Univerzitet u Novom Sadu

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

tema:

RAZVOJ

OPERATIVNIH SISTEMA

ZA

MOBILNE TELEFONEpredmet:

OPERATIVNI SISTEMI predmetni nastavnik:

student Doc. dr Markovski Branko Vatag Atila

broj indeksa: 91/09-10Zrenjanin, 2011. godinaS A D R A J1ZADATAK I CILJ SEMINARSKOG RADA3

2UVOD4

3Mobilni telefoni: Od Morzeove azbuke do Zvezdanih staza5

4TE JE MOBILNI TELEFON ?6

5Evolucija pametnih mobilnih telefona6

6Operativni sistem 7

7OPERATIVNI SISTEMI ZA MOBILNE TELEFONE7

7.1Razvoj mobilnog softvera7

8RAZVOJ OPERATIVNI SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE11

8.1ANDROID

8.1.2ANDROID Arhitektura12

8.1.3Istroiaj Razvoja : verzije 1.5 i 1.612

8.1.4Istroiaj Razvoja : verzije 2.0 i 2.113

8.1.5Istroiaj Razvoja : verzija 2.214

8.1.6Istroiaj Razvoja : verzija 2.315

8.1.7Istroiaj Razvoja : verzija 3.015

8.2WINDOWS PHONE

8.2.1Poetak i Handheld PC system16

8.2.2Palm-size PC, Pocket PC19

8.2.3Windows Phone 723

8.3SYMBIAN24

9BUDUNOST

9.1SAMSUNG Bada26

9.2MOZILLA Boot to Gecko26

10UPOREENJE OPERATIVNIH SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE27

10.1Osam zlatnih pravilA27

10.2THENIKE KARAKTERISTIKE OPERATIVNIH SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE28

11ZAKLJUAK31

12LITERATURA32

1. ZADATAK I CILJ SEMINARSKOG RADA

Kada priamo o operativnim sistemima za mobilne telefone uglavnom se misli na telefone sa operativnim sistemom koji vre interakciju sa samim korisnikom. To su takozvani pametni telefoni na kojima je instaliran neki od operativnih sistema koji sem osnovnih funkcija mobilnih telefona prvih generacija poseduje i sposobnosti i nekog personalnog raunara. Kako su svi prvi operativni sistemi za mobilne telefone koji su se pojavili pojavom prvih mobilnih telefona bili slini ili ak isti nemoemo priati o operativnom sistemu u kontekstu na koji danas mnogi od nas misle. Iz navedenog razloga, kao tema ovog seminarskog rada, razvoj operativnih sistema za mobilne telefone, baviemo se razvojem operativnih sistema koje ine telefone pametnim. Ovi operativni sistemi su ANDROID, WINDOWS PHONE 7 i SYMBIAN. Ova tri operativna sistema nisu jedina na tritu. Pored njih veliki udeo ime APPLE iOS, BlackBerry i SAMSUNG BADA.

Kako sam razvoj operativnog sistema iOS ne moemo posmatrati odvojeno od samog hardvera, kako je razvoj samog hardvera, tj. mobilnog telefona uslovljavao i davao mogunosti za razvijanje novih verzija ovog operativnog sistema, o njemu je teko bilo ta rei a da se ne bavimo vie analizom samog hardvera nego operativnog sistema, to je tema ovog rada. BlackBarry nije samo operativni sistem ili mobilni telefon. Ona je jedno i drugo i neto vie, jedna mrea kompletnih usluga koju prua sam proizvoa. Karakterie ga velika sigurnost u prenosu podataka i kako bi se bezbednost visokog nivoa mogla konzistentno zadrati, o samom razvoju ovog operativnog sistema se jako malo zna. Isto kao i kod iOS operativnog sistema, svaki operativni sistem sa BlackBarry servisom je drugaiji, prilagoen je samom ureaju na koji je instaliran. Kako je i ovaj operativni sistem servis hardversko zavistan, analiza razvoja bi takoe zahtevalo vie hardverski orijentisanu vremensku alanlizu razvoja koje su pratile samo podrka za novim harverskim dostignuima i trenutne svetske trendove. SAMSUNG BADA, najmlai od svih operativnih sistema za mobilne telefone. O njegovom razvoju je teko priati kao se on pojavio nedavno, dok je druga generacija ovog operativnog sistema najavljena tek za 2012 godinu, pa bi se tek od trenutka njegove pojave mogli priati o razvoju.

ANDROID, WINDOWS PHONE 7 i SYMBIAN e biti teme ovog rada kao operativni sistemi zastupljeni u najveoj meri trenutno na tritu. Iako je Symbian, ak i ako uzmemo zadnju verziju, dostao zaostao za prethodna dva, ima svoje mesto u ovom radu, dok e se vie prostora posvetiti operativnim sistemima ANDROID i WINDOWS PHONE kao operativni sistemi koji pokazuju najveu tendenciju rasta meu korisnicima i samih programera koji razvijaju apliukacije za ove platfome.

Cilj je da se upoznamo sa njihovim razvojem od nastanka, privih verzija pa do danas aktuelnih verzija, uporedimo samo razvoj ovih operativnih sistema radi uoavanja njihovih prednosti i mana.2. UVODKomunikacija mobilnim telefonima se menja. Mobilni ureaji postali su manji, laki i moniji, a mrena se infrastruktura od poetne tehnologije prenoenja samo glasa transformisala u mreu s mogunou prenosa stotina megabita u sekundi. Mnoge razvojne kompanije kao i mreni operateri ele razviti nove multimedijalne aplikacije koje mogu iskoristiti prednosti novih monih telefona pametnih mobilnih telefona, koji sve vie objedninjuju funkcije tradicionalnog mobilnog telefona i PC raunara u jedan ureaj.

Ve due vreme mobilni telefoni nisu ureaji kojima se samo vri verbalna komunikacija. Danas, oni podravaju tekstualne poruke, e-mail, web surfanje, audio i video transmisije... S ovim transformacijama i novim funkcionalnostima pojavila se potreba za sofisticiranijim mobilnim operativnim sistemom. U ovom jo uvijek mladom i nedefiniranom trinom segmentu nekoliko proizvoaa pokuava konstruisati takav operativni sistem. Trenutno najznaajniji sistemi koji dominiraju na veini trita su Android, Symbian OS , Palm OS, Windows Mobile i Linux.

Bitno je zapamtiti da je razvoj operativnih sistema za mobilne telefone jo u ranoj fazi i sve opcije su otvorene, a gore navedeni proizvoai nisu jo vrsto zauzeli svoje pozicije. Osim toga, iako ine veinu trita nije iskljuena pojava nekog novog proizvoda koji bi zahtevao deo trinog kolaa. [1]3. Mobilni telefoni: Od Morzeove azbuke do Zvezdanih stazaTvorac Morzeove azbuke, je 1842. godine kablom povezao dve take u Njujorku, udaljene oko 2 kilometra. Deo ovog kabla je bio pod vodom, jer je Morze eleo da pokae da je podvodni kabl jednako efikasan kao i nadzemna bakarna ica. Meutim, brod koji je bio u prolazu presekao je kabl i u prvi mah prekinuo ovaj eksperiment. Naunik ipak nije odustao i reio je da nastavi da alje telegrafske signale kroz vodu. I uspeo je!

Sasvim sluajno i bez prethodne namere, telegraf Samjuela Morzea je prvi ureaj koji je uspeo da poalje poruku bez ice putem elektromagnetnog polja. Na ovaj nain, ustanovljen je princip i udaren je temelj za rad na pronalaenju ureaja koji e 150 godina kasnije zauvek promeniti izgled ljudskog drutva.

Sa druge strane, za futuristiki izgled dananjih mobilnih telefona ipak moramo odati priznanje Dinu Rodenberiju, idejnom tvorcu Zvezdanih staza. Personalni komunikatori, trikoderi i mnoge druge sprave iz ovog serijala danas su, gotovo u punom svom sjaju, dostupne irom sveta. Ideja da ljudi koji su udaljeni hiljadama svetlosnih godina, komuniciraju meusobno preko malih depnih naprava, prvi put je predstavljena u ovim filmskim ostvarenjima. Nekoliko godina kasnije slini ureaji pojavljuju se i na planeti Zemlji.

Prvi mobilni telefoni jedva da su mogli da se dre u jednoj ruci, obzirom da su bili teki preko 2 kilograma, a od opcija imali smo: biraj broj, priaj i sluaj. Ovakve karakteristike prvih mobilnih telefona uslovile su i njihov dalji razvoj glavna preokupacija konstruktora mobilnih telefona bila je da ih uine to manjim. Postepeno, tenja da se smanji veliina mobilnih telefona prerasta u opsesiju da se povea njihova funkcionalnost. Tako da danas, karakteristikama pametnih telefona poslednje generacije mogu da pozavide i veina raunara koje imate u vaim domovima. [3]4. TE JE MOBILNI TELEFON ?

Poslednjih godina svedoci smo izuzetnog razvoja i popularnosti razliitih vrsta mobilnih ureaja. Pod mobilnim ureajem u irem smislu podrazumeva se elektronski ureaj dovoljno mali da moe da komotno stane u torbicu, dep ili futrolu, tako da se moe nositi sa sobom sve vremeMobilni telefon je elektronski ureaj koji, korienjem beine mree, omoguava korisniku telefonske razgovore u irem geografskom prostoru. U ovu grupu ne spadaju kuni beini telefoni, jer oni imaju veoma ogranien domet, od par desetina metara. 5. Evolucija pametnih mobilnih telefonaSvi rezultati istraivanja iz razliitih izvora donose isti zakljuak: pametni mobilni telefoni (smart phones) su zagospodarli tritem mobilnih ureaja. Tehnolooka poboljanja proizvoaa mobilnih telefona (Nokia, Sony Ericsson, iPhone, HTC, Samsung, LG, Motorola, ...), podrka razvoju od strane dobavljaa operativnih sistema za pametne telefone (Android, Symbian, Microsoft, PalmSource, Linux...), evolucija davatelja usluga prenosa podataka na mobilne ureaje (mobile downloads provider) i postepen prelazak tradicionalnih funkcionalnosti mobilnog telefona na nove usluge, podatkovno orijentisane (value and data services) od strane mobilnih operatera, sve to stvorilo je sinergijske uinke i pomak na tritu mobilnih telefona.

Programeri mobilnih aplikacija su takoe napravili odlian posao, razvijajui inovativne mobilne aplikacije, korisne alate, igre i ostalo. Pametni mobilni telefoni postali su moni ureaji koji nadograuju glasovnu funkcionalnost obinog mobilnog telefona sa novim, podatkovnim komunikacijama. Trite je prihvatilo pametne telefone (preko 10 miliona prodatih ve u 2003 godini), kako je veina ljudi spoznala mogunosti ovih ureaja. to se tie poslovanja, pametni mobilni telefoni su imali uticaj isti kao to je i mobilna telefonija svojevremeno imala. Svako od nas danas uzima zdravo za gotovo injenicu da moe slati i primati glasovne pozive, tekstualne prouke, e-mail ili pristupiti raznim informacijama na bilo kojem mestu, u bilo koje vreme s istog tog mobilnog telefona.

Pametni mobilni telefoni, koji su poetno bili dizajnirani primarno kao mobilni telefoni s dodatnom funkcionalnou podatkovne komunikacije, imaju mogunost pokretanja velikog broja razliitih aplikacija. U tom smislu ponaaju se jednako kao i PC raunri. Da bi se iskoristile ove mogunosti nove generacije mobilnih telefona pametnih telefona, pored brzog razvoja hardvera pojavila se potreba i za operativnim sistemima mobilne telefone. [1]6. Operativni sistemOperativni sistem (OS) jeste skup programa i rutina (potprograma) odgovoran za upravljanje ureeajima i raunarskim komponentama, te za obavljanje osnovnih sistemskih operacija. Operativni sistem objedinjava raznorodne delove raunarskog sistema i sakriva od korisnika detalje njihovog funkcionisanja. Operativni sistem korisniku obezbeeuje radno okruenje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima.

Mesto operativnog sistema u procesu korienja raunarskog sistema dato je na blok-emi prikazanoj na slici desno.

Veina operativnih sistema sadri aplikaciju koja obezbeeuje korisniki interfejs za rukovanje operativnim sistemom, kao to su interpreter komandne linije (komandno okruenje) i grafiki korisniki interfejs. Uz to, operativni sistem omoguava pokretanje drugih, korisnikih (aplikacionih) programa.

Operativni sistem je interfejs izmeu korisnika i raunarskog sistema. To je skup programa koji upravljaju radom raunarskog sistema (omoguava izvravanje aplikativnih programa i koordinira njihov rad, upravljajui svim resursimam operativnog sisema).7. OPERATIVNI SISTEMI ZA MOBILNE TELEFONEOsnovna razlika meu mobilnim telefonima je u operativnim sistemima koji su instalirani na njima. Opte je prihvaeno da se mobilni telefoni klasificiraju prema opertivnom sistemu koje koriste, a ne prema, primera procesoru ili hardverskoj opremi. [2]7.1. Razvoj mobilnog softveraRazvoj mobilnog softvera obavlja se na obinom raunaru. Pri tom se najee koristi neki klasini razvojni alat obogaen dodacima koji omoguuju ili olakavaju programiranje mobilnih ureaja. Najvaniji takvi dodaci su simulatori mobilnih ureaja. Njihovom upotrebom razvoj mobilnog softvera mogu je bez fizikog mobilnog ureaja. Platforme za razvoj mobilnog softvera prikazane su na slici 1. slika 1 razvojni alati za mobilne telefoneOsnovne osobine platformi navedenih na slici 1 su sledee:

Symbian OS platforma slui za razvoj na svim ureajima s tim operacijskim sustavom.

Java ME je platforma na kojoj je razvoj nezavisan od operativnog sistema i hardvera mobilnog ureaja, ba kao i u standardnoj Javi, ali ciljni mobilni ureaj mora imati instaliran Java Run-Time Environment.

Python je platforma na kojoj je razvoj nezavisan od operativnog sistema i hardvera mobilnog ureaja. Postoje izvedbe Pythona za Java Run-Time Environment i za .NET Compact Framework.

Flash Lite je mobilna verzija standardne Flash platforme. Iako se najee koristi za izradu animacija na webu, mogua je upotreba te platforme za izradu poslovnih informatikih rjeenja.

.NET Compact Framework je platforma na kojoj je razvoj nezavisan od operativnog sistema i hardvera mobilnog ureaja, ali mobilni ureaj mora imati instaliran .NET Compact Framework.

Microbrowser je generiko ime za internetske pretraivae na mobilnim ureajima. To je i naziv za skup platformi koje omoguuju stvaranje web stranica prilagoenih mobilnim ureajima. Te su stranice obino izraene koritenjem WML-a. Ponekad se takve stranice izrauju u obinom HTML-u, ali broj ureaja sa microbrowserom sposobnim za itanje tih stranica je jo uvijek relativno mali.

BREW je platforma za mobilni razvoj amerike tvrtke Qualcomm. Obuhvaa i funkcionalnosti koje inae pripadaju operacijskom sustavu. Ozbiljan nedostatak te platforme je nepostojanje pravog simulatora mobilnih ureaja. Osim toga, svi BREW developeri moraju svoje proizvode podneti Qualcommu na relativno skupo digitalno potpisivanje i testiranje.

Palm OS platforma slui za razvoj na svim ureajima s tim operativnim sistemom. [2]7.2. Operativni sistemi mobilnih ureaja

Veina klasinih mobilnih telefona ima osnovne operativne sisteme proizvoaa telefona, koji nude samo ograniene mogunosti. Savremeni pametni telefoni, po uzoru na raunare, imaju sopstvene operativne sisteme vieg nivoa, koji upravljaju radom ureaja, pre svega komunikacijom hardverskih komponenti sa softverskim aplikacijama (prema jednoj od definicija, pametni telefoni jesu mobilni ureaji koji imaju operativni sistem vieg nivoa). Ipak, ovi operativni sistemi su jednostavniji nego operativni sistemi raunara, imaju neto drugaije prioritiete i uglavnom upravljaju beinim komunikacijama ureaja, razilitim metodama unosa podataka, upotrebom multimedijalnih sadraja i instalacijom novih aplikacija. Prvi operativni sistemi vieg nivoa za mobilne ureaje primenjivali su se uglavnom kod PDA ureaja, i najzastupljeniji su bili Palm OS i Microsoft-ovi Pocket PC i kasnije Windows Mobile, dok su se kod mobilnih telefona sa operativnim sistemima vieg nivoa najee koristili Symbian i Windows Mobile. Najpoznatiji operativni sistemi savremenih mobilnih ureaja su:

Symbian BlackBerry iPhone Windows Mobile Android Osim ovih najvanijih, u upotrebi su jo i Palm web OS, bada (Samsung), Maemo (Nokia) i nekoliko manje poznatih operativnih sistema baziranih na Linux-u. Svi savremeni operativni sistemi imaju grafiki korisniki interfejs (GUI) i podravaju viekorisniki rad (multitasking). U sebi sadre i najvanije alate za svakodnevni rad korisnika: sat, kalendar, podsetnik, digitron, aplikacije za beinu konekciju, slanje i prijem e-mail-ova, pregled multimedijalnih sadraja, itd. Tendencija je da se sve ee koriste otvoreni operativni sistemi, koji dozvoljavaju laku nadgradnju i razvoj sopstvenih aplikacija. Takone, veina proizvonaa prati rastuu popularnost socijalnih mrea (Facebook, Twitter, itd.) i nudi svojim korisnicima mogunost efikasnog korienja ovih mrea sa mobilnog urenaja.

Na svetskom tritu u 2010 godini najzastupljeniji operativni sistem bio je Windows Mobile OS. Na slici 2 prikazan je udeo pojedinih operativnih sistema pametnih telefona za 2010 godinu.

slika 2 udeo pojedninih operativnih sistema pametnih telefona za 2010 godinu

8. RAZVOJ OPERATIVNI SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE

8.1. ANDROIDta je ANDROID? Ako bi eleli da na ovo pitanje odgovorimu najkrae onda bismo rekli da je to GOOGLE-ov operativni sistem iskup ureaja koji ga pokreu, ipak podrazumeva vie od toga. 2005 godine GOOGLE je kupio kalifornijsku komapniju ANDROID INCORPORATED i tako zapoeo razvoj svog operativnog sistema i nakon mnogo izmena i verzija na kraju 2008 godine pojavio se na tritu uz G1 ureaj koju je proizveo HTC za potrebe operatera T-Mobile. Cilj GOOGLE bio je da napravi elastian open source operativni sistem, jednostavan za programiranje za koji e programeri mogi da u JAVA programskom jeziku piu aplikacije koje koriste tkz. MANAGED CODE. Za laki razvoj, svaka aplikacija, bez izuzetka, moe da pristupi svim resursima telefona kako su one sve potpuno istih prioriteta dok su JAVA biblioteke razvije od strane GOOGLE jo dodatno olakali razvoj aplikacija za ovaj operativni sistem. Operativni sistem ANDORID zasnovan je na monolitnom LINUX kernelu, vei deo koda je APACHE, open source ili je licensiran kao besplatan to predstavlja zanimljiv i veliki uspeh programera.

Ipak javnos je pogreno protumaila vezu GOOGLE i ANDROID-a. ANDROIT nije razvijen od strane GOOGLE, ve od strane kompanija grupisane u grupu pod imenom OPEN HANDSET ALLIANCE, ali se ne zna ko je ta radio tano u prosesu izrade ANDOID operativnog sistema. OPEN HANDSET ALLIANCE trenutno ima vie od 50 kompanija lanica od kojih je 11 proizvoaa mobilnih telefona (HTC, LG, MOTOROLA, SAMSUNG, ASUS, GARMIN, HUAWEI, SONY ERICSSON, TOSHIBA, ACER, ...), 13 proizvoaa poluprovodnika (INTEL, MARVEL, nVIDIA, BROADCOM, SiRF, ARM, ATHEROS, ..), 10 operatera mobilne telefonije (T-MOBILE, VODAFONE, ...), 12 kompanija za razvoj softvera (GOOGLE, eBAY, ...) i 7 drugih kompanija lista se menja mesec u mesec, neki odustani, drugi se prikljue razvoju ovog operativnog sistema i njih ima sve vie i vie. Moemo da zakljuimo da to nisu neke beznaajne globalne kompanije to ukazuje da je ANDROID teoretski, rezultat ogromnog znanja i puno rada, a konkurencija (tainje: NOKIA kao valsnik operativnog sistema SYMBIAN) ba iz ovog razloga vri veliki broj napada na ANDROID po njihovom miljenju operativni sistem razvijen od strane ovoliko kompanija nemoe biti stabilan i jedinstven. Ali praksa demantuje finsku NOKIU. SYMBIAN-ov trinu udeo je veoma opao, dok ANDOID-ov ne raste brzo, ali zato raste konstantno i zauzima pozamaan deo trita operativnih sistema za mobilne telefone, te pokazuje takve tendencije da postane jajzastupljeniji operativni sistem za mobline telefone dananjice. ANDROID nudi nezavisno od proizvoaa i ureaja slina korisnika iskustva kao iPhone, podrka sa korisnikim softverima je sva bolja dok korisnici mogu pronai ureaje srednje i najvie kategorije koje zadovoljavaju njihove potrebe. [4]8.1.2 ANDROID Arhitektura

Android je operativni program namenjen mobilnim telefonima, koji se sastoji od operativnog sistema, meuslojeva i ostalih kljunih programa. Jezgro Androida ini Linux Kernel, verzija 2.6., to omoguava sistemu poveanu sigurnost kao temelj stabilnosti sistema. Odlikuje se sistemom za upravljanje memorijom i procesima kao i mrenim uslugama. Kernel takoe ima ulogu meusloja izmeu hardvera i ostatka softverskog dela. Za Android moemo rei da je zasnovan na Linuxu ali Android, nije Linux. Od Linuxa se razlikuje po tome to:

- ne podrava windowing system

- ne podrava glibc biblioteke

- ne ukljucuje cijeli skup standardnih Linux komunikacionih usluga.

- podrava samo standardni Linux2.6.24 Kernel i vie

- koristi Kernel Enhancements, za Android podrku

Android je u poetku razvijan samostalno od strane GOOGLE-a, da bi se posle pridruio u OHA (Open Handset Alliance). Jedan deo ANDROID operativnog sistema je razvijan privatno od strane razliitih programera i naziva se Cupcake. Cupake je naziv za update sistema koji nije zvanino potvren od GOOGLE-a. Android je sastavljen od nekoliko bitnih i zavisnih delova kao to su:

Linux kernel operativni sistem omoguava komunikaciju na nivou hardvera, upravlja memorijom, kontrolie procese, vri optimizaciju aplikativnog softvera za mobilne uredaje.

Hardverski referentni dizajn opisuje niz sposobnosti kako bi bila obezbeena softverska podrka potrebna za mobilne ureaje.

Open Source biblioteke koriste se za razvoj aplikacija, ukljuujui SQLite, WebKit, OpenGL, i

Media Manager.

Run Time - koristi se za izvravanje dominantnih ANDROID aplikacija, ukljuujui DVL (Dalvik Virtual Mashine) kao i za osnovne biblioteke za pruanje specifine Android funkcionalnosti. Run Time je osmiljen kako bi se ostvarila mala uinkovitost u radu memorije pri upotrebi mobilnih uredaja.

Dalvik virtual machine - vri optimizaciju softvera za mobilne uredaje.

Application framework - vri prezentaciju usluga aplikativnom sloju, omoguava ponovnu upotrebu i zamenu komponenti ukljuujui Window Manager, Content Providers, Location Manager, telefoniranje i peer-to-peer servise. [5]8.1.3. Istroiaj Razvoja : verzije 1.5 i 1.6

Kao to je ve i prethodnom poglavlku reeneo, prvi ureaj sa ANDROID operativnim sistemom izaao je sa proizvodne trake HTC-a i nosio je naziv T-Mobile G1. Ovaj ureaj je prvenstveno bio namenjen demostraciji mogunosti novog sistema neko serijski proizvod. Ipak za revolucionara ne smatra se ureaj G1, uspeh ovog modela je sputavala njegova velika dimenzija po mnogima. Pojavom HTC MAGIC mobilnog telefona sa ANDROID operativnim sistemom verzije 1.5 (kodno ime CUPCAKE) zapoela je era ovog operativnog sistema koja je donela dugo oekivan veliki prodor na tritu operativnih sistema svojim novim mogunostima:- mogunost snimanja videa (prethodne verzije nudile su samo fotografisanje)

- mogunost direktnog postavljanja video materijala na Youtube

- mogunost direktnog postavljanja fotografija na Picasa

- podrka za bluetooth A2DP, koji je nezaobilazan kod stereo bluetooth headset-a

- funkcija za automatsku bluetooth konekciju

- novi widget-i i mape koji su jo poboljali poetni ekran

- nove animacije tokom tranzicije izmeu ekrana

- copy / paste opcija postala je pristupana i iz pretraivaa

Skoro pola godine je trebalo ekati na verziju 1.6 koja je poznata pod kodnim imenom Donut. Dolazak nove verzije obradovalo je sve korisnike mobilnih telefona sa ANDROID operativnim sistemom kako je veinu ureaja i sam korisnik lako mogao da nadogradi na novu verziju i naravno nadograuju ih i danas, a za operaciju je potrebna samo aktivna internet konekcija i nekoliko minuta strpljenja. 15 septembra 2009 godine prikazana verzija 1.6 doneo je sledee novine:- unapreen Android Market koji je doprineo lakem korienju i sadrao vie funkcija

- podrka za QVGA rezoluciju

- integrisan interfejs za foto aparat, kameru i galeriju- mogunost selektovanja vie slika od jednom u galeriji slika, to je olakalo brisanje

- razvijenija mogunost pretrage na glasovne komande, krae vreme odziva i boljom integracijom u aplikacije

- razvijeniji pretraiva: sa poetnog ekrana mogue je pretraivati na vebu, u telefonskom imeniku i u dnevniku poziva

- podraka novim tehnologijama: CDMA/EVDO, 902.1x VPN

- primetno bri pretraiva i softver za rukovanje kamerom[4]8.1.4 Istroiaj Razvoja : verzije 2.0 i 2.1

26. oktobar 2009 godina upisala se u istoriju razvoja ANDROID operativnog sistema kao datum kada je postalo dostupno razvojno okruenje verzije 2.0 ANDROID-a. Pod kodnim imenom Eclair pored uobiajnih ispravki i optimizacija nova verzija donela je i brojne novine. Zapravo ovaj se datum se kae da je ANDROID postao punoletan. Prvi telefon sa ovim operativnim sistemom je bila MOTOROLA Mileston/Droid. Bitno je istai da se ve 3 decembra 2009 pojavila verzija 2.0.1, a zatim 12 januara 201 godine verzija 2.1. Sa verzijom 2.1 veliki broj ureaja se pojavilo na tritu.

Novine u verzije 2.1:

- bolja hardversla optimizacija -> bri rad

- podrka za vie rezolucija i veliine ekrana

- promenjen je korisniki interfejs sa vie mogunosti individulanog podeavanja

- nov interfejs pretraivaa

- podrka za HTML5 standard

- nov imenik

- pozadinske slike sa boljim konstrastom- razvijeniji Google Maps, fabriki sa verzijom 3.1.2

- podrka za Microsoft Exchage sinhronizaciju

- podrka za blic/LED kod foro aparata

- digitalni zoom kod foto aparata

- podrka za multi touch

- razvijenija virtualna tastatura za jo udobnije korienje

- podrka za bluetooth 2.1, sa profilima slanja fajlova i drugim- Live (ive) pozadinske slike

Iz gore navedenih se moe videti da se u verzijama 2.0 i 2.1 pojavile vane novine koje su nsatojale da otklone nedostatke ANDROID operativnog sistema. Zapravo verzija 2.1 ve omoguava udobno korienje mobilnog telefona i retko se moe sresti da neki proizvoa na svoj ureaj instalira od ove raniju verziju. [4]8.1.5. Istroiaj Razvoja : verzija 2.222 maja 2010 godine pojavljuje se verzija 2.2 koja je zamenula do tada vladajuu verziju 2.1. Novi ureaji koji se pojavljuju na tritu dolazili su sa novom verzijom i istovremeno povajljuju se i nadogradnje za starije tipove telefona. Verzija 2.2, ili po kodnom imenu Froyo, ponovo ima uintegrisano mnotvo novina, sistem postaje sve bri, mogunosti su sva ira i sve vie i vie zna to ga je uinilo jo privlanijim.

Novine koje donosi nova verzija 2.2 :

- optimizacija sistema, poboljana upotreba memorije, bri rad

- integracija JIT, bra Java

- integrisan Vhrome V8 Javascript engine za pretraiva

- naprednija Exchange podrka sa dodatnim funkcijama

- nov poetni ekran, fixne ikone za meni, imenik i pretraiva

- USB internet podela (tethering)

- WiFi hotspot funkcija

- potpuna kontrola nad mobil internetom(mogunost ukidanja)

- osveene Maket aplikacije sa automatskim osveavanjem

- brza promena izmeu jezika tastaure i renika

- vizitkarta ramzena preko Bluetooth-a- podrka numerikih i alfanumerikih lozinki

- mogunost upload-a fajla preko pretraivaa- prikaz animiranih GIF-a u pretraivau

- instalacija aplikacija na spoljanju memoriju

- integrisan ADOBE Flash 10.1 Ponovo je integrisano u sistem veliki broj promena, malo se promenuo i izgled ali najznaajnije u verziji 2.2 je da se sistem znatno ubrzao i to se pojavila podrka za Flash. Ova zadnja opcija je doprinela i veem doivljavanju tokom pregleda web stranica, najzad vie nije postojao problem kada smo hteli da pogledamo neki video ili web stranicu sa flash elementima. Izvorni kod je takoe doiveo promene i proao kroz optimizaciju.

Ali razvoj ovde nije stao ... [4] 8.1.6. Istroiaj Razvoja : verzija 2.3

Nakon Froyo-a sledila je manja pauza, pa je 6 decembra 2010 godine predstavljena i nova generacija, ANDROID 2.3. Iako su kruile glasine da je operativnis sistem proao kroz ozbiljne promene, da je dobio nov korisniki interfejs, u realnosti umesto revolucionarnih novina sistem je proao proces optimizacije i minke. Novine u verziji 2.3:

- minimalno modifikovan korisniki interfejs

- nov, jednododirni copy paste funkcija

- poboljana mehanizam utede energije, dua autonomija

- optimizovan kernel to se pokazalo u jo brem radu

- podrka za WXGA rezoluciju i veu od nje

- VoIP

- NFC (Near field Communication)

- upravljenje aplikacijama

- download manager

- slobodan pristup aplikacija kameri

- podrka i upravljanje novim senzorima (giroskop, gravitacija, barometar)

- nativ pristup aplikacija audiu i grafici

- bolja i bra OPEN ES podrka- zvuni ekefkti (izdizanje basa, ekvilajzer)

- WebM/VP8 video i ACC, irokospektrna AMR audio obrada

- umesto YAFFS ext4 fajlsistem

Ipak, videvi gornnji spisak pormena, ne moemo rei da se nema nieg novog u sistemu. Naime, pojava VoIP ili NFC ipak ukazuje na napredak u razvoju. Ipak javnost je oekivala vei bum, koji jezaostao, ovog puta. Prvi telefon sa ovim operativnim sistemom je bio GOOGLE NEXUS S (Samsung i9020), koji se ujedno rauna i kao referencni model (sadi samo osnovni operativni ANDROID sistem). [4]8.1.7. Istroiaj Razvoja : verzija 3.0

U meuvremenu pojavom APPLE iPad ili SAMSUNG Galaxy Tab trite mobilnih operativni sistema doivelo je exploziju. Pokazalo se , ikao je SAMSUNG Galaxy Tab doiveo veliki uspeh, da trenutna verzija ANDORID-a neprua taj doivljaj i korisniki interfejs, koji bi pristajao tablet raunarima.

Naravno Google nije sedeo ukrtenih ruku. Tako je 26 januara 2011 godine predstavljen ANDROID 3.0 Honeycomb. Ova verzija je ve donela revolucionarne novine, kako je ova verzija razvijena skoro od poetka. Da sagledamo te je doneo Honezcomb:

totalno nov holografiki korisniki interfejs, optimizovan za tablet raunare trodimenzionalni glavni ekran, sa novim i rekonstruisanom widget-ima

harversko 2D ubrzanje

Renderscript 3D engine

podrka viejezgrovskih procesora

100% kompaktibilnost sa programima pisanih za prethodne verizije ANDORID-a

virtualni sistemski dugmadi (nema vie potrebe za hardverskim dugmadima ili ureajima)

modifikovan multi-tasking

redizajniranai uveana virtualna tastaura

rezvijenije naglaavanje teksta, copy paste funkcija

ugradjena podrka za media transfer, direktna veza sa digitalnom kamerom

podrka za spoljnu USB ili Bluetooth tastaturu

efikasniji je pronalazak Wi-Fi mree i Bluetooth tetheringa

redizajnirana i nadograeni fabriki programi

Naravno razvoj ovde nee stati. GOOGLE za budunost razvija paralelno dva operativna sistema ANDORID-a. Verzije 2.x e biti namenjeni mobilnim telefonima, dok e verzije 3.x biti namenjene tablet raunarima. ta e ovi razvoji doneti nama korisnicima ne zna se, ali ako posmatramo nivo i brzinu razvoja, moemo biti sigurni da emo videti jo mnogo zanimljivih reenja i ideja.8.2 WINDOWS PHONE8.2.1 Poetak i Handheld PC sistem

Microsoft je predstavio prvi operativni sistem baziran na Windows CE, Microsoft Handheld PC 1.0 davne 1996 godine. Radilo se o jako osakaenoj verziji Windows 95, ali je zadran korisiniki interfejs tako da korisnici nisu imali potekoa sa korienjem ovog telena. Osnova ipak nije bila Windows 95, nego dva neuspena prethodna projekta i to WinPad i Pulsar. Razvoj WinPad poeo je jo 1992 godine kao elja Microsoft-a da razvije 32 interaktivni operativni sistem, ali je razvoj posle dve godine doiveo neuspeh zbog slabog hardvera u to vreme. Cilj projekta Pulsar bio je razvoj jednog opteg bezinog hardvera ali zbog ogranienosti tehnolokih mogunosti tog vremena projekat se pokazao neizvodljivim. Tako su 1994 godine iz Pulsar platforme preuzeli RISC set instrukcija i sam kernel dok su iz WinPad-a stvari vezane za sam hardver i nazvali ovoj novo nastao operativni sistem Pegasus.

Pegasus jo postavio ozbiljne hardverske zahteva prema OEM proizvoaima (to su bili Casio, Copmaq, HP, LG, NEC i Philips). Procesor je morao biti niske potronje ali dovoljno brz dok je kernel morao da se zadovolje sa neto manje od 1MB memorije zbog malih memorijskih kapaciteta telefona u to vreme. Hanheld PC 1.0 bio je zasnovan na jezgro CE 1.0. Ovi sistemu su podravali samo mikroprocesore sa SuperH 3, MIPS 3000 i MIPS 4000 arhitekturama, rezoluciju ekrana morla je biti 640 x 240 ili 480 x 240 px, imao je integrisan Pocket Outlook kao i druge klijente za elektornsku pot.

Microsoft Handeld PC 1.0 (CE 1.0)CE bazirani operativni sistemi od pojave kernela verzije 2.0 (Birch) razdvajaju se. Pored linije Handheld pojavljuje se i operativni sistem namenjen konkurenciji PalmOS (i pobednik), Palm-sized PC (kasniji Pocket PC) i Auto PC. Kako je tema ovog rada Windows Mobile for Pocket PC, sa linijom Auto PC uopte se neemo baviti, dok sa Handheld operatvinim sistemom pozabaviemo se na navio predstavljanja istog. Prvo, treba da rasistimo pojam Handheld PC (HPC): pojam je pokriva male ureaje sa tastarurom i ekranom na dodir (tuoch screen). Po izgledu vie lie na neki mali notebook, nego na PDA, ali nisu kompaktibilni ni sa PC programima ni sa Pocket PC programima.

Imena, kao to smo i mogli navii od Microsoft-a, vrlo su zanimljiva. Na kernel CE 1.0 (Pegasus) baziran Handheld PC 1.0, kao i njegova verzija na japanskom jeziku (zbog upotrebom UNICODE-a kernel je ve koristio proiten set tabele karaktera, tako da su na ovaj nain otklonjene jezike barikade). Handheld PC 2.0 zasnovan na CE 2.0 kernel (Mercury), koji je ve podravao VGA prikaz, 24 bitnu bojnu paletu, LAN i TrueType tip fonta. Handheld PC 3.0 Professional (Jupiter) zasnovan je kernelu CE 2.1.

2000 godine dolo je do promene imena i na CE 3.0 kernelu zasnovan sistem, nije dobio naziv Handheld PC 4.0, nego Handheld PC 2000. Novi kernel je bio mnogo bolji nego kernel verzije 2.1, proiren je sa: Office paketom i verzijama Internet Expolrer 4.01 kao i Outlokk 3.1. Sinhronizacija je bila omoguena sa ActiveSync 3.1.

Microsoft Handeld PC 3.0 (CE 2.11)

Razvoj operativnog sistema je na ovoj taki i stao. Noviji Handheld ureaji pokreu operativni sistem nazvan Microsoft Windows CE.NET, iz kojih nedostaje Office programski paket, a zamenjeni su nekim alternativnim softverskim reenjima zavisno od samog porizvoaa ureaja. Sa aspekta softvera ureaji bazirani na ovaj operativni sistem inkompaktibilni su i sa Pocket PC i sa linijom Handheld PC. Ali ovih dana Microsoft Windows CE.NET proivljava svoj drugi ivotni ciklus, naime mnogo PNA i PND ureaja koristi personalizivane CE.NET bazirane operativne sisteme ija je zadnja verzija danas 5.0.

Microsoft Windows CE .NET Professional Edition (CE 4.2)

8.2.2 Palm-size PC, Pocket PC

Operativni sistem iz Microsofta namenjen iskljuivo PDA ureajima je bio 1998 godine prikazan Palm-size PC 1.0 zasnovan na CE 2.0 kernelu. Poboljana verzija, Palm-size PC 1.2 Color pojavio se nakon godinu dana i imao je podrku za USB, FIR (Fast InfraRed), softverske module za unos teksta (SIP) i mogunost sinhronizacije sa Windows CE Services 2.2.

Start meni Palm-size PC 1.2 ColorAprila 2000 godine stigao je iz Microsofta i operativni sistem nazvan Pocket PC 2000 (Rapier) zasnovan na CE 3.0 kernelu koje je suprotno od Palm-size PC-a vie bio optimizovan za PDA ureaje. Taskbar je nestao, START meni je premeten u gornji levi ugao tako da je ceo koriscniki interfejs postao pregledniji i funkcionalniji. Ali promene su donele i probleme koje se i do dan danas mogu nai na svim Windows Mobile platformama: naprimer nedostaje CANCEL dugme, svaki prozor se zatvara sa OK dugmetom koji se nalazi u gornjem desnom uglu to ujedno i snima promene. Dalje problematian je i multi-tasking, kako sa OK dugmetom programe ne zatvaramo nego se alju u pozadinu. Ovaj operativni sistem ima podrku samo sa QVGA rezoluciju, ali dolazi sa Pocket Office paketom, koji su nedostajali iz Palm-size PC-a.Oktobra 2001 stigao je i Pocket PC 2002 (Merlin) i to tri njegove verzije : Premium, Professional i Phone Edition. Korisniki interfejs je doiveo velik razvoj, ali najinovatnije promene su nastale na polju prenosa podataka, pojavio se Connection Manager i u verziji Phone Edition brojanik za biranje. Broj fabrikih softvera je takoe vei: MSN Messenger, Windows Media Plazer 8.0, Terminal Services Client, Microsoft Reader i poboljan je i Office paket. Ono to je od izrazite vanosti da je omogueno programiranje flash ROM-a, tj. mogunost intaliranja nove verzije (nadogradnje) flash ROM-a. Pocket PC 2000 (Rapier)

Pocket PC 2002 (Merlin)

Za naslednika Merlina ekalo se gotovo dve godine. Windows Moblie 2003 (Ozone) takoe je ponudio tri svoje verzije. Promene su i ovaj put najznaajnije u nainu prenosa podataka, Communication Menager jer doiveo neke bitnije promene, pojavio se Bluetooth manager, is WindowsXP-a poznat WLAN Configuration Manager. Internet explorer je dobio neke napredne funkcije: sada podrava HTML 4.0, CSS, javascript 5.5, WAP 2.0, ... ak i sa svim ovim poboljanjima ni dalje nije bila ona prava stvar prema korisnicima iako je doiveo i jo neka upareenja kao to je nova verzija Media Player-a (verzija 9), podrka externoj tastaturi, ...

Mart 2004 godine Microsoft je na trite lansirao Windows Mobile 2003 Second Edition. Ova verzija je i dan danas vrlo popularna meu korisnicima iako se na trito mogu nai i novije i naprednije verzije ovog operativnog sistema. Promene nisu brojane na ovom novom sistemu ali su zato vrlo znaajne: ekran je softverski mogue okrenuti za 90 stepeni, ugraen je i .NET Framework 1.0 i pored QVGA rezolucije podrana je i VGA rezolucija.

Windows Mobile 2003 (Ozone)

Windows Mobile 5.0 (Magneto)Sa ovim smo stigli i do operativnog sistema dananjice, Windows Mobile 5.0, koji je svoje kodno ime dobio po ime mutanta iz X-Men, Magneto (a moa i ne?). Kao i kod svake nove verzije doraen je korisniki interfejs ali prava novina je da je dinamika memorija RAM rezervisana iskljuivo za programe koji su trenutno u upotrebi, programi se ne mogu instalirati na njega. Sa ovim je eliminisan jedan od najveih nedostataka Pocket PC-a a to je gubitak podataka nakon izpranjenja rezervnog akumulatora ali je i kod mnogih programa drastino smanjena brzina pokretanja, kako je pristup ROM memoriji mnogo dua od RAM memorije. Na alost mogo starijih programa su postala inkompaktibilna sa novim, inae vrlo stabilnim sistemom. Paleta softvera dobila je nove lanove u vidu Power Point-a koji je postao sastavni deo Mobile Office verzije 10.01, Media Player 10.0, program za GPS navigaciju, IE je dobio nove podrke. Podrku su dobili i mobilne mree tree genereacije (UMTS, WCDMA), ugraena QWERTY tastatura, USB 2.0, interni HDD, Direct3D Mobile, DirectShow i DirectDraw. Promenio se i nain rukovanje cabinet instalacionih fajlova (*.cab), instaliranje programa je omogueno i na spoljanju memoriju a ne samo na internu memorijske kartice. Ipak i tu se pojavila mana, kako izbor mapa (folder) nije omoguen. Najnovija verzija Windows Mobile operativnog sistema, verzija 6, prikazana je na 3GSM festivalu. Bitnije novine su: podrka rezolucija 320 x 320 i 800 x 480, realna VGA rezolucija tokom pregleda internet materijala, grafiki elementi i zvuni bazirani na VISTA operativnom sistemu, Windows Live programski paket (Live Search Mobile, Live Messenger Mobile, Live Mail Mobile), Windows Update, kriptovanje memorisjke kartice, preinstaliran .NET Framework (SP1) i SQL Server 2005 Compact Edition, Remote Desctop Mobile, Exchange 2007 podrka kao i mnotvo poboljanih e-mail i organizacionih funkcionalnosti.

Windows Mobile 6 ProfessionalLinija pametnih telefona, budunost

Nismo govorili jo o grani pametnih telefona Windows Mobile-a. Prvi ovakav operativni sistem bio je Microsoft Smartphone 2002 (Stinger) na kernelu CE 3.0. Ovaj operativni sistem se pojavio tano godinu dana nakon pojave Pocket PC 2002. Namera Microsofta je bila da na trite izbaci takav operativni sistem koji e biti konkurentan tada dominantnim Symbian S60 operativnom sistemu, ali bez uspeha. Nedostatku ekrana na dodir korisniki interfejs proao je potrebne (i nepotrebne) promene ali uprkos ovim izmenama sama upotreba je bile neudobna i teka.

Zanimljivost ovog operativnog sistema da je RAM korien iskljuivo samo za one programe koje je korisnik trenutno koristio (ako smo zapazili, kod Pocket PC-a za ovu funkcionalnost trebalo je ekati to verzije 5.0). Veliki nedostatak prema korisnicima ugledao se u osakaenom Office paketu dokumente su mogli samo da se pogledaju.

Smartphone 2002

Oktobra 2003 godine prikazan je i naslednik ovog sistema, Windows Mobile 2003 for Smartphone. Novina je jedva bilo. Primetno se ubrzala brzina navigacije, integrisan Windows Media Plazer 9.

Nakon jo jedne godine strpljivog ekanja stigao je i, Windows Mobile 2003 Second Edition for Smartphone sa QVGA podrkom, poboljanim e-mail klijentom, Medai Player 10 i neke zanemarljive promene (sve je to bio rezultat jednogodinjeg rada).

Maja 2005 godine najavljeni Windows Mobile 5.0 for Spartphone sadrao je vie novina nego njegovi prethodnici ali je i dalje ostao dosta nepopularan u krugu korisnika prvenstveno zbog PDA ureaja koji su dominirali u to vreme. Novine su bile iste kao i u Pocket PC.

Windows Mobile 5.0 for Smartphone

Tako smo stigli i do Windows Mobile 6 standarda, imena operativnog sistema za pametne telefone. Sem nekih vizuelnih nadogradnja najzad je Microsoft predstavio i neka nova sistemska reenja zahvaljujui kojima je uspeo da zarati sa Symbian S60 operativnim sistemom za vei udeo na tritu. Najzad je omogueno ne samo itanje Office dokumenata neko i njihov modifikovanje (ali ne i kreiranje novog ovo nije vic). Ima rotacija ekrana, Wireless Manager (koji je za neko udo ak i dosta upotrebljiv), Windows Live, kodiranje memorijske kartice, bolji adresar, noviji Outlook, podrka za Exchange 2007. inilo se da je Microsoft ozbiljo shvatio platformu pamentih telefona nakon ega je usledila najava nove generacije pametnih telefona velikih proizvoaa.

INCLUDEPICTURE "http://mobilarena.hu/dl/cnt/2007-04/1526/wm6standard_2.jpg" \* MERGEFORMATINET Windows Mobile 6 Standard

Windows Mobile obaava zanimljivu budunost sa najavom novog operativnog sistema zasnovanom na kernelu CE 6.0, Photon. Ovaj operativni sistem koji se pojavio 2008 godine trebao je da ujedini Pocket PC i Spartphone platformu. Najavljene su modularna sklaita, fleksibilniji shell, podrka videotelefoniranju. [6]

Tako ekajui 2010 godinu Microsoft je ozvaniio dugo najavljen, usvakom pogledu inovativan operativni sistem za mobilne telefone Windows Phone 7 razvijen pod kodnim imenom Mango.8.2.3 Windows Phone 7 Microsoftova namera da novim operativnim sistemom preuzme veu kontrolu nad korisnikim interfejsom svog telefonskog softvera. elja je da se ostavi vie prostora za inovacije hardverskim partnerima. Pored toga Microsoftova ideja je da ovim softverom napravi razliku izmeu buduih telefona i ranijih ponuda telefona i linih raunara.

Prva novina koju e svaki korisnik bomilnog telefona sa ovim operativnim sistemom uoiti je njegov korisniki interfejs. Da bi interfejs uinio linijim Microsoft se oslonio na koncept ahovske table ija su polja (tile) prilagodljiva i mogu se automatski aurirati informacijama s telefona ili interneta. Neka polja se auriraju automatski kako bi prikazivala najee kontakte ili lokalne informacije, dok se druga mogu prilagoavati runo. Polja se mogu i grupisati u tematske celine (hub), na primer, stranu s kontaktima nazvanu ljudi (people) ili stranu sa slikama nazvanu slike (pictures). Ostale celine su kancelarija (office) koja sadri funkcije za beleke i sinhronizovanje dokumenata s raunarom; igre (games) koja se integrie sa mrenom zajednicom igraa konzole Xbox i muzika+video (music+video) koja sinhronizuje pesme i video snimke sa duboksom Zune i prodavnicom muzikog softvera. I pored ovih mogunosti personalizacije neki aspekti svakog Windows Phonea bie isti. Svaki ureaj koji koristi Windows Phone 7 Series imae tri dugmeta: START (koje omoguava brz pristup svim pomenutim poljima), Search (jer ete tako nalaziti telefonske brojeve) i Back (vraanje korak nazad). Vrlo zanimljiva i korisna novina operativog sistema je i da on prepoznaje adrese u dolaznoj elektronskoj poti ili stavkama kalendara, i pretvara ih u linkove prema Bing Mapsu.

Interfejs sistema raspolae ekranskom qwerty tastaturom i podrava upravljanje dodirivanjem s etiri prsta na isti nain kako to radi i Windows 7 za PC. Jo jedna funkcionalnost pozajmljena od personalnih raunara je i browser: on se zasniva na istom kodu koji koristi Internet Explorer. Prikazana grafika odaje utisak prostornosti, jer se koriste tanka slova i veliki naslovi sainjeni od samo jedne rei koja oznaava temu svakog ekrana dan, lokal, muzika itd. Tekst se prikazuje korienjem preciznije tehnologije za prikazivanje slova Cleartype, koja omoguava subpikselsko pozicioniranje.

Prva verzija operativnog sistema Windows Phone 7 Series ni dalje nemaju podrku za Adobe Flash. Po ovome se Microsoft razlikuje od Applea, iji iPhone takoe ne podrava Flash, ali ga nee podravati ni ubudue.

Prvi put objavljen je i softverski komplet za razvoj kako bi operatorima mobilne telefonije i drugima bilo omogueno da svojim telefonima dodaju nove usluge i aplikacije.

Iako novi sistem vie istie funkcije nego aplikacije namera Microsoft-a je da vrsto kontrolie korisniki interfejs za Windows Phone 7, u telefone e moi da se uitavaju aplikacije i igrice drugih proizvoaa koje su dobile Microsoftov sertifikat kroz celinu nazvanu "pijaca" (marketplace). Kompaktibilnost se prethodnim Windows Mible aplikacijama nije podrana. [6]

8.3 SYMBIAN

Prava revolucija u svetu mobilne telefonije desila se sa pojavom Symbian OS-a, prvog pravog i ujedno najpopularnijeg operativnog sistema za mobilne telefone, koji sadri mnotvo opcija i omoguava instaliranje dodatnih aplikacija. 1998 godine, formirano je partnerstvo izmeu svetski poznatih proizvoaa mobilnih telefona i pocket PCa, Ericsson, Nokia, Motorola i Psion Software, nazvano "Symbian Ltd.", u cilju ispitivanja priblinosti PDA raunara i mobilnih telefona. I ako su do tada razvijani operativni sitemi pod nazivom EPOC 1-3 (1997), odmah zatim i EPOC verzija 4 (EPOC Release 4 - ER4), i verzija ER5, prema osnovanom partnerstvu verzija 6 je svetlost dana ugledala pod nazivom "Symbian OS v6.0". Daljim razvojem, preko verzije 6.1 , 7.0, 8.0 (2004), 9.0 , sve do verzije 9.1 koja je nastala poetkom 2005. godine, tako da danas Symbian OS platforma besprekorno radi na mnogim mobilnim telefonima novije generacije.

Meutim, velike kompanije koje su udruile svoje snage podelili su se i nastale su podverzije ovog OS-a. Najvei broj ovih telefona izaao je iz Nokije (tzv. Nokia Series 60 platforma, na koju se uglavnom i misli kada se kae Symbian), a nekoliko modela izbacili su i Samsung i Sony Ericsson (UIQ platforma, ni priblino popularna kao Series 60). Nokia je jedno vreme razvijala i Series 80 platformu, a na Azijskom tritu postoji i NTT DoCoMo FOMA platforma, ali one nisu posebno znaajne. Nokia je toliko unapredila i popularizovala Symbian OS da veina njenih telefona proizvedenih zadnjih godina dolaze sa Symbianom, a to su ujedno i najmoniji i najpopularniji telefoni na tritu (bili / jesu kome kako). Jedini konkurent ovom operativnom sistemu bio je Windows Mobile (danas nam je tu Android, Samsung BADA, Windows Phone 7, iPhone, ), ali koji nije toliko popularan van SAD-a, a tome doprinosi i skroman izbor dodatnih aplikacija. Poslednja verzija Symbian operativnog sistema je 9.

Dakle, prva prava verzija Symbiana (Series 60 platforma) je verzija 6 i ubrzo nakon toga 6.1, gde spadaju npr. Nokia 7650, 3650 (koji su najavili revoluciju u svetu mobilnih telefona), kao i prvi Symbian telefon Nokia 9210 Communicator.

Zatim se 2003. pojavio Symbian OS 7.0 i veliki broj telefona ga je prihvatio i usledila je podela na platforme:- UIQ (Sony Ericsson P800, P900, P910, Motorola A925, A1000), - Series 80 (Nokia 9300, 9500), Series 60 (Nokia 6600, 7310, 6670) - FOMA telefona u Japanu.

2004. se pojavljuju Symbian OS 8 i 8.1. Doneli su par noviteta u softveru u odnosu na v7 (najuoljiviji je bolji dizajn), ali su sve aplikacije ostale kompatibilne, a za ove dve platforme postoji veliki broj aplikacija. Usledila su i velika unapreenja u hardveru ekrani sa 262000 boja, procesori na 220 Mhz, slobodna RAM memorija od 10 MB do ak 33 MB (kod N70), Ova platforma je i dalje veoma aktuelna, no popularnost polako opada s obzirom da je se

2005 godine pojavio Symbian OS 9.1 a 2006. godine i 9.2. Razlika izmeu os8 i os9 je ogromna, nijedna aplikacija nije kompatibilna, uveden je novi format za instalacije sisx, koji trai da svaka instalirana aplikacija bude sertifikovana od strane Nokije, to velikim proizvoaima i nije neki problem, ali mali developeri imaju velikih problema da puste u promet svoj freeware aplikacije. Nova platforma je mnogo monija od prethodne, a i telefoni koji dolaze uz nju su hardverski jai procesor na 330 369 Mhz, slobodna RAM memorija ide od oko 20 pa i preko 40 MB, veliki ekrani sa 16 miliona boja, WiFi, vei memorijski prostor,

U os 9.x uvedena je zatita koja onemoguava brkanje po sistemskim folderima i nemogunost mnogih runih izmena u sistemu. Ona slui da se spree virusi (u ovome je uspela) i piraterija. [7]9 . BUDUNOST9.1 SAMSUNG BadaIdeja Bada platforme jeste da zameni postojee SAMSUNG touchscreen telefone koji nisu imali napredan operativni sistem. Bada OS baziran je na TouchWiz korisnikom interfejsu, a namenjen je iskljuivo touchscreen smartphone mobitelima

Samsung je iskoristio iskustvo korisnika za dizajn korisnikog interfejsa. BADA operativni sistem izgleda kvalitetno, a one najbitnije opcije kao to su copy, paste, pinch-to-zoom, pregled interneta u tabovima su takoe prisutne, putanje video fajlova u DivX i Xivd formatu, e-mail klijent, Flash materijala, podrka Office i PDF fajlovima, Theathering i DLNA fukcija . Takoe, tu su najnoviji servisi socijalnih mrea i "lokacija". Naravno, na ovo treba dodati i iskoriavanje hardverskih komponenti zarad funkcionalnosti aplikacije. Ono to Bada sistem nema, jeste multitasking. Osnovni vid multitasking postoji, kroz rad sistemskih komponenti "iz pozadine", ali bilo kakve dodatne aplikacije nee moi da rade na ovaj nain. Sigurno da e se nedostatak multitaskinga etiketirati Bada telefonima kao mana, ali s obzirom da jedan iOS tri godine nije imao multitasking (ni sada nema klasian MT), da ga Windows Phone 7 nema, ini se da e Bada sistem moi da preivi bez istog, s obzirom da inicijalno nije ni namenjen da bude najbolji OS za mobilne ureaje. [8]A kako bi Samsung BADA postala jo privlanija programerima a zajedno sa tim i samim korisnicima zbog brojano poveanih aplikacija, ona postaje open source od 2012 godine.

9.2 MOZILLA Boot to GeckoReklo bi se da Mozilla namerava da se ukljui na trite mobilnih operativnih sistema, ukoliko novi projekat ove kompanije Boot to Gecko bude uspean. Pored toga to je (tipino) dobio bizarno ime, Mozilin Boot to Gecko projekat (B2G) je pokuaj da se razvije OS standardnim web tehnologijama za pametne telefone i druge mobilne ureaje.

Kreator poznatog pretraivaa eli da napravi nenamenski OS, operativni sitem koji nije vezan za odreeni specifian mobilni ureaj.

Mozilin Boot to Gecko ima jedan jednostavan cilj: "da nastavi da ide za ciljem izgradnje kompletnog, samostalnog operativnog sistema za otvoreni internet."

Mozilla e objaviti B2G izvorni kod kada bude razvijen, u tipino open source maniru Firefox programera.

Mozilla ima plan da uzme kod iz niih nivoa Google-ovog Android OS-a, i onda da gradi poseban korisniki interfejs i kolekciju aplikacija zasnovanih oko Firefox-ovog HTML Gecko endina za rednerovanje. [9]10. UPOREENJE OPERATIVNIH SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONERazlog za veliki uspeh smart telefona ne lei samo u poveanom broju funkcija njih treba i koristiti. Budimo realni: mnoge karakteristike dananjih smart telefona odavno smo ve sreli na drugim ureajima. Jedina razlika je u tome to su ih tada koristili samo ljubitelji tehnike, koje nije moglo da zastrai komplikovano rukovanje i nisu se plaili susreta sa IP i serverskim adresama, ili jednostavno nisu imali alternativu. Poneki prosean korisnik bi, iznerviran, verovatno ostavio svoj prvi smart telefon na stranu i opet se latio svog dobrog starog mobilnog telefona.

Taj problem, zbog koga je krug potencijalnih korisnika bio srazmerno mali, prvi je prepoznao Apple, proizvoa uven po lakoi rukovanja ureajima. Ako pitate eksperte za upotrebljivost (usability) ureaja koja je najbolja literatura za upoznavanje sa ovom temom, mnogi od njih e pomenuti i naela dizajna koje je postavio tim za razvoj iPhone-a. Razlog je jasan: od prve pojave Apple-ovih telefona svi proizvoai su obratili vie panje na lakou rukovanja smart telefonima. A poslednjih godina se zaista mnogo napredovalo. Pritom se ne radi samo o organizaciji menija, koji su najvaniji za lako rukovanje smart telefonom, nego je odluan doprinos dao i dalji razvoj hardvera. Moni procesori koji lake izvravaju naredbe korisnika, kao i ekrani koji se konstantno unapreuju i u stanju su da mnogo preglednije prikau sve vie informacija dva su oigledna polja na kojima je uinjen veliki korak napred.

10.1 Osam zlatnih pravilaPoboljanje rukovanja u odnosu na stare smart telefone potvrdie svaki korisnik. Ali, prilikom dizajniranja interfejsa ovek-maina koji treba da bude lak za rukovanje moraju se uzimati u obzir i naune direktive. Osam pravila Bena najdermana spadaju u obaveznu literaturu o upotrebljivosti ureaja, i posluie nam kao orijentacija u poreenju sistema. Stoga emo se ukratko osvrnuti na ta pravila:

1. Konzistentnost: Srodne funkcije, kao to su brisanje podataka ili unesenih informacija, moraju da funkcioniu u itavom sistemu i da imaju isti naziv.

2. Univerzalno rukovanje: Dok ste poetnik, za bri rad potrebno vam je vie uputstava prilikom rukovanja nego ekspertima preica.

3. Informativni feedback: Svaka komanda treba da bude propraena povratnom informacijom.

4. Zatvorenost: Svaka funkcija ima jasan poetak i jasan kraj koji vam se saoptava povratnom informacijom.

5. Izbegavanje greaka: Sistem prepoznaje greke pri unosu i pomae vam da ih korigujete.

6. Reverzibilnost: Svaki unos moete opozvati.

7. Korisnika kontrola: Sami zapoinjete odreene procese umesto da ekate reakciju ureaja.

8. Rastereenje kratkotrajne memorije: Stalno vidite sve neophodne informacije za rukovanje ni vie ni manje. [10]10.2 TEHNIKE KARAKTERISTIKE OPERATIVNIH SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE[13]

[14]

[12]

11. ZAKLJUAK

Kao to se moe videti razvoj operativnih sistema za mobilne telefone ulazi u svoju zlatnu eru i njihovo vreme tek nailazi to su prepoznali veliki a i manji proizvoai softvera operativnih sistema. Svaki proizvoa ima svoju viziju o tome kako treba da izgleda jedan moderan, moan, stabilan operativni sistem na mobilnim telefonima sa mnotvo aplikacija i servisa i takvim korisnikim interfejsom koji e sve ovo pribliiti i prosenom korisniku.

Svaki operativni sistem namenjen mobilnim telefonima ima svoje prednosti i mane, mada je to subjektivno. Poslovnim ljudima potrebne su poslovne aplikacije dok mladi ipak preferiraju operativni sistem koji nudi veliku podrku za multimedijom.

Kako vreme tee i samim napedkom hardvera i operativni sistemi e morati napredovati kako bi podrali nove mogunosti koje donose ova tehnika dostignua.

Koji je operativni sistem najbolji, koji je bolji od drugog ili ta je bolje koristiti? Teko pitanje dok je odgovor uvek subjektivan. Na triitu ima nekoliko operativnih sistema. Neki su tek uli u fazu razvoja, razvoj pojedinih je u jeku dok postoje i operativni sistemi ija se era polako zavrava posle dueg razvojnog perioda. Kako god bilo, potreba za novim operativnim sistemima nikad nee prestati, era pametnih telefona tek nailazi i siguran sam da emo videti jo mnogih zanimljivih reenja u ovom segmentu softverskog razvoja.12. LITERATURA[1] http://web.zpr.fer.hr/ergonomija/2005/tomisic/stanje.html[2] Slaven Brumec(2008),magistarski rad na temi Razvoj mobilnihinformacijskih sustava, Varadin, Sveuilite u Zagrebu Fakultet organizacije i informatike Varadin[3] - http://www.prekoramena.com/t.item.258/mobilni-telefoni-od-morzeove-azbuke-do-zvezdanih-staza.html[ 4 ] http://mobilarena.hu/teszt/android_fejlodestortenete/android_tortenelem.html[ 5 ] Miroslav ajji, Bogdan Brki :Modeli sigurnosnog rjeenja za mobilne ureaje zasnovanih na Android operativnom sistemu, 17. Telekomunikacioni forum TELEFOR 2009, Srbija, Beograd novembar 24 26. 2009[ 6 ] http://infoter.eu/cikk/it_biztonsag_mobil_operacios_rendsyerek_elemzes[ 7 ] http://www.mobilize.rs/2007/09/07/kratak-razvoj-symbiana[ 8 ] http://mobile.benchmark.rs/mobiln/telefoni/samsung-bada[ 9 ] - http://www.tehnoguru.info/vesti-mainmenu-27/7726-izgleda-da-mozilla-razvija-mobilni-operativni-sistem-[10] - http://connect.pcpress.info/connect-03-11/mobilni-operativni-sistemi-koliko-su-prilagodeni-korisniku/[11] - http://logout.hu/cikk/mobil_oprendszerek_egymas_ellen/eloszo.html[12] - http://www.mascobz.com/windows-phone-7-vs-iphone-os-4-0-vs-android-2-1-vs-windows-mobile-6-5/[13] - http://lekanbaruwa.wordpress.com/2011/04/14/windows-phone-7-vs-ios-vs-android/[14] - http://sharpestminds.blogspot.com/?m=1feeds/posts/default?alt=rss