PRESUDA

Sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.

Sud je dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja odredjene činjenice.

● Presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

● Sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

● Ako presuda obuhvata više krivičnih dela, u presudi će se izreći da li se i za koje krivično delo optužba odbija, ili se optuženi oslobadja od optužbe ili se oglašava krivim.

Sadržaj osudjujuće presude (čl.424)1)Za koje delo se oglašava krivim-činjenice koje čine obeležje krivičnog dela i one

od kojih zavisi primena odredjene zakonske odredbe2) Zakonski naziv krivičnog dela3)Kazna na koju se osudjuje ili se oslobadja kazne4)Odluka o uslovnoj osudi ili opozivanju uslovne osude5) Odluka o meri bezbednosti, oduzimanju imovinske koristi ili imovine

proistekle iz krivičnog dela6)Odluku o imovinskopravnom zahtevu7)Odluku o uračunavanju pritvora ili već izdržane kazne8)Odluku o troškovima postupka

Posto sud izrekne presudu, predsednik veća je odmah objaviti.

Predsednik veća će javno pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge presude.

Po objavljivanju presude, predsednik veća će poučiti stranke o pravu na žalbu, i odgovor na žalbu.

● Pritvor nakon izricanja presude može trajati do upućivanja osudjenog (optuženog) na izdržavanje kazne.

● Tri situacije:

● -ako se već nalazi u pritvoru● -ako izrekne kaznu zatvora ispod pet godina● -obavezno ukidanje pritvora

● Pismeno izradjena presuda mora potpuno da odgovara presudi koja je objavljena.

● Presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje (izuzetno ne mora sadržati obrazloženje).

● Presuda će biti delimično obrazložena:● -ako je optuženi priznao krivično delo● -ako je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela● -ako su se odmah po objavljivanju presude stranke i branilac odrekli prava na žalbu.

Postupak po pravnim lekovima (redovni i vanredni pravni lekovi)

ŽALBA PROTIV PRVOSTEPENE PRESUDE

Pravo na žalbu je ustavom garantovano pravo.

Protiv presude ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana, uz mogućnost odustanka i odricanja.

•••U slučaju priznanja optuženog može se izjaviti žalba zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja samo u odnosu na činjenice od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

••Postupanje sa neurednom žalbom (čl.436 ZKP) •

-Prvostepeni sud će naložiti žaliocu da u roku od 3 dana uredi žalbu ili da je dopuni pismenim podneskom.

-U žalbi se mogu iznositi činjenice i novi dokazi, kao i dokazi čije izvođenje je prvostepeni sud odbio, ali je žalilac dužan da navede razloge zašto ih nije ranije izneo.

Žalbeni osnovi

1. Bitne povrede odredaba krivičnog postupka (čl.438).

•• Apsolutno bitne povrede postupka

- član 438. stav 1, tačke 1 – 11 - tačka 11, samo ukoliko je izreka presude

nerazumljiva--• Relativno bitne povrede

- Član 438. stav 2, tačke 1-3.

Žalbeni osnovi

2. Povrede krivičnog zakona (čl.439)

3. Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (čl.440)

4. Nepravilna odluka o krivičnoj sankciji i o drugim odlukama (čl.441).

Žalba

• Podnošenje žalbe – žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud, protivnu stranku, branioca i oštećenog (čl.442).•• Odlučivanje prvostepenog suda o žalbi (čl.443).•• Jedna od najznačajnijih novina u žalbenom postupku, jeste mogućnost prvostepenog veća da, kada predsednik veća oceni da činjenice i novi dokazi koji su predloženi u žalbi mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, ponovo otvori glavni pretres i nastavi dokazni postupak. Na osnovu toga sud donosi novu presudu.

Žalba

•Odgovor na žalbu

•Postupanje drugostepenog suda sa spisima (čl.445) – sudije izvestioci •Odlučivanje drugostepenog suda (čl.446), na sednici veća ili na osnovu održanog pretresa ••Zakazivanje sednice veća i obaveštavanje stranaka; ••Održavanje javne sednice kada se klijent nalazi u pritvoru. ••Tok sednice veća pred drugostepenim sudom Žalba.

••Pretres pred drugostepenim sudom. •

•U pozivu će se optuženi upozoriti da će pretres biti održan u njegovom odsustvu, ako je uredno pozvan, a svoj izostanak ne opravda. (čl.449.stav 3. ZKP) •••U slučaju kada je u istom predmetu prvostepena presuda jedanput već ukidana, drugostepeni sud će sam presuditi. (čl.455 ZKP) Žalba.

Odluke drugostepenog suda po žalbi

Drugostepeni sud odluku može doneti u formi:

•Rešenja o odbacivanju žalbe; ••Presude o odbijanju žalbe; ••Rešenja ili presude o usvajanju žalbe.

Postupak po ostalim redovnim pravnim lekovima

•Vraćanje spisa prvostepenom sudu – drugostepeni sud je dužan da svoju odluku sa spisima dostavi prvostepenom sudu u roku od četiri meseca, a ako je optuženi u pritvoru, najkasnije u roku od tri meseca, od dana kada je sudija izvestilac primio spise tog suda sa predlogom javnog tužioca (instrukcioni rok). U naročito složenim predmetima ovaj rok se može produžiti za najviše 60 dana. (čl.461.ZKP) ••i žalba protiv rešenja – nema značajnijih izmena u odnosu na prethodna zakonska rešenja.

Žalba protiv drugostepene presude

-može se izjaviti samo kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojom je optuženi oslobođen.

Vanredni pravni lekovi

•Zahtev za ponavljanje postupka (čl.470.-481.ZKP) ••••Zahtev za zaštitu zakonitosti (čl.482.-494.ZKP).

Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka

•Čl. 474.ZKP, član veća koje odlučuje o zahtevu za ponavljanje postupka neće biti sudija koji je učestvovao u donošenju presude u ranijem postupku. ••Razlozi za ponavljanje postupka, čl. 473.ZKP •-tačka 1, ako je presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka, stručnog savetnika, prevodioca, tumača ili saokrivljenog. --tačka 2, krivično delo javnog tužioca i sudije -tačka 3, nove činjenice i novi dokazi (odbijanje optužbe).

--tačka 6, ako se iznesu nove činjenice ili novi dokazi kojih nije bilo kada je izricana kazna ili sud za njih nije znao iako su postojali, a očigledno bi doveli do blaže sankcije. Iz poglavlja o ponavljanju krivičnog postupka izostavljene su osnovne odredbe o tzv. nepravom ponavljanju koje su svrstane u posebne postupke za preinačenje pravnosnažne presude i za ublažavanje kazne osuđenom saradniku, kao postupci za izricanje jedinstvene kazne.- - tačka 7, ako se iznesu nove činjenice ili novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv.

••Ponavljanje krivičnog postupka ako je licu suđeno u odsustvu. (čl. 481.ZKP) ••U roku od 6 meseci od mogućnosti za suđenje u prisustvu••U ponovl jenom postupku se saučesnik okrivljenog koji je već osuđen ne može saslušavati, niti se može suočiti sa okrivljenim već se upoznavanje sa sadržinom iskaza osuđenog saučesnika obavlja u skladu sa čl.406. stav 1. tačka 5. ZKP, s tim da se presuda ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na takvom dokazu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti

•Pravo na izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti je, pod određenim uslovima, priznato i odbrani. (čl.483.ZKP) •• Okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.••Obavezno dostavljanje presude Ustavnog suda Ili Evropskog suda za ljudska prava.•

• Razlozi zbog kojih se zahtev (čl.485.ZKP) može podneti jesu:

- povreda zakona; - primena zakona za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima; - povreda ili uskraćivanje ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

•Nadležnost – Vrhovni kasacioni sud (VKS) ••Čl. 486.stav 2. ZKP – zahtev koji je podnet zbog povrede zakona (čl.485. stav 1. tačka 1.), VKS odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava. ••Ovo se ne odnosi kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz druga dva razloga sadržanih u čl.485. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP. ••Rešenje kojim se odbacuje zahtev za zaštitu zakonitosti ne mora da sadrži obrazloženje. (čl.487.ZKP).

Zahtev za zaštitu zakonitosti

•Postupanje po zahtevu (čl.488.ZKP)

•VKS će svoju odluku dostaviti javnom tužiocu, prvostepenom ili apelacionom sudu najkasnije u roku od 6 meseci od dana podnošenja zahteva.

•Ako VKS ne odbaci zahtev za zaštitu zakonitosti, u sednici veća će zahtev odbiti ili usvojiti. VKS može utvrditi povredu zakona ne dirajući u pravosnažnost odluke ako usvoji zahtev koji je podnet na štetu okrivljenog.