Нова књига о ранохришћанској Салони (Евијан Дигве) Насеље грчког порекла било је у средини и у два маха оно се проширило према западу и истоку. У време касног царства или у ранохришћанско доба унутрашње зидине између ова три дела града, у свом јужном делу биле су одстрањене. Дигве констатује и малобројност споменика из прехришћанског доба Салоне и то преписује верској нетолеранцији првих хришћана. Наводи пример кипа бога Меркура са којег су хришћани скинули натпис и светилиште богиње Немезис који су хришћани преуредили за ораториум у част мученика погубљених уарени амфитеатра. У ранохришћанском кварту до северних зидина града биле су изграђене три базилике, а у њиховој је близини остала сачувана зграда у којој се се за време прогона цара Диоклецијана хришћани тајно окупљали под вођством бискупа – мученика св Дујма. У време бискупа Дујма хришћани су се окупљали у згради приватних купатила (Дигвеов ораториум А) и овде су под Дигвеу први хиршћани пре изградње базилике обављали обред крштења. У правоугаону просторију верници су уградили полукружни зид иза олтара, а након 313. године и преграду која је делила свештеника од верника. Убрзо је на паганском светилишту изграђен Дигвеов ораториум Б. Најстарију базилику Дигве датује у 4. век (basilicae urbanae), а Симферије – Есихијева базилика имала је три брода. Зграда северно од базилике била је бискупска палата за становање и обављање побожних дужности.
