7. savetovalište za rano otkrivanje malignih oboljenja

7/23/2019 7. Savetovalište Za Rano Otkrivanje Malignih Oboljenja

http://slidepdf.com/reader/full/7-savetovaliste-za-rano-otkrivanje-malignih-oboljenja 1/27

Savetovalište za ranootkrivanje malignih

oboljenja



UVOD

Maligna oboljenja predstavljajuznačajan zdravstveni i socijalnomedicinski problem kako kod nas tako i usvetu.



• Cilj savetovališta je pravovremenootkrivanje početnih promena na polnimorganima žene radi preduzimanjaodgovarajućih postupaka kako ne bi došlo do pojave karcinoma.

• Savetovalište za ranu dijagnostikukarcinoma genitalnih organa žene treba da postoje na svim nivoima zdravstvene zaštite:

• pri svakom dispanzeru za žene, • na ginekološkim odeljenjima opštih bolnica,

• ginekološkim bolnicama i klinikama.



Medicinske sestre/babice u sprovođenju programa

zaštite od malignih

oboljenja

• Svoje aktivnosti usmeravaju u sprovođenju programaza sprečavanje malignih oboljenja u nekoliko nivoa

prevencije:

• Primarna

• Sekundarna• tercijarna

Rad savetovališta za ranu dijagnostikukarcinoma polnih organa odvija se timski * gdeučestvuje ginekolog i sestra/babica.



Sekundarna prevencija

• Sekundarna prvencija je usmerena nasprovođenje raznih vidova skrininga,

• rano otkrivanje i dijagnozu i rano lečenje

malignih oboljenja.• Otkrivanje karcinoma u predkliničkoj fazi bolesti,

izlečenje ili usporavanje progresije,

• spečavanje komplikacija i ublažavanje

invaliditeta, obezbeđuju duži i kvalitetniji život.



Pri skriningu se upotrebljavaju

dijagnostički postupci, koji moraju biti:

jednostavni, prihvatljivi, bezbolni, i nesmeju biti štetni.

Postupak koji se primenjuje ne sme biti

skup, kako zbog masovnosti primene nebi ponestalo resursa za primenu istog u

sistemu zdravstvene zaštite.

Primenjeni postupci moraju imati visok

stepen pouzdanosti, osetljivosti ispecifičnosti.



• Sestre u sprovođenju preventivnih programa zasprečavanje malignih oboljenja rad usmeravaju na:

• upoznavanje što većeg broja žena sa ranimsimptomima karcinoma da preduzima korake kadijagnozi

• - sprovođenje obuke rizičnih grupa i pružanju podrške u cilju motivacije za redovne preglede

• - objašnjavanje predrasuda i pogrešnih stavova olečenju karcinoma

• - pružanje psihosocijalne podrške u daljimdijagnostičkim procedurama i ispitivanjima

• - davanje prilike pojedincima da izraze svojestrahovanje i očekivanja uz podršku i aktivnoslušanje.



Tercijalna prevencija

• Tercijarna prevencija podrazumeva sprovođenjemera u cilju preveniranja nastanka invaliditetaosoba u ranom stadijumu bolesti.

• Medicinske sestre/babice učestvuju u

sprovođenju zdravstvene nege u ciljusprečavanja komplikacija nakon sprovođenjahirur ške intervencije (nepokretnost ruke u slučajumastektomije).

• Učestvuju u praćenju i ublažavanju nuzefekatahemioterapije i radioterapije kao i u sprovođenjumera psihosocijalne rehabilitacije.



Tercijarna prevencija

Tercijarna prevencija podrazumevasprovođenje mera u cilju

preveniranja nastanka invaliditetaosoba u ranom stadijumu bolesti.



Opšti faktori rizika za nastanakmalignih oboljenja su:

- upotreba duvana

- upotreba alkohola

- preterano sunčanje - pozitivna porodična anamneza

- stres

- ishrana sa puno masti- -fizička neaktivnost

- -gojaznost



Karcinom grlića materice

• Rak grlića materice najčešće se javlja kod

• mlađih žena, između 35. i 50. godine života

Svake godine, u Srbiji se otkrije oko 1400 novihslučajeva raka grlića materice.

Oko 500 žena u toku godine u Srbiji umru zbograka grlića materice.



Prevencija

Najbolji način da se spreči nastanak raka grlića

materice su redovni pregledi!

Skrining se započinje 3 godine posle početka

seksualne aktivnosti, a najkasnije od 25. godine.

Posle 3 uzastopno normalna citološka brisa

urađena na godinu dana, periodični pregledi se

ženama koje ne pripadaju grupi visokog rizika

rade na 2-3 godine.



Prevencija

Za žene koje pripadaju grupi visokog rizika (

žene sa puno partnera, mlađe od 30 godina,

pušači ) citološki bris raditi jednom godišnje.

Ukoliko je citološki bris ureda, posle 65 godine

života, skrining treba obustaviti.



Testiranjem na HPV dokazuje se postojanje HPV-a u brisu uzetom sa

grilića materice, a genotipizacija HPV-a jest određivanje tipa HPV-a, što

je važno u proceni stanja ako Papa-bris nije uredan.

Papanikolau test (PAPA-TEST) predstavlja ¨skrinig¨ test za rano

otkrivanje ćelijskih promena koje prethode karcinomu.

Papanikolau bris treba uzeti 5 - 7 dana posle seksualne

apstinencije odnosno menstruacije, a pre uzimanja brisazabranjena su vaginalna ispiranja u cilju obezbeđenja dovoljnog

broja ćelija.



Program prevencije malignih oboljenja dojke

Maligne bolesti dojke zbog svoje učestalosti

zabrinjavaju i bude interesovanja javnosti.Faktori rizika za pojavu karcinoma dojke su:

- starosno doba

žene sa pozitivnom porodičnom anamnezom(majka,

sestra),

izmedju 5 i 10% od svih karcinoma dojke se povezuje sa

mutacijama germinativnih ćelija u BRCA1 i BRCA2 genima

žene koje nisu rađale i one koje su rodile nakon 35.godine

žene s produženom menstrualnom aktivnošću (menarha

pre 12. godine i menopauza posle 55. godine života)



Faktori rizika

• U faktore rizika spadaju i oni na koje ženemogu delimično same uticati:

• društveno-ekonomski status

• učestali stresovi

prekomerna telesna težina,

nepravilna ishrana sa mnogo masti i proteina,



Faktori rizika

• alkoholizam (već samo svakodnevno pijenjepola čaše vina povećava rizik od oboljevanja za6%) ,

• pušenje,

• jonizujuće zračenje (posebno u pubertetu),uticaj okoline (radne, prirodne).



Faktori rizika

• žene kojima je, dijagnostikovan karcinom na jednoj dojci, imaju 4 do 5 puta veći rizik odrazvoja karcinoma u drugoj dojci

• žene s benignim proliferativnim bolestimadojke

• žene koje su imale udarac u dojku (fizičkatrauma)

•



Faktori rizika za pojavu karcinoma

dojke

• - pozitivna porodična anamneza – žene sa pozitivnom porodičnom anamnezom, a odnosise na članove porodice odnosno rodbinu prvogreda (majka, sestra, tetka) imaju relativan rizik2 do 3 puta veći nego kod opšte populacije• - pozitivna lična anamneza – rana menarha,kasna menopauza, starije prvorotke, nerađanje,

nedojenje, povreda dojke, - benigne promene udojkama.



• Simptomi i znaci :

• - nejednakost dojki

• - čvorići u dojci• - uvlačenje kože ili mamile

• - promene na mamili

• - ranica i svrab• - sekret iz dojke, krv

• - crvenilo kože

• - povećanje žlezde u vazdušnoj jami

• - bol u dojci.



Prevencija za pojavu karcinoma dojke

- prvi porođaj pre 30 godina života - dojenje

- prevencija mastita

- redukcija masne hrane- održavanje telesne težine.



• U sprovođenju preventivnog programa kao pojavemalignih oboljenja dojke sestre / babice učestvuju u

sledećim aktivnostima:• - sprovođenje anketnog selektivnog skrininga kojiima za cilj rano otkrivanje karcinoma dojke, kodzdravih žena

• - rade na upoznavanju što većeg broja žena sasimptomima karcinoma dojke

• - upoznavanju i uče žene o metodama i tehnikamasamopregleda dojki

• - pružaju psihosocijalnu podršku u daljim

dijagnostičkim ispitivanjima kod pozitivnog testaskrininga.

Samopregled dojki



Samopregled dojki

Sestre/babice imaju veoma značajnu ulogu u motivacijižena za samopregled.

Potrebno je da ih nauče kako da obave samopregled dojki,koliko puta u toku meseca i postupak samopregleda.Samopregled predstavlja besplatan, privatan i vrlo jeftin

pregled.

Samopregled dojki

Veoma je značajno širenje informacija da je karcinomdojke, potpuno izlečiv, ako se otkrije na vreme.



PREPORUKE ZA PRAĆENJE ZDRAVIH OSOBA SA BRCA1/2 MUTACIJAMA

• Samopregledi dojke počev od 18 godine života, jednom

mesečno.

• Klinički pregledi dojke, počev od 25 godine života, dva putagodišnje

• Radiografski pregledi, od 25 godine života, uključujući i

mamografiju jednom godišnje.

• Nema konsenzusa u odnosu na godine otpočinjanja pregledadojki magnetnom rezonancom – npr od 25-te godine (NCCN

preporuke) ili izmedju 30 i 49- te godine života (NICE

preporuke).



Dalje…

• Nosioci BRCA1/2 mutacija treba da se

podvrgavaju i kliničkom praćenju za karcinom jajnika (žene) i karcinom prostate (muškarci).

• Za karcinom jajnika - ginekološki pregled satransvaginalnim ultrazvukom i odredjivanjem

CA-125 serumskog markera dva puta godišnje,

iznad 35 godine života.• Metode kliničkog praćenja ne smanjuju rizik

od oboljevanja, već samo dozvoljavaju da se

bolest otkrije u ranoj fazi, kada je izlečiva.

P ij d lj



Promocija zdravlja

• Sve aktivnosti vezane za promociju zdravlja

• Zdravstvene ustanove sprovode po

KALENDARU ZDRAVLJA,

• u saradnji sa Zavodima za javno zdravlje,

obrazovnim institucijama

• lokalnom zajednicom

• medijima/multisektroska saradnja/



Kalendar zdravlja• Poslednja nedelja januara-Evropska nedelja raka grlića

materice

• 04.02. – Svetski dan borbe protiv raka

• Mart-nacionalni mesec borbe protiv raka

• 10. maj -Međunarodni dan fizičke aktivnosti

• 31.05. – Svetski dan bez duvanskog dima

• OKTOBAR Nacionalni mesec pravilne ishrane

• 1. oktobar- Međunarodni dan starih

• 16. oktobar- Svetski dan hrane

• 17. oktobar -Međunarodni dan borbe protiv siromaštva

• 24. oktobar -Svetski dan borbe protiv raka dojke

7. savetovalište za rano otkrivanje malignih oboljenja

Documents