P E TA K , 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 , b r o j 5 0 9 3 , g o d i n a X V, c e n a 3 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a www.danas. rs

Mokranj~evi dani, 46. put u Negotinuod 9. do 15. septembra

San i java u srpskom SalcburguM okranj~evi dani broj 45 bi}e sve~ano

otvoreni 9. septembra u 17 sati u Mo-kranj~evoj rodnoj ku}i. Nakon po-

zdravne re~i dr Vlajka \or|evi}a, predsednikaop{tine Negotin, besedu }e odr`ati violinista Ste-fan Milenkovi}. „Paralelne niti“ ovogodi{njeg iz-danja Mokranj~evih dana otvori}e Predrag Mar-kovi} - ministar kulture, informisanja i informa-cionog dru{tva Republike Srbije. [estu rukovetStevana St. Mokranjaca izve{}e u~esnici natpeva-vanja, negotinski horovi Crkve Svete Trojice i M[Stevan Mokranjac.

Sve~ano zatvaranje festivala najavljeno je za15. septembar u Domu kulture Stevan Mokra-njac, nakon {to Nacionalni ansambl Kolo izvedescensko-muzi~ki prikaz Svedo~anstva sa Kosovai Metohije. Tokom zatvaranja bi}e dodeljena pri-znanja ovogodi{njeg Festivala, a zavr{nu re~ ima-}e selektorka Mokranj~evih dana dr Branka Ra-dovi}. Festival }e zatvoriti dr Vlajko \or|evi}.

- Na{ cilj je da se stvori pozitivan odjek u sa-moj sredini, odnosno da Negotin bude jezgro na-{ih de{avanja u septembru i da postane na{ Salc-burg. To su neki dalekose`ni ciljevi, mo`da nere-alni i vizionarski, ali na{i koraci }e sigurno i}i utom pravcu - komentari{e Branka Radovi} po-tencijalnu budu}nost ove manifestacije.

Muzi~ki legat Negotina i Srbije najve}emsrpskom kompozitoru i dirigentu Stevanu Stojanovi}u Mokranjcu

Violinista Stefan Milenkovi}govori}e ovogodi{nju besedui izvesti koncert uz pratnjuIstre Pe~vari

II p e t a k , 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .mokranj~evi dani

M inistarstvo kulture, informisanja iinformacionog dru{tva RepublikeSrbije sa velikim zadovoljstvom is-

punjava svoju obavezu, a to je da podr`avamanifestacije koje se temelje na kulturnojba{tini Srbije, i jo{ bitnije, kulturnu ponuduna{e zemlje uspe{no objedinjuju sa turisti~-kom, {to Mokranj~evi dani uspe{no ~ine ve}46 godina. U Negotinu }e se, ove godine, po-red u~esnika iz Srbije okupiti i horovi iz Slo-venije, Makedonije i Belorusije, i bi}e mi ve-liko zadovoljstvo da u petak budem sa umet-nicima.

Predrag Markovi}, ministar kulture, informisanja i informacionog dru{tva RS

POSEBNO IZDANJE LISTA Danas Urednik Dragan Sto{i} deo tekstova Svetlana Buji{i}

marketing Vesna La}arak prelom Slobodan Srem~evi}

Op{tina Negotin nalazi se na istoku Srbijena trome|i Srbije, Rumunije i Bugarske,~ini je 38 mesnih zajednica a 39. je grad

Negotin. A, grad Negotin je grad junaka (hajdu-ka Veljka Petrovi}a), muzike i pesme (StevanaStojanovi}a Mokranjca), vina i ljubavi i dobrihljudi. Negotin je na{ i va{ grad, ka`e dr Vlajko\or|evi} - predsednik op{tine Negotin.

- Lokalna samouprava op{tine Negotin ula`evelike napore, naravno i zna~ajna nov~ana sred-stva, da obogati kulturni sadr`aj `ivota u op{tinii gradu. Sva kulturna de{avanja realizuju se krozaktivnosti i u organizaciji Doma kulture „StevanMokranjac“. Svakako najzna~ajnija kulturna ma-nifestacija u na{em gradu i na{oj op{tini jeste fe-stival Mokranj~evi dani koji }e ove godine, 46.put biti odr`ani od 9. do 15. septembra. Op{tinaje i ove godine za programski sadr`aj Mokranj-~evih dana izdvojila dva miliona dinara. Poredtoga, op{tinska samouprava organizovala je i fi-nansirala koncert Sanje Ili}a i Balkanike, koji jeodr`an 8. septembra, dan pred otvaranje Festiva-la - dodaje \or|evi}.

- Kad govorimo o Mokranj~evim danima ne

smemo da izostavimo i da ne ka`emo da je odpro{le godine, od 45. izdanja Mokranj~evih dana,Ministarstvo kulture Republike Srbije ravnoprav-ni partner u organizaciji Mokranj~evih dana i za-jedno sa op{tinskom samoupravom i doma}in fe-stivala. To festivalu daje jednu novu dimenziju,bogatiju i kvalitetniju programsku i organizacio-nu strukturu - tvrdi sagovornik Danasa.

Prema njegovim re~ima, perspektivu razvojaove op{tine Negotinci vide kroz ~uvanje, po{to-vanje i promociju svoje kulturne tradicije, krozponudu raznovrsnih turisti~kih sadr`aja, kao ikroz razvoj proizvodnje i ponude zdrave hrane idobrih vina. Na`alost, veliki potencijali nedovolj-no su iskori{}eni. Negotin nema dovoljno sred-stava da ulo`i u pobolj{anje infrastrukture kakobi privukao turiste.

- I zato i ove godine kao i pro{le i kao {to }emoi svih narednih godina, podse}am resorna mini-starstva Republike Srbije da je krajnje vreme danam se pomogne u svakom pogledu - zavr{ava\or|evi}. S. B.

Mokranj~evi dani, 46. put u Negotinu od 9. do 15. septembra

„Paralelnim nitima“ do Salcburga

Branka Radovi}, selektorka Festivala Darinka Mati} Marovi}, predsednica programske komisije

^uvanje kulturne ba{tine

Grad junaka, muzike, vina i ljubavi

Dr Vlajko \or|evi}, predsednik op{tine Negotin

Ovogodi{nje, 46. izdanje Mokranj~evih da-na bi}e odr`ano od 9. do 15. septembra uDomu kulture „Stevan Mokranjac“ u Ne-

gotinu. Prema re~ima Branke Radovi}, selektor-ke Festivala, koncepcija ni ove godine ne izlazi izonoga {to se zove Mokranjac i njegova tradicija.

- Prevasodno je prisutna horska muzika, ta-ko da }e nastupiti na{i najbolji horovi, me|u ko-jima je Hor Lola koji je pobedio pro{le godine,pa ove godine ima celove~ernji koncert, kao iprofesionalni Hor RTS koji je za{titini znak Fe-stivala. Imamo i potpuno neafirmisane horove imlade izvo|e~e kojima `elimo da uka`emo po-verenje. Program sadr`i sve muzi~ke `anrove,instrumentalnu i klavirsku muziku. Na Festival}e kao besednik do}i Stefan Milenkovi} zbog iz-uzetne umetni~ke sposobnosti i duboke posve-}enosti humanitarnom radu. Tako|e, na Festi-valu }e nastupiti i Ansambl Sveti \or|e, kao iTrio Anima iz Ni{a, koji }e odr`ati oma` KostiBabi}u. Naravno, prisutna je i opera, tako da }ebiti izvedeno moderno, komi~no delo Mandra-gola. U tom vrlo {arolikom programu dodaje setemelj, a to je ~isti folklor. Jedan }e biti odr`an uMokranju, odakle su potekli Stevanovi roditelji.Drugi folklor }e tuma~iti Ansambl Kolo, koji imaspecijalni kosovski program. Pored muzi~kogprograma, ovogodi{nji Festival sadr`i i likovni,knji`evni i nau~ni program, jer smo eleli da ob-uhvatimo sve, a da nijednu liniju ne ispustimo.Ove paralelne niti oboga}uju Festival, na kom jepodjednako zastupljena svetovna i duhovna mu-zika. Smatram da je ovo sigurno jedan od naj-zna~ajnijih Festivala van Beograda i jedan odbrendova koji ima {anse da se izveze u svet. Na{cilj je da se stvori pozitivan odjek u samoj sredi-ni, odnosno da Negotin bude jezgro na{ih de{a-vanja u septembru i da postane na{ Salcburg. Sdruge strane, cilj je i da to {to se stvorilo u Nego-tinu ima {anse da oplodi svet. To su neki daleko-se`ni ciljevi, mo`da nerealni i vizionarski, ali na-{i koraci }e sigurno i}i u tom pravcu - poja{nja-va Branka Radovi}.

Darinka Mati} Marovi}, predsednica pro-gramske komisije izrazila je veliko zadovoljstvoradom i idejama Branke Radovi}, koja je mnogopobolj{ala Mokranj~eve dane.

- Ove godine na Festivalu u~estvuje 11 horo-va koji su izabrani po svom kvalitetu, na osnovunjihovim biografija, mog iskustva i iskustva

ostalih u Odboru Mokranj~evih dana, koji suslu{ali ove horove. Mislim da je na{ najrepre-zentativniji Hor RTS, koji ima dugu tradiciju. Iove godine }e biti natpevavanja horova, koje }ebiti odr`ano 9. septembra. U sve~anom deluotvaranja Festivala u~estvova}e Hor Svete troji-ce i Hor Muzi~ke {kole Mokranjac. Hor iz nego-tinskog hrama Svete Trojice }e i 13. septembrapevati duhovnu muziku, dok }e Hor RTS nastu-piti 14. septembra pred zatvaranje Festivala,dok }e ga Ansambl Kolo zatvoriti 15. septembra.Mislim da }e svi ovi horovi kvalitetom koji sudosad pokazali i izvo|enjem muzike uveli~atiovogodi{nje Mokranj~eve dane, kao i da }e mu-ziku Stevana Mokranjca dobro primiti slu{aociu celom svetu. Negotin je rodni grad StevanaMokranjca, odnosno, grad junaka, muzike i pe-sme Stevana Mokranjca. @elimo da bogatimkulturnim sadr`ajem dovedemo {to ve}i brojljubitelja muzike i pretvorimo Negotin u srpskiSalcburg - dodaje Darinka Mati} Marovi}.

S. Buji{i}

Ku}a Stevana Mokranjca

IIIp e t a k , 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 . mokranj~evi dani

P re svega mo`emo ustvrditi da Mokranj~e-vi dani ne predstavljaju tek jednu sve~a-nost vi{e u nizu mnogih sve~anosti u Srbi-

ji koje su, veoma ~esto, samo izraz `elje nekoggrada ili sredine da se ima neka mesna sve~anost,bez obzira na to da li ona ima iole prihvatljivogopravdanja. Takva elja bi svakako obezvre|iva-la delo i zna~aj Stevana Mokranjca. Na protiv, za-misao o prire|ivanju ovakve sve~anosti, veomaprikladno nazvane Mokranj~evi dani, proisteklaje iz potrebe ne da se vrati nekakav dug, ve} da se

u rodnom gradu na{eg velikog stvaraoca na poljuzvu~ne umetnosti oda zahvalnost i pohvala zamnoge, umetni~ke tvorevine kojima je on dari-vao svoj narod, za sve zamisli koje je imao o ra-du na muzi~kom polju kod nas, za sve delatnostina raznim podru~jima iz oblasti muzike koje jestvarala~ki pokretao, mudro i trezveno, ose}aju-}i bilo svog naroda i povesnu nu`nost za upravotakvu delatnost...

Predrag Milo{evi} (1904-1988), kompozitor,dirigent i pijanista

PREDFESTIVALSKO VE^E, ~etvrtak 8. septembra- Koncert Sanje Ili}a i Balkanike, Gradski trg od 20.30 sati;

SVE^ANO OTVARANJE, petak 9. septembra- Pozdravna re~ dr Vlajko \or|evi} - predsednik op{tine Negotin, beseda

Stefan Milenkovi} - violinista, festival otvara Predrag Markovi} - ministarkulture, informisanja i informacionog dru{tva Republike Srbije; VI Rukovet (Stevan St. Mokranjac) - zajedni~ki nastup Hora hrama Svete Trojice i Hora M[ „Stevan Mokranjac“ iz Negotina (dirigent SuzanaKosti}), Mokranj~eva rodna ku}a od 17 sati;

- Izlo`ba Iz bogate zbirke muzeja Zepter u Beogradu, Galerija Doma kulture„Stevan Mokranjac“ u Negotinu (DKN) od 18 sati;

- Natpevavanje horova u DKN od 19 sati: Hor Orfej (Ljutomer, Slovenija,dirigent Romana Rek), Hor Mois Hason (Skoplje, Makedonija, dirigentTomislav [opov), Hor Salutaris (Minsk, Belorusija, dirigent Olga Janum),Hor Prepodobni Roman Slatkopojac (Pan~evo, dirigent Tatjana Krga) iAkademski hor SKC (Ni{, dirigent Suzana Kosti}); obavezna kompozicijaje Njest svjat (Stevan St. Mokranjac); iri ~ine dr Branka Radovi} - muzikolo{kinja, Milovan Pan~i} - dirigent i mr Nemanja Savi} - dirigent;SUBOTA, 10. septembra

- Izlo`ba slika „Eho muzike“, 12. likovna kolonija DKN, Galerija DKN od 18 sati;- Koncert Stefana Milenkovi}a - violina i Istra Pe~vari - klavir, DKN od 19 sati;- Koncert AKUD Ivo Lola Ribar iz Beograda, pobednika pro{logodi{njeg

Natpevavanja horova (dirigent Milovan Pan~i}), DKN od 21 sat;NITI TRADICIJE, nedelja 11. septembra

- Koncert Srpskog vizantijskog hora Mojsije Petrovi} iz Beograda, dirigentNikola Popmihajlov, crkva Svete Terojice (Mokranje) od 11 sati;

- Mokranje sa gostima - KUD Mokranjac, porta crkve Svete Trojice od 12 sati;- Koncert Srpska duhovna muzika Akademskog hora Obili} iz Beograda

(dirigent Darinka Mati} Marovi}), crkva Svete Trojice u Negotinu od 20 sati;PONEDELJAK, 12. septembra

- Nau~na tribina Recepcija stvarala{tva Stevana Stojanovi}a Mokranjca ukontekstu savremene pisane re~i o muzici (predava~ dr Tijana Popovi}Mla|enovi}, moderator dr Sonja Marinkovi}), Mokranj~eva rodna ku}aod 12 sati;

- Komi~na opera Mandragola (kompozitor Ivan Jevti}, reditelj SlobodanUnkovski, dirigent Vesna [ouc Tri~kovi}, zemunski Opera & teatar Madlenianum), DKN od 20 sati;UTORAK, 13. septembra

- Promocija knjige Muzi~ki zapisi autorke Gordane Kraja~i}, Mokranj~evarodna ku}a od 11 sati;

- Koncert Guda~a Svetog \or|a (koncert-majstor Marija [pengler Markovi}), DKN od 19 sati;

- Nastup Hora hrama Svete Trojice iz Negotina (dirigent Svetlana Krav~enko), crkva Svete Trojice od 21 sat;SREDA, 14. septembra

- Koncert Mladi laureati Listu (1811-2011) - u saradnji sa Jugokoncertom, M[ „Stevan Mokranjac“. Nastupaju Anastasija Vasi} (1997) - OM[ Josip Slavenski, Danilo Nedi} (1998) - SM[ J. Slavenski, Du{an Sretovi} (1995) -SM[ J. Slavenski, Isidora Sinadinovi} (2000) - M[ J. Slavenski, Ivan Ba{i}(1996) - SM[ Mokranjac, Marija Golubovi} (1990) - zavr{ila je ni u i srednjumuzi~ku {kolu Dr Vojislav Vu~kovi} u klasi Zorane ]ali}, a trenutno je student na klavirskom odseku FMU u Beogradu, u klasi Dejana Sinadinovi}a;

- Hor Radio-televizije Srbije izvodi Rukovete Stevana St. Mokranjca (dirigent Mladen Jagu{t), DKN od 20 sati;

- Ni{ki Trio Anima izvodi Posvetu Konstantinu Babi}u (Aleksandra Risti} -mecosopran, An|ela Brati} - flauta i Dragana \or|evi} - klavir), Mala scena bioskopa Krajina od 22 sata;SVE^ANO ZATVARANJE, ~etvrtak 15. septembra

- Koncert u~enika M[ „Stevan Mokranjac“ iz Negotina, M[ „Stevan Mokranjac“ od 12 sati. Nastupaju Nemanja Eri} (1994), Nata{a [uci}(1999), Anamarija Danilovi} (1997), Uglje{a Todorovi} (1994), Anita Dobri} (2002), Minja Markovi} (2000), Jovan Jovanovi} (1999), Milica Miri} (2001), Sini{a Kapri} (1995), Petar Pitarevi} (2000) i PredragRisti} (1995);

- Scensko-muzi~ki prikaz Nacionalnog ansambla Kolo - Svedo~anstva sa Kosova i Metohije; Sve~anost zatvaranja Festivala i dodela priznanja 46. Mokranj~evih dana (zavr{na re~ dr Branka Radovi} - selektorka, a Festivala zatvara dr Vlajko \or|evi} - predsednik op{tine Negotin), DKN od 20 sati.

G ovore}I o festivalu Mokranj~evi dani, jed-nom od najzna~ajnijih, pa i najstarijihsrpskih festivala, osvrnuti se, makar i na

kratko, na njegovu ~etrdeset{est godina duguistoriju i spomenuti sve ono {to se u njemu i okonjega de{avalo, prili~no je te`ak posao, imaju}I uvidu nu`na ograni~enja koja se name}u kad je upitanju prostor u dnevnoj {tampi. Na svu sre}u,jo{ uvek ima ozbiljnih dnevnih listova, {to je slu-~aj i sa listom Danas, koji prednja~e u prepozna-vanju vrednosti iz oblasti kulture I rado ustupajutaj, nama tako dragocen prostor.

Od svog osnivanja i prvih godina, kad se da-tumski vezivao za tradicionalni negotinski va{ar,a u programskom smislu, osim na muzi~ki, veli-kim delom oslanjao na folklorni sadr`aj, pa dodana{njih dana, ose}aju}i duh svoga vremena,na{ Festival je kao `ivi organizam evoluirao ukompleksno multikulturalno bi}e. Godinamanegovan, oplemenjivan, oboga}ivan prate}im, li-kovnim, knji`evnim, nau~nim i ostalim sadr`a-jima, festival Mokranj~evi dani danas predstavljareferentno kulturno `ari{te Srbije. Ali Mokranj-~evi dani nisu samo zbir faktografskih podatakavezanih za broj programa, spisak besednika, ho-rova, solista, umetnika, odnosno u~esnika Festi-vala, {to sigurno nije neva`no, oni su istovreme-no jedna velika porodica sastavljenih od ljudi ko-ji su kao kreatori, organizatori, saradnici i prijate-lji ulo`ili napor i energiju u tu misiju permanent-nog promovisanja Mokranj~evog dela. I upravozbog toga je i va`na ideja o {tampanju opse`nemonografije koju pripremamo povodom jubile-ja pedesetogodi{njice Festivala 2015. godine.Osim toga, na inicijativu selektorke Festivala, drBranke Radovi} i Doma kulture „Stevan Mokra-njac“, uz podr{ku programske komisije na ~elusa Darinkom Mati} Marovi}, a pod pokrovitelj-stvom Ministrastva kulture informisanja i infor-misionog dru{tva i op{tine Negotin, priprema-mo i snimanje dokumentarnog filma o `ivotuStevana Mokranjca. Raspisivanje me|unarod-nog konkursa za kompozitorsko delo koje }e pre-mijerno biti izvedeno na 50. festivalu, kao i pro-dukcija prvog srpskog baleta na muziku Mo-

kranjca, tako|e su ciljevi koje }emo realizovati uokviru velikog jubileja. Kad govorimo o jubileji-ma, treba spomenuti jo{ jedan, koji predhodi pe-desetogodi{njici Festivala, a to je stogodi{njicasmrti Stevana Mokranjca 2014. godine i tim po-vodom smo predlo`ili ministru kulture informi-sanja i informacionog dru{tva, Predragu Marko-vi}u da se ta godina proglasi godinom StevanaMokranjca, kao i da se uputi predlog organizaci-ji UNESCO da se 2014. uvrsti u kalendar zna~aj-nih godi{njica.

Na kraju, prirodno je da se Festival tokomvremena menja, kao {to se i menjao tokom svihovih godina. Kao {to su neki ljudi ulagali sebenekada, kao {to to rade danas, tako }e i u budu}-nosti neki novi ljudi na{e velike porodice Mo-kranj~evih dana, ~initi sinergiju neophodnu za`ivot Festivala.

Mr Milan Radosavljevi}, direktor Doma kulture Negotin

Unutra{njost ku}e Stevana Mokranjca

P R O G R A MMladi

laureati Listu

Anastasija Vasi}

Danilo Nedi}

Isidora Sinadin

Du{an Sretovi}

Ivan Ba{i}

Permanentno promovisanjeMokranj~evog dela

VIVp e t a k , 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

mokranj~evi dani

Nacionalni ansambl Kolo osnovala je vla-da Republike Srbije 15. maja 1948, sa ci-ljem da se profesionalnim i studioznim

radom neguju, koreografski uobli~avaju i umet-ni~ki obra|uju narodne igre, ~uvaju}i njihov ko-ren, stil i osnovni karakter. Kolo je, takvim pri-stupom u radu, potvrdilo da je ~uvar i ambasa-dor na{e tradicionalne umetnosti. U stvaranjuumetni~kog repertoara Ansambla u~estvaovalisu na{i, najeminentniji koreografi i kompozito-ri, kao i monogobrojni stru~ni saradnici (etno-muzikolozi, etnolozi, baletski umetnici i dr) koji

su izgradili prepoznatljivi umetni~ki stil, izra`enpre svega u raznoslikosti scenskih i muzi~kih ob-rada. Kolo je gostovalo na svim kontinentima ipriredilo vi{e od 5.000 koncerata, koje je pratilooko 10 miliona gledalaca, u najpresti`nijim dvo-ranama. Ansambl je nosioc presti`nih ordenja ipriznanja za svoj visoki doprinos u kulturi.

NA

TP

EV

AV

AN

JE POBEDNIK

NATPEVAVANJA 2010

Kamerni hor Orfej (Ljutomer, Slovenija)osnovan je 1989, a posve}en je izvo|e-nju kompozicija razli~itih stilskih od-

rednica, kao {to su gregorijansko pevanje i vo-kalna polifonija, ali je pre svega fokusiran nadela Jakoba Galusa i njegovih savremenika. Po-slednjih godina repertoar je pro{iren delima

Palestrine, Hajdna, slovena~kim narodnim pe-smama, duhovnom muzikom, kao i d`ezom.Hor je ostvario niz snimaka i u~estovao na broj-nim festivalima i takmi~enjima u zemlji i ino-stranstvu osvojiv{i niz nagrada. Tokom gosto-vanja u [paniji odr`ao je sedam celove~ernjihkoncerata koji je publika odli~no prihvatila.

Romana Rek studirala je na pedago{komi klavirskom odseku na Muzi~koj akademijiu Ljubljani. Od 1983. predaje violon~elo iklavir u Muzi~koj {koli „Slavko Osterc“ uLjutomeru, gde je 1989. osnovala Kamernihor Orfej, a od 1996. vodi i omladinski horM[ „Slavko Osterc“.

Kamerni hor Mois Hason (Skoplje, Ma-kedonija) nosi ime poznatog jevrej-skog kompozitora i dirigenta iz Sko-

plja koji je stradao u Drugom svetskom ratu,a osnovan je 2003. pod pokroviteljstvom Je-vrejske zajednice u Makedoniji. Prioritetovog hora je nega i o~uvanje stare tradicional-ne, duhovne i svetovne muzike Sefarda. Horna svom repertoaru tako|e ima i klezmermuziku, muzi~ke numere makedonskih au-tora, internacionalno muzi~ko stvarala{tvo,operski i operetski repertoar, koji je predsta-vio na brojnim koncertima, gostovanjima ihorskim takmi~enjima. Neki od nastupa za-bele`eni su na 14 CD i DVD izdanja.

Hor Mois Hason od samog osnivanja vo-

di maestro Tomislav [opov. Muzi~ku akade-miju je zavr{io u Ljubljani kod Danila [vara,a specijalizaciju na akademiji Santa ]e}ilijau Rimu, kod Franka Ferara. Dugogodi{nji je

dirigent Makedonske opere i baleta sa veli-kom internacionalnom karijerom. Vi{egodi-{nji je dirigent operskih ku}a u Istambulu,Izmiru i Ankari...

Kamerni hor Salutaris (Minsk, Belo-rusija) osnovan je 2007. Repertoarovog me{ovitog vokalnog ansam-

bla, ~iji su ~lanovi profesori, ekonomisti,umetnici, horski dirigenti i peva~i, raznovr-stan je - od renesansne liturgijske muzikedo modernih duhovnih ostvarenja, od tra-dicionalnih ruskih i beloruskih pesama dooriginalnih aran`mana narodne i pop mu-zike. Visok profesionalni nivo interpretaci-ja slo`enih programa potvrdio je niz kon-cerata u Sloveniji, [paniji, Belorusiji, Italiji,

Poljskoj i Bugarskoj, Nema~koj i Litvaniji,kao i priznanja kojima su odlikovani. Horje dosad snimio tri CD i jedan DVD.

Du{a i kreativni direktor hora Saluta-ris je Olga Janum. Talentovani nau~nik,kvalifikovani dirigent i harizmati~ni vo-|a, ona je nepresu{ni izvor novih ideja ispecifi~ne muzi~ke vizije. Zavr{ila je belo-rusku Dr`avnu muzi~ku akademiju 1994.kao diplomirani dirigent i peva~. Trenut-no vodi i hor pri pravoslavnoj crkvi Svihtu`nih radost u Minsku.

H or Prepodobni Roman Slatkopo-jac (Pan~evo, Srbija) postoji od2005. pri hramu Preobra`enja

Gospodnjeg u Pan~evu u kome je jo{ 1918.osnovano Crkveno peva~ko dru{tvo Ra-tar. Godine 1960. po~elo je sa radom Ra-tarsko mlado peva~ko dru{tvo. Osetiv{i po-trebu za mla|im sastavom starog peva~-kog dru{tva, po blagoslovu episkopa ba-natskog G. G. Nikanora, sve{tenik @eljkoMladenovi} osnovao je mu{ko peva~kodru{tvo, na dan Prepodobnog RomanaSlatkopojca 2005, koje je zbog velikog in-teresovanja 2008. preraslo u me{oviti an-sambl. Hor u~estvuje na bogoslu`enjima iobredima u hramu Preobra`enja Gospod-njeg kao i na gostovanjima po na{im ma-nastirima i crkvama, kao i na drugim sve-~anostima. Hor je 2010. izdao prvi kom-pakt disk.

Tatjana Krga diplomirala je na Fakultetumuzi~ke umetnostiu Beogradu 2002. na od-seku muzi~ke pedagogije. Od 1994. radi uBaletskoj {koli „Dimitrije Parli}“ u Pan~evukao profesor, a od 2002. do 2010. kao direk-tor {kole. Od 2006. dirigent je crkvenog ho-ra Prepodobni Roman Slatkopojac pri Hra-mu Preobra`enja Gospodnjeg u Pan~evu.

Akademski hor SKC Univerziteta uNi{u osnovao je novembra 1972.dirigent mr Radojica Milosavljevi},

a dugi niz godina uspe{no je nastupao {i-rom Jugoslavije i Evrope pod vo|stvom mrMilorada Veljkovi}a i Slobodana Dejanovi-}a. Od 1999. umetni~ki direktor i dirigentovog hora je dr Suzana Kosti}. Jedna od bit-nih komponenti rada je njegova program-ska orijentacija u pravcu vrhunskih i umet-ni~ki vrednih dela svih istorijskih epoha,doma}e i svetske horske literature uz osva-janje visokih interpretativnih dometa. Horje u~esnik mnogobrojnih festivala i dobit-nik najvi{ih priznanja i nagrada na festiva-lima u zemlji i inostranstvu. Hor je objaviodve LP plo~e, ~etiri CD izdanja i u~estvovaou velikom broju RTV projekata.

Dr Suzana Kosti} profesorka je FakultetaumetnostiUniverziteta u Ni{u. Diplomiralaje, magistrirala i doktorirala na FMU Uni-verziteta Sv. Kiril i Metodi u Skoplju. Diri-gent izuzetnog temperamenta i senzibilite-ta, koja je svoj talenat potvrdila u tuma~enjuvelikih vokalno-instrumentalnih dela.

H or AKUD Ivo Lola Ribar osnovan je 16. no-vembra 1944, od kada je odr`ao vi{e od3.000 koncerata u mnogim gradovima Sr-

bije i biv{ih jugoslovenskih republika, kao i u broj-nimi evropskim i svetskim dr`avama. Tokom vi{eod {est decenija postojanja kroz ovaj ansambl pro-{lo je blizu 9.000 peva~a, a ovaj hor tokom tih dece-nija vodio je veliki broj uglednih dirigenata. U~e-stvuju}i na doma}im i svetskim takmi~enjima i fe-stivalima Lola po pravilu, osvaja prve nagrade i pri-znanja za visoke doma{aje svog rada, postav{i vre-menom kulturni centar koji okuplja mlade i krea-tivne ljude i presti`na nacionalna institucija. Reper-toar ansambla ~ine sva zna~ajnija dela srpske i svet-ske duhovne i svetovne muzike. Snimio je nekolikoLP plo~a i kompakt diskova u produkciji PGP i u~e-stovao u koncertnim izvo|enjima kapitalnih dela.

Umetni~ki rukovodilac i dirigent Hora, MilovanPan~i} diplomirao je na Fakultetu muzi~ke umetno-sti u Beogradu na Odseku za muzi~ku teoriju u kla-si profesora Konstantina Babi}a. Dirigovanje je stu-dirao u klasi profesora @ivojina Zdravkovi}a, a ma-gistrirao u klasi profesora Darinke Mati} Marovi}.Usavr{avao se pod nadzorom profesora VojislavaIli}a. Umetni~ku delatnost je zapo~eo u horu OKUD

Ivo Lola Ribar 1974. kao asistent dirigenta, a 1978.je postao dirigent ovog hora. Jedno vreme vodio je iHor KUD Abra{evi}, bio je anga`ovan i kao dirigentme{ovitog hora Umetni~kog ansambla VS StanislavBini~ki. Od avgusta 2008. radi kao profesor u Sred-njoj muzi~koj {koli Kosta Manojlovi} u Zemunu. Ba-vi se aran`iranjem i komponovanjem.

Ansambl Kolo

... Program koji je pred vama predstavljascensku realizaciju razli~itih pisanih i usmenihsvedo~enja istra`iva~a folklorne gra|e, kao ionih darovitih pojedinaca iz naroda koji su ive-li ta svedo~anstva. Sva svedo~anstva su muzi~-ke i igra~ke paradigme pojedinih delova Koso-va i Metohije: Sirini}a, Prizrena, Sredske, Gore iBini~ke Morave. To je deo nepreglednog kultur-nog prostora iz koga sve po~inje i u kome se sve

zavr{ava. U njemu se susre}u istok i zapad, se-ver i jug, a vremenska dimenzija je relativna - nepostoji ju~e, danas ni sutra...

Autor programa mr Sanja Rankovi}, muzi~-ki aran`mani Zdravko Ranisavljevi}, igra~ke de-love uobli~ili Dejan Trifunovi}, Vladan @ivoti} iSanja Rankovi}, Re`ija Vladimir Lazi}, umetni~-ka ditrektorka Ljiljana Kuzmanovi} Tubi}, di-rektor ansambla Radojica Kuzmanovi}.

Svedo~anstva sa Kosova i Metohije

Hor AKUD Ivo Lola Ribar i Milovan Pan~i}

Hor Orfej i Romana Rek

Akademski hor SKC i Suzana Kosti}

Hor Prepodobni RomanSlatkopojac i Tatjana Krga

Hor Salutaris i Olga Janum

Hor Mois Hason i Tomislav [opov

VI p e t a k , 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .mokranj~evi dani

Akademski hor Obili} osnovan je 1884. naUniverzitetu u Beogradu, tada{njoj Velikoj{koli. Horom diriguje Josif Marinkovi}, ka-

snije Stanislav Bini~ki, Jovan Bandur, Lovro Mata-~i}, Svetolik Pa{}an i Branko Dragutinovi}. Neko-liko godina po obnavljanju rada 1945, pod ruko-vodstvom maestra Bogdana Babi}a, hor (pod ime-nom Akademski hor Branko Krsmanovi}) postajezna~ajan ~inilac tada{nje jugoslovenske muzi~keprodukcije, o ~emu svedo~e brojna priznanja.

Darinka Mati} Marovi} diplomirala je dirigo-vanje u klasi profesora Mihajla Vukdragovi}a. Bi-la je profesor u SM[ Stankovi}, a od 1971. je anga-

`ovana na FMU u Beogradu, gde je bila profesordirigovanja na Katedri za dirigovanje, dekan Fa-kulteta u tri mandata, a potom i rektor Univerzite-ta umetnosti u pet mandata. Vi{e od 20 godina an-ga`ovana je kao profesor na Muzi~koj akademiji uPodgorici (kasnije preme{tena na Cetinje). Isto-vremeno je profesor dirigovanja i dirigent orkestrana Akademiji umetnosti Univerziteta u Banjaluci.Paralelno sa pedago{kim radom razvijala se i bri-ljantna dirigentska karijera stalnim anga`manomsa dva akademska hora: Collegium musicum (odosnivanja 1971) i me{ovitim horom Branko Kr-smanovi}, danas Obili} (od 1981).

Nastojanjem mitropolita Mojsija, osnovanaje 1731. u Beogradu Psalto-spevi~ka {kola.Njom je rukovodio znameniti pojac onog

doba, jeromonah Anatolije iz manastira Vatope-da na Svetoj gori. Oslanjaju}i se na nepresu{ni iz-vor svetogorskog predanja, Srpski vizantijski horMojsije Petrovi} koji nosi ime obnovitelja srpskevizantijske psaltikije, ujedno nastavlja rad beo-gradske poja~ke {kole. Hor se bavi izu~avanjem iizvo|enjem autenti~ne pravoslavne crkvene mu-zike. Na repertoaru Hora se nalaze kompozicijegr~kih i ju`noslovenskih melografa od srednjegveka do dana{njih dana, kao i melodije nepozna-tih autora, ~ije je izvori{te usmeno predanje po-mesnih crkava. Celokupni izvo|a~ki opus zabele-`en je novom analiti~kom vizantijskom notaci-jom. Hor je osnovan 1996. i od tada nastupa namnogobrojnim samostalnim koncertima, festi-

valima i pozori{nim predstavama, a tako|e u~e-stvuje na mnogim liturgijama i bdenijima po cr-kvama i manastirima u zemlji i inostranstvu.

Osniva~ Hora, Nikola Popmihajlov, diplomi-rao je na Atinskom nacionalnom konzervatoriju-mu i stekao diplomu vizantijske crkvene muzike.^lan je Udru`enja muzi~kih umetnika Srbije.

Srpski vizantijski hor MojsijePetrovi} i Nikola Popmihajlov

KUD MokranjacKulturno umetni~ko dru{tvo Mokranjac iz Mokranja, po~etkom 2010. zvani~no je obnovilo rad,posle osamnaest godina pauze. Trenutno okuplja pedesetak aktivnih ~lanova, od kojih gotovo po-lovina pripada de~jem ansamblu.

Akademski hor Obili} i Darinka Mati} Marovi}

Crkveni hor hrama Sv. TrojiceCrkveni hor hrama Sv. Trojice u Negotinu postoji od 1991. godine. Prvi di-rigent bila je Stojna Gligorijevi}, a ve}inu ~lanova hora ~inili su tada u~eni-ci Negotinske gimnazije. Nakon nje, Hor je vodila Lana Dimitrijevi}. Od2008. dirigent je Svetlana Krav~enko.

Hor Radio-televizije Srbije i Mladen Jagu{t

H or Radio-televizije Srbije ponikao je izbogate tradicije horskog pevanja, iz sa-mih temelja kulture naroda koji je peva-

ju}i ~uvao od zaborava mitove i legende o svompostojanju. Prvim koncertom oglasio se pre se-dam decenija i afirmisao kao vode}i profesiona-li vokalni ansambl, priznat {iroko van granica

svoje zemlje. Do pune perfekcije ansambl je do-veo istrajni tridesetogodi{nji rad sa dirigentomBorivojem Simi}em na mestu {efa-dirigenta.Kontinuirano uspe{an rad sa ansamblom nasta-vljaju dirigenti Mladen Jagu{t, Vladimir Kranj~e-vi} i Bojan Su|i}, neguju}i podjednako i isklju~i-vo horsku i vokalno-instrumentalnu muziku.

Z ahvalnost i predanost plodnoj negotinskoj zemlji,uobli~ene kroz vi{edecenijskonegovanje porodi~ne tradicije pravljenja vina, temelji su na kojima nastajevinarija Matalj.

Ljubav prema vinarstvu, usavr{avanje ve{tina koje se prenose kroz generacije, iovladavanje modernim saznanjima afirmi{u na{u elju da plodove li~nog ulaganjapodelimo sa svim pravim po{tovaocima vina. Na{a vizija i obaveza je da izvanredanpotencijal negotinskog kraja ne samo o~uvamo,ve} sasvim obnovimo i tako vratimoNegotin na vinarsku kartu Evrope,gde je oduvek i pripadao.

Lojalnost blagorodnom podneblju,godine u~enja i predani rad ~ine nas apsolutnoposve}enim zanatu,u kome je spoj strasti, znanja i kreativnog rizika uvek nagra|enzadovoljstvom.

Matalj Vinarija:Vinogradi:

1. Vinograd Kremen, selo Tamni~, Raja~ko vinogorjePovr{ina: 5 haSortiment: Cabernet Sauvignon, MerlotZemlji{te: smonica,gajnja~a bogata kamenomPadavine: 550 mm/godi{nje

2. Vinograd Dunavska Terasa,selo Mihajlovac na Dunavu, Mihajlova~ko vinogorjePovr{ina: 7 haSortiment: Cahrdonnay, Sauvignon Blanc, MerlotZemlji{te: podzolski tip sa glinom i dosta {ljunkaPadavine: 520 mm/godi{nje

Podrum:Kapacitet: 45000 lOdle`avanje: inox i barik buradProizvodnja: 20000 boca/godi{nje

Matalj vinarijaN e g o t i n

Matalj vinarijaN e g o t i n

www.mataljvinarija.rs

VIIp e t a k , 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 . mokranj~evi dani

Z a vreme odr avanja Festivala Mokranj~evi dani posetioci }e imati pri-like da, osim u muzici, u ivaju i u prirodnim i kulturno-istorijskim

lepotama ovoga kraja. U ponudi Turisti~ke organizacije op{tineNegotin zainteresovanima se nudi izlet na Raja~ke i Rogljevskepivnice, uz degustaciju ~uvenih vina i specijaliteta ovog kraja.Ovaj jedinstveni kompleks pivnica nalazi se u blizini sela Rajcai Rogljeva. Gra|ene su od kamena, ~esto tesanog, od brvana ilibondruka, zidova debljih od 60 santimetara. Doma}ini su sepotrudili da neke od njih preurede u savremeni funkcionalni pros-tor, zadr`avaju}i specifi~an ambijent.

Ova „varo{ u kojoj se ~uva i to~i pi}e Bogova“, kako ka`u me{tani, ve} dva

veka prkosi vremenu i ~uva tajne u kamenu. Bogatstvo ovog kraja ogle-da se i u raznovrsnosti kulturnog i narodnog nasle|a. Simbol et-

ni~kog identita ~ine narodna no{nja, suveniri i ru~ni radovira|eni pomalo zaboravljenim tehnikama, kao {to su tkanje,vez, pletenje i heklanje. U danima festivala bi}e odr`ane iz-lo`be u centru Negotina kako bi posetioci mogli da se upoz-

naju sa vi{evekovnom tradicijom naroda Krajine.Uz ma{tovite pri~e Krajinaca, ~uveno vino i muziku Mokranjca,

u Negotinu se u iva i u dobroj hrani koje nude ovda{nji restorani.Vrata Turisti~ke organizacije op{tine Negotin su otvorena svima koji

`ele da {to bolje upoznaju ovu predivnu op{tinu.

MUZI^KI ZAPISI^itaju}i tekstove u knjizi Muzi~ki zapisi reklo bi se - jedno-stavno, no sled informacija kojima autorka boji svoje tek-stove, njihova koli~ina i primenjenost u odnosu na misaokoju prezentuje, impresionira i najpedantnijeg ~itaoca, ko-ji u okviru jedne muzi~ke pri~e (kritike), pored ocene izvo-|enja, ima mogu}nost da pro{iri svoje znanje informacija-ma iz domena istorije, geografije, religije, `ivota kompozi-tora ili izvo|a~a, knji`evnosti, drugih umetnosti. Ova nad-gradnja, koja se odvija kao korelacija muzike i svega {to jeuokviruje, napisima daje prisutnost i van muzike, {to jesteposeban kvalitet tekstova Gordane Kraja~i}... (mr Aleksan-dra Paladin, muzikolog)

IZ BOGATE ZBIRKE MUZEJA ZEPTERGra|anka Beograda i sveta, sveta i Beograda - Madlena Cep-ter (Zepter) poklonila je, u poslednjoj deceniji pro{log i prvojdeceniji novog veka i milenijuma, svom rodnom gradu ne-koliko zna~ajnih ustanova kulture: Galeriju Zepter, Operu i te-atar Madlenianum, izdava~ku delatnost i knji`aru Zepter Bo-ok World, aukcijsku ku}u Madl’Art i najzad muzej Zepter. Od-lukom Ministarstva kulture Republike Srbije ova ustanova(otvorena 1. jula 2010) registrovana je kao prvi privatniumetni~ki muzej u Srbiji. Nalazi se u istorijskom jezgru gra-da Beograda (Knez Mihailova br. 42), ali sa svojih 134 umet-nika i vi{e od 350 dela, na tri nivoa i vi{e od 1.200 kvadrata,opremljen savremenom tehnikom i svim onim {to zahtevamuzejska delatnost, muzej `eli da bude `ivi organizam gde}e se, pored stalne postavke, smenjivati izlo`be, gostovatidruge muzejske i galerijske institucije iz zemlje i sveta, gde}e vrata biti otvorena za {iroku lepezu kulturnih doga|anja -za kamerne koncerte i video projekcije, tribine i promocije,predavanja i diskusije, tematske susrete i stru~ne razgovore.Bogatstvo ovog muzeja delom }e biti pokazano u Galeriji Do-ma kulture „Stevan Mokranjac“, povodom ovogodi{njih Mo-kranj~evih dana.

EHO MUZIKEDvanaesti put, likovni umetnici se okupljaju i stvarajuumetni~ka dela inspirisana muzikom. Devetoro umetnika- Ljiljana Stojanovi}, Nevenka Stojsavljevi}, Silva Vujovi},Vlastimir Nikoli}, Katarina Bunu{evac, Svetlana Volic, Mi-roslav @ivkovi}, Dragoslav Husar i Dragosllav Ili}, svojimrazli~itim poetikama, obele`ili su svoje prisustvo u ovomkraju, trude}i se da na svojim delima zabele`e i muzi~ki do-`ivljaj koji kao eho odzvanja u horskim napevima na{egslavnog pretka. Prisustvo slike na ovoj manifestaciji je, sva-kako, va`an doprinos celokupnom utisku ove najva`nijemuzi~ke smotre u nas.

Sa {esnaest godina upisala je Fakultet mu-zi~ke umetnosti u Beogradu, sa dvadesetdiplomirala, a potom i magistrirala u kla-

si prof. Du{ana Trbojevi}a. Usavr{avala se u Ita-liji (Firenca) gde je posle dve godine stekla di-plomu dr`avnog konzervatorijuma Lui|i Keru-bini. Kamernu muziku i klavirsku saradnjuusavr{avala je u Budimpe{ti na akademiji FrancList, i jo{ za vreme studija zapo~ela koncertnukarijeru kao solista, kamerni muzi~ar i klavir-ski saradnik. Ostvarila je veliki broj koncertnih

nastupa u zemlji i inostranstvu, kako sa emi-nentnim, tako i sa mladim umetnicima u naj-zna~ajnijim salama Beograda, u okviru zna~aj-nih festivala i na brojnim me|unarodnim tak-mi~enjima. Ostvarila je brojne snimke za radioi TV u zemlji i inostranstvu, LP plo~e i CD-snimke sa razli~itim solistima i ansamblima.Od 2002. do 2009. bila je profesor kamerne mu-zike na Akademiji u Sarajevu. Stalno je zaposle-na na FMU u Beogradu kao samostalni umet-ni~ki saradnik.

RECEPCIJA MAKRANJ^EVOG STVARALA[TVARecepcija stvarala{tva Stevana Stojanovi}a Mokranjca (ukontekstu savremene pisane re~i o muzici) odvija se ve} stoi vi{e godina, izme|u ostalog, i u kontekstu pisane re~i onjegovoj muzici (od sredine osamdesetih godina XIX veka,pa sve do danas), i prevashodno po~iva na mitu o original-nosti kao odsudnom elementu valorizacije, revalorizacije ili„rehabilitacije“ autorovih ostvarenja u domenu srpske mu-zi~ke kritike, esejistike, istoriografije, kao i muzikologije.Stav koji, eksplicite ili implicite, odri~e postojanje original-nosti u vezi sa Mokranj~evim delima, formuli{u skoro svizna~ajniji pisci u svojim napisima koji nastaju do kraja sed-me decenije XX veka. Tek tada, u drugoj polovini sedme de-cenije, dolazi do prekretnice povodom Mokranj~evog „pro-blema i slu~aja“, odnosno do okon~avanja jednog dugogperioda pozivanja na kompozitorovu neoriginalnost, {to sevremenski podudara sa prvim nagove{tajima globalne pro-mene odnosa prema samom konceptu mita o originalno-sti, to jest sa dovo|enjem u pitanje romanti~arskog i mo-dernisti~kog ideala originalnosti. Tako, rastvaranje mita oMokranj~evoj neoriginalnosti kulminira devedesetih godi-na XX veka i po~etkom XXI veka, kada dolazi do prave „eks-plozije“ napisa, iz pera autora najrazli~itijih generacija i pro-fesionalnih usmerenja i orijentacija, koja se ti~u stvarala-{tva ovog kompozitora...

Komi~na opera MandragolaKompozitor Ivan Jevti}, re-ditelj Slobodan Unkovski,dirigent Vesna [ouc Tri~ko-vi}, zemunski Opera & tea-tar Madlenianum. StihoviVesne Miladinovi} po istoi-menoj komediji Nikola Ma-kijavelija, scenograf MetaHo~evar (Slovenija), kosti-mograf Angelina Atlagi} (Sr-bija), scenski pokret Dimi-tris Sotiriou (Gr~ka), lica Sne`ana Savi~i} Sekuli} / Dubravka Arsi} (sopran),Miodrag Mi{a Jovanovi} / Nenad Jakovljevi} (bas), Vladimir Andri} / Pre-drag Milanovi} (bariton), Tanja Obrenovi} / Aneta Ili} (mecosopran), Lju-bomir Popovi} / Darko \or|evi} (tenor), Nenad Jakovljevi} / Goran Krne-ta (bas), Sa{a [tuli} / Goran Strgar (tenor)

Guda~i Sv. \or|aKamerni orkestar Guda~iSv. \or|a je 1992. u Beo-gradu osnovao prof. PetarIvanovi}. Od osnivanjado danas, vi{e generacijanajeminentnijih umetni-ka ~inile su ovaj jedin-

stveni beogradski kamerni ansambl. Od 2006. umetni~ki vo|a Guda~a Sv.\or|a je Gordan Nikoli}, violinista i umetnik me|unarodne reputacije.

Sanja Ili} & BalkanikaAleksandar Sanja Ili}, jedan od najuspe{nijih kompozitora raznih muzi~-kih `anrova u Srbiji i u biv{oj Jugoslaviji, autor muzike za film i pozori{te i

dobitnik mnogih na-grada na raznim mu-zi~kim festivalima,oformio je grupu Balka-nika 2000. Konstantnorazvijaju}i zvuk, koji sete{ko poredi sa bilo ko-jim drugim u svetu,stvorio je jedinstvenimuzi~ki stil, koji kom-binuje elemente worldmusic sa tradicional-nom i duhovnom mu-zikom sa Balkana. Grupu ~ine mladi, poznati i talentovani muzi~ari, kojisviraju na starim instrumentima sa ovda{njih prostora sa prefinjenim ose-}ajem za moderan ritam i temperamentno izvo|enje.

Trio Anima... Imale smo tu ~ast da radimo i sara|ujemo sa na{im dragim profesoromKonstantinom Babi}em. Preneo nam je sve svoje ideje i inspiracije, a mi saneizmernim zadovoljstvom i uvek istom rado{}u izvodimo njegova dela. Ta-ko smo dobile priliku da njegova dela predstavimo mnogobrojnoj publici {i-rom na{e zemlje, a i u Italiji, Gr~koj, Engleskoj, BIH, Crnoj Gori, Makedoni-ji. Posebnu nam ~ast ~ini izvo|enje kompozicije Prolog, predlog i epilog - de-la koje je posve}eno triju Anima. lanice ovog trija iz Ni{a su Aleksandra Ri-sti} - mecosopran, An|ela Brati} - flauta i Dragana \or|evi} - klavir.

Nekada ~udo od deteta, a danas ugledniviolinista svetskog renomea - Stefan Mi-lenkovi} cenjen je kako zbog izuzetne

umetni~ke sposobnosti tako i zbog duboke po-sve}enosti humanitarnom radu. Sa orkestrom jeprvi put svirao kada je imao {est godina, dok jesvoj hiljaditi koncert odr`ao kao 16-togodi{njak.Osvojio je brojne nagrade na uglednim me|una-rodnim konkursima, nastupao je sa poznatimsvetskim orkestrima i sara|ivao sa renomiranimdirigentima, kao {to su Lorin Mazel, Danijel

Oren, Vladimir Fedosejev, Lior [ambadal i EnSao. Kao strastveni kamerni muzi~ar redovnonastupa u ciklusu kamerne muzike Jupiter uNjujorku. Jedan je od osniva~a Korintskog trija, i~lan kvarteta Formoza. Kao saradnik Icaka Per-lmana predavao je na D`ulijard {koli pre nego{to je prihvatio svoju trenutnu poziciju kao van-redni profesor violine na Univerzitetu Ilinois.Godine 2003. u Beogradu je dobio nagradu Naj-humanija osoba. U~estvovao je i na brojnim ga-la koncertima pod okriljem UNESCO u Parizu...

Stefan Milenkovi}

Istra Pe~vari

Prirodne i kulturno-istorijske lepote

VIII p e t a k , 9 . s e p t e m b a r 2 0 1 1 .mokranj~evi dani