Meunarodno kretanje kapitala i

modeli upravljanja otplatom dugamodeli upravljanja otplatom duga

Meunarodno kretanje kapitala - Pojam i znaaj

Transfer realnih i finansijskih sredstava iz zemlje u zemlju bez kontra transfera

Cilj: visoki profiti, kamate, dividende, irenje trita, sirovine, jeftina radna snaga

Kretanje kapitala - poslednja faza liberalizacije deviznog trita

Izvoz kapitala godinji BDP

Trite novca do godinu dana, srednjoroni krediti 1-5 godina, preko 5 godina dugoroni plasmani

MULTILATERALNI I BILATERALNI SPORAZUMI U FUNKCIJI STRANIH ULAGANJA

Meunarodni multilateralni sporazumi u okviru meunarodnih organizacija (STO - TRIMs Sporazum o zatiti intelektualne svojine; MIGA, ICSID...)

Regionalni sporazumi o regionalnim ekonomskim integracijama Regionalni sporazumi o regionalnim ekonomskim integracijama (EU, NAFTA, APEC, OECD)

Bilateralni sporazumi izmeu 2 drave

Rezolucije organa i meunarodnih organizacija zaokruivanje pravnog okvira u oblasti stranih ulaganja izmeu razliitih drava

MODELI BILATERALNIH SPORAZUMA O ZATITI STRANIH ULAGANJA

Najea saradnja kroz bilateralne sporazume - dva modela:

1) Evropski model - na Nacrtu 1) Evropski model - na Nacrtu Konvencije OECD iz 1962.

2) Severno-ameriki model - NAFTA

ODNOS SRBIJE PREMA BILATERALNIM SPORAZUMIMA

U primeni oko 30 od zakljuenih 40 bilateralnih sporazuma o uzajamnom podsticanju stranih ulaganja

Model OECD: pojam stranog ulaganja, stranog ulagaa i prihoda koje donosi ulaganje, zatita od ekspropriacije i pravo naknade tetetete

Zatita ICSID (Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova) ratifikovala Srbija 2006.

OBLICI MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

Strane direktne

investicije Strane

portfolio investicije

Zajmovi i krediti

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

Najpoeljniji oblik stranih ulaganja - min. 10% uea ili upravljanja

Komponente: vlasniki kapital; reinvestirane zarade; pozajmice

Dugoroni odnos i odrava trajni interes i kontrolu

matinog preduzea, rezidenta jedne zemlje, u preduzeu

koje je rezident druge zemlje

KARAKTERISTIKE I VRSTE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

Matina kompanija finansira filijalu u inostranstvu

Uspostavlja se dugoroni odnos matica - filijala

Matica kontrolie filijalu (preko 10%)

VRSTE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

1) ULAGANJE U PUNO VLASNITVO: Greenfield ili Brownfieldinvesticija

2) ZAJEDNIKA ULAGANJA, sa partnerom-domainom

3) MEUNARODNI MERDERI - spajanje dve firme - nastaje trea

4) MEUNARODNE AKVIZICIJE - Kupovina domae kompanije -postaje filijala strane kompanije

5) ULAGANJE U SLOBODNE ZONE - radi obavljanja odreenih delatnosti (Kina...)

TENDENCIJE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

I. Period: 1870-1914 ulaganje u vanevropske zemlje 270 mlrd $ - eleznice, rudarstvo

II. Period: Posle 1914. - SAD najvei neto izvoznik kapitala, Nemaka uvoznik kapitala

III. Period: Posle II svetskog rata - ruenje kolonijalnog sistema -III. Period: Posle II svetskog rata - ruenje kolonijalnog sistema -SAD oko 50% SDI

od 2000-2007. rast SDI sa 6.090 na 15.697 mlrd $

posle 2007. opada SDI sa 1.700 mlrd $ u 2008. na 1200 mlrd $ u 2009.

STRANE POTFOLIO INVESTICIJE-TRITE KAPITALA

AKCIJE: Kapital na berzama: Institucionalni investitori: penzioni i zdravstveni fond

OBVEZNICE: Sigurnije uz manju dobit (kamata): domae, ino obveznice, evro - obveznice

MEUNARODNO KRETANJE ZAJMOVNOG KAPITALA

Kreditne linije

Zajmovi sa fiksnim otplatnim programima

Komercijalne

banke

Meunarodne MMF

Svetska banka

Meunarodne

finansijske

institucije

Export Credit Guarantee Department(V.Britanija)

US export import bank

COFACE Francuska

HERMES - Nemaka

Organizacije za

finansiranje

izvoznih poslova

FAKTORI MEUNARODNOG FINANSIRANJA

Oko 75% u razvijene zemlje;

22% ide zemlje u razvoju,

3% u zemlje u tranziciji;

Faktori koji utiu na meunarodno kretanje kapitala: Faktori koji utiu na meunarodno kretanje kapitala:

1) Motivcija: postizanje maksimalnog rezultata profit, uee na tritu, uveanje vrednosti kapitala

2) Ponuda kapitala: transnacionalne kompanije

3) Tranja..

MERE ZA PRIVLAENJE STRANOG KAPITALA

1) Otklanjanje barijera za ulaz i osnivanje stranih filijala

2) Poboljanje tretmana stranih investitora nacionalni tretman

3) Zatita SDI

4) Promocija priliva SDIa) Fiskalni podsticajia) Fiskalni podsticaji

b) Finansijski podsticaji

c) Regulatorni podsticaji

d) Ostali (Sl.zone-Kina, Mex.)

REGULATORNI OKVIR ZA SDI U SRBIJU

Zakon o stranim ulaganjima

1) Strani ulaga

2) Vrste uloga

3) Delatnosti 3) Delatnosti

4) Registracija

5) Zabrana ulaganja do 1989. do 49% - ukinuto

GARANTOVANA PRAVA STRANIH ULAGAA

Sloboda stranog ulaganja

Nacionalni tretman

Pravna sigurnost

Konverzija i sloboda plaanja

Pravo na voenje poslovnih knjiga, izrada finansijskih izvetaja Pravo na voenje poslovnih knjiga, izrada finansijskih izvetaja i revizija

Pravo na transfer dobiti i imovine

Povoljniji tretman, ukoliko je to propisima dozvoljeno

PODSTICAJI STRANIH ULAGAA

Slobodan uvoz

Poreske i carinske olakice

Carinska osloboenja

Sticanje svojine na Sticanje svojine na nepokretnostima

Pojednostavljena procedura registracije

Inicijalna i ukupna ulaganja stranih investitora u Srbiji u periodu 2001-2011

PREDNOSTI SRBIJE ZA STRANA ULAGANJA

Strateko mesto

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom

Jeftina i kvalifikovana radna snaga

Nije lanica EU vea fleksibilnost za investiranje

RIZIK ZEMLJE ZA STRANA ULAGANJA

izazvan je politikim (neizvesnost vraanja zajma) ili ekonomskim (nesposobnost vraanja zajma) dogaajima u

Rizik zemlje za strana ulaganja ili country risk predstavljarizik ulaganja stranog kapitala u odreenu zemlju.

ekonomskim (nesposobnost vraanja zajma) dogaajima u odreenoj zemlji.

procena politikih i ekonomskih faktora zemlje korisnikakredita koji mogu da ometaju redovno izmirenje glavnice ikamate.

AGENCIJE ZA PROCENU RIZIKA

MODELI REAVANJA OTPLATE DUGOVA DRAVE

NOVI KREDITI - odobravanje sveih sredstava za otplatudospelih dugova;

REPROGRAM DOSPELIH KREDITA rastereenje duga od strane poverilaca; strane poverilaca;

DUG ZA ULOG - transnacionalne kompanije;

OTPIS DELA DUGA;

DUG ZA PROJEKTE