo{evi} }e u vjeke i vjekova ostati u na{im srcima ibi}e uvek s nama u na{oj borbi. Hajde da u~inimo sve da oni koji su krivi zawegovo ubistvo budu zaslu`eno ka`weni. Zato neka pobedi ideal za koji jeon dao svoj `ivot, a to je ideal preporoda Srbije, neka taj ideal pobedi.

@iveli srpski junaci i heroji! Sloboda Vojislavu [e{equ i svimaostalima koji su u Hagu! @ivela Srbija!

Srpskom narodu juna~ke Crne Gore

Poruka dr Vojislava [e{eqauo~i referenduma u Crnoj Gori

Srpski neprijateqi ve} decenijama poku{avaju da razore na{e nacio-nalno bi}e, da nam raskomadaju teritoriju, uni{te veru, jezik i tradiciju.Od predvodnika i ideologa usta{kog pokreta u Crnoj Gori, Savi}a Marko-vi}a [tedimlije i Sekule Drqevi}a, preko Bakari}a i drugih antisrpskihzlikovaca, pa sve do separatisti~kog re`ima Mila \ukanovi}a, jedina na-mera neprijateqa na{eg naroda bila je da ukinu srpsko ime i prezime, srp-sku crkvu, srpski jezik, srpsku kulturu, da asimiluju i srpski narod pretvo-re u pripadnike nekih drugih nacija. Stvarnih ili izmi{qenih, svejedno.

Sada poku{avaju da nam podele zemqu, da odvoje ono {to je neodvojivo.Separatisti~ki re`im Mila \ukanovi}a time ne poku{ava da uni{ti sa-mo na{u zajedni~ku dr`avu, ve} ho}e da definitivno zabiju glogov kolac usrce Crne Gore. Nemogu}e je i zamisliti Crnu Goru bez Srbije ili Srbijubez Crne Gore. Kakvu bi razliku neko mogao da vidi izme|u Srbina iz Pri-jepoqa i Pqevaqa, ili kakva je razlika izme|u muslimana iz Brodareva iliBijelog Poqa? Za{to to radi Milo \ukanovi}? Za{to `eli da razdvojiqude i narod? Ne radi to Milo \ukanovi} zato {to ozbiqno ili iskrenomisli da }e time u~initi bilo kakvo dobro za gra|ane Crne Gore, ne radion to ni zato {to iskreno veruje u ideju Crvene Hrvatske, ili nezavisneCrne Gore, ili mu to bar nije osnovni razlog, ve} je Milo \ukanovi} celupri~u pokrenuo zbog zata{kavawa kriminalnih afera i brojnih korupcio-na{kih poslova. Na osnovu tih poslova Milo \ukanovi} je postao bogati-ji za milione evra, kao i wegovi mafija{ki prijateqi, dok je narod posta-jao sve siroma{niji.

\ukanovi}u i wegovom mafija{kom re`imu ni{ta nije sveto. Sprdaju sewego{evskom Crnom Gorom, a najvi{e vrednosti su im izdaja, lopovluk i sva-kovrsni kriminal. Obaveza svih nas je da im suprotstavimo na{e prave vred-nosti, qubav prema otaybini, po{tewe, moralnost i istinoqubqe. Ne smemoim dozvoliti da na teritoriji na{e otaybine prave Veliku Albaniju, ne sme-mo im dozvoliti da nam otmu na{u juna~ku Crnu Goru Svetog Petra Cetin-skog, Vladike Rada i Vasilija Ostro{kog. Zato, apelujem na sve politi~kesnage koje se bore za o~uvawe zajedni~ke otaybine da se u ovom trenutku uje-dine, da deluju jedinstveno i suprotstave se uni{tewu Srbije i Crne Gore izbace sa narodne grba~e Mila \ukanovi}a i wegove re`imlije.8

Pozivam srpski narod i sve gra|ane Crne Gore da iza|u na referendumi glasaju protiv uspostavqawa antisrpske tvorevine Mila \ukanovi}a ionoga {to on naziva nezavisnom Crnom Gorom.

Sve za Srpstvo, Srpstvo niza{ta!

Srpske martovske ideMMeesseecc mmaarrtt 22000066.. ggooddiinnee oobbeellee`̀iilloo jjee nneekkoolliikkoo ddrraammaattii~~nniihh ddooggaa--

||aajjaa uu HHaa{{kkoomm ttrriibbuunnaalluu,, ttaa~~nniijjee wweeggoovvoojj pprriittvvoorrsskkoojj jjeeddiinniiccii [[eevvee--nniinnggeenn.. PPrrvvoo,, ssaammoouubbiissttvvoo MMiillaannaa BBaabbii}}aa,, aa ppoottoomm uubbiissttvvoo SSlloobbooddaannaaMMiilloo{{eevvii}}aa,, oovvoomm mmeesseeccuu zzaaiissttaa ddaajjuu zznnaa~~aajj ssrrppsskkiihh mmaarrttoovvsskkiihh iiddaa..AAkkoo ssee oovviimm kkrruucciijjaallnniimm ddooggaa||aajjiimmaa kkoojjii ppoottppuunnoo ddeezzaavvuuii{{uu HHaa{{kkiittrriibbuunnaall kkaaoo iinnssttiittuucciijjuu,, ddooddaa ii ssuu||eewwee uu kkoojjeemm BBiiHH ppookkuu{{aavvaa ddaa ooppttuu--`̀ii SSrrbbiijjuu zzaa nneeppoossttoojjee}}ii ggeennoocciidd,, vviiddii ssee ddaa jjee kkoonncceennttrraacciijjaa vveessttiiuupprraavvoo nneevveerroovvaattnnaa..

ZZaattoo ii nnee ~~uuddii oobbiimm ppiissaawwaa {{ttaammppee uu mmeesseeccuu mmaarrttuu,, aa uu kkoojjeemm jjee pprreedd--sseeddnniikk SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee ddrr [[ee{{eeqq,, uu cceennttrruu ppaa`̀wwee.. SSlleeddeessttrraanniiccee kkoojjee ssuu nnaassttaallee uu mmaarrttuu 22000066.. ggooddiinnee,, pprree ssvveeggaa uu SSrrbbiijjii ii CCrrnnoojjGGoorrii,, aallii ii uu RReeppuubblliiccii SSrrppsskkoojj,, kkaaoo ii uu ddrruuggiimm,, nnoovvoonnaassttaalliimm ddrr`̀aavvaa--mmaa uu ookkrruu`̀eewwuu..

““AAkkttuueellnnoo”” jjee nnaazziivv rruubbrriikkee uu kkoojjoojj ““DDnneevvnnii aavvaazz”” kkoojjii iizzllaazzii uu mmuussllii--mmaannsskkoomm ddeelluu SSaarraajjeevvaa,, 11.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, oobbjjaavvqquujjee tteekksstt oo rraasspprraavvii nnaassuu||eewwuu ppoo ttuu`̀bbii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee pprroottiivv SSrrbbiijjee ii CCrrnnee GGoorree,, ssaa nnaadd--nnaasslloovvoomm ““DDrruuggii ddaann ssuu||eewwaa ppoo ttuu`̀bbii BBiiHH pprroottiivv SSCCGG””,, nnaasslloovvoomm ““KKoo{{ttuu--nniiccaa:: OOvvoo jjee pprriimmjjeerr kkaakkoo ttrreebbaa ddaa iizzgglleeddaa bbuudduu}}aa ggrraanniiccaa SSrrbbiijjee”” ii ppooddnnaa--sslloovvoomm ““EEmmiittiirraann ssnniimmaakk ppoossjjeettee aakkttuueellnnoogg pprreemmiijjeerraa ppoolloo`̀aajjiimmaa bboossaann--sskkiihh SSrrbbaa ookkoo SSaarraajjeevvaa.. UU ssuuddnniiccii ssee ~~eessttoo mmooggaaoo ~~uuttii ii uuzzddaahh””.. NNaasslloovv aann--ttrrffiilleeaa jjee ““BBrroojjnnii aarrgguummeennttii uu pprriilloogg nnaaddllee`̀nnoossttii SSuuddaa””::

– Ovo je primjer kako treba izgledati budu}a granica Srbije. Ohrabrensam moralom i odlu~no{}u na{ih boraca da ne odstupe – kazao je 1994. go-dine Vojislav Ko{tunica tokom obilaska polo`aja vojske bosanskih Srbaoko Sarajeva.

Ta se izjava ~ula ju~e u Hagu, pred Me|unarodnim sudom pravde drugogdana rasprave po tu`bi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore zagenocid.

Izjava aktuelnog premijera Srbije, tada predsjednika Demokratskestranke, prezentirana je kao snimak, na kome se, potom, pojavquje i liderSrpske radikalne stranke Vojislav [e{eq.

Komentiraju}i snimak, te posebno izjavu Ko{tunice o “Srbiji s ove ione strane Drine”, koagent u tu`bi Fon van den Bizen kazao je da je i to do-kaz plana da se Drina izbri{e kao granica izme|u dviju dr`ava, realiziraplan o ~i{}ewu od nesrba pojasa od 50 kilometara zapadno od te rijeke, ~i-me bi se stvorila Velika Srbija.

9

Van den Bizen i Magda Karaginakis, pravnica iz Australije, detaqnosu govorili o pripremama SCG za agresiju na BiH i Hrvatsku, te zlo~ini-ma genocida koji su po~iweni.

Uz snimke Ko{tunice i [e{eqa na polo`ajima bosanskih Srba okoSarajeva, prikazane su i scene masakra u redu za hqeb u Miskinovoj ulici uSarajevu 1992, na Markalama 1993. godine, djelovawe snajperista po gradu.

Nejednom se u velikoj sali suda mogao ~uti uzdah ili muk nakon iskazaneke od pre`ivjelih `rtava ili svjedoka zlo~ina. Tako je prezentiran isnimak svjedo~ewa majke jednog dje~aka iz Srebrenice koji je, u julu 1995. go-dine, s 14 godina izveden iz kolone civila i likvidiran.

Van den Bizen je u svom izlagawu, koje se ticalo opsade Sarajeva, naglasioda je obru~ oko grada postavila JNA i da je on tu ostao naredne ~etiri godine.

Naveo je i podatak da je od ratnih posqedica u gradu nastradalo oko10.000 qudi, od ~ega su vi{e od polovine civili.

Govore}i o planu ~i{}ewa Podriwa, on je naveo da su iza wega stajaliSlobodan Milo{evi} i vrh SCG, te je posebno naglasio da su u napadu i ka-snijem masakru nad bo{wacima Srebrenice bile anga`irane jediniceMUP-a SCG, RS i tada{we “Republike Srpske Krajine”.

To je objasnio ~iwenicom da su na realizaciji plana od 50 kilometara~istog srpskog prostora zapadno od Drine bili anga`irani svi i da nije ~u-do da se u to ukqu~ila i policija tzv. RSK.

– To je bio zadatak od strate{kog zna~aja ~ija je realizacija planiranajo{ od polovine 1991. godine – naveo je Bizen.

O tom planu govorila je i Karagianakis. Ona je citirala dokumenta,dijelove presretnutih razgovora izme|u Karayi}a i Milo{evi}a, te dru-gih zvani~nika, pa ~ak i dnevnike nekih od aktera tih doga|aja.

Nadaqe, navela je i dokaze o tome da su MUP i JNA obu~avali i opre-mali vojsku bosanskih Srba, te citirala Karayi}evu izjavu iz 1991. godine,po kojoj, ako nestane Jugoslavije, Srbi mogu `ivjeti samo u Velikoj Srbiji.

Karagianakis je istakla i da su sve aktivnosti na stvarawu nestabilno-sti u BiH tijesno koordinirane izme|u Milo{evi}a i Karayi}a.

Ju~era{we su|ewe okon~ano je emitirawem cjelovitog snimka zlo~inakoji su pripadnici “[korpiona” po~inili nad Srebreni~anima u qeto1995. godine kod Trnova.

Jedan od koagenata BH tima, {vicarski advokat Alan Pele optu`io jeu prijepodnevnom dijelu su|ewa predstavnike SCG za odugovla~ewe postup-ka. To je i razlog, kazao je, {to rasprava o tu`bi po~iwe tek nakon 13 godi-na. Naglasio je da demokratske promjene u Srbiji ne aboliraju tu zemqu odzlo~ina po~iwenih u pro{losti.

On je govorio i o najavama da }e tim SCG poku{ati osporiti nadle-`nost Suda u ovom slu~aju, naglasiv{i da je Sud do sada donio dvije odlukekojima se progla{ava nadle`nim. Kazao je da je u tom kontekstu posebno va-`na odluka donesena na prvu godi{wicu srebreni~kog masakra 1996. godine.

Pele je jo{ rekao da BH strana ima “~itav arsenal” dokaza koji govoreu prilog tvrdwi da je Sud nadle`an za ovakav spor.10

““BBoorrbbaa””,, 11.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, oobbjjaavvqquujjee ddeeoo ssvveeddoo~~eewwaa bbiivv{{eegg mmiinnii--ssttrraa RReeppuubblliikkee SSrrppsskkee KKrraajjiinnee SSlloobbooddaannaa JJaarr~~eevvii}}aa,, nnaa ssuu||eewwuu SSlloobbooddaa--nnuu MMiilloo{{eevvii}}uu,, ssaa nnaasslloovvoomm ““NNiijjee bbiilloo eettnnii~~kkoogg ~~ii{{}}eewwaa””::

Svedok odbrane na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u pred Ha{kim tribu-nalom, biv{i ministar samoprogla{ene Republike Srpske Krajine Slobo-dan Jar~evi}, izjavio je da u RSK nije sprovo|eno etni~ko ~i{}ewe nesrba.

Na pitawe tu`iteqke da li je bio “glavna osoba za vezu izme|u RSK iBeograda”, svedok je odgovorio: “Mnogo ste se prevarili, gospo|o, nije bi-lo tako”.

Tu`iteqka je demantovala tvrdwu koju je Jar~evi} izneo kada ga je is-pitivao Milo{evi}, da nijedan Hrvat nije ubijen niti proteran iz Srbije,iznev{i podatke iz jednog izve{taja podnetog Generalnoj skup{tini UN unovembru 1992, u kome se u jednom delu govori o doga|ajima u Vojvodini.

U tom izve{taju pomiwu se silovawa, pra}ewa, pretwe smr}u, dizawe uvazduh ku}a i crkava, prisilno iseqewe i jedno ubistvo u vojvo|anskom seluHrtkovci, kao i sli~ni doga|aji u Novom Slankamenu, Somboru i Subotici.

Komentari{u}i navode koje je na su|ewu Milo{evi}u izneo za{ti}e-ni svedok C47, da je kampawa progona u Subotici i Hrtkovcima po~ela na-kon {to je Vojislav [e{eq odr`ao mitinge u tim mestima, svedok je rekaoda “[e{eq nije pozivao na zlo~ine, nego samo na odbranu ugro`enog srp-skog naroda”.

SSaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““NNaassttaavvaakk ssuu||eewwaa pprreedd MMee||uunnaarrooddnniimm ssuuddoomm pprraavvddee uuHHaagguu””,, nnaasslloovvoomm ““BBiiHH:: BBeeooggrraadd kkrriivv zzaa ooppssaadduu SSaarraajjeevvaa”” ii ppooddnnaasslloovvoomm““PPrriikkaazzaannii ssnniimmccii ppoosseettaa KKoo{{ttuunniiccee ii [[ee{{eeqqaa ssrrppsskkiimm ssnnaaggaammaa uu ookkoollii--nnii SSaarraajjeevvaa””,, ““PPoolliittiikkaa””,, 11.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, oobbjjaavvqquujjee BBeettiinnuu vveesstt iizzHHaaggaa::

Zastupnici BiH tvrdili su ju~e pred Me|unarodnim sudom pravde da suvlasti SRJ odgovorne za opsadu Sarajeva koju su od 1992. do 1995. dr`ale snagebosanskih Srba, kao i da je ciq opsade bilo uni{tewe tamo{wih muslimana.

Kozastupnik BiH, holandski advokat Fon van den Bizen, rekao je da suvlasti u Beogradu u aprilu 1992. naredile da tenkovi i artiqerija JNA bu-du postavqeni oko Sarajeva i odatle nisu pomerani ~etiri godine. “Beogradnikada nije bio odsutan sa opsade Sarajeva – 1992. je ostavio tenkove i arti-qeriju JNA oko grada, a 1995. je poslao @eqka Ra`natovi}a Arkana i wego-vu paravojnu jedinicu u kontraofanzivu u okolini grada”, rekao je Bizen.

“Ciq opsade je bio da se ubijaju i rawavaju bosanski muslimani kao ~la-novi etni~ke grupe i da im se ̀ ivot u gradu u~ini nepodno{qivim”, ocenioje on, sugeri{u}i da se i opsada Sarajeva mo`e okarakterisati kao kr{eweMe|unarodne konvencije o genocidu.

Bizen je precizirao da je u gradu ubijeno 10.000 qudi, od kojih 5.000 ci-vila, kao i da je raweno vi{e od 114.000 gra|ana. Kao primer zlo~ina nadgra|anima Sarajeva, on je sudijama prikazao snimke granatirane pijace“Markale”, u februaru 1994, kada je poginulo 68 qudi. Precizirao je da jeutvr|eno da su granate dolazile sa srpske strane, {to je i Ha{ki tribunalpotvrdio u presudi generalu VRS Stanislavu Gali}u, osu|uju}i ga na 20 go-dina zatvora zbog granatirawa Sarajeva.

11

Dokazuju}i ume{anost Beograda u opsadu Sarajeva, Bizen je prikazao sni-mak posete tada{weg lidera DSS-a Vojislava Ko{tunice polo`ajima VRSiznad grada, u prole}e 1994. Ko{tunica se na snimku vidi kako kroz vojni dvo-gled posmatra grad, a potom izjavquje da se uverio u “odlu~nost i postojanostna{ih boraca da ne odstupe” i kako se “ovde najboqe vidi kako treba da izgle-daju granice i ure|ewe budu}e Srbije, s ove i s one strane Drine”.

Zastupnik BiH je prikazao i snimak posete Palama Vojislava [e{e-qa i wegovu izjavu da “}emo uzeti Sarajevo, ako muslimani prekr{e pri-mirje i napadnu sa Zapadom”.

OO ppoosslleeddwwoojj sseeddnniiccii vvaannrreeddnnoogg zzaasseeddaawwaa SSkkuupp{{ttiinnee RReeppuubblliikkee SSrrbbii--jjee,, tteekksstt oobbjjaavvqquujjee ““PPoolliittiikkaa”” 11.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, ssaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““VVaarr--nniiccee pprree sskkuupp{{ttiinnsskkoogg jjeeddiinnssttvvaa””,, nnaasslloovvoomm ““KKoo{{ttuunnii~~iinnaa zzaavvrr{{nniiccaa”” iippooddnnaasslloovvoomm ““RRaaddiikkaallii nniissuu hhtteellii ddaa ddoozzvvoollee ddaa TTaaddii}}eevvaa rree~~ bbuuddee ppoosslleedd--wwaa,, pprreemmiijjeerr rree{{iioo ssppoorr””::

Na{e najja~e upori{te u odbrani, u borbi za Kosovo i Metohiju jesteme|unarodno pravo i na{e jedinstvo, a to jedinstvo se videlo na sedniciSkup{tine, rekao je premijer Vojislav Ko{tunica, na kraju vanrednog za-sedawa srpskog parlamenta, zahvaliv{i poslanicima. Ovom zahvalnicompremijer je, prakti~no, zakqu~io sednicu, elegantno spre~iv{i sporewe~ija }e re~ biti posledwa, po{to je predsednik Srbije Boris Tadi} `eleoda se poslanicima obrati na kraju zasedawa, dok su radikali bili odlu~nida wegova ne bude posledwa. Ko{tuni~ina zavr{nica nikome nije bilasporna, pa je sednica zavr{ena aplauzom, umesto replikama.

Uprkos obe}awima da }e se svi truditi da zasedawe protekne u dosto-janstvenoj atmosferi, sitne varnice, ipak, nisu izostale. Razlog su neke iz-jave i doga|aji, koji su prethodili sednici.

Osim odluke Borisa Tadi}a da se poslanicima obrati na kraju zaseda-wa, radikale je naqutio i Milo{ Aligrudi}, {ef poslani~ke grupe DSS,koji je u intervjuu objavqenom ba{ na dan odr`avawa sednice rekao da osimDSS-a, DS-a i SPS-a nijedna stranka nema kadrovske potencijale za oba-vqawe vlasti. Kad se tome doda da je SPO o{tro osudio miting podr{keVojislavu [e{equ, koji je SRS organizovao pre nekoliko dana, onda je ja-sno da radikali nikako nisu hteli da propuste priliku da napadnu VukaDra{kovi}a, lidera SPO-a. Ovi doga|aji su uticali i da se za skup{tin-skom govornicom pojavi vi{e radikala nego {to je bilo planirano.

Na samom po~etku sednice, Tomislav Nikoli}, zamenik predsednikaSRS, zamerio je predsedniku Tadi}u {to se nije poslanicima obratio napo~etku sednice, kako bi mogao da “pohvali ili kritikuje delove wegovogizlagawa”. Aleksandar Vu~i} je bio o{triji. On je pozdravio “poslanike,predsednika i ~lanove vlade”, ali ne i Borisa Tadi}a, “jer ne voli da slu-{a {ta govore Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}”. Nikoli} je od Ta-di}a zatra`io, kako je rekao, da prestane sa optu`bama na ra~un radikalana Zapadu i pozvao ga da “lepo i otvoreno ka`e u Skup{tini da smo lopovi,kriminalci i izdajnici, a evo, Aligrudi} nam je lepo rekao da nismo ni-{ta”. Konstatuju}i da }e “mo`da predsednik DS-a da zavr{i sednicu, da po-klopi sve diskusije, pa da napusti salu”, Nikoli} je kazao: “Ne bih vam topreporu~io, predsedni~e DS-a”.12

Radikali su odlu~ili da re~ Borisa Tadi}a nikako ne bude posledwa nazasedawu. Bilo je planirano da Tadi}u replicira Aleksandar Vu~i}. I te-{ko da bi on propustio tu priliku, iako je Tadi} rekao da ne `eli da svojeobra}awe Narodnoj skup{tini pretvori u kona~nu re~, da Ko{tunica nijere{io da poslanicima zahvali na kraju. Premijer je konstatovao da je ohra-bren ~iwenicom “{to smo se, uz sva lutawa i sporewa, uvek nalazili na ono-me {to je tema rasprave – Kosovo i Metohija”. Potom je zahvalio na svimprimedbama, koje su “u svom zbiru bile konstruktivne i podsticajne za da-qi rad pregovara~kog tima i vlade i onda, jo{ jednom, podsetio da je jedin-stvo najva`nije. Posle ovako izvaganog govora, vi{e nije bilo mesta ni zajednu jedinu re~, pa je sve zavr{eno na op{te zadovoqstvo.

““DDaannaass””,, 11.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, uu tteekkssttuu ssaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““PPoovvooddoomm ddaannaa--{{wweegg nnaassttaavvkkaa ssuu||eewwaa ppoo ttuu`̀bbii AAlleekkssaannddrraa TTiijjaannii}}aa pprroottiivv BBiiqqaannee KKoo--vvaa~~eevvii}}--VVuu~~oo”” ii nnaasslloovvoomm ““SSpprree~~iittii ggoovvoorr mmrr`̀wwee””,, oobbjjaavvqquujjee iizzjjaavvee pprreedd--ssttaavvnniikkaa ppllaa}}eennii~~kkiihh iizzddaajjnnii~~kkiihh nneevvllaaddiinniihh oorrggaanniizzaacciijjaa.. NNaasslloovv aannttrr--ffiilleeaa uunnuuttaarr tteekkssttaa jjee ““VVuu~~oo:: LLaa`̀nnaa nnoovviinnaarrsskkaa ssoolliiddaarrnnoosstt””::

U ime vi{e nevladinih organizacija koje se bave qudskim pravima, Mi-qenko Dereta je pozvao gra|ane Srbije da masovno do|u danas u 11 sati, u Pa-latu pravde, u sudnicu 48, gde se odr`ava nastavak su|ewa po tu`bi Alek-sandra Tijani}a protiv Biqane Kova~evi}-Vu~o, kako bi podr`ali gra|an-ske vrednosti naspram govora mr`we.

– Prisustvo javnosti treba da bude poruka da se u ovoj zemqi ne mo`e~initi {ta se ho}e – rekao je Dereta ju~e u Medija centru, na pres konfe-renciji Gra|anske inicijative i Centra za kulturnu dekontaminaciju. Onje napomenuo i da je “vreme da pre|emo u samoodbrambenu akciju” radi “osva-jawa prostora slobode i qudskih prava”.

Publicista Desimir To{i} je rekao da je “rodona~elnik prqavog re~-nika u javnom `ivotu Srbije, na{ slavni vojvoda Vojislav [e{eq, koji senalazi trenutno u Hagu na le~ewu”, ali da je generalni direktor RTS Alek-sandar Tijani}, “u tome oti{ao mnogo daqe”.

– Na{ tu`ilac (Tijani}), za razliku od vojvode [e{eqa, koji nije mno-go darovit i imao je ograni~en re~nik, mnogo je darovitiji i upotrebio jeniz kleveta. Sem Mire Markovi} i u ne{to mawoj meri Slobodana Milo-{evi}a, svakog ~oveka o kome je pisao, klevetao je i blatio – smatra To{i}.On jo{ ocewuje da “tako prqavog jezika nije bilo u Srbiji u posledwa dvaveka”, i pita se da li Tijani} ima “medicinski problem sa `enama”.

Leila Ru`di}, predsednica parlamentarnog Odbora za ravnopravnostpolova, u ovoj tu`bi vidi vid diskriminacije ̀ ena u javnom ̀ ivotu, ocewu-ju}i da za to nisu krivi agresivni pojedinci, ve} “dr`ava koja to dozvoqa-va”. Ona napomiwe i da se “`ene u medijima ~esto predstavqaju na nedopu-stiv na~in”, pomiwu}i i izjavu novinarke Oqe Be}kovi} u jednom dokumen-tarnom filmu “kojom je `ene poslala u kuhiwu”.

– Znala sam Oqu Be}kovi} kao dete i tada nije bila takva, nego je za-stranila u mu{kom {ovinisti~kom svetu – navodi Ru`di}. Ona je saop{ti-la i da Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti sadr`i ~lan u kome se od me-dija tra`i da ne objavquju seksisti~ke tekstove, kao i da rade na promeni

13

diskriminatorskih kulturnih obrazaca. Za kr{ewe ovog ~lana predvi|ajuse i sankcije, dodaje Ru`di}eva, ocewuju}i da usvajawe ovog zakona ne}e do-neti spektakularni obrt, ali }e predstavqati kretawe ka gra|anskim for-macijama javnog `ivota.

Kwi`evnica Jasmina Te{anovi} ocenila je da je osim mizogenije kaostava da su ̀ ene mawe vredne, na delu i “javno silovawe jer je su{tina u jav-nom poni`avawu”. Miqenko Dereta je zakqu~io na kraju da “iza agresije ko-ju Tijani} emituje zra~i mr`wa prema politi~koj i etni~koj razli~ito-sti”, kao i da ovaj slu~aj zahvata ozbiqnija politi~ka pitawa od odnosa mu-{karaca i `ena u jednom dru{tvu.

Kao {to je poznato, generalni direktor RTS je tu`io Biqanu Kova~e-vi}-Vu~o zbog {tampawa bro{ure u kojoj su skupqeni delovi wegovih tek-stova, a koja je, izme|u ostalog, nastala i na osnovu dokumentacije biv{eg{efa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Bebe Popovi}a.

Biqana Kova~evi}-Vu~o, predsednica Jugoslovenskog komiteta za qud-ska prava, ocenila je da postoji “la`na esnafska solidarnost me|u novina-rima” sa Aleksandrom Tijani}em. Ona je primetila i da se najavqeni u~e-snik ju~era{we konferencije, novinar “Vremena” Milo{ Vasi}, nije poja-vio na doga|aju. Uz to, Vu~o je posebno istakla da “prijateqski i nezavisnimediji, poput ’Danasa’ i RTV B92, nisu u redakcijskim komentarima reago-vali i ogradili se od onog {to se ~ulo na nedavnom mitingu SRS u Beogra-du, kada su prozvane ~elnice NVO. Ako je ceo problem Srbije sveden na ne-koliko `ena koje ja predstavqam na sudu, onda je Srbija stvarno na dnu”, re-kla je Vu~o.

““DDnneevvnniikk”” 11.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, oobbjjaavvqquujjee tteekksstt ssaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““DDaa lliissuu rraaddiikkaallii oossttaallii uussaammqqeennii nnaa ppoolliittii~~kkoojj sscceennii SSrrbbiijjee”” ii nnaasslloovvoomm ““VVoo--jjoo ii BBoorriissee,, zzaabboorraavviittee mmoojj bbrroojj!!””.. UUnnuuttaarr tteekkssttaa jjee jjeeddaann aannttrrffiillee ssaa nnaasslloo--vvoomm ““PPoovviikkaa nnaa VVuukkaa””……::

Parlament Srbije je u ponedeqak jednoglasno usvojio izve{taj prego-vara~kog tima o naporima da se re{i problem Kosova i Metohije, pri ~emusu “zeleno dugme” na tasteru pritisnuli svih 226 prisutnih poslanika raz-li~itih parlamentarnih stranaka. Ovakvom epilogu je prethodilo deseto-dnevno prepucavawe kqu~nih aktera na politi~koj sceni, zapo~eto Skup-{tinom DS, sa koje je Boris Tadi} pozvao na opredeqivawe izme|u radikal-ske i demokratske Srbije. U tome se prepoznala DSS, poru~uju}i iz usta mi-nistra policije Dragana Jo~i}a da je DOS-ova vlast bila lo{ija od milo-{evi}evske. I taman kada je izgledalo da su se DS i DSS nepomirqivou{an~ili, usledila je, s jedne strane, ocena {efa poslani~kog kluba DSSu Skup{tini Srbije Milo{a Aligrudi}a da su radikali nesposobni da sa-mi vladaju, {to je duboko uvredilo SRS, ~iji je lider Tomislav Nikoli} unedequ uve~e predsednika Srbije nazvao ni mawe, ni vi{e nego – usta{om.

– Va{a igra na Zapadu protiv SRS mora da prestane – poru~io je Ni-koli} DS i Tadi}u. – To je igra protiv ve}ine gra|ana i zbog toga vas vi{ene cene ni u jednom selu, niti gradu. Ono {to imate da ka`ete o SRS reci-te nam otvoreno: da smo lopovi, kriminalci. Evo, Aligrudi} nam je leporekao da nismo ni za {ta, to je stav DSS. ̂ im ih DS pritisne da sara|uju sa14

radikalima, ka`u: “Kakvi sa wima, oni su najgori!”. Dobro, mo`e i tako. Sa-mo, kao {to sam rekao kabinetu predsednika Srbije da zaborave moj tele-fonski broj, po{to je slagao o ~emu smo jednom razgovarali, tako }u da ka-`em i kabinetu predsednika vlade Vojislava Ko{tunice da zaborave mojbroj. Nau~i}e ga posle izbora, kada im ne{to bude potrebno – poru~io jeNikoli} sa skup{tinske govornice.

[ta je u ponedeqak toliko naqutilo Nikoli}a? Da li to {to su, iakosu do{li odvojeno u zdawe srpskog parlamenta u razmaku od petnaestak mi-nuta, Boris Tadi} i Vojislav Ko{tunica, zajedno sa Miroqubom Labusom,si{li u skup{tinsku salu? Tome je prethodni zajedni~ki kra}i sastanak ukabinetu predsednika parlamenta Predraga Markovi}a, koji se pridru`iopredsedniku, premijeru i vicepremijeru, otvoriv{i i zakqu~iv{i sednicu,i pored svoje odluke da ne u~estvuje u javnom `ivotu.

Ko{tunica nije replicirao ni na jedno izlagawe, niti qutwu radikala.– U raspravi je bilo lutawa, ali ohrabren sam ~iwenicom da smo se uz

sva lutawa i sporewe me|u sobom uvek nalazili na ne~emu {to je tema da-na{we rasprave, a to je Kosovo i Metohija – smirenim glasom je zakqu~ioKo{tunica. – Slagali se ili ne, zahvaqujem se na svim primedbama koje suu svom zbiru bile konstruktivne i podsticajne za daqi rad pregovara~kogtima i Vlade. Na{e najja~e upori{te u borbi Srbije u odbrani Kosova iMetohije i jeste me|unarodno pravo i na{e jedinstvo, koje se videlo i naovoj sednici.

Nekoliko minuta pre premijere Boris Tadi} je poru~io da sve parla-mentarne stranke imaju pun legitimitet, jer su im svoj glas dali gra|ani.

– Ponovi}u jednom za svagda da niko dr`avu Srbiju niti mo`e, niti ho-}e da podeli, a ponajmawe ja. Gra|ani }e odlu~iti u kom pravcu }e Srbijai}i. Ako gra|ani Srbije odlu~e da je vode srpski radikali, bi}u deo te dr-`ave, kao {to sam to bio i u vreme kada je vodio Slobodan Milo{evi}. Ni-ko iz ove zemqe nema nameru da ide, svi imamo pravo da zastupamo na{e le-gitimne politi~ke stavove. U Srbiji va`i borba ideja, a ne borba qudi.Ukoliko u Srbiji po~ne borba qudi, ponovo imamo gra|anski rat. Ovakoimamo demokratsko dru{tvo – zakqu~io je Tadi}.

Po starom obi~aju, poslanici SRS su poku{ali da “zakuvaju” atmosfe-ru na samoj sesiji, a meta im je na startu bio ministar inostranih poslovaVuk Dra{kovi}, koji se tog dana nalazio u Briselu. Nikoli} je predo~io daDra{kovi} ima anatemu ha{ke optu`nice, pa da mu samim tim potezi ogra-ni~eni, vo|eni strahom od dokumentacije koju ima Karla del Ponte. Napo-miwu}i da je Dra{kovi} kadar Vojislava Ko{tunice, Nikoli} je poru~ioposlaniku Liste za Sanyak Bajramu Omeragi}u da bi danas dolazio u Skup-{tinu bez ruke da je Vuk Dra{kovi} odlu~ivao kako }e oni da `ive i da sebave politikom.

– Mi nismo kadrovi ni DSS, ni Vojislava Ko{tunice, mi smo koalici-oni partneri, stranka koja ima identitet – bio je odgovor potpredsedniceSPO Sawe ^ekovi}, poru~uju}i radikalima da Dra{kovi} sedi trenutnosa ministrima EU, a prvi ~ovek SRS Vojislav [e{eq je u Hagu.

15

TTeekksstt bbiivv{{eegg ~~llaannaa mmaaffiijjaa{{kkoogg ddoossmmaannlliijjsskkoogg rree`̀iimmaa @@aarrkkaa KKoorraa}}aa,,ddoobbiijjaa mmeessttoo nnaa ssttrraanniiccaammaa ““DDaannaassaa”” 11.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, aa oobbjjaavvqqeenn jjeepprreetthhooddnnoo uu bbaawwaalluu~~kkiimm ““NNeezzaavviissnniimm nnoovviinnaammaa””.. NNaasslloovv jjee ““MMiittiinngg rraaddii--kkaallaa””.. UU cciinniizzaamm kkoojjiimm jjee pprroo`̀eett tteekksstt nnee ttrreebbaa ssuummwwaattii..

Obele`avaju}i trogodi{wicu odlaska Vojislava [e{eqa u Hag, Srp-ska radikalna stranka je organizovala miting na Trgu Republike u Beogra-du. Skupiv{i najvi{e deset hiqada qudi, od kojih su mnogi dovezeni auto-busima iz unutra{wosti, ovaj miting trebao je da poka`e snagu i “novo li-ce” ove stranke.

Iako je jedna grupa “nacionalnih intelektualaca”, na ~elu s neizbe-`nim akademikom ^avo{kim, re{ila da pomogne radikalima, poruke ove{arene skupine nisu bile nimalo nove ili demokratske. Na gotovo tradi-cionalan na~in za novokomponovane {oviniste, obru{ili su se na nevla-dine organizacije za za{titu qudskih prava i wima bliske politi~are.Ovi, uglavnom drugorazredni propagandisti Milo{evi}evog re`ima, kaoiza{li iz nekog muzeja vo{tanih figura, podsetili su nas na na~in kako jeMilo{evi} pripremao ratove. Wihove kletve upu}ene “me|unarodnoj za-jednici”, ipak su bile bez mnogo snage. Nije bilo sile u pozadini da ih po-dr`i, a i Evropa se u me|uvremenu promenila. Ono {to je bilo zastra{uju-}e je potpuno odsustvo novoga u toj retorici. To je najjasnije pokazao biv{igradona~elnik Novog Sada, Mir~i}.

Na duboko uvredqiv i u su{tini nequdski na~in, vre|ao je pokojnog drZorana \in|i}a, “otkrivaju}i” wegove “kriminalne veze”. Ve} i sama po-treba da se vre|a mu~ki ubijeni ~ovek, koji ne mo`e vi{e da se brani, zaslu-`uje ne politi~ku, ve} antropolo{ku analizu. Ali, ne{to drugo je ovde va-`no. Kao predsednik Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije, Mir~i} jeblizak direktoru BIA, odnosno Dr`avnoj bezbednosti. Tako su se radika-li jo{ jednom pokazali kao najboqe sluge re`ima i, kao za vreme Milo{e-vi}a, uvek spremni da obavqaju najprqavije poslove za wih.

I onda se nu`no postavqa su{tinsko pitawe – u ~emu je miting poka-zao promene u Radikalnoj stranci? [ta su oni rekli, da bismo poverovalida se pred nama ra|a nova srpska desnica? Da li je retorika mitinga biladruga~ija? Da li se promenila ikonografija, pa je bilo mawe zastava sa mr-tva~kim glavama?! Odgovor na ova pitawa je sasvim jasan – ni{ta nije bilodruga~ije nego prethodnih godina. Svaki drugi odgovor bi bio opasno samo-zavaravawe. A ve}inski deo na{e javnosti izabrao je upravo takav odgovor.

Bez ozbiqnih reakcija, javnost je }utke ispratila poruke mitinga. Po-sebno vlast. Sem jednog kratkog saop{tewa Dra{kovi}eve stranke, svi sunastavili “put u Evropu”. Jedino je ̂ edomir Jovanovi} jasno rekao da radi-kale treba po~istiti “gvozdenom metlom” sa politi~ke scene Srbije. Nedo-voqno za zemqu koja misli da je 5. oktobra 2000. godine, zauvek odbacila po-litiku nasiqa i zlo~ina. I jedno, na`alost, sasvim retori~ko pitawe.

Otprilike u vreme odr`avawa mitinga Radikalne stranke, bila je itrinaesta godi{wica otmice u [trpcima. Tada je iz voza na pruzi Beograd– Bar oteta grupa putnika bo{wa~ke nacionalnosti i zverski ubijena. Dali bi bilo preterano o~ekivati da govornici na mitingu pomenu taj doga-|aj i osude ga? I da li bi to bio pravi kriterijum wihove promene?16

BBeettiinnuu vveesstt iizz HHaaggaa ““VViijjeessttii”” 11.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, oobbjjaavvqquujjuu ssaa nnaaddnnaa--sslloovvoomm ““ZZaassttuuppnniiccii BBiiHH nnaa ssuu||eewwuu uu HHaagguu kkaaoo ddookkaazz ggeennoocciiddaa kkoorriissttee ssnnii--mmaakk uubbiissttvvaa uu TTrrnnoovvuu ii ttvvrrddee::”” ii nnaasslloovvoomm ““BBeeooggrraadd ooddggoovvoorraann zzaa ooppssaadduu SSaa--rraajjeevvaa””.. TTeekksstt ssaaddrr`̀ii jjeeddaann aannttrrffiillee ppoodd nnaasslloovvoomm ““SSnniimmccii KKoo{{ttuunniiccee ii[[ee{{eeqqaa nnaa PPaallaammaa””::

Zastupnici BiH tvrdili su ju~e pred Me|unarodnim sudom pravde u Ha-gu da su vlasti SR Jugoslavije odgovorne za opsadu Sarajeva koju su od 1992.do 1995. dr`ale snage bosanskih Srba, kao i da je ciq opsade bilo uni{te-we tamo{wih muslimana.

“Beograd nikada nije bio odsutan s opsade Sarajeva – 1992. je ostaviotenkove i artiqeriju JNA oko grada, a 1995. je poslao @eqka Ra`natovi}aArkana i wegovu paravojnu jedinicu u kontraofanzivu u okolini grada”, re-kao je kozastupnik BiH, holandski advokat Fon van den Bizen.

On je citirao izvje{taje UN da je na grad prosje~no padalo 300 granatadnevno i da je jednog dana Sarajevo ga|ano sa 3.000 projektila ispaqenih sapolo`aja Vojske Republike Srpske.

On je sugerisao da se i opsada Sarajeva mo`e okarakterisati kao kr{e-we Me|unarodne konvencije o genocidu.

Bizen je precizirao da je u gradu ubijeno 10.000 qudi, od kojih 5.000 ci-vila, kao i da je raweno vi{e od 114.000 gra|ana.

Kao primjer zlo~ina nad gra|anima Sarajeva, on je sudijama prikazaosnimke garantirane pijace Markale, u februaru 1994, kada je poginulo 68qudi. Precizirao je da je utvr|eno da su granate dolazile sa srpske strane.

Bizen je govorio o umije{anosti SRJ u etni~kom ~i{}ewu muslimana uisto~noj Bosni i masovna ubistva muslimanskih civila u Srebrenici 1995.

Zastupnici BiH prikazali su sino} sudijama {okantni snimak ubistva{est muslimana iz Srebrenice koje je u julu 1995. po~inila paravojna jedi-nica “[korpioni”, dokazuju}i da je SRJ bila odgovorna za genocid u Sre-brenici.

“To je okrutno, smi{qeno, hladnokrvno, kukavi~ko ubistvo dje~aka ko-ji nijesu ni{ta skrivili osim {to su bili bosanski muslimani”, rekao jeBizen.

On je tvrdio je da su “[korpioni” u to vrijeme bili jedinica MUP-aSrbije, a kao dokaz za to citirao je nare|ewe tada{weg ministra unutra-{wih poslova RS Tomislava Kova~a da se, uo~i napada na Srebrenicu, uokolinu prebace i jedinice MUP Srbije i Republike Srpske Krajine.

Pozivaju}i se na priznawe tada{weg zvani~nika Srpske demokratskestranke Miroslava Derowi}a pred Tribunalom, Bizen je dokazivao da je ma-sakr u Srebrenici posqedica plana vlasti u Beogradu da se, u okviru stva-rawa “Velike Srbije”, etni~ki o~isti pojas od 50 kilometara od Drine u du-binu teritorije BiH koji je postojao jo{ krajem 1991.

Bizen je sudijama prikazao i snimak izjave komandanta VRS Ratka Mla-di}a, 12. jula 1995. u Srebrenici, da je “trenutak da se, poslije bune na dahi-je, napokon osvetimo Turcima”.

Dokazuju}i umije{anost Beograda u opsadu Sarajeva, advokat Fon vanden Bizen je prikazao snimak posjete tada{weg lidera DSS-a Vojislava

17

Ko{tunice polo`ajima VRS iznad grada, u proqe}e 1994. Ko{tunica se nasnimku vidi kako kroz vojni dvogled posmatra grad, a potom izjavquje da seuvjerio u “odlu~nost i postojanost na{ih boraca da ne odstupe” i kako se“ovdje najboqe vidi kako treba da izgledaju granice i ure|ewe budu}e Srbi-je, s ove i one strane Drine”.

Prikazan je i snimak posjete Palama Vojislava [e{eqa i wegova izja-va da “}emo uzeti Sarajevo, ako muslimani prekr{e primirje i napadnu saZapadom”.

““VVrreemmee”” 22.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, oobbjjaavvqquujjee uuvvrrnnuuttii tteekksstt TTeeooffiillaa PPaann~~ii--}}aa,, ssaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““NNuussppoojjaavvee””,, nnaasslloovvoomm ““KKrroozz kklliissuurriinnee”” ii ppooddnnaasslloovvoomm““OOdd PPiirroottaa ddoo ̂̂ ookkee,, ii ddaaqqee,, nnii`̀uu ssee bbiizzaarrnnii ddeettaaqqii kkoojjii ssaa~~iiwwaavvaajjuu sslliikkuujjeeddnnee nnaammeerrnnee cciivviilliizzaacciijjsskkee ddeeggrraaddaacciijjee””::

Ima na ovogodi{wem Festu jedan dokumentarac, ka`u odli~an, koji sezove “Put za Karabah”. Pogleda}u ga, ba{ me zanima kako li taj put izgleda– da li je mogu}e da je gori od provla~ewa kroz Si}eva~ku klisuru?! Bez sve{ale, pro{le sam nedeqe putovao izvesnim poslom u Pirot: sve je lepo ilako dok ne do|e{ do ulaza u nare~enu klisuru – prelepu koliko i zastra-{uju}u – sa wenih famoznih trinaest tunela koje su tada{wi neimari pro-bili ne bi li i ovaj na{ Duboki Balkan video asfalta... Elem, tu po~iwene{to kao agonija: od asfalta su ostale jo{ samo rupe, ne{to se radi na pu-tu ama se ne zna ta~no {ta, tek, policija vozila pripu{ta u klisuru naiz-meni~no, redovi su ogromni, iz pravca Bugarske ogromni {leperi i hlad-wa~e tutwe u beskrajnoj koloni, a ti ~eka{ i vene{, kasni{ i nervira{ se.Kad smo, Bogu hvala i Alahu Akbar, ipak sre}no stigli na ciq, prijateqnam ka`e: “tih sedam kilometara su ubedqivo najgora deonica na vascelojtrasi od Londona do Bombaja”. Ba{ se ~udim {to se ta i takva deonica ba{kod nas zapatila...

Ako ste mislili da sam re{io da pi{em putopis, pa... niste u pravu, na`alost. Prise}am se te klisure iz drugog razloga: kroz wu je morao pro}i ionaj ve} famozni turisti~ki autobus koji je Vlada Holandije poklonila op-{tini Pirot, a lokalni radikali srpski – kao deo vladaju}e op{tinske ko-alicije – se popi{manili da Danajski dar tih odvratnih, hripavih, crven-kasto-bleduwavih severnomorskih protestanata nipo{to ne treba slobo-darskom i pravoslavnom Pirotu, kao ni vaskolikom srpskom narodu od Ca-ribroda do Karlobaga, {tavi{e, daleko mu lepa ku}a! To jest, gara`a. Ne-ko je, naime, neoprezno obavestio pomesni [e{eqev fan-klub da se glavnigrad Kraqevine Holandije vika ba{ den Hag, a ovo im se ime u~inilo odne-kud poznatim; najpronicqiviji me|u wima u momentu se nadahwuju}eg pro-svetqewa (ili je ipak bilo prosvetquju}e nadahnu}e?) dosetio da je to ba{ona mnogo daleka ~ar{ija u kojoj je zasu`wen wihov Vo|a, i to je za tu`niautobus bilo ne{to poput simboli~ke smrtne presude. Ili, boqe, poput od-bijenice za nevestu: hvala lepo, nesu|ena rodbino, vra}amo vam je ku}i, i toneraspakovanu! Dodu{e, kad bi autobus po~em bio svesno bi}e, zbog tog sebizarnog zapleta sigurno ne bi potresao, naprotiv: prolaze}i kroz TheKlisuru ionako bi zapaweno pomislio “jebote, gde me ovo vode!? Ho}u ku-}i!”, pa mu ne bi bilo mrsko da pro|e kroz klisuru jo{ jednom, ~im prije, ida se tamo vi{e nikada ne vrati.18

[alu na stranu, u nedeqi u kojoj smo “saznali” da je Zoran \in|i} biomafija{ a da je Boris Tadi} istaknuti pripadnik (takore}i aktivista)“elitne” banditske formacije NDH zvane usta{e – a i jedno i drugo dovik-nuto nam je iz istog, radikalskog legla – meni je ova uvrnuto-idiotska pri-~a o holandsko-pirotskom autobusu najindikativnija slatka, si}ana prate-}a nuspojavica nedeqe u kojoj su radikali dokazali nepopravqivim optimi-stima i naivcima (kao i politanaliti~arskim la`nim naivcima, na srp-skom: politi~kim pokvarewacima) da nisu nikakav “legitiman demokrat-ski subjekt” koji se “ubrzano transformi{e” ve} su i daqe bespogovornoverni svojoj prirodi, mentalnom sklopu i kulturalnom okviru, da su, dakle,samo najobi~niji moralno-civilizacijski dezorijentisani {e{eqoidi.Obrni-okreni, ono {to je na nivou “visoke” politike izre~eno na jedan na-~in, kroz pirotsku megabudala{tinu izre~eno je su{tinski jo{ upe~atqi-vije. I otuda nam ova nadrealna epizoda iz ~udesne istorije mozga savr{e-no portretira taj svet, ne ostavqaju}i nikakvog prostora za trule i {tet-ne iluzije. A {ta se iz tog portreta da videti? Kad dobro pogleda{, fakatje da ti qudi u istinu jo{ nisu ni primili hri{}anstvo. O prosvetiteq-stvu je besmisleno nagva`dati: do toga }e im trebati oko 1500 godina nakonhristijanizacije, i to samo ako budu pazili na ~asovima. Put do wihove de-paganizacije i detribalizacije bi}e vrlo dug i posut trwem; u pore|ewu stim, taqigawe kroz Si}eva~ku klisuru izgleda lako kao {etwa po vlasti-tom balkonu.

Da ipak ne bismo zavr{ili u ovako turobnom tonu, teleportova}emo sedaleko na sever, ~ak u ^oku, da vidimo kako to zapravo izgleda Srbija iz ra-dikalskih vizija, ona koja }e odva`no i dosledno raskrstiti sa svim tim su-vi{nim artefaktima mrske zapadne civilizacije koje nam imperijalistiionako (pro)daju samo zato da nas omek{aju wenim la`nim i povr{nimudobnostima, ne bi li nas onda lak{e porobili (kao {to su Indijance uni-{tili pomo}u Vatrene Vode). U nare~enom banatskom gradi}u, naime, ne po-stoje lokalne novine, radio ili TV stanica. Jedino {to postoji je ne{topropalih firmi i gomila qute srpske i ma|arske sirotiwe, koja se ~erezsvog socijalnog o~aja te{i doma}im vinom i lepo zaobqenim visuqcima{unke sa tavana (sve dok joj ne dojadi te se ne obesi me|’ iste). Ipak, ovo nezna~i da u ̂ oki nema javnih medija, taman posla: postoji dobo{ar. [tavi{e,dvojica! Nemojte misliti da zbijam {ale: dva ne{to vreme{nija veseqakazaista rade na poslovima & radnim zadacima javnog slu`benika – dobo{a-ra: idu od {ora do {ora (ta-ta-ra-ta-ta-raam!) i obznawuju lokalne i svetskevesti i druge neophodne informacije: daje se na znawe, daje se na znawe... Ito je zapravo to, pravi zvuk i slika jedne izgubqenosti u kosmosu, bilo u Pi-rotu, ^oki, ili kojekuda po ovoj nesre}noj zemqi: uska je, a golema i duga~-ka Klisurina kroz koju nam vaqa pro}i, sve sa ovim tipovima koji }e svevreme merkati najpogodnije mesto da nas pobacaju u kawon.

IIssppoodd uullii~~aarrsskkoogg nnaasslloovvaa ““@@uurraajjaa ddoo jjaajjaa””,, sslleeddii tteekksstt nnoovviinnaarraa DDrraa--ggaannaa TTooddoorroovvii}}aa,, kkoojjii oobbjjaavvqquujjee ““VVrreemmee”” 22.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, uu kkoommee jjeeaauuttoorr ppookkuu{{aaoo ddaa iissmmeejjee jjeeddaann vveeoommaa zznnaa~~aajjaann ddooggaa||aajj.. NNaaddnnaasslloovv tteekkssttaa jjee““RRaaddiikkaallsskkii mmiittiinngg””,, aa ppooddnnaasslloovv jjee ““RRaaddiikkaallii ssee,, kkaakkoo zznnaajjuu ii vvee}}iinnsskkii,,

19

sskkuuppiillii ssaa ssvvee ssvvoojjii nnaajjbbooqqii,, ii ssaa nnaajjbbooqqii kkwwii`̀eevvnniikk,, nnaajjbbooqqii aakkaaddeemmiikk,,nnaajjbbooqqii gglluummaacc,, nnaajjbbooqqii }}iirriilliissttaa ii nnaajjbbooqqii ggeenneerraall,, nnaajjbbooqqee ppoorruu~~iillii,,nneemmaa pprreeddaajjee,, mmii ssmmoo SSrrbbiijjaa””.. MMee||uunnaasslloovvii uu tteekkssttuu ssuu ““PPllaanneettaarrnnaa iissttii--nnaa””,, ““NNaajjvvee}}ii }}iirriilliissttaa””,, ““KKoo nnee sskkiiddaa ggaa}}ee”” ii ““TToommaa ii rraazzllaazz””::

Pripreme za petak, kada je na Trgu Republike zakazan miting podr{keVojislavu [e{equ, radikali su zavr{ili pre petka. Svemu, kao najve}apartija, pri{li najja~e {to se moglo, podeqeni zadaci i uputstva, odaklese kre}e, kako se kre}e, s kim se kre}e, {ta obu}i, {ta poneti, kako sti}i,kako se pona{ati, kako se vratiti. Reporter “Vremena” se prijavio u Va-qevu, i bio na~isto odgovaraju}i, previ{e odgovaraju}i, jaka brada a zubinikakvi, jedina mu mana bila, {to je primetio pred put, {to nije imao pod-gajen mali nokat. Tako odgovaraju}i sede u odgovaraju}i autobus “slobodnevo`we”, kome napred slobodno staja{e plakat “[e{eq srpski junak”, dokje zadwe staklo ispuwavala plava radikalska zastava. Put do Beograda be-{e ugodan, i bez mnogo pri~e, svi behu koncentrisani na neposrednu budu}-nost. Muzika jeste bila narodna, a mogla je biti i neka druga, svaka muzikaje odgovarala trenutku, svi su bili koncentrisani na zadatak, name{tawebeya na staja}em odelu, provera da li je ~e{aq u zadwem yepu, da li je uz igluspremqen i konac...

Planetarna istina: Stigo{e pravo pred Sava centar, gde ve} be{e mno-go i na stotine autobusa. Kad se parkira{e, iza|o{e, sve me|u svoje, ukqu-~i{e se u postoje}u kolonu, vazdan partijskih zastava, gde koja crna, ponekitransparent sa velike [e{eqeve misli, svi u civilu, gde koja {ajka~a i tajpribor. I|a{e tako, pre|o{e Stari savski most preko koga je duvao vetar,izbi{e na glavnu autobusku stanicu, ne odo{e uzbrdo, Balkanskom, savi{elevo, na Brankov most, izbi{e pred “Albaniju”, ~u se muzika sa razglasa, tusu, kad se primako{e, kad u|o{e na Trg Republike, sve puno, sve pod plavimzastavama, sve ne mo`’ biti boqe, sa razglasa bije “To je Voja, to je [e{eq”,odasvud `amor, prava gu`va, i svi brate znaju da se pona{aju, jednom rukompu{i{, drugom dr`i{ zastavu, onom {to pu{e pokaziva{e napred.

Napred bina, ko {to treba, ni mala ni velika, monta`na brate, napredpi{e {ta treba da pi{e, Srpska radikalna stranka. Nasta `amor, nasta us-hi}ewe, digo{e se zastave, na binu se pope{e svi koji treba da se popnu, pre-ko razglasa udari “Sprem’te se sprem’te ~etnici”, Aleksandar Vu~i} ras-kop~a odgovaraju}i kaput, razveza pripadaju}i {al, pozdravi dame i gospodu,drage prijateqe, bra}u i sestre, Srbiju, Beograd, zahvali {to su svi, i u to-likom broju, do{li da pru`e podr{ku na{em predsedniku dr Vojislavu [e-{equ, za slobodu Srbije i slobodu na{eg naroda, re~e da je u toku direktansatelitski prenos, mogu da ih vide i u Hagu, zamoli da spuste zastave, apla-uzom poka`u koliko ih ima. Bi aplauza, Vu~i} nastavi, da je na trgu vi{equdi nego ikada, nikad nije bilo vi{e radikala i svih slobodoqubivih qu-di, koji vide {ta [e{eq radi, i kako se danas Srbija ~uva i brani, jer pred-sednik je oti{ao u Hag pre tri godine, oti{ao je da odbrani srpske nacio-nalne interese i ~ast srpske dr`ave. Protiv na{eg predsednika, i protivsrpskog generala Mladi}a, kampawu vode najgori okupacioni lakeji, ipak,u Srbiji je uvek vi{e bilo onih koji su slobodarskog duha i koji se iskrenobore za svoj narod i svoju dr`avu...20

Najve}i }irilista: Vu~i} najavi jednog od najve}ih srpskih }irilista,najve}eg srpskog }irilistu, prof. dr Olivera Anti}a. Ovaj sve pozdravi}irilisti~kim pozdravom, bra}o i sestre, }irilisti~ki objasni da bra}a isestre nisu iskqu~ivo i samo Srbi, ve} da su to svi rodoqubi, bra}a i se-stre su ~estiti Ma|ari, ~estiti Slovaci, ~estiti Bugari, na{i muslimani,wegov brat je ~estiti Hamdija Jusufspahi}, i wegova ~estita hanum gospo-|a Nevila, ali mu nisu sestre ni Biqana Kova~evi}-Vu~o, ni Sowa Biser-ko, niti mu mogu biti bra}a razne ~ede i bebe. I {ta jo{ re~e, Samo SRSmo`e da povrati ~ast i dostojanstvo srpskog naroda...

Onda se opet javi voditeq Vu~i}, voditeqski, u paketu, pomenu Tadi}a,Dra{kovi}a i Ko{tunicu, prisutni u paketu odgovori{e sa: usta{e, usta-{e, re~ dobi poslanik SRS iz Loznice, bra}o i sestre musliman SulejmanSpaho; u ovom trenutku re}i Srbija isto je kao kad se ka`e dr Vojislav [e-{eq, dr [e{eq plus SRS jeste formula za Veliku Srbiju, `ivela VelikaSrbija, `iveo dr [e{eq.

Iz stroja iza|e Mirko Blagojevi} iz Republike Srpske, bra}o Srbi,sestre Srpkiwe, `iveo dr [e{eq; Du{ko Sekuli} iz Crne Gore, ~asni na-rode Srbije ja sam gra|anin Srbije; pravni ekspert skroz u beloj rolci Ma-rina Ragu{, Karlovac, Ogulin, Virovitica, to su temeqi Velike Srbije,mada ne sada, ali bra}o i sestre, kad vam je najte`e, kada deca nemaju {ta davam jedu, pogledajte u Hag, u dr [e{eqa, to je mapa Srbije, to je Velika Sr-bija u koju treba da gledate... Vu~i} najavi najistaknutijeg kwi`evnika, ~o-veka pred kojim se skrivaju mrziteqi Srbije, Branu Crn~evi}a, ovaj bi na-~isto kratak, kra}i od toga. Ako u Hagu nemaju {ta da rade sa [e{eqem, ne-ka ga vrate, ovde on ima mnogo posla. Javi se jo{ jedan poslanik koji se bo-ri za Srpstvo i Srbiju, Vu~i} najavi kwi`evnika Momira Lazi}a, skide ka-pu, nazva Boga, pa kad se ispovedi, Ha{ki tribunal je vatikansko-masonskazavera, [e{eq brani obraz, istinu, ~ast, po{tewe Srbije i Kosova, i sva-ko dijete u na{oj zemqi, [e{eq ne brani samo na{u, srpsku istinu, negoplanetarnu istinu. Bi jo{ jedan poslanik koji se isti~e na poslovima od-brane Srpstva, Nemawa [arovi}, te{ko je zamisliti lep{u sliku koja biiz Beograda mogla biti poslata u svet, od ove slike uspravne i ponosne Sr-bije. Prisutni behu na~isto koncentrisani, na komandu su spu{tali zasta-ve, aplaudirali, do|e red i na poslanicu koja se najupornije bori, Nata{uJovanovi}, tri godine od odlaska na{eg predsednika, na{eg vojvode, profe-sora, doktora Vojislava [e{eqa, pozva onog Tadi}a, onog Ko{tunicu, onuNata{u Kandi}, da vide da je Beograd danas slobodan, da su na najve}em Tr-gu sve {e{eqevci, ne moraju da tra`e {e{eqevce, jer to smo svi mi, i nemoraju da tra`e Mladi}a, evo ga ovde, svuda je me|u nama, ne mo`ete mu ni-{ta, ne mo`ete Srbiji ni{ta...

Ko ne skida ga}e: Bi i Mir~i} Milorad, jedan od najve}ih boraca, posla-nik sa velikom i naranyastom {al portiklom; Vjerica Radeta, dana{wi mi-ting je poraz Ha{kog tribunala; poslanik koji uvek sve i na vreme prozre Jo-ji}, optu`nica je najve}i falsifikat i najve}i pravni proma{aj, po wegovomsopstvenom uverewu i mi{qewu mo`e da proceni da je u podr{ku najve}emsrpskom junaku i ikoni srpskoj [e{equ do{lo preko 100.000 qudi... Javi se

21

i Kajgani} iz Bijeqine, Danas kao nikada pre narod RS je uz Ratka i Rado-vana, uz Slobodana Milo{evi}a i svoga Voju [e{eqa, srpski narod nemaboqih sinova od Radovana, Ratka, Mom~ila Kraji{nika, Slobodana Milo-{evi}a i [e{eqa. A onda, Vu~i} najavi najuspe{nijeg generala, penzioni-sanog sa 48 godina, Bo`idara Deli}a. Krupni general krupno re~e, ne da muje milo {to su svi do{li da daju podr{ku na{im junacima koji se nalaze uHagu, ovo je opomena svima da se dozovu pameti, pa iznese svoju doktrinu, Mi`ivimo u Srbiji, Srbija je na{a ku}a, od 2000. u na{ dom su se uselili ne-zvani gosti, vreme je da mi u svojoj ku}i budemo gazde...

Nastupi jo{ jedan poslanik sa najve}im doprinosom, pa sami predsed-nik Izvr{nog odbora SRS Todorovi}; najistaknutiji i najomiqeniji glu-mac koji se bori za slobodu, krstonosni i pobedonosni Danilo Lazovi}; nared do|e najistaknutija `ena radikal Pop-Lazi}, ima{e poruku za Mladi-}a, generale, ne sme{ da se preda{, tvoja predaja ne ti~e se samo tebe, mo-ra{ da misli{ na svu Srbad, i onu koja nije ro|ena. Mi smo deo ve}inskogsrpskog naroda vo|enog Vojislavom [e{eqem, koji ne}e da pogne glavu, ko-ji ne}e da skida ga}e... Vu~i} napravi kop~u, takore}i vez, najavi ~oveka ko-ji je neprevazi|en, ~oveka koji se uvek bori za slobodnu Srbiju, profesora,doktora, akademika Kostu ̂ avo{kog. Iza|e neprevazi|eni akademik Kosta,Okupili smo se da podr`imo dr [e{eqa, ali i Radovana Karayi}a i gene-rala Ratka Mladi}a, di~ne Srbe koji su ~uvali na{ obraz i ~uvaju na{u ~asti na{u slobodu, moramo re}i ne Ha{kom tribunalu i lovu na qude…

Toma i razlaz: Opet Vu~i}, predstavi narodnog peva~a, `enu koja jeuvek sa nama, otpeva}e “Kosovski zavet”, da zakune sve koji vode Srbiju. Po-javi se Svetlana Stevi}, u sitnoj narodnoj no{wi krupno zapeva; “Ne damSkopqe, srpske dvore, gde car Du{an zakon stvore, ne dam Prizren, \ako-vicu, Pe}, De~ane, Mitrovicu...”. Bi totalno razgaqewe, i na bini i u pu-blici, bi, Srbija, Srbija, bi sve, bi finale, bi voditeq Vu~i}, Beograde,gra|ani Srbije, jedan veliki aplauz ~oveku koji predstavqa najve}u nadu,zajedno sa [e{eqem, pozdravite Srbiju, pozdravite Tomislava Nikoli}a,podignite zastave. Stade Tomislav Nikoli}, dr`avni~ki visok, u pripada-ju}e duga~kom kaputu, bra}o i sestre, dame i gospodo, desnom je prebirao pr-ste leve ruke, i govorio, kako je govorio, kako ume, ve}inski, i o svemu, oTadi}u i Ko{tunici, da ne mo`emo bez Kosova i Metohije, o okupaciji,[e{equ, da smo zemqa najzdravijih i najpametnijih qudi, da nas ne}e nipti~ji grip, da mo`emo da gladujemo, ali }emo da se skupimo i ujedinimo, ida }emo najboqe da se ujedinimo pod SRS-om. I jo{, opet mirno i ve}inski,rekao {ta je [e{eq poru~io Karayi}u i Mladi}u, da nikad ne budu u Hagu,da dok Srbija postoji ne smeju da budu u Tribunalu. A Ko{tunici TomislavNikoli} li~no poru~io, li~no rek’o, ko hapsi Radovana i Ratka navla~i nasebe te{ko prokletstvo, i da ne hapsi one koji su vozili i ~uvali Mladi}a.Ako je Mladi} tada bio u Beogradu, ti si tada bio predsednik dr`ave, pre-daj se, idi u Hag, jer ti si znao da je Mladi} u Beogradu.

I bi kraj, Vu~i} pozva sve u {etwu, opet bi, “To je Voja, to je [e{eq”,masa krenu na sve strane, sastavi{e se kod “Albanije”, pred vo|ama tran-sparent “Sloboda [e{equ”, krenu{e ulicom i trotoarima, izvi`da{e se,22

pa i izvika{e, pored beogradskog odbora DS-a, da pitamo jednog koji to gle-da{e, {ta da ka`e, nema {ta da se ka`e.

Dosta mitinga{a si{lo do @elezni~ke stanice, ulaze u zakupqeneautobuse, nema komentara, samo se upada, kako krenu autobus horski zahtev,“Poja~aj majstore”, popustila disciplina, preko radija trese “Cele no}i nasplavu sam bio, jedva ku}u jutros da sam pogodio”, voditeq ve`e numere,“@uraja do jaja”, iz {araga tra`e “Poja~aj majstore”…

““GGllaass jjaavvnnoossttii”” 22.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, oobbjjaavvqquujjee ssaaoopp{{tteewwee LLiibbeerraallaaSSrrbbiijjee ((bbiivv{{ee ““ccrrnnee oovvccee””)) ssaa nnaasslloovvoomm ““NNeecciivviilliizzoovvaannii rraaddiikkaallii””::

Liberali Srbije najo{trije osu|uju primitivno i necivilizacijskodelovawe [e{eqevih radikala pod Tominim starateqstvom. To je izrazwihove slabosti i gubqewe tla pod nogama, posle fijaska mitinga za podr-{ku voqenom vo|i. Kad Toma Nikoli} vre|a Borisa Tadi}a, to su li~nafrustracija i gnev {to ga je Tadi} ubedqivo pobedio na izborima. Mir~i-}evo obra~unavawe sa mrtvim ~ovekom u domenu je nekih drugih struka, ka-`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu Liberala Srbije.

UU rruubbrriiccii ““IIssttrraa`̀iivvaawwaa NNIINN--aa””,, NNIINN 22.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, oobbjjaa--vvqquujjee tteekksstt ssaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““PPrriimmeennaa zzaakkoonnaa oo sslloobbooddnnoomm pprriissttuuppuu iinnffoorr--mmaacciijjaammaa””,, nnaasslloovvoomm ““TTrreenniirraawwee lleeggaalliizzmmaa”” ii ppooddnnaasslloovvoomm ““OOdd 1188 kkoonnttaakk--ttiirraanniihh oorrggaannaa vvllaassttii ~~eettiirrii iiggnnoorrii{{uu zzaakkoonn,, aallii iimm kkaazznnaa zzaa ttoo nnee sslleeddii””..TTeekksstt ssaaddrr`̀ii jjeeddaann aannttrrffiillee,, ssaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““DDrruuggaa iissttrraa`̀iivvaawwaa”” ii nnaa--sslloovvoomm ““IIggnnoorraanncciijjee VVrrhhoovvnnoogg ssuuddaa””::

Vlast je kao pe~urka: najboqe raste u mraku i odvaja se od korena, i po-znato je, da samo informacija mo`e deo wene otu|ene mo}i vratiti u rukegra|ana. Kada je {ezdesetih godina pravo na slobodan pristup informaci-jama od javnog zna~aja prvi put u svetu priznato gra|anima SAD, razumeva-ju}i wegovu su{tinu – kontrolu vlasti – Amerikanci su ga nazvali – “sun-shine government”.

^etrdeset godina kasnije Srbija je jedna od posledwih evropskih zema-qa koja je usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Ali ni dvegodine od usvajawa weni gra|ani, kao ni organi vlasti, ~ini se, nisu razu-meli da ovaj zakon slu`i obostranoj potvrdi poverewa.

“Dono{ewe zakona bio je formalni uslov za prijem u Savet Evrope, alije wegova primena od izuzetnog zna~aja za demokratizaciju dru{tva”, ka`epoverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi}. “Interes jav-nosti da sazna informaciju je pretpostavka i ona se samo mo`e pobijati.Tako je va`no shvatiti da, recimo, poreski obveznik ne mora dokazivati ni-ti navoditi za{to `eli da zna kako se tro{e wegove pare. S druge strane,organ vlasti, ukoliko odbije da da neku informaciju, mora da dokazuje za-{to je ta informacija u koliziji sa bezbedno{}u zemqe, narodnom odbra-nom ili navede neki drugi razlog zbog kojeg ona mora ostati u tajnosti. Usvakom konkretnom slu~aju organ mora da postupa bilo tako {to }e dati in-formaciju, bilo tako {to }e obrazlo`iti za{to je uskra}uje”.

Istra`ivawa pokazuju da samo trideset odsto Srba zna da uop{te po-stoji zakon koji im omogu}uje da u~estvuju u vlasti kontroli{u}i je, a tekdeset odsto zna i kako da ga koristi.

23

[abi} ka`e da je upravo stepen neznawa najve}i problem u primeni.Ali ne samo neznawa gra|ana, nego i onih koji se bave zakonom. Jer do danas,retki su organi koji su prema zakonu imenovali osobu koja bi se bavila sa-mo odgovorima na pitawa gra|ana. “Zakon je u suprotnosti sa na{im menta-litetom – niti je poreski obveznik navikao da pita kuda su oti{le wegovepare, niti ~inovnik ima naviku da na to odgovara. To potvr|uje ~iwenicada ve}ina organa koji odbiju da daju informaciju na zahtev gra|anina, istuinformaciju da odmah posle moje intervencije. A da nisu bespotrebno odu-govla~ili, imali bi zadovoqne gra|ane i vi{e wihovog poverewa”, pri~a[abi}.

Koliko su efikasni i koliko postupaju po Zakonu o slobodnom pristu-pu informacijama, NIN je poku{ao da proveri poslav{i zahteve u 18 or-gana svih nivoa vlasti. U zakonskom roku odgovor je dobio na 14, dok su ~e-tiri zahteva ignorisana.

Brzina: Ministarstvo finansija je za samo nekoliko sati odgovorilona pitawa: ko je obezbedio sredstva za obnovu zgrade Ministarstva u uliciKneza Milo{a i koliko je sve to ko{talo. Rekli su da su sredstva predvi-|ena buyetom za 2003. godinu, da je tada{wi ministar Bo`idar \eli} za ob-novu zgrade namenio 400 miliona dinara, da je potro{eno 344 miliona, a daje ostatak vra}en u buyet.

Brzinom u ispuwavawu zakonskih obaveza mo`e se pohvaliti i Skup-{tina Srbije. NIN je dobio, samo nekoliko minuta nakon {to je tra`io,uvid u izve{taje o imovini politi~kih stranaka, te zavr{ne ra~une podvrg-nute reviziji i spisak svih strana~kih priloga preko {est hiqada dinara.Skup{tina je, za razliku od izve{taja iz 2004. godine, pro{logodi{wi iz-ve{taj ve} postavila na sajt, a taj sistem Internet prezentacije svih rele-vantnih podataka, poverenik [abi} smatra i najboqim jer olak{ava komu-nikaciju gra|ana i institucija. “Veliki napredak je {to su posle informa-tora poverenika i Skup{tina Srbije i Vrhovni sud u~inili javnim svojadokumenta. E, kad to mogu da urade najvi{i organi zakonodavne i sudske vla-sti, onda mogu svi.”

Kohabitacija: I najvi{i organi izvr{ne vlasti: predsednik Republi-ke i vlada veoma brzo, dan po prijemu zahteva, odgovorili su na NIN-ova pi-tawa. Borisa Tadi}a pitali smo za{to, kad je bio na mestu predsednikaUpravnog odbora JP PTT Srbija i ministra telekomunikacija, nije reago-vao na odliv novca iz “Mobtela” u povezane firme Bogoquba Kari}a, kao ina osnovu kojih zakonskih ovla{}ewa je osnovao Narodnu kancelariju.Predsednik nas je obavestio da su za vreme wegovog mandata na mestu pred-sednika UO Po{te uvedene privremene mere u Mobtel i dostavio nam je do-kument od 28. 2. 2002, kojim je ba{ on to i predlo`io. Tako|e, obavestio nasje da kao ministar telekomunikacija nije imao nikakva ovla{}ewa kad jekompanija “Mobtel” u pitawu.

“Mobtel” je bio jedna od tema i dopisa Vladi Srbije, i to na osnovu ko-jeg zakona su oduzeli licencu ovoj telefonskoj kompaniji. Odgovor je gla-sio da su postupili po ~lanu 43, stav 2 Zakona o vladi, a u vezi sa ~lanom 106,stav 1 Zakona o telekomunikacijama.24

Predsednik Srbije nam je odgovorio da je Narodna kancelarija osnova-na na osnovu ~lana 83, ta~ka 11 Ustava Srbije, u kome se ka`e da predsednikobrazuje stru~ne i druge slu`be iz oblasti svoje nadle`nosti. Za razlikuod vlade, predsednik Srbije je uz odgovore dostavio i sve zakonske i ustav-ne odredbe na koje se pozvao.

Vlada je odgovorila i da niko od ministara ne obavqa funkciju ~lanaupravnog odbora bilo kojeg javnog preduze}a za ~ije je imenovawe vlada nad-le`na, osim ministra policije Dragana Jo~i}a, koji je po prirodi funkci-je ~lan UO SJP SDPR “Jugoimport”.

Bahatost: NIN je, 6. februara, od Ministarstva za kapitalne investi-cije tra`io informacije u vezi sa novom ~etvorosednom `i~arom koju jeministar Ili} sve~ano pustio u rad na Kopaoniku. I podatke o izvo|a~u ra-dova, o samom konkursu uz konkursnu dokumentaciju. Tako|e, tra`ili smoinformacije o firmi (konzorcijum) koja }e graditi most kod Be{ke, odno-sno sanirati postoje}i.

Iako smo se po isteku zakonskog roka za odgovor od 15 dana ponovo javi-li da podsetimo Ministarstvo na zakonsku obavezu, nikakav odgovor nismodobili! Ignorisawem zahteva, podsetimo, ~ini se prekr{aj za koji je pro-pisana kazna.

E, sad ne bi bilo stra{no to {to su kazne male (od pet do pedeset hiqa-da dinara), da je i tako male bar neko do sada platio. Naime, ukoliko wego-vom zahtevu nije udovoqeno, gra|anin mo`e da se `ali povereniku za in-formacije od javnog zna~aja, pa da poverenik nalo`i instituciji da gra|a-ninu da informaciju ili bar objasni zbog ~ega je ne mo`e dati. Ako, me|u-tim, ni to ne poma`e, poverenik se obra}a vladi, odnosno Ministarstvu zakulturu i medije koje je odre|eno da vr{i nadzor nad primenom zakona.

Ali, Ministarstvo za kulturu to ne radi. Tako je bitka za informaci-ju unapred izgubqena. “Oni nemaju ni mogu}nosti da to rade, ne postoji vaq-da nijedan ~ovek u Ministarstvu zadu`en za to. I postupci se ne pokre}u.Pa, od 250 slu~ajeva evidentnog kr{ewa zakona o slobodnom pristupu in-formacijama jo{ nijedan nije procesuiran. To nije ni{ta drugo do otvore-no pozivawe na kr{ewe zakona”, ka`e Rodoqub [abi}.

Po wegovom mi{qewu, nadzor nad primenom zakona trebalo bi poveri-ti nekom drugom ministarstvu, koje ima upravnu inspekciju, kao {to je Mi-nistarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu.

NIN je zbog }utawa Ministarstva za kapitalne investicije podneo`albu povereniku. A ako reakcija bude ista i posle poverenikovog re{ewa,koje su po zakonu obavezni da po{tuju, slu~aj }e, kao i drugi, zavr{iti u ne-koj od fioka Ministarstva kulture. Jer, one ministre koji odlu~e da ne po-{tuju zakon ni{ta, u krajwoj liniji, ne spre~ava u tome. Uostalom, povere-nik [abi} je zatra`io na kraju pro{le godine izve{taje o primeni zakonaod svih 17 ministarstava, pa i Ili}evog, koje jedino nije na{lo za shodno daga napi{e. I ni{ta.

Pored Ministarstva za kapitalne investicije, na zahtev NIN-a nijeodgovorila ni Bezbednosno-informativna agencija. Na pitawa: koliko jegra|ana u skladu sa zakonskim odredbama bilo pod nadzorom u 2005. godini

25

i koliko je vremenski najdu`e neki gra|anin bio pod nadzorom tajne poli-cije, nije bilo odgovora.

Poverenik [abi} ka`e da je zahtev, gotovo identi~an na{em, pre ne-koliko meseci bio upu}en u BIA, te da je i odgovor bio isti – }utawe. Po-verenik je u tom slu~aju nalo`io BIA da odgovor dostavi, a BIA se, para-doksalno zakonskim odredbama, `alila Vrhovnom sudu na poverenika! ^e-ka se odluka suda.

Tajne: Do 6. februara poverenik je doneo 140 re{ewa, od kojih je u 127slu~ajeva organu vlasti nalo`eno da dostavi tra`enu informaciju, a u sa-mo 13 slu~ajeva `alba je bila neosnovana, i to naj~e{}e zbog povrede ne~i-je privatnosti.

“Zakon o za{titi privatnosti donet je 1998, ali je bajat i tu nastajuproblemi. I najpre dilema da li na isti na~in po pitawu privatnosti tre-ba da tretiramo nosioce javne vlasti i obi~ne gra|ane” ka`e [abi}. “In-formacije o imovini, o naglom uve}awu imovine morale bi biti dostupne– zato nam treba zakon koji afirmi{e te principe.”

Vi{e od za{tite privatnosti, pa i od navike ovda{weg stanovni{tvada {to mawe zapitkuje, me|utim, primenu ovog zakona ko~i nasle|eni komu-nisti~ki obi~aj pre~estog progla{avawa dr`avne, slu`bene, vojne tajne zasvaku sitnicu. Osim {to je tajna pre{iroko definisana u svim odredbamakoje je se ti~u, i procedurom i razlozima progla{avawa tajne, srpski zako-ni se tek uzgred bave. Ameri~ki, najstariji na svetu, zakon o slobodnom pri-stupu informacijama, iako sadr`i {okiraju}u stavku – tajna su i podaci onaftnim poqima – bar jasno defini{e pet razloga zbog kojih se podataksklawa sa spiska dostupnih.

Stru~waci veruju da je institut tajne ukoliko se otkrivawem podatkaugro`ava, na primer, nacionalna bezbednost, neophodan, ali tek tamo gdepostoji civilna kontrola vojske, policije, dr`avne bezbednosti. Ukolikote kontrole nema, tajnom mo`e postati sve zbog ~ega dostupnost informa-cija ima smisla.

Tako je ve}ina evropskih zemaqa, pa i susedna Hrvatska, formirala te-lo za razmatrawe osnovanosti tajni u ~ijem radu u~estvuju ~ak i predstav-nici medija. Od sedam ~lanova takvog ve}a po Zakonu o za{titi tajni (do-netom jo{ 1996) hrvatski Sabor izglasava i tri novinara koji raspravqajuo progla{avawu tajne. Ali, osim na papiru, ni Hrvatska se nije proslavilaraskrinkavawem tajni, jer pomenuto ve}e do danas nije formirano.

“Tajna nije ne{to na {ta je neko lupio pe~at. MUP, BIA, sudovi ima-ju problem tretirawa tajne, jer bi tajnom trebalo ne{to da se progla{avazbog svoje su{tine, a ne zato {to je neko tako odlu~io. Na primer, BIA jeodbila da odgovori na zahtev ~lana porodice da dobije informaciju iz do-sijea ~oveka koji je ubijen 1941. Ja tu ne vidim razloge tajnosti”.

Samo 12 `albi povereniku su podneli predstavnici medija, sve su bileosnovane i nakon intervencije poverenika informacije su im dostavqene.“Kurir” ili “Pres”, koji se danima bave imovinom pojedinih politi~aranisu izgleda zvani~no potra`ili te informacije ili se bar nisu `ali-li {to ih nisu ni dobili, ba{ kao ni TV B92, koja se u emisiji “Insajder”26

redovno ̀ ali na }utawe pojedinih dr`avnih organa, ali ̀ albu poverenikunikada nisu podneli.

“]utawe novinara je pora`avaju}e i tu`no. Organi vlasti s tim ra~u-naju. A ta logika je potpuno jasna i sve dok se taj odnos ne promeni, komuni-kacija izme|u medija i institucija bi}e lo{a”, ka`e [abi}.

Crne brojke: MUP je detaqno i blagovremeno dostavio NIN-u stati-stiku u vezi sa zloupotrebama polo`aja, korupcijom, krivi~nim prestupi-ma me|u policajcima. Tako smo saznali da su u 2005. godini policajci, jedanprotiv drugog, podneli 276 krivi~nih prijava koje su se odnosile na 323 po-licijska slu`benika, 84 radnika su udaqena iz MUP-a, 36 su li{eni slobo-de, a 20 je zavr{ilo u pritvoru. Me|u policajcima je otkriveno 595 krivi~-nih dela, a pokrenut je disciplinski postupak protiv 3.193 policijska slu-`benika.

Poreska uprava je, tako|e blagovremeno, odgovorila da je najve}i porezna imovinu koji je fizi~ko lice platilo u 2005. godini 5,5 miliona dinara,a da jenajve}i porez na dohodak na godi{wem nivou iznosio 17 miliona i dasu od po~etka godine do polovine februara zbog neizdavawa fiskalnih ra-~una privremeno zatvorena 403 ugostiteqska objekta, 252 pekare, 307 kine-skih lokala, 395 trgovina na malo, i jo{ 132 razna objekta.

Na pitawe koje se odnosilo na poreske obaveze Bogoquba Kari}a, kao ipitawe u vezi sa obavezama javnih preduze}a pozivaju}i se na Zakon o pore-skom postupku i na~elo ~uvawa slu`bene tajne, uprava nije odgovorila.

Naseqa: NIN je primewivost zakona poku{ao da proveri i kod lokal-nih samouprava. Od tri nasumi~no izabrane op{tine u Srbiji (Temerin,Kragujevac i Surdulica) zahtevani su samo izve{taji o buyetu grada, odno-sno op{tina za 2005. godinu. Grad Kragujevac blagovremeno je i sasvim de-taqno dostavio izve{taj, dok Temerin i Surdulica uop{te nisu reagovali.

Za razliku od op{tina u unutra{wosti, od Skup{tine grada Beogradasmo tra`ili i dobili informacije da su tokom 2005. godine u Beogradu po-plo~ani trotoari devet ulica, da je na to potro{eno 68,73 miliona dinarai da je sve radove izvodilo javno komunalno preduze}e “Beograd put” a da sukori{}ene i usluge firmi MN “Loznica” i “Invest gradwa” Beograd. “Be-ograd putu”, po zakonu o javnim nabavkama direktno su povereni radovi aprilikom anga`ovawa podizvo|a~a i dobavqa~a ova firma je sprovela ten-dersku proceduru.

Od grada ~iji je prvi ~ovek Nenad Bogdanovi} nedavno dobio OrdenSvetog Save, dobili smo i informacije koliko je Beograd u posledwe trigodine ulo`io novca u izgradwu Hrama Svetog Save: ukupno ne{to vi{e od200 miliona dinara, od ~ega ~ak 125 miliona u 2003. godini i nepuna tri mi-liona u 2005.

Pomo}nik gradona~elnika Radmila Hrustanovi} odgovorila je i da seu nasequ “Dr Ivan Ribar” ne}e graditi bungalovi za stanovnike bilo kognehigijenskog naseqa, ve} na drugih 15 lokacija u gradu, a da }e se ispod Ga-zele graditi poslovni centar.

Literatura: Organi dr`avne zajednice ne podle`u Zakonu o slobodnompristupu informacijama. Ipak, poverenik [abi} ka`e da je pisao ministru

27

odbrane i generalnom sekretaru Saveta ministara navode}i da wihov le-gitimitet tra`i da postupaju po ovom zakonu iako mu formalno nisu pod-re|eni.

I bar prema na{em iskustvu, postupaju. Ministarstvo odbrane nam jetako dostavilo tra`ene biografije pomo}nika i savetnika ministra.

Svakako, najzanimqiviji odgovor stigao nam je iz Ministarstva ino-stranih poslova i to iz pera ministra Vuka Dra{kovi}a. NIN je od Mini-starstva inostranih poslova tra`io odgovore na pitawa koje telo i po kompostupku bira zaposlene u diplomatskim predstavni{tvima SCG, koji sukriterijumi po kojima se biraju ambasadori i wihovi pomo}nici i {ta ihkvalifikuje za ta mesta, a zatra`ili smo i spisak svih ambasadora i wiho-vih pomo}nika sa kra}im biografijama.

Stilom nekada naj~itanijeg srpskog pisca, sada{wi {ef diplomatijeodgovorio je na 18 kucanih strana. Na konkretna pitawa Dra{kovi} je is-pisao sagu o vremenu u kojem `ivimo, o Milo{evi}u i [e{equ, o JovanuMari}u i Qiqani Smajlovi}, o ubistvu \in|i}a i odgovornima za to, o to-me {ta bi bilo da je bilo pravde, {ta prezire a za {ta se zala`e.

Ali, ~itaoci NIN-a ne}e videti ovaj Dra{kovi}ev zapis, ne zbog od-bijawa NIN-a da ga integralno objavi ({to je ministar prvobitno tra`io)– ve} zato {to je sam ministar odlu~io da ga povu~e. Uve~e je poslao tekstu redakciju da bi slede}eg jutra poslao kurira da bi ga dopunio. Dopunu ni-kada nismo dobili, kao ni pravo da objavimo prvobitnu verziju.

Ovakvu mogu}nost zakon ne predvi|a. Vaqda zato {to pretpostavqa od-govornu vlast.

Posledwa istra`ivawa Jukoma, u kojima su zahtevi kategorizovani poslo`enosti i po tome ko ih {aqe – gra|ani, novinari, NVO i drugi – poka-zala su da je Ustavni sud na ubedqivom prvom mestu po ignorisawu pitawakoja dobija, jer ni na jedno nije odgovorio.

Vlada se koristila metodom falsifikovawa datuma dospe}a zahteva,kao i datuma slawa odgovora tako da dobije na vremenu, ali je dugo po iste-ku roka ipak odgovorila na sva pitawa. Predsednik Srbije bio je naja`ur-niji, a za Narodnu skup{tinu prime}eno je da reaguje samo na zahteve novi-nara. Na ostale tek pod pritiskom javnosti. Po spretnosti da izbegne kon-kretan odgovor pokazao se i gradona~elnik Beograda. Me|u ministarstvi-ma dobri primeri postupawa u skladu sa Zakonom bili su ministarstvazdravqa, finansija, nauke i za{tite `ivotne sredine, trgovine, turizma iusluga, a lo{i primeri ministarstva odbrane, unutra{wih poslova, pri-vrede i pravde.

U protekloj godini je na osnovu vi{e od pet stotina poslatih zahtevaistra`ivawe Inicijative mladih pokazalo da 76 odsto testiranih dr`av-nih organa ne po{tuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Samo50 dr`avnih organa od testiranih 212 odgovorilo je na sve zahteve. Premaovom istra`ivawu, dakle, 76 odsto dr`avnih organa ne po{tuje zakon. Ni najedan poslati zahtev nije odgovorio 61 dr`avni organ. Kvalitativna ana-liza odgovora pokazala je veliku neodgovornost prema po{tovawu propi-sanih rokova i nestru~nost slu`benika koji rade na primeni zakona. Ni u28

jednom slu~aju kada je organ bio spre~en da odgovori, Inicijativa mladihnije dobila obave{tewe o tome. Zakon je dosledno primenilo samo 20 odstoop{tina u Srbiji, a organi dr`avne zajednice su se u ovom istra`ivawu po-kazali boqim od organa na svim drugim nivoima vlasti – vi{e od polovineorgana dr`avne zajednice uredno je odgovorilo na zahteve iako se zakon nawih eksplicitno ne odnosi.

SSaa nnaaddnnaasslloovvoomm ““IInn vviivvoo”” ii nnaasslloovvoomm ““DDeemmookkrraattee ii rraaddiikkaallii –– pprrooiizz--vvooddwwaa ppooddeeqqeennoogg ddrruu{{ttvvaa””,, ““EEvvrrooppaa”” 22.. mmaarrttaa 22000066.. ggooddiinnee,, oobbjjaavvqquujjee tteekkssttggllaavvnnoogg uurreeddnniikkaa @@eeqqkkaa CCvviijjaannoovvii}}aa,, bbiivv{{eegg pprrvvoogg ~~oovveekkaa ““SSrrnnee””..

Mo`da je sam Svevi{wi ukqu~io svoje prste u najnoviji rat izme|u de-mokrata i radikala, budu}i da qudskom poimawu smisla, sveta i politikete stvari izmi~u. Mo`ete li da zamislite ~oveka koji je pretpro{le godi-ne na izborima zaokru`io Tomu Nikoli}a kako sada merka mudre re~i Bo-risa Tadi}a, ~ije ime }e sutra da zaokru`i jednakim `arom kojim je ju~e za-okru`ivao Tomu? Mo`ete li da zamislite da se dogodi obratno: kako Bori-sovi razo~arani bira~i postaju deo radikalskog korpusa znaju}i koliko supokradeni, ali veruju}i onako radikalski kako im je to u~inio onaj na kogaim prvog poka`u prstom. Naravno, nema takvog, a da se svet ne okrene nao-pako, toliko naopako da vi{e nije ni va`no ko {ta zaokru`uje. I eto nas upri~i o dve Srbije. Ako }emo svoja politi~ka uverewa kao bednici da nosi-mo kao deo na{e ontolo{ke datosti, eto nas sa pitawem kolika je cena tepri~e o dve Srbije ukoliko }emo o Srbiji da govorimo zakleti na istinu.

[ta je, dakle, smisao toga da Boris Tadi} potro{i bezmalo ceo pred-sedni~ki govor na skup{tini svoje partije govore}i o dve Srbije – demo-kratskoj i radikalskoj – {ta je smisao ideje da predsednik Srbije propustida poentira situaciju u kojoj kao dr`avnik, ~ovek koji okupqa, silazi ustranku i ne odr`i dr`avni~ki govor, ve} ispri~a pri~u o radikalima kaosvetu iza koga iz Gondora juri{aju mase orki no{ene rukom zla. [ta je smi-sao toga da radikal Milorad Mir~i}, ~ovek koji sedi na ~elu parlamentar-nog Odbora za bezbednost i nije bez prili~ne odgovornosti, {ta je, dakle,smisao da taj ~ovek ispri~a odvratnu pri~u o Zoranu \in|i}u kao krimi-nalcu jednakom ^umetu. Ho}e li Tadi}, govore}i o radikalima i legitimi-{u}i tako jedinu svoju politi~ku poruku ubediti nekog radikala da glasa zademokrate? Ho}e li Mir~i} u svom zaumnom nastupu ubediti nekog tadi}ev-ca da po~ne da se kune u Tomu? Naravno, toga ne}e biti, i sve bi to trebaloda izgleda kao nepristojno strana~ko nadgorwavawe kad ta pri~a u trenut-ku u kome dolazi ne bi bila veoma opasna. O ceni je, dakle, re~.

Elem, gledali smo radikalski miting, sav taj siroti i opusto{eni svetiz unutra{wosti Srbije, koji se Beogradu pokazao na opako zgra`avawe ne-izbe`nog kruga dvojke, koji se drsko pokazao uprkos pozivu militantnog de-la dvojka{a da bi ih vaqalo o~istiti gvozdenom metlom. Srbija bi bila sa-svim pristojno mesto za `ivot bez svih tih ro|aka iz unutra{wosti kojihse ovda{wi evropejci pred svetom stide i ne pokazuju ih kad god je to mogu-}e. Da li je to bila ona gora od dve Srbije, bez koje bi boqe pro{la japijev-ska Srbija, koja nema problema s Evropom jer novac dr`i u wenim bankama;da li je to svet koji bi trebalo po~istiti zato {to jo{ uvek `ivi iako svi

29

ekonomski pokazateqi govore da ne mo`e da `ivi; da li ga treba streqatizato {to veruje u idole i kumire poput Ratka Mladi}a ili Voje [e{eqajer na ovom svetu nema nijednu realnu stvar za koju bi se uhvatio i po~eo dau wu veruje? Onaj ko bi poku{ao ne da ih razume, ve} da razume za{to oniglasaju za radikale, u~inio bi i za sebe i za Srbiju mnogo. Onaj ko ih prezrepro}i }e jednako kao i onaj ko ih je toliko puta do sada obmanuo, a da se nela`emo, u toj pri~i nevinih jedva da ima.

Zlo je, dakle, {to je Srbija suo~ena sa Mladi}em, Kosovom i opstankomzajedni~ke dr`ave; zlo je {to pred tim stvarima ovda{wi kreatori javnogmwewa nemaju problema sa svojim stavovima, ~ak i kad wihovi stavovi ima-ju problem sa ~iwenicama; zlo je, na kraju, {to Srbija, vo|ena svojim pro-blemima i svojom nedoraslom politi~kom i medijskom elitom, ponovo ula-zi u onu zonu kada joj je ozbiqno zapre}eno podelom dru{tva i kada se poka-zuje da su me|u wima u zamahu svi oni koji na toj zloj stvari prolaze i opsta-ju. Nema vi{e nikakve sumwe da su celu onu pri~u o Mladi}evom hap{ewupre desetak dana plasirale one snage koje veruju da bi za wih bilo pogubnokada bi Ko{tuni~ina vlada izru~ila tog generala. Nema nikakve sumwe dabi ga neki od wih, koliko god ga smatrali zlo~incem, krili do sudweg danaili makar do onog trenutka kada bi se pokazalo kako je vlada izgubila i po-sledwe zrno svog me|unarodnog kredibiliteta.

Nije tu, dakle, re~ o opstanku vlade, ve} o ceni da bi se ona sru{ilaMladi}em, Kosovom, pti~jim gripom, kugom, svejedno. Ta cena, kako su je po-sebno postavili takozvani radikalni reformisti, jeste podeqeno srpskodru{tvo. Naravno, jedna od tih stranaka koje u podeli dru{tva u~estvuju,bilo sa sve{}u o tome, bilo sa sve{}u da tako osvajaju vlast, bilo da imajudobre namere prema Srbiji, re}i }e kako je Ratko Mladi} posledwe uto~i-{te srpskog juna~kog mita (ali ne mo`e se sa Srebrenicom na le|ima `i-veti u toj pri~i). Drugi }e insistirati da je re~ o preispoqnom zlo~incuna ~ijim tragovima sem zlo~ina nema ni~ega, ali }e jednako i jedni i drugi,defiluju}i ovih dana po televizijama k