Sadržaj

Uvod.......................................................................................................................................................................................... 2

I Pojam i razvoj ništavih pravnih poslova................................................................................................................3

II Vrste ništavih poslova...................................................................................................................................................4

1.Protivzakoniti pravni poslovi................................................................................................................................4

2.Nemoralni pravni poslovi.......................................................................................................................................4

3. Zelenaški pravni poslovi.........................................................................................................................................5

4.Fiktivni pravni poslovi............................................................................................................................................. 6

5. Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica..................................................................................7

6. Simulovani pravni poslovi.....................................................................................................................................7

7. Pravni poslovi zaključeni izvan okvira pravne sposobnosti pravnog lica........................................7

III Pravne posljedice ništavih pravnih poslova......................................................................................................8

1.Povraćaj u pređašnje stanje...................................................................................................................................8

2. Djelimična ništavost.................................................................................................................................................8

3. Naknada štete..............................................................................................................................................................9

Zaključak.............................................................................................................................................................................. 10

LITERATURA...................................................................................................................................................................... 11

1

UVOD

Nevažnost pravnih poslova postoji u slučajevima kada im nedostaje neki zakonom predviđeni uslov nastanka ili važenja, usljed čega ne proizvode namjeravana pravna dejstva, koje su strane imale u vidu. Uzroci koji dovode do nevažnosti pravnih poslova različiti su i po vrsti i stepenu povrede prava. U zavisnosti od povrede pravni posao može da ima neizlječiv nedostatak usljed čega ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo pa se takav posao smatra ništavim, ili apsolutno ništavim. Ako je nedostatak manjeg značaja, a pravni posao proizvodi pravna dejstva do poništenja, radi se o rušljivom pravnom poslu. U ovom radu se bavimo proučavanjem ništavim pravnim poslovima.

2

I POJAM I RAZVOJ NIŠTAVIH PRAVNIH POSLOVA

Prvobitno rimsko pravo nije poznavalo stepenovanje nedostataka koji dovode do nevažnosti pravnih poslova. Pravni posao kome je nedostajao neki od propisanih uslova nije važio po sili zakona- ex lege. Takvi pravni poslovi su bili apsolutno ništavi i nisu proizvodili nikakvo pravno dejstvo od početka. Po starom rimskom pravu postojalo je shvatanje da pravni posao ili postoji ili ne, tertium non datur. U kasnijem razvoju, aktivnošću pretora, počelo je da se vodi računa o vrsti i značaju neodstataka zbog kojeg se posao smatrao nevažećim. Nasuprot rigoroznim pravilima ius civile prema kojem su pravni poslovi formalno ispunjavali sve uslove za punovažnost, a u suštini su sadržavali neki nedostatak koji ga je činio nevažećim, pretor je ediktima pokušavao da otkloni ovu koliziju pravnih pravila. Pretor je omogućavao licima koja su zaključila ovakav pravni posao sa nedostatkom, putem tužbe, prigovora ili zahteva za povraćaj u pređašnje stanje, faktički ponište takav pravni posao. Corpus iuris civilis je sadržao ovo diferenciranje na apsolutno ništave i relativno ništave pravne poslove i od tada je ova podjela u upotrebi do danas.

Ništavi pravni posao prividno postoji ali se pravno smatra kao i da ne postoji ab initio. Ništavost je sankcija koju predviđa zakon za pravne poslove koji ne mogu da proizvedu pravno dejstvo koje im je namenjeno. Sankcija ima za cilj zaštitu određenih interesa u društvu. Ništavost kao sankcija za apsolutno ništave pravne poslove zasniva se na povredi pravnih normi kojima se štiti opšti interes, i ona nastupa na osnovu zakona. Ništavost ima za cilj zaštitu opštedruštvenog interesa, moralnih i drugih pravnih interesa koji su od posebnog značaja za društvo. Imperativnim pravnim normama, dobrim običajima i uopšte normam koje imaju za cilj zaštitu javnog poretka štiti prevashodno opšti interes i pravni poslovi koji su u suprotnosti sa ovim normama smatraju se ništavim (apsolutno ništavim ). Ništavi pravni poslovi ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se kao da nisu ni zaključeni. Takav pravni posao je od početka bez pravnog dejstva i protekom vremena ne može postati punovažan. Ništav pravni posao ne postaje punovažan kada zabrana ili neki drugi uzrok ništavosti nakanadno nestane. Ništave pravne poslove mogu poništiti strane u pravnom poslu, druga zainteresovana lica i državni organi po službenoj dužnosti. Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti. Da bi se ništav pravni posao poništio potrebno je pokrenuti postupak pred sudom za njegovo poništenje. Zahtjev za poništenje pravnog posla ne zastarijeva. Pravo na isticanje ništavosti nije vezano za rok.

3

II VRSTE NIŠTAVIH POSLOVA

1.PROTIVZAKONITI PRAVNI POSLOVI

Protivzakoniti pravni poslovi su oni koji su zabranjeni na osnovu zakona ili drugim normama objektivnog prava. Ova vrsta pravnog posla je u direktnoj suprotnosti sa imperativnim pravnim normama. Prinudne norme kojima se sankcionišu protivzakoniti pravni poslovi formulisane su na prepoznatljiv način terminima “zabranjeno je” , “nedopušteno je”, “ne može”, “mora”, “ne smije”, “ništav je”. Sloboda ugovaranja ne smije da protivriječe normama kojima se štite osnovne vrednosti u društvu koje su sadržane u ustavu i imperativnim zakonskim normama. Pravni posao ne može da proizvede pravno dejstvo ukoliko je u suprotnosti sa ustavom i prinudnim propisima pozitivnog prava ( zakonske zabrane ). Zakonske zabrane su predviđene mnoštvom zakona ne samo građanskog nego i krivičnog, upravnog i drugih grana prava. Neke od zabrana su sadržane u osnovnim načelima Zakona o obligacionim odnosima, a konkretizovane u odgovarajućim zakonskim odredbama. Primjeri iz osnovnih načela Zakona o obligacionim odnosima su npr : “Strane u obligacionim odnosima su slobodne , u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja. Da svoje odnose urede po slobodnoj volji ( autonomiji volje ). Broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima nije zanemarljiv, i posljedica su sve veće intervencije države u privatnopravne odnose. Mere ekonomske politike, upravne mjere, mjere monetarne i fiskalne politike, itd. kao i priroda određenih društvenih odnosa za koje je država posebno zainteresovana, ograničavaju autonomiju volje stranaka.

2.NEMORALNI PRAVNI POSLOVI

Nemoralni pravni poslovi su vrsta ništavog pravnog posla koji svojom sadržinom,ciljem ili motivom protivriječe moralnim shvatanjima društvene zajednice. To su pravni poslovi zaključeni protivno dobrim običajima contra bonos mores. Nemoralni pravni posao nije u saglasnosti sa moralom društvene sredine i kriterijumi za njegovo određivanje nisu utvrđeni zakonom. On se razlikuje od društva do društva a i u istoj društvenoj zajednici podložan je promjenana. Da li je jedan pravni posao nemoralan ili ne faktičko je pitanje koje sud cijeni za

4

svaki konkretan slučaj, rukovodeći se načelima društvenog morala. Za sud su mjerodavna opšta moralna shvatanja društvene sredine, a ne moral neke uže zajednice. Nemoralnim se smatra onaj pravni posao koji ima nemoralan osnov ili cilj koji se želi postići njegovim zaključenjem. Npr.” nagrada za konkubinat”, ugovor o “otkupu” neveste radi udaje; ugovor o doživotnom izdržavanju koji je davalac izdržavanja zaključio sa primaocem izdržavanja, znajući da ga usled teške i neizlečive bolesti očekuje neizbežna i skora smrt.Nemoralan je pravni posao kojim se ograničavaju lične slobode, intimna osjećanja, ravnopravnost spolova i sl.

Pravni posao može imati nedozvoljen motiv. Prema našem pravu ( pobude ) za zaključenje pravnog posla ne utiču na punovažnost pravnog posla. Postoje izuzeci koji se razlikuju u slučaju teretnih i dobročnih pravnih poslova. Kod dobročnih pravnih poslova motiv( pobuda ) koja postoji kod jedne strane da bez naknade uveća imovinu druge na račun svoje ( poklon ), čine sastavni deo samog osnova ( animus donandi ). Ukoliko je namjera da se učini poklon bila inspirisana motivima koji su nemoralni, osnov ovakvog ugovora, je nemoralan odnosno nedopušten, pa je ovakav ugovor ništav. Nemoralan motiv kod dobročinih ugovora ima za posljedicu njegovu ništavost bez obzira da li je drugi ugovarač znao da je nedopušten motiv bitno uticao na odluku jedne strane da zaključi pravni posao, a druga ugovorna strana je bila nesavjesna.

Pravne posledice nemoralnog pravnog posla su apsolutna ništavost sa svim konekvencama koje iz ovoga proizilaze. Ovi pravni poslovi se smatraju kao da nisu ni bili zaključeni tako da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. Strane koje su zaključile nemoralan pravni posao ne mogu zahtijevati njegovo ispunjenje, niti tražiti povraćaj onoga što su na osnovu takvog pravnog posla dale. Sud može u cjelini ili djelimično odbiti zahtev nesavjesne strane za vraćanje onoga što je drugoj strani dala, amože i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište ili sjedište.

3. ZELENAŠKI PRAVNI POSLOVI

Zelenaški pravni posao je jedna vrsta nemoralnog pravnog posla. Naziv “zelenaški” potiče iz vremena kada su trgovci ( lihvari ), kupovali od seljaka žito na zeleno pre žetve, koristeći se njihovim teškim materijalnim položajem ili stanjem nužde, izvlačeći za sebe nesrazmernu imovinsku korist. U svom prvobitnom obliku zelenaški pravni posao se javio kod ugovora o novčanom zajmu sa kamatom. Sredinom, a naročito krajem XIX vijeka se prihvata shvatanje u teoriji i zakonodavstvu, da svako teretan pravni posao kod kojeg postoji očigledna nesrazmijera uzmeđu uzajamnih davanja može biti zelenaški. Da bi se jedan pravni posao smatrao zelenaškim potrebno je da se ispune, kumulativno, sljedeći uslovi: objektivni i subjektivni. Objektivni uslov se sastoji u postojanju očigledne nesrazmjere između činidbe jedne strane i protivčinidbe druge. Disproporcija uzajamnih davanja treba da bude takva da je

5

očigledno, na prvi pogled uočljivo, flagrantno, kršenje načela ekvivalentnosti. Uzajamnih davanja stranaka kod dvostrano obavezjućih pravnih poslova. Takođe je potrebna i kumulacija nekog od subjektivnih elemenata. Objektivni i subjektivni elementi kod zelenaškog pravnog posla nalaze se u uzročnoj vezi. Ukoliko je zaključen pravni posao kod kojeg postoji samo očigledna nesrazmjera bez prisustva subjektivnog faktora, ne radi se o zelenaškom pravnom poslu, nego o pravnom poslu kod kojeg postoji prekomjerno oštećenje ( lezioni pravni posao ). Kod zelenaškog pravnog posla postoji i povreda načela savjesnosti i poštenja i kršenje dobrih običaja. Potrebno je da se ispune i subjektivni uslovi na strani ikorišćenog lica a to su : stanje nužde, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost. U vreme zaključenja zelenaškog pravnog posla potrebno je da je na strani zelenaša postojalo znanje o postojanju nepovoljnih okolnosti na strani iskorišćenog i njegova namjera da se ovo teško stanje iskoristi da s za sebe ili neko drugo lice pribavi nesrazmjerna imovinska korist. Zelenaški pravni posao je ne samo zabranjen nego i nemoralan pravni posao i kao takav podliježe sankciji ništavosti. Njime se ne vređaju samo interesi strana u pravnom poslu nego i društveni interesi izraženi kroz instituciju javnog poretka, pa se posljedica sastoji u apsolutnoj ništavosti. Oštećeni kod zelenaškog pravnog posla može tražiti da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. Iako konvalidacija kod ništavih pravnih poslova nije dozvoljena ovo bi bio jedan od izuzetaka. Oštećeno lice može podneti zahtev za smanjenje obaveza na pravičan iznos u roku od pet godina od zaključenja pravnog posla.

4.FIKTIVNI PRAVNI POSLOVI

Fiktivan pravni posao je onaj kod kojeg strane izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna. On se zaključuje zbog toga, da bi se stvorio privid o njegovom postojanju, iako ga strane stvarno ne žele. One su svesne da ovakav pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, jer pravno relevantne izjave volje za njegov nastanak nema, ali ga zaključuju radi stvaranja privida za spoljni svet odnosno treća lica. Cilj zaključenja fiktivnog pravnog posla je najčešće izigravanje nekih zakonskih obaveza ili prava trećih lica. Jedan od primjera je fiktivno zaključivanje ugovora o kupoprodaju bez namere prenosa prava svojine sa kupca na prodavca; zaključuje se fiktivan ugovor o kupoprodaji uz konstataciju da je cijena plaćena iako nije. Fiktivni pravni posao ne proizvodi pravna dejstva i smatra se kao da nije ni zaključen. Fiktivni pravni posao, treba razlikovati od putativnog pravnog posla, kod kojeg stranke ili jedna od njih nisu znale za razlog njegove nevažnosti, te pretpostavljaju da je posao punovažan. Putativna kauza ima za posljedicu nemogućnost nastanka punovažnog pravnog posla, a foktovna njegovu ništavost. Najčešći razlog nastanka putativnog pravnog posla je nesporazum među stranama, kada strane vjeruju da su saglasne o bitnim elementima pravnog posla, a zapravo postoji nesporazum o prirodi ugovora, osnovu ili predmetu. Zakon o obligacionim odnosima prividan ugovor, ubraja u pravne poslove kod kojih postoji mana volje, tj. kvalifikuje ga kao rušljiv pravni posao. U slučaju fiktivnog pravnog posla ne radi se o mani volje, nego voljakao uslov nastanka pravnog posla uopšte ne postoji. Fiktivni pravni

6

posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo među stranam u pravnom poslu. U odnosu na treća lica treba razlikovati slučaj kada je treće lice bilo savesno od onog kada je bilo nesavjesno. Ako je treće lice bilo savjesno ( nije znalo niti je moralo znati da je u pitanju fiktivni pravni posao ), prividnost pravnog posla se prema njemu ne može isticati. Ako je povodom fiktivnog pravnog posla savjesno treće lice nešto dalo ili primilo, dato treba da mu se vrati, primljeno zadržava, a šteta mu se nadknađuje. Ako je treće lice bilo nesjavesno ( znalo je ili je moralo znati za fiktivan pravni posao ) ono što je dalo ili primilo iz takvog pravnog posla dužno je da vrati bez prava na naknadu štete.

5. PRAVNI POSLOVI POTPUNO POSLOVNO NESPOSOBNIH LICA

Pravni poslovi koje zaključi lice potpuno poslovno nesposobno su ništavi. Njihovi pravni poslovi ne proizvode nikakva pravna dejstva. Poslovno nesposobno lice nije u stanju da formira i izrazi pravno relevantnu volju ni da prihvati izjavu volje druge strane. Ništavi su i pravni poslovi koje zaključi lice koje je poslovno sposobno, ali se u vreme zaključenja nalazi u stanju privremene neuračunljivosti ( alkoholisanost, uticaj opojnih droga ili stanje visoke temperature i sl. )

6. SIMULOVANI PRAVNI POSLOVI

Simulovani pravni posao je onaj koji strane zaključuju iako njegovo pravno dejstvo ne žele, da bi njime prikrili drugi pravni posao čije dejstvo žele da se ostvari. Simulovani pravni posao je prividan i zaključuje se radi toga da bi se njime prikrio drugi, disimulovani pravni posao, čiji nastanak i pravno dejstvo strane stvarno žele. Kod simulovanog pravnog posla zaključuje se simulovani, da bi se njime prikrio disimulovani pravni posao. Kod simulovanog pravnog posla treba razlikovati ) simulovani ili prividni pravni posao koji strane ne žele, ali ga svesno zaključuju da bi prema trećim licima izazvao lažnu predstavu kao da je valjan ) disimulovani pravni posao koji za treća lica nije vidljiv, a čiji nastanak i pravno dejstvo strane zaista žele. Simulovani pravni poslovi se obično zaključuju sa namjerom da se obmanu treća lica ili ne udovolji nekoj zakonskoj obavezi. Može se dogoditi da strane zaključe ovaj pravni posao i bez nepoštenih namera, nego samo sa ciljem da bi se sačuvao u tajnosti. Prema zakonu o obligacionim odnosima prividan simulovani ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Simulovan pravni posao je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo između strana jer ga nisu ni htjele. Disimulovani pravni posao će se smatrati pravno valjanim pod pretpostavkom da sadrži sve elemente potrebne za njegovu punovažnost. Može se dogoditi da oba pravna posla, simulovani i disimulovani, ne važe jer se strane u poslu koriste simulovanim pravnim poslom da bi prikrile neki zakonom ili moralom nedozvoljen

7

cilj. Treća savjesna lica ne mogu snositi posledice koje nastaju zbog ništavosti simulovanog pravnog posla.

7. PRAVNI POSLOVI ZAKLJUČENI IZVAN OKVIRA PRAVNE SPOSOBNOSTI PRAVNOG LICA

Pravna lica kao subjekti prava nastaju radi ostavarivanja pravom dozvoljenih ciljeva. Njegov pravni subjektivitet vezan je za realizaciju ciljeva radi kojeg se osniva. Pravno lice može zaključivati one pravne poslove koji su u skladu sa djelatnošću za koju je registrovano. Ono posejduje tzv. specijalnu pravnu i poslovnu sposobnost. Prema sistemu specijalne pravne i poslovne sposobnosti pravno lice može biti nosilac onih prava i obaveza i zaključivati one pravne poslove koji su u skladu sa delatnošću radi kojeg je osnovano. Ugovor zaključen izvan okvira pravne sposobnosti ne proizvodi pravno dejstvo. Savjesna strana može zahtevati nadoknadu štete koju je pretrpjela usljed zaključenja takvog ugovora, koji ne proizvodi pravno dejstvo. Osnivačkim aktom ili statutom određuje se delatnost pravnog lica, jer ugovor zaključen suprotno statutu ostaje na snazi, osim ako je to druga strana znala ili morala znati.

III PRAVNE POSLJEDICE NIŠTAVIH PRAVNIH POSLOVA

1.POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE

Pravne posljedice ništavosti pravnog posla su njegova nevažnost od početka, ex tunc. Nevažnost djeluje retroaktivno. Pravne posljedice ništavosti odražavaju se na sam pravni posao, na odnose među stranama, i na treća lica. Pravne posljedice ništavosti u odnosu na pravni posao, bez obzira da li je izvršen ili ne, su o tome da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo, kao da nije ni bio zaključen. Retroaktivno dejstvo poništenja pravnog posla znači da je ne važeći od momenta zaključenja ex tunc. Posledice ništavosti prema stranam u pravnom poslu su različite u slučaju zaključenog, a neizvršenog pravnog posla, i zaključenog i izvršenog pravnog posla.

2. DJELIMIČNA NIŠTAVOST

Do delimične ništavosti dolazi kada s samo neke odredbe pravnog posla u suprotnosti sa pravilima javnog poretka. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. Pravilo da se ništavost ograničava samo na one odredbe koje su protivzakonite ili nemoralne, a ne na ceo pravni posao važi po sledećim uslovima : da pravni posao može opstati bez ništave odredbe, tj. Ukoliko ništava odredba nije bitan uslov za

8

pravnu valjanost pravnog posla; da takva odredba nema značenje odlučujućeg uslova pravnog posla ; da ništava odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je pravni posao zaključen. Sud će prilikom poništenja pravnog posla u svakom konkretnom pravnom poslu voditi računa o navedenim uslovima imajući u vidu sadržinu pravnog posla, njegovu pravnu prirodu i okolnosti pod kojima je zaključen kao i da li su strane u vreme zaključenja znale ili nisu znale za djelimičnu ništavost pravnog posla. Zakonom je predviđena mogućnost da ugovor ostane na snazi, čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujuća pobuda ugovora u slučaju kada je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe i važio bez nje.

3. NAKNADA ŠTETE

Naknada štete koju jedna ili obe strane pretrpe zaključenjem ništavog pravnog posla, se prema Zakonu o obligacionim odnosima, može zahtevati pod određenim uslovima da je jedna od strana u pravnom poslu kriva za zaključenje ništavog pravnog posla. Krivica postoji ukoliko između skrivljene radnje jedne strane i zaključenja ništavog pravnog posla iz kojeg je proizašla šteta za drugu postoji uzročna veza. Potrebno je da se skrivljena radnja može pripisati u krivicu strani koja je prouzrokovala; Da je druga strana u pravnom poslu ( oštećena strana ) bila savjesna. Savjesna je kada nije znala niti je prema postojećim okolnostima mogla znati za postojanje uzroka ništavosti u vreme zaključenja pravnog posla. Do naknade štete neće doći ako su obje strane bile savjesne ili obe nesavjesne. ; Da je savjesna strana iz zaključenog, a neizvršenog ništavog pravnog posla pretrpjela štetu. Naknada štete može se sastojati od one koju savjesna strana trpi zbog neizvršenja ništavog pravnog posla, i one koju je pretrpjela u svojoj imovini zbog preduzetih postupaka pouzdajući se, kao savjesna sttrana u valjanost ništavog pravnog posla.

9

ZAKLJUČAK

Broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima nije zanemarljiv, i posledica su sve veće intervencije države u privatnopravne odnose. Mere ekonomske politike, upravne mere, mere monetarne i fiskalne politike, kao i priroda određenih društvenih odnosa za koje je država posebno zainteresovana, ograničavaju autonomiju volje stranaka.

10

LITERATURA

Uvod u građansko pravo – Doc. Dr. Halid Ganija

www.google.ba

11