774 FINSKA

Saobraćaj je najgušći u ji. delu zemlje. Osnovnu komunika­cijsku mrežu čine automobilski i kolski putevi, dugi 69 829 km (1968) od toga je prvog reda 39 367 km i 86 km auto-strada. Preovlađuje automobilski transport. Na severu od Rovanjemija (Rovaniemi) izgrađen je tzv. Veliki arktički pat (dug 460 km) pušten u saobraćaj 1929. Izlazi sa dva kraka na obalu Barencovog mora — u Pečengi (SSSR) i Ćirkenesu (Kirkenes, Norveška). Izgubio je svoj prvobitni značaj posle predaje Pečenge SSSR, pa je posle II SR od ovog puta izgrađen novi krak od Ivala (južno od jezera Inari) do Porsangerfjorda u Norveškoj, koji, takođe, izlazi na obalu Barencovog mora. Železničke pruge duge su 5618 km (1968), pretežno su u južnoj polovini F., od čega je 74 km u privatnom vlasništvu. Dve glavne pruge vode od Finskog za­li va na sever. Zapadna, od luke Helsinkija, odnosno Turkua, od kojih se odvaja više krakova na zapad i izlaze na Botniski zaliv, i istočna, koja ide od luke Kotke od koje se odvaja više krakova ka istoku i tri prelaze u SSSR. Te dve glavne pruge povezane su međusobno sa 4 poprečne. Severno od grada Oulua vodi svega jedna pruga do Tornija, odakle se odvaja krak za Švedsku, a od Kemija preko Rovanjemija za Kandalakšu (SSSR) na Belo more, koji je 1940. spojen sa prugom Lenjingrad—Murmansk u SSSR. Širina koioseka finskih pruga ista je kao i u SSSR (1,524 m). Unutrašnja plovidba brodovima na rekama, jezerima i kana­lima obavlja se na dužini od 6645 km (1968), a splavarenje na 41 $00 km vodnog puta kojim se prevozi drvo. Više jezera je međusobno povezano plovnim rekama i kanalima. Finska je 27. IX 1962. iznajmila SSSR na 50 godina deo kanala koji po­vezuje jezero Sajma sa Viborgom u SSSR; istim ugovorom F. je dobila pravo korišćenja istog kanala na teritoriji SSSR. Po­morski saobraćaj razvijen je iz luka Finskog i Botniskog zali va. Pristup lukama otežan je zbog mnogobrojnih dužobalskih pli­ćaka i podvodnih i nadvodnih stena. Zbog leda plovni period zimi je ograničen naročito sa severnim lukama Oulu i Kemi u Botniskom zalivu i sveden na oko 6 meseci godišnje. Glavna uvozna luka je Helsinki. Izvozne luke Kotka (namenjena izvozu drveta, celuloze, papira i drvenih kuća), zatim Hanko i Turku otvorene su i zimi za promet uz pomoć ledolomaca. Trgovačka pomorska flota ima ukupno 1 300000 BRT (1969); na tankere otpada 425 899 BRT. Promet u svim pomorskim lukama 1968. iznosio je 22415180 t robe (ukrcano 11189030 t, iskrcano 11226150 t). Vazdužni unutrašnji saobraćaj je razvijen; domaće vazduhoplovno društvo Suomi Airlines povezuje sve veće grad­ske centre F., a međunarodni se odvija iz Helsinkija. U sever- nom delu F. u Laponiji saobraćaj se dobrim delom obavlja so­bovima.

Stanovnici su, pretežno, Finci (92,4%) ugro-finskog po­rekla, zatim Šveđani (7,4%) u zapadnom primorskom pojasu. Manje etničke grupe su Kareli u istočnom delu F., Tavasti u centralnom, a Kveni i Laponci na severu. Službeni jezik od 1919. je finski i švedski. Pismenost je među najvećim u svetu, oko 99% odraslih stanovnika. U gradovima živi 26,6% st. Seoske kuće su, pretežno, od drveta sa poznatim parnim kupatilima (sauna). Naseljenost je neravnomerna : najgušća na jugu, a najređa na severu gde na polovini površine F. živi svega 1/8 st. — Glavni grad je Helsinki (v.). Ostali veći gradovi i privredni centri su Tampere (191 367 st; 1968), Turku (192 658 st.), Oulu (83 190 st.) i Espo {Espoo, 84 934 st.). Na severu je najveći grad Rovanjemi (27 867 st.), glavni upravni i privredni centar Laponaca sa tržiš­tem kože. Značajne su i luke Hanko (6971 st,) i Kotka (33 553 st.) u Finskom zalivu, a Tornio (3403 st.), Kemi (30 381 st.) i Vasa (48 973 st.) u Botniskom. — Državno uređenje. Po Ustavu od 17. VII 1919. F. je republika predsedničkog tipa. Pred- sednik Republike, koji se bira na 6 godina posredno preko 300 poverenika koje biraju birači, ujedno je predsednik izvršne vlasti (vlade) i vrhovni komandant oružanih snaga. Zakonodavnu vlast ima jednodomna skupština od 200 poslanika koji se biraju na 3 godine. Administrativno F. je podeljena na 12 pokrajina (Lääni). Alandska ostrva čine autonomnu pokrajinu F. s posebnim zako­nodavnim i izvršnim organima. U spoljnoj politici F. je prokla- movala kurs neutralnosti (sa SSSR je sklopila 1948. ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći). U političkom životu zemlje aktivno deluje više partija. U koalicionoj^vladi od 1968. učestvuje Agrarna unija, Konzervativna partija i Švedska narodna partija. Član je UN od 14. XII 1955. I. b.

privreda. Finska je razvijena industrijsko-poljoprivredna zemlja, sa bruto nacionalnim dohotkom po stanovniku od oko 1600 S (1967). Najveće bogatstvo F. su šume, koje pokrivaju 64,6% površine zemlje po čemu je F. među prvim zemljama u Evropi. Obradive površine zahvataju 8,2%, livade i pašnjaci ^ì3%3 a ostali deo je neplodno i neobrađeno zemljište (25,9%). — Poljoprivreda. Iako su obradive površine zemlje male, poljoprivreda je značajna privredna grana F. Zemlja se obrađuje

modernim mašinama uz znatnu upotrebu veštačkih đubriva. Najviše se proizvodi krompir, zob, ječam, raž, pšenica, šećerna repa, krmno bilje, ali u nedovoljnim količinama, pa se žitarice uvoze. Stočarstvo je značajnije od ratarstva, čiji se proizvodi prerađuju (sir, maslac) i delom izvoze. Najviše se gaje goveda, a manje ovce, svinje, konji i sobovi. Seoska poljoprivredna doma­ćinstva organizovana su u zadruge, od kojih neke imaju i sopstvene fabrike za preradu poljoprivrednih proizvoda (sir, maslac, koža, šećer). Ribarstvo je razvijeno na moru (bakalar, sleđ) i jezerima (losos, pastrmka). Više fabrika ribljih konzervi prerađuju poznati specijalitet sleđ. Ukupni ulov ribe iznosi 70 600 t (1968).

Rudarstvo. Rudna bogatstva F. su mala. U nešto većim količinama ima bakra (proizvodnja čistog metala 36 000 t, 1969), cinka (68 000 t), gvozdene rude (418 0801) i sumpora (341 000 t), a u manjim olova, molibdena, magnezita, zlata, srebra, kobalta, vanadijuma, titanijuma, hroma, azbesta, grafita, kaolina i kvarca. Otkrivena su i znatnija ležišta nikla.—Elektroenergije je 1969. proizvedeno 19 980 miliona kWh, od toga u hidroelektranama 11 629 miliona KWh.

Industrija je razvijena, ali su preduzeća mala, pretežno, do 50 radnika. Na prvom je mestu drvna industrija sa mnoštvom pilana i fabrika za preradu drveta (šper-ploče i dr.) po čemu zauzima prvo mesto među izvoznicima u svetu. Razvijena je industrija celuloze (proizvodnja 3 737 5001, 1968), drvenjače (1 743 000 t), papira (3 461 Ooo t), nameštaja, drvne građe i spe- cijalizovana industrija za izradu drvenih kuća. Razmeštena je u celoj južnoj polovini F. Ostala industrija razmeštena je, pre­težno, u gradovima na obalama Finskog i Botniskog zaliva. Crna metalurgija razvija se na osnovu prerade uvoznih sirovina. Pro­izvodnja sirovog gvožđa i ferolegura iznosi 1 038 0001 (1968) i čelika 394 008 t. Metalurgija obojenih metala prerađuje, uglav­nom, bakar sa topionicom u Harjavalti i rafinerijom u Poriju (rafinirani bakar 34 0001, 1968), a manje olovo, cink i alumi- nijum. Mašinska i metalna industrija proizvode lokomotive (Tampere), razne motore (Pori, Vasa, Turku), postrojenja i opremu za drvnu i industriju papira, brodske motore, železnička postrojenja i materijal te razne poljoprivredne mašine i alatke (Helsinki). Razvijena je brodogradnja sa većim brodogradiliš­tima u Helsinkiju, Turku, Poriju i Vasi. Tekstilna industrija ima manji značaj (pamuk, vuna, sintetička vlakna). Važna je industrija šibica (izvoz), stakla, porculana, keramike i hemijska. Ima i ne­koliko fabrika za preradu kože, obuće, gume, cementa, duvana, šećera, piva, sapuna, boja i veštačkog đubriva. Postoje i dve rafinerije koje prerađuju uvoznu naftu.

Spoljnotrgovinski odnosi su razvijeni. Finska je član Nor­dijskog saveta i pridruženi član Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu — EFTA (European Free Trade Association). Primljena je 28. I 1969. za člana Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD, do i960. Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju, OEEC). Finska izvozi drvo, drvne industrijske proiz­vode i papir (oko 75% od celokupnog izvoza), brodove i sto­čarske proizvode, a uvozi mašine, vozila, ugalj, naftu i žitarice. Spoljna trgovina obavlja se oko 90% morskim putem. Ukupna vrednost izvoza iznosi 2306 miliona $, a uvoza 2637 miliona $ (1970). L. M.

ISTORIJA. — Početkom naše ere Finci prelaze Finski zaliv, potiskuju Laponce i naseljuju južne delove današnje F. Do kraja VII v. proširuju se do Ladoškog jezera. U IX—XI v. Fince na­padaju Normani (v.). Švedski kralj Erik IX (Sveti) preduzeo je 1157. pohod u F., delimično je pokorio i nametnuo Fincima hriš- ćanstvo. Švedski kralj Birjer (Birger Jari av Bjalbo) osvojio je 1249—50. južni deo F., ali se sukobio sa Novgorodom (v.). U trećem pohodu (Karelijski rat) 1293—1323. Švedska je anek­tirala južni deo F. i pomerila svoje granice do Ladoškog jezera. Posle pokušaja Novgorođana da osvoje F. (1310. i 1318), Ore- hovskim (Šliselburškim) mirom 1323. ona je pripala Švedskoj.

U sastavu Švedske F. je kneževina. Od 1362. učestvuje u iz­boru švedskog kralja. Posle ustanka 1434—36. i finski seljaci stiču predstavnike u švedskoj skupštini. U švedsko-danskim ratovima (v.), u XVI—XVII v., Danci često upadaju na teri­toriju F.

Finska je za Rusiju, u njenoj borbi sa Šveđanima za izlaz na Baltik, bila od posebnog značaja. U severnom ratu 1700— 21 (v.) F. su od 1714. do 1721. držale pod svojom okupacijom ruske trupe. Mirom u Nistadu (Nystad — Usikaupunki, Uusi- kaupunki) 30. VIII1721. Rusija je dobila istočnu F. sa Viborgom i Keksholmom (Kexholm — Priozjorsk, IJpuo3epcK), a ostali deo vraćen je Švedskoj. U rusko-švedskom ratu (v.) 1741— 43. ruska vojska je bez otpora zauzela celu F. Mirom u Obuu (Abo, Turku) 18. VIII 1743. Rusija je dobila finske oblasti do r. Kimene (Kymmene älv — Kimi).

FINSKA