U P O T R A Z I Z A D E F I N I C I J O MR O M A N T I Z M A

pokuaj odreivanja Romantizma?Romantizam se ne da definisati, ali mi, kao nauka, moramo da se trudimo da naemo njegove najblie odredniceovo je literarni, intelektualni i umetniki pokret koji je izuzetno mnogo uticao na ivote ljudi, na istoriografiju, filozofiju, politiku misao, prirodne nauke - na sve sfere ivotapredstavlja veliku promenu i veliki otklon i smatra se da je on koren svih buduih otklonameutim, danas nam je vrlo blizak

hronoloki = prva polovina 19. veka; najpreciznije odrednice = 1798 1846.1846 = Bodler, veliki francuski kritiar i pisac, govori da veoma malo ljudi eli da da toj rei (Romantizmu) pozitivno znaenje zato taj trenutak uzimamo za smrt Romantizma

Romantizam kao prvi samoproklamovani pokret?svi umetniki pravci (renesansa, manirizam, barok, rokoko, neoklasicizam) su, do sada, dobijali ime tek kasnije i vrlo esto se deavalo da ak dobiju i ime sa peorativnim znaenjem od strane potonjih generacija (barok, rokoko, neoklasicizam)sada se uspostavlja nova tradicija u Evropi = romantiari sami sebe nazivaju romantiarima!od tada e postojati neprekidni pokret nastajanja izama tokom 19. i 20. veka

Romantizam i prosvetiteljstvo kao sinhroni fenomeni?1798. godina je nominalno godina poetka romantizma, a, ve od polovine 18. veka, Evropu zanimaju imaginativno, podsvesno, fantastino; istovremeno, sinhrono sa prosvetiteljima, ak i od samih filozofa koji insistiraju na razumuprosvetitelji oseaju da je u oveku tamna, nepoznata sila, ali oni tee tome da se ta sila na neki nain, koliko god bilo mogue, pokrije razumomupravo odatle e proistei fenomen istraivanja due i njenih mranih potencijala

takoe, ovih godina se uveliko pojavljuje i realizam, isto kao samoproklamovani pokret koji e postojati paralelno

lingvistika istorija pojma romantizam?da bismo razumeli epohu romantizma, treba,pre svega, razumeti sam termin romantizam u korenu rei romantizam lei re roman = roman kao literarna forma u tom trenutku ne postoji; postoji novela iz koje e se razviti roman, koji e biti preovladavajua knjievna forma 19. vekaovo je re duge i komplikovane istorije. otkud ona u evropskim jezicima?romanski jezici (koji proistiu iz latinskog jezika) su koristili ovu re za oznaavanje antikog Rima (latinski kao jezik Rima)romanicus = onaj koji pripada Rimu i koji govori tim romanskim jezikomto jeste najstarija osnova rei roman

ovo je za nas bitno zato to su lingvistika i istorija knjievnosti neophodne za razumevanje vizuelnog polja; kontekst je najvaniji i ljudske emocije moraju biti kontekst!druga polovina 18. veka = romantique (u Engleskoj, romantic)kod Francuza se koristila za opis nekih vremenskih i pejzanih manifestacija (na primer, zalazak sunca), ali bez dananjeg ljubavnog konteksta, Erosa i kia; tada ne postoji ta ljubavna asocijacija

starofrancuski jezik (stalna opozicija latinskog jezika) ima re romance koja se odnosi na viteki stih, ep, prozu.. oznaava neto aristokratsko, sofisticirano i ljubavno po karakterujedan od lepih primera = srednjovekovni roman, Roman o ruimeutim, Evropa, odriui se srednjovekovne literature, polako je zaboravljala ovu reali, ta re, sa misterioznim fenomenima, sada je vaskrsla!

ATHENAEUM (Fridrih i Avgust legel)?u vanom univerzitetskom centru u Jeni (Nemaka, kraj Drezdena), ovih godina se okuplja krug intelektualaca koji predvodi Fridrih legel (Schlegell) kome se pridruuje njegov brat, Avgust Vilhelm; braa legel su rodonaelnici romantizmaza to je posebno zasluan Fridrih legel, pisac, pesnik i knjievni kritiar, koji pokree asopis AthenaeumAtena = boginja mudrostiAthenaeum = mesto uenja i intelektualnog napretka u antikom Rimuod tada, ta re je uvek ostala da oznaava drutvo posveeno nauci

upravo ovde se pravi prva kopa ovog romance i ideje romantique i sve te rei, koje su ve postojale, dovode se u vezu sa literaturom i, tek sada, starofrancuska re romance poinje da ivi

romantische poesie = progresivna univerzalna poezija?ekvivalent starofrancuske rei romance; kako ju je legel objasnio? kao neto suprotno od klasine poezijelegelova generacija, i Prusi uopte, ve su jako udaljeni od doba Vinkelmana i od klasine antike kulture, iako je u pitanju ista teritorija i slian nain odrastanjapritom, to je ve i doba Napoleonovih ratova i Nemci, naroito Prusi, taj termin klasino vie vezuju za svog porobljivaa, Francuskumoramo shvatiti da je romantische poesie suprotna od klasinog, ne samo po datovanju, ve i po duhu

legel, na primer, smatra da Dante i ekspir pripadaju romantiarskoj poeziji, kao i sve linosti koje imaju potencijal fantastinog i iracionalnog; on, dakle, misli, na iri korpus literature koja je njima bliska po iracionalnim osobinama

legel romantiarsku poeziju naziva i progresivna univerzalna poezijato je definicija koju daje u prvom broju Athenauma, kada se zalae za promociju vrednosti te poezije, a ne klasine i, upravo to je klju za razumevanje ovog pojma i klju zato poinju da nazivaju sebe romantiarima i zato analiziraju veliki korpus misli, ideja i estetikeAthenaeum je urnal kratkog veka, ali vrlo uticajanna njemu su saraivali glavni duhovi ove epohe

Vajmarski klasicizam?romantizam nije jedini umetniki pravac u tom trenutku, ak nije ni dominantan na mnogim mestimapored Jene, vrlo blizu, nalazi se drugi univerzitetrski centar Vajmarstari i ugledni grad Vajmarske republike, grad Bauhausa i Kandinskog, jak klasicistiki centar sa Geteomjako su bliski romantizam i vajmarski klasicizam, ako nita drugo, istovremeni su, ali se mi ne bavimo akademskim formama vajmarskog klasicizma

Madam de Stail, De lAllemagne (1813)?ove ideje se ire Evropom najvie zahvaljujui francusko-vajcarskoj spisateljici madam de Stal ili madam de tal (u zavisnosti od izgovora, s obzirom na njeno dvojno poreklo)dugo je ivela u Nemakoj i napisala je jedan putopis De lAllemagne = O Nemakoj, esej putopis koji je zapravo apoteoza nemake kulture

pokuala je da objavi ovo delo u Francuskoj, ali su Napoleonovi cenzori osetili da tu ima puno kritike francuske kulture i to sa pravom1813. godine, objavljuje svoje delo u Londonu; tako se britanska publika informisala (kasnije, posredno, i nemaka publika) o razlici klasinog i romantiarskogpovratak srednjem veku?tako poinje velika opsesija srednjim vekom koji je u Evropi vrlo dugo bio zanemarensvi evropski narodi se vraaju svojoj srednjovekovnoj kulturi i svi se prepoznaju, pre svega, u gotikoj arhitekturi

(Aron Gurevi, Kategorije srednjovekovne kulture)od crne legende o srednjem veku, koja je prokaena kao nedovoljno dobra, stie se do zlatne legende o srednjem vekuu oba polariteta odnosa prema srednjem veku, pravljene su grekepre svega, to nije bio nacionalni fenomen zato to tada nisu postojale nacijene postoji nemaka ili francuska srednjovekovna kultura zato sto su srednjovekovne ideje i ideali mnogo vie sveobuhvatni

svakako, u 19. veku, srednjovekovna kultura postaje izvor inspiracije i u arhitekturi, i u slikarstvu, i u knjievnosti..

Romantizam kao grupa razliitih pobunjenikih ideja?to se tie daljih pokuaja definicije romantizma, opet se okreemo Bodleru koji poznaje Romantizam i smatra ga modernim u odnosu na ono to paralelno postoji, posebno neoklasicizam koji naziva akademizmom 19. vekaromantizam nije izbor teme, niti tana istina, nego nain oseanja - Bodlersuoavamo se sa pobunjenikim pokretom, u poetku, protiv etabliranog neoklasicizma i grupom ideja vie nego nekim sistematizovanim programomromantiari sami sebe vie objanjavaju onim to nisu, nego onim to jesuoni su bili brzi u odbacivanju tradicije, a spori u pravljenju sopstvenog koherentnog sistema

obino se romantizam vezuje za iroki slikarski postupak, s obzirom da postoji puno meusobno razliitih pojava u vizuelnoj kulturi ovog pravcapostoji i precizan, briljiv stil, jako razliitih formi, a i tema, kao i razliitih fenomenologijanesto zajedniko bi, svakako, bila boja - tu ne govorimo o tanom nanoenju boje, ve o interesovanju za simboliku vrednost bojemnogi romantiarski slikari i piu o tome = Delakroa, Runge, Tarner..

arhitektura u Romantizmu?teko je definisati romantiarsku arhitekturu - injenica je da je usvojila puno gotikih formi, ali je ovo vreme svakako vreme istorizma, obnavljanja svih stilova u arhitekturi (antiki grki, antiki rimski, renesansa, barok..)upravo zato je vrlo teko govoriti o romantizmu u arhitekturiskulptura u Romantizmu?legel smatra da je skulptura neromantiarska forma zato to je, u svojoj sutini, klasinazaista, romantiari se vrlo retklo bave skulpturom

muzika u Romantizmu?nemimetika, nedeskriptivna formapraktino da nije bilo forme koja je ponela vie romantiarskog duha, pored poezije

Romantizam i Francuska revolucija?Romantizam postoji istovremeno sa prosvetiteljstvom, sa Francuskom revolucijom, sa terorom, sa Napoleonom; a, opet, jedan je jedinstveni koncept..veza Romantizma i Francuske revolucije je jedna od velikih tema moderne nauke

negde u fundamentu Francuske revolucije, nalazi se prosvetiteljstvo, duh koji tei slobodi oveka, obrazovanja, tampe, politikih opredeljenja..meutim, Francuska revolucija, kao i mnogi drugi pokreti, zapoinje velikim, humanitarnim idejama, a zavrava se teroromsam Napoleon je, na poetku, mladi heroj i olobodilac (naroito za paniju), da bi ga uskoro doivljavali kao tiranina. dakle, takav Napoleon, progresivan, pa tiranin, kljuna je figura za romantiarske oseaje. njegova vrlo kratka biografija (general-konzul-car-uhapen-pokojan) okonala se udruenjem velikih sila protiv njega koje su ga u potpunosti unitileto je to opte mesto, krug od pozitivnog ka negativnom, traginom, krvavom

poetak Romantizma je vreme strahovitih razoarenja mladih ljudidakle, ako bismo vezivali ova dva fenomena, rekli bismo da Romantizam nije posledica Francuske revolucije, ve je Romantizam posledica pada Francuske revolucije i njenog krvavog okonanja

mal du sicle = weltschmerz?po Bodleru, nastanak romantizma je proizveo pad, oseanje nenadoknadivosti i gubitkato osnovno principijalno oseanje je proizvod generacije romantiara i njega je Bodler nazvao mal du sicle = bol (bolest) vekaparalela u nemakom jeziku = wetlschmerz (welt = svetski, schmerz = bol)u nekoj svojoj osnovi, ovo oseanje je ram Romantizma, oseanje nesposobnosti uklapanja i konflikta sa drutvom, okolinom, autoritetima i tradicijompostoji mnogo slojeva Romantizma, ali je upravo ovaj jedan od najvanijih

kontekst u kome se raa Romantizam?Romantizam se vezuje i za industrijsku revoluciju i promenu naina ivota (otkrie parne maine, naputanje zemlje, ogroman broj radnika, i ena i mukaraca)mora se razumeti taj kontekst, taj nasrtaj industrije u ivot Evrope koji donosi veliko olakanje, ali, istovremeno i stranu eksploataciju veinskog stanovnitva; ovo novo stanje donosi i oseaj zaprepaenosti modernom industrijom (glavni roman epohe Frankentajn)dolazi do stranog raskida sa dotadanjim sistemom vrednosti i do zastraujue moi oveka da rekreira i stvori neto to je do tada pripisivano Boijem domenu

romantiari itav taj svet posmatraju kao drutvo filistinaca i fariseja, u kome su svi dobro uklopljeni; uklopljenost u takvo drutvo je smrt za Romantizammeutim, mnogi su se lepo uklopili i dobro zaraivali i iza weltschmerzaHelderlin, jedan od najveih nemakih pesnika tog perioda, koji je proveo 30 godina u izolaciji usled psihike bolesti, govori o srei u takvom svetu: srea nije ideal, srea je mlitava, mlaka voda na jeziku

kontradiktoran, dvostruki Romantizam?nasilje potraga za mirom i harmonijom, posebno sa prirodomistorian, vezuje se za srednji vek hoe da bude novnostalgian, melanholian (Novalis: ja uvek idem u kuu svog oca; sve njegove pesme predstavljaju nostalgiju za jednim blaenim periodom detinjstva) hoe da se odrekne prolostiu vizuelnom polju ima divlje, neukroene, upave predstavnike vreme dendija crvenih prsluka i zelenih perika (kasnije e ih imati jo vie, sa Oskarom Vajldom)jako individualan, naglaava koncept izdvojenosti protiv svih jak duh kolektivnog odakle se raa nacionalizam

Nemaka?Nemci nisu uspeli da stvore stabilnu, ujedinjenu dravu sa snanim centrom kao to su to uinile Francuska i Engleska - imaju male dvorove, vojvodstva, grofovije, rascepkanu kulturuneki autori smatraju da je takav dravni status (posebno kraj Francuske koja je stabilna puna tri veka) posejao seme ponienja kod Nemaca

veinska vera takve Nemacke = pietizam, grana luteranizma koja se zalae za vrsto dranje osnovnog izvora vere, Biblije, bez ikakvih dodatnih interpretacija, spisa svetih otaca i slino; ta duboka pobonost i vrsta duhovne izolacije je manifestacija eskapizama usled politike situacije i to je vrlo est fenomenNemci, dakle, oseaju jako neprijateljstvo ka Francuskoj, njihovoj dominaciji, kao i prema njihovoj ideji o republici uenih (ideja da je ueni ovek podjednako kao kod kue bilo gde u Evropi)nosioci romantiarskog pokreta u Nemakoj su svi Prusi, svi iz skromnih porodica, ive u doba Fridriha Velikog koji na raun seljatva stvara monu vojsku; svi su potekli odatle i svi su bili frustrirani strogim odgojemprvi napad na prosvetiteljstvo?ni prosvetiteljstvo nije uniformni pokret, ali ga najvie odlikuje vera u mogunost napretkaRomantizam odbacuje taj stav

prvi napad na prosvetiteljstvo izvodi Haman koga dananja nauka smatra beznaajnimveoma uticajan, ideolog pokreta, koji,meutim, nije nita ni zapisao, ni ostavio

osniva pokreta STURM UND DRANG = OLUJA I NAGON (postoji puno pesnikih i nebukvalnih prevoda)pokret koji mnogi ne nazivaju romantiarskim, vec protoromantiarskim ili predromantiarskim

protoromantizam i sturm und drang?pokret mladih ljudi 60ih godina 18. vekanjihov slogan je = oseam, dakle, postojim (izvrnuti Dekart, predstavnik francuske kartuzijanske misli - cogito, ergo sum)

Klinger je napisao dramu po ovom imenu sa puno divljih emocija i upravo tada pokret dobija ime

opte miljenje je da sturm und drang nije proizveo velika literarna dostignuajedno od najveih dela jeste Jadi mladog Vertera (1775) koje govori o samoubistvu zbog neuzvraene ljubavi i nemogunosti pripadanja drutvu koje naputa ispijanjem arsenika

20 godina kasnije postoji veliki nemaki talas poricanja svih vrednosti ovog pokreta

D U H O V N I O C I R O M A N T I Z M A

G E T EGete spada u prvu generaciju romantiara (za razliku od sturm und drang koji su predstavnici protoromantizma)profesor na univerzitetskom centu u Vajmaruromantiari oboavaju Getea, a on ih prezire, misli da su bedni i treerazredniromantiari govore za Getea da je filistinac i prodana dua, ali njegova poezija i proza su velike za njih, i on je istinski otac romanauprkos tome to se odricao Romantizma i govorio da je on bolest, a da je klasicizam zdravlje, on jeste jedan od duhovnih otaca ovog pokretapie roman koji e jako uticati na nemaki Romantizam, roman graenja, roman sa jakim autobigorafskim nabojem Godine uenja (egrtovanja) Vilhelma majstoraod tvrde i dosadne naracije prelazi u divlju, strastvenu, ak i lirinu prozu sa elementima svog emocionalnog, seksualnog i drutvenog odrastanja

H E R D E Rdrugi veliki duh Romantizma kome Romantizam mnogo dugujeveliki nemaki filozof i pisacaktivan u svim domenima, a posebno u domenu istoriografije gde dovodi do promene istorijske nauke i ideje korena = na primer, () da bi se razumela grka umetnost mora se razumeti grka kultura, da bi se razumela grka kultura, mora se razumeti grka istorija, da bi se razumela grka istorija, mora se razumeti grka geografija ()ova nova vrsta istorije dovodi do velikog osloboenja od klasinih vrednostiHerderu i Nemcima upravo to i treba da bi dokazali sebesa Herderom istoriografija poinje da izuava oveka u njegovom kontekstu i svetu koji nije nuno degradiran samo zato to pripada drugom idealuHerderu dugujemo prvo priznavanje vrednosti Romantizmu

K A N T

najjasnija i najdivnija filozofija ovog periodaprofesor, jako vredan i precizan (navijalisu satove po njegovim etnjama)prezire Romantizam i njegovu buku i bes; a opet se, ironicno, ubraja u oce Romantizmasam sebe smatrao prosvetiteljemta je, po njemu, prosvetiteljstvo? oslobaanje sebe od drukijeg miljenja; upostavlja ideju eksploatacije zato to je, za njega, degradacija i dehumanizacija kada ovek od oveka zavisi i on je protiv toganjegovo delo Kritika rasudne moi (Kritika moi suenja)1. Kritika istog uma2. Kritika praktinog uma3. Kritika sudata ideja da je ovek voen voljom, odgovornou i moralnim zakonima u sebi je velika novinamoralni zakon u meni i zvezdano nebo nadamnom.ono sto je najvanije za istoriju umetnosti jeste da je Kant ustanovio potpuno novi princip estetskog iskustva = BEZINTERESNO DOPADANJEkae da je estetski sud subjektivan i zavisi od linog oseanja dopadanja i nedopadanja; samo oni objekti koji se dopadaju bezinteresno su lepi ustvarisve je to naslanjanje Kanta na francuske teoretiare sa poetka 18.veka, ali je ipak Kant najvei meu njimapo Kantu, um i razum odustaju od premoi koje uivaju na spoznajnim poljima; samo u procenjivanju lepote, ovek je potpuno Slobodan, svugde drugde je pod pritiskom morala ili razumaovo je strano osloboenje bez kog svet umetnosti ne bi bio istiKant ima pobornike i uenike i te misli zaista ulaze u duh epoheKant smatra da postoji genije i da on prenosi estetske ideje koje podstiu na razmiljanjene moemo percipirati da je neto lepo ako je to stvorio zanatlija, vec samo ako je to stvorio genije koji prenosi estetske ideje svojim nadahnutim stvaralatvom (neoplatoniarski momenat)ovo je doba raanja estetike na univerzitetu u Haleu gde Baumgarden uspostavlja estetiku kao nauku o ulima opaanja (ula su tada bila degradirana u odnosu na razum)on tvrdi da ulno iskustvo nudi neto najuzvienije - lepotuiler veliki pisac romantiarske tragedije

F I H T EKantov uenik i profesor u Jeniprincip delovanja = biti Slobodan je nita, ali, postati Slobodan, to je sve. ovek koji prihvata ta mu ivot nudi, mrtav je ovek. ne delujemo, jer spoznajemo, nego spoznajemo, jer smo odreeni da delujemo.meutim, kada se ovakve misli istrgnu iz sveukupnog konteksta, dobiju nakaznu dimenzijuFihte, poetkom 19. veka, dri vatreni govor nemakoj naciji (za vreme Napoleonove okupacije) protiv okupatora i govori da su drugi narodi dekadentniupravo tada, formira jedan kasnije vrlo opasan termin URVOLK - pranarodmali broj ljudi je sluao ovaj govor, ali je on bio izuzetno uticajan na nemaku misao 19. vekanacisti potpuno dobro iskoristili ovaj govor Fihtea, kao to su iskoristili i Niea i ideju o nadoveku koju su istrgli iz kontekstaupravo kod Fihtea vidimo taj kolektivni duh Romantizma, Fihte trai kolektivizam nacije, dok je Verter bio predstavnik individualizma

E L I N GKantov uenik(Kant i Fihte smatraju prirodu opasnom, dok eling oboava prirodu)on formira jednu potpuno novu filozofiju prirode = priroda je vidljivi duh, duh je nevidljiva prirodadosta utie na pejzafilozofija i koncepcija umetnosti koja se bazira na objavi apsoluta i boanstvasve e to, kasnije, Hegel sistematizovatieling ceni umetnost kao kamen svoda filozofije

i drugi narodi, pored Nemaca, imaju velikane koji su obrazovali vizuelno i literarno polje Romantizma = Viktor Igo, Bajron, Vilijam Blejk..