2 Oktobar 2010.

B I Z N I S9 godina sa vama

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

SADR@AJ

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ke akutelnosti strana 5

Du{a du{e srpskog naroda strana 6

Duhovno sedi{te Metohije i pravoslavlja strana 7

Poslovni susret u ^ikagu strana 8

Gej parada: anarhotiranija na delu strana 9

Kroz re{etke do slobode strana 10

Najja~i Srbin na svetu-Milan Jovanovi} strana 11

“Tesla” iz Beograda stigao u Ameriku strana 12

Gu~evo ~uva uspomene strana 13

Stavovi: gosti i do{ljaci strana 18

Zemlja ~uda strana 19

Da se ne zaboravi: [ano du{o strana 20

Feljton: Demokratija u Srba, nekad i sad strana 21

Dragi kauboju, hvala ti za Ameriku II

Astro pri~a za oktobar strana 22

Iz Generalnog Konzulata R. Srbije strana 23

Sport strana 24

Pri~a - D`o Moler strana 25

^estitke strana 26

Saveti lekara

Srpski mediji strana 27

In memorijam - pomeni strana 28

Vedra strana 30

TIRA@: 18.000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

Devet godina

OGLEDALA

“[to god tka{,

vezuj konce za nebo”

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Andjela Ru`ica Rako~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Maksimovi} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Oktobar 2010.

NAME:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY:

-----------------------------------

STATE:

-----------------------------------------------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

-------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

Po{tovani ~itaoci i prijatelji,

Sa ponosom i rado{}u do{li smo i do devete godi{njice na{eg pos-

tojanja. Oktobra, 2010. godine, navr{ava se punih devet godina

na{eg neumornog rada.

Tim povodom Vas srda~no pozivamo da se pridru`ite na{oj

sve~anoj proslavi uz bogat kulturno-umetni~ki program.

Dana, 23. oktobra u 20h u prostorijama

SKUC Sveti Sava na adresi:

448 W. Barry Ave. u ^ikagu.

Dodjite nam u {to ve}em broju, da svojim prisustvom uveli~ate na{u proslavu i podr`ite

na{ rad. Ovaj kulturno-umetni~ki program i godi{nja proslava su izmedju ostalog,

predvi|eni i u cilju sakupljanja nov~anih sredstava za dalji rad i opstanak lista Srpsko

Ogledalo. Ukoliko niste u mogu}nosti da li~no prisustvujete na{em slavlju, a `elite da

podr`ite srpske novine, jedan srpski medij, koji se stvara i postoji zbog nas Srba u dijaspori,

va{e ~estitke i priloge primamo sa velikom zahvalno{}u na:

Ogledalo Serbian Mirror

Po Box 13472

Chicago IL 60613

Mi }emo i dalje nastaviti da upornim radom povezujemo Srbe, kako sa maticom tako i

medjusobno u rasejanju. Trudi}emo se kao i do sada, da vas {to vernije informi{emo i

obave{tavamo u svim va`nim segmentima. Promovi{u}i na{u tradiciju, kulturu, istoriju i veru,

`elja nam je da {to dalje dosegne srpska re~. Da se imena na{ih uspe{nih ljudi ~uju i zapamte.

Da pisana re~ potvrdi na{e postojanje i stvaranje kako svoje, tako i op{te budu}nosti. Mi

zaslu`ujemo da budemo zapam}eni kao sposoban, radan i po{ten narod sa dubokim koreni-

ma, bogatom tradicijom, istorijom i kulturom.

Unapred se iskreno i srda~no zahvaljujemo na podr{ci.

Redakcija

9 godina sa vama

S R B I N F O

4 Oktobar 2010.

9 godina sa vama

Po{tovana redakcijo,

Postoje misije koje su iznad sadr`aja ove zna~ajne re~i, vi{e od

potrebe, i neraskidive `elje da se sa udaljenih ta~aka uvek bude uz

svoj narod i zemlju. Va{a, a i moja redakcija jer sam ja deo Srpskog

Ogledala, je svetao primer, svih na{ih shvatanja, izazova i ogromnog

napora da deli} Srpskog neba uvek bude u svakom srpskom domu i

svetoj crkvi {irom Amerike.

Iako ~esto nailazite na nerazumevanje ovda{njih birokratizovanih

ministarstava, razapeti izme|u `elje za istinom o lep{oj Srbiji i muci

zbog nedostatka sredstava, do~ekujete sa ponosom i dostojanstvom

svake godine ro|endan, bolje re~eno veliki jubilej "Ogledala".

Ogledalo se jednom mese~no ~ita u srpskim domovima kao

posebna Biblija. Ono nije samo puki ~asopis, ve} odr`avanje tradici-

je, vere i pisane re~i sa maticom u ovim burnim vremenima.

Da nije pomo}i dobrih srpskih doma}ina u Americi, Ogledalo bi

odavno bilo razbijeno u parampar~ad, {to bi jo{ jednom dokazalo na{u

lakomislenost i nepo{tovanje sebe i sopstvenih vrednosti.

Na tom mostobranu devet godina se nalazi `ena heroj Slavica

Petrovi}, koja pored sinova Aleksandra i Petra, Ogledalo do`ivljava

kao svoje tre}e ~edo.

Zato je ovaj mese~nik vi{e od ideje i misije, a da ima potrebnog

razumevanja sa ove strane okeana i od Ministarstva za dijasporu

sasvim sigurno predstavljalo bi veliki srpski svetionik u Americi.

Ono to uistinu i jeste, jer skoro celu deceniju ba{tini sve srpske

vrednosti na na~in dostojan po{tovanja i divljenja.

Sa `eljom da Ogledalo sa svojim ~itaocima do~eka jo{ mnogo

ovakvih jubileja iskreno Vas pozdravlja i voli Va{

Milutin [o{ki}

- ^ESTITKE OGLEDALU -

Sre}an rodjendan Ogledalu!

^estitamo vam 9 godina postojanja i rada i `elimo da kao i do sada

budete simbol nezavisnog novinarstva, da ~uvate i negujete srpsku

kulturu, spajate maticu i dijasporu, sa~uvate srpski jezik od zaborava.

Sre}an rodjendan, i svim zaposlenim koji stvaraju ovaj list,

plasiraju korisne informacije, `elimo istrajnost i dajemo punu

podr{ku da istrajete u namerama.

Imate razloga da postojite jo{ dugo vremena!

Va{ Zavi~aj

Gorica Nikoli}, Dragan Mileti},

Marija Paunovi} Contos, Sa{a Jano{, Marija Beli} Bibin,

Tatjana Stoji}, Svetlana \edovi} -Srbija,

Nikolas Vogel - Las Vegas, Marijana Brown \uri~i} - San Francisko,

Jovan Ilijev - Sakramento

Proslavimo devet godina Ogledala

Subota, 23. oktobar u 20 ~asova

SKUC Sveti Sava, 448 W. Barry u ^ikagu

Uz donatosrku ve~eru bogat kulturno umetni~ki program

ulaz $20 Info: 773.744.0373

S

avezna izborna komisija, ne `ele}i

da prizna rezultate izbora za

predsednika SRJ odr`ane 24. sep-

tembra, 2000. godine, na kojima je pobedio

lider DOS-a Vojislav Ko{tunica sa 50,24

odsto glasova, dok je za Slobodana

Milo{evi}a glasalo 37,15 odsto bira~a,

donela je odluku da se odr`i drugi krug

izbora. Nakon deset dana protesta i {tajko-

va {irom Srbije tog 5. oktobra, demonstran-

ti su na plato ispred Savezne skup{tine

do{li kolonama autobusa, automobila,

kamiona probijaju}i policijske blokade,

koje su bile postavljene na gotovo svim

prilazima Beogradu. Veliku ulogu odigrala

je vojska, koja nije `elela da primenjuje

silu nad demonstrantima. Uprokos suzavacu

i kordonima policije, demonstranti su u{li u

zgradu Saveznog parlamenta, RTS-a i u

druge medije, a u ruke opozicije po~ela je

da pada jedna po jedna policijska, a poli-

cajci su se priklju~ivali demonstrantima.

Pod pritiskom gotovo milion ljudi, koji su

tog dana u Beogradu pokazali zadovoljsto

realnim rezultatima izbora, Milo{evi},

predsednik Jugoslavije i ranije predsednik

Srbije, slede}eg dana priznao je izborni

poraz od kandidata Demokratske opozicije

Srbije, Vojislava Ko{tunice.

Danas se 5. oktobar ne obele`ava

kao dr`avna svetkovina, jer je u vladaju}oj

koaliciji SPS, pa ne mo`e da se proslavlja

ne{to {to nam nije ideolo{ki blisko. Naime,

sada{nji ministar za infrastrukturu Milutin

Mrkonji}, tokom Milo{evi}eve vladavine

bio je prvi ~ovek Direkcije za obnovu

zemlje. Nekada{nji portparol SPS-a Ivica

Da~i} je ministar unutra{njih poslova dok

je, nekada Milo{evi}ev ministar informisan-

ja Srbije, Aleksandar Tijani}, sada direktor

Radiotelevizije Srbije.

Akteri 5-to oktobarske revoluci-

je do`iveli su najrazli~itije sudbine. Veliki

{ok doma}e i svetske javnosti izazvalo je

ubistvo Milo{evi}evog glavnog protivnika

Zorana \in|i}a 2003. godine, od strane

saradnika nekada{njeg {efa dr`ave iz

slu`bi bezbednosti. Za prvog srpkog

demokratskog premijera ka`u, da je bio i

ostao simbol moderne evropske Srbije i

da je ostavio neizbrisiv trag i ogromno

politi~ko nasle|e, koje ne pripada samo

Srbiji, ve} i ~itavoj Evropi. Milo{evi} je

2001. godine, uhap{en zbog finansijskih

malverzacija, a dva meseca kasnije je

odlukom Vlade, izru~en Ha{kom tri-

bunalu, gde mu je su|eno za genocid u

Bosni i Hercegovini, ratne zlo~ine i

zlo~ine protiv ~ove~nosti u Hrvatskoj i na

Kosovu. Umro je 2006. godine, od infark-

ta, u zatvorskoj }eliji. Mirjana Markovi},

za koju ka`u da je donosila odluke

umesto supruga 2001. godine odlazi u

izbegli{tvo u Moskvu, gde dobija status

izbeglice. Optu`ena je za naru~ivanje

ubistva Slavka ]uruvije, {verc cigaretama

i podstrekivanje na zloupotrebu slu`benog

polo`aja. Njihov sin Marko Milo{evi} ima

politi~ki izbegli~ki status u Rusiji, a na

interpolovoj je poternici kao jedan od

glavnih organizatora {verca duvana.

Vojislav [e{elj predao se Ha{kom tri-

bunalu 2003. godine, gde mu i danas sude

zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti u Bosni i

Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini.

Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i},

napustili su radikale, potpuno promenili

svoje politi~ke stavove i osnovali novu

evropsku Srpsku naprednu partiju, koja je

trenutno jedna od dve vode}e stranke u

Srbiji. Jedan od lidera DOS-a Vojislav

Ko{tunica, ~ovek koji je pobedio

Milo{evi}a, bio je tri godine predsednik

SRJ i premijer dve srpske vlade, sada je

samo opozicionar.

[to se ti~e politi~kih partija, od

19 ~lanica DOS-a, koje su 5. oktobra,

2000. godine, smenile re`im Slobodana

Milo{evi}a, danas je nekoliko na vlasti, deo

se kolektivno u~lanio u ve}e stranke, tri

stranke su u opoziciji, a najve}i broj njih

ve} godinama nisu politi~ki aktivne. Dve

najve}e stranke koje su 5. oktobra 2000.

godine, ~inile okosnicu DOS-a, DS i DSS

politi~ki su se razi{le odmah posle prome-

na, u narednim godinama su se smenjivale

na vlasti, a danas su na potpuno suprotnim

politi~kim pozicijama – DS je okosnica

vladaju}e koalicije, a DSS je najo{trija

opozicija. SPS, koja je nakon neprikos-

novene vladavine 90-ih, oti{la sa vlasti

2000-te godine, danas je zna~ajan partner

DS-a, u Vladi Srbije, sa kojom je potpisala

ugovor o pomirenju.

Na politi~koj sceni vi{e nisu

aktivni Demokratska alternativa, kao ni

njen lider Neboj{a ^ovi}, Reformisti

Vojvodine i predsednik Mile Isakov,

Koalicija Vojvodina i predsednik Dragan

Veselinov, Socijaldemokratija, ~iji je lider

Vuk Obradovi} umro. Nisu aktivni ni

Pokret za demokratsku Srbiju, ~ijem se

predsedniku Mom~ilu Peri{i}u sudi pred

Ha{kom tribunalom, Liga za [umadiju i

njen predsednik Branislav Kova~evi}, kao

ni Du{an Mihajlovi} i Nova demokratija,

koja je pre nekoliko godina promenila

naziv u Liberali Srbije. U opoziciji su

osim DSS i Nova Srbija i

Socijaldemokratska unija. Najbolje su u

politi~kim vodama plivali lider Sand`a~ke

demokratske partije Rasim Ljaji}, koji je

~itavu proteklu deceniju bio u vlasti, i

mala stranka G17 plus, koja je gotovo ceo

period od 2000. godine, do danas imala

savezne ili republi~ke ministre, aktivne ili

“u ostavci”.

Deset godina posle 5. oktobra

policija kojom {efuje socijalista Da~i},

hapsi valjevskog slikara Bogoljuba

Arsenijevi}a Makija zbog organizovanja

mitinga protiv vlasti Slobodana

Milo{evi}a. Ovo nije scenario za

obele`avanje desetogodi{njice petookto-

barskih promena, ve} srpska svakodnevica

u kojoj deset godina posle revolucije soci-

jalisti grade puteve i hapse, oni koji su

bili opzicija i kritikovali vlast sada su na

vlasti i ~ine iste gre{ke, narod je i dalje

nezadovljan, a mnogi predvodnici demon-

stranata 5. oktobra uglavnom su u Americi

i vi{e se ne bave politikom.

A K T U E L N O

Oktobar 2010.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

9 godina sa vama

DECENIJA POSLE 5. OKTOBRA

Pro{lo je deset godina od demokratskih promena, poslednje revolucije u Evropi, bager demokratije, kako su sve dobronamerni i oni drugi

nazivali pad jednog pogubnog re`ima. U me|uvremenu desio se neo~ekivani scenario, pobednici i pora`eni su zajedno na vlasti, lideri obe

strane nisu me|u `ivima, samo pojedini se nisu sna{li, narod i dalje nezadovoljan… Ispunjen je osnovni zadak DOS-a – obaranje re`ima na

miran i demokratski na~in, bez prolivanja krvi, me|utim druga dva zadatka su samo delimi~no ostvarena – po~etak ekonomskih, politi~kih i

dru{tvenih reformi i trasiranje puta ka Evropskoj uniji. Nije ispunjen ni DOS-ov “Ugovor sa narodom”, s obrazlo`enjem da je ve} sutradan

zapo~ela kontrarevolucija i da nikada nije osvanuo 6. oktobar.

A

meri~ka dr`avna sekretarka Hilari

Klinton, sti`e u Beograd 12. i 13.

oktobra, kako je najavljeno, donosi podu`i

spisak tema, a me|u njima }e se

najverovatnije na}i i “sugestija” da Srbija

smanji lobiranje za zaustavljanje novih

priznanja Kosova, tvrde izvori bliski Stejt

dipartmentu. U vrhu agende razgovora sa

predsednikom Borisom Tadi}em na}i }e se

pregovori s Pri{tinom, ustavne promene u

BiH, saradnja sa NATO i obaveze prema

Ha{kom tribunalu, ekonomska saradnja, ali

i zahtev za pronala`enje odgovornih za

paljenje Ameri~ke ambasade u Beogradu u

februaru 2008, posle nelegalnog

progla{enja kosovske nezavisnosti.

Me|utim, o~ekuje se da sekretarka Klinton,

vlastima u Beogradu jo{ jednom napomene

da Va{ington ne gleda blagonaklono na

diplomatske akcije Srbije u cilju zaustavl-

janja daljih priznanja Kosova. Naime,

vi{emese~na ofanziva ministra Vuka

Jeremi}a dala je rezultate, pa su od

mi{ljenja MSP Kosovo, priznale samo dve

dr`ave – Honduras i Katar. Kosovski {ef

diplomatije Skender Hiseni rekao je da su

mu nedavno u Njujorku, na Generalnoj

skup{tini UN, predstavnici oko 60 zemalja

rekli da }e razmotriti priznavanje nezavis-

nosti Kosova. Sa liderima ovih zemalja na

Ist Riveru razgovarao je i srpski {ef diplo-

matije i uskoro vide}e se ko je bio

uspe{niji. Kako sada stvari stoje, pri{tinske

zvani~nike moglo bi da sa~eka neprijatno

iznena|enje.

Bez obzira na pritiske ne samo iz

Va{ingtona, ve} i iz Brisela, Londona i

Berlina, tempo srpske diplomatije ne}e se

smanjivati. Planiran je niz diplomatskih

aktivnosti srpskog dr`avnog vrha – min-

istar Jeremi} putuje u Andoru, dok }e u

Beogradu ugostiti slova~kog kolegu

Mikula{a D`urindu. Jeremi} }e biti i u

delegaciji koja }e na ~elu sa Tadi}em i}i

u Kazahstan.

Komentari{u}i susret sa ameri~kim

predsednikom Barakom Obamom u toku

zasjedanja Generalne skup{tine UN u

Njujorku, Tadi} je rekao da je to bio

“kratak protokolarni razgovor” i da ne

mo`e govoriti o bilateralnim razgovorima.

On je najavio i da }e uskoro posetiti SAD

i da }e to biti dobra prilika da se na

najvi{em nivou razmene mi{ljenja dve

strane i ameri~ko-srpski odnosi podignu na

najvi{i mogu}i nivo.

HILARI STI@E U BEOGRAD

DA U]UTKA SRBIJU

6 Oktobar 2010.

P R A V O S L A V Q E9 godina sa vama

Uprkos tragi~nim okolnosti-

ma, u kojima vi{e od decenije

`ivi i opstaje, srpski Sinon

je ponovo sabrao svoj narod, u poseb-

no zna~ajnom istorijskom trenutku –

i za Srpsku pravoslavnu crkvu i za

dr`avu Srbiju. Vi{e hiqada qudi

~itavu no} je putovalo kako bi pris-

ustvovali ustoli~ewu. Me|u wima

bio je i predsednik Srbije Boris

Tadi}, svi srpski arhijereji,

mona{tvo i sve{tenstvo, delegacije

sestrinskih pravoslavnih crkava,

predstavnici drugih konfesija,

diplomatski kor...

Tako su pred manastirskom kapi-

jom, stajali majke sa bebama, starci

i starice, deca iz Gora`devca u nar-

odnim no{wama, mona{tvo iz goto-

vo svih srpskih manastira.

Ceremoniju ustoli~ewa, koji

minut pre 10 sati, najavila su zvona

sa drevnog zvonika. Tada se patrijarh

Irinej, pra}en arhijerejima sa

krstom u desnoj ruci i pastirskim

{tapom u levoj, uputio iz nove patri-

jar{ijske rezidencije, prema hramu

Svetih apostola, prvoj i glavnoj

crkvi od svih pe}kih svetiwa.

Crkvena i patrijar{ijska

porta, kao i prostor ispred, bili su

ve} dupke puni. Po~ela je sveta arhi-

jerejska liturgija. Slu`io je patri-

jarh Irinej, uz saslu`ewe gr~kog i

ruskog crkvenog velikodostojnika i

arhijereja Srpske pravoslavne crkve.

APOSTOLSKI [TAP

- @elim da na tom te{kom i

odgovornom mestu istrajete, pogoto-

vo {to `ivimo u te{kim vremenima,

rekao je predsednik Boris Tadi}

~estitaju}i patrijarhu Irineju.

Tadi} je patrijarhu darovao apos-

tolski {tap i poru~io da je dan

ustoli~ewa veliki za srpski narod,

gde god se on nalazio u vaseqeni. Kao

{to je zna~ajan i za ceo hri{}anski

narod. Predsednik Tadi} je naglasio

da je posebno ponosan {to su ovom

~inu prisustvovali i predstavnici

drugih verskih zajednica.

Po zavr{etku liturgije i

pri~e{}a obavqen je ~in ustoli~ewa.

Wegovu svetost patrijarha Irineja u

patrijar{ijski tron Svetog Save,

kako drevni obi~aji nala`u, uveli su

najstariji po ~inu i godinama arhi-

jereji SPC: mitropoliti crnogorsko

– primorski Amfilohije i zagreba~ko

-qubqanski Jovan. Uz usagla{avawe

“aksios” i “dostojan”, patrijarh je

primio simbole patrijar{ijskog dos-

tojanstva – panagiju, `ezlo i belu

panu kamilavku.

Novi arhiepiskop pe}ki,

mitropolit beogradsko-karlova~ki i

partijarh srpski Irinej, prigodnom

besedom obratio se vernom narodu. –

Vreme i prilike mog izbora i

uvo|ewa u tron srpskih patrijarha u

mnogo ~emu je sli~an sa vremenom i

okolnostima u kojima je srpska crkva

sa svojim narodom do`ivqavala i

pre`ivqavala te{ke i sudbonosne

dane svoje istorije – kazao je patrti-

jarh, podse}aju}i na nedavno vreme

sveop{teg stradawa gotovo na svim

prostorima, nastawenim srpskim

narodom. – Posledice tog stradawa

jo{ uvek su vidqive i prisutne:

uni{tene crkve i manastiri, spaqeni

domovi, narod proteran sa svojih

vekovnih ogwi{ta i rasejan u svetu.

NE POSUSTAJTE!

Razumem {ta za srpski

narod, koji je kroz istoriju stradao

na ovim prostorima, zna~i ovaj dan

– ka`e, ruski ambasador Aleksandar

Konuzin. – Neka ga ova ceremonija

ohrabri da ne posustane u naporima

da za{titi sve svoje interese.

Patrijarh je potom govorio o

“pregolemoj rani na telu Srpske

pravoslavne crkve i srpskog naroda

na Kosovu i Metohiji, na ovom

uistinu stra{nom sudili{tu”. – Sa

ovog svetog mesta, u ovom radosnom i

bolnom trenutku, upu}ujemo vapajni

apel mo}nim faktorima sveta, u ~ijim

je rukama sudbina Kosova i Metohije,

uz molitvu Gospodu da ne ogre{e svoju

du{u dono{ewem re{ewa po pitawu

statusa ove pokrajine, kojim bi srpski

narod bio li{en vekovnog prava na

svoju postojbinu, na svoje domove i

svoj imetak. Na grobqa svojih predaka

i na svoje svetiwe.

Lelujali su polijeleji pod

kupolama Pe}ke patrijar{ije od

“Mnogaja qeta”, koju su pronosili

glasovi horova ni{ke Saborne crkve,

de~anskih monaha i sestrinstva

Patrijar{ije, dok je Partijarh pri-

mao ~estitawa da dugo, mudro i

hrabro kormilari Srpskom pra-

voslavnom crkvom. Odzvawala je

wegova poruka iz besede: – Kosovo i

Metohija ima dovoqno `ivotnog

prostora i mesta za su`ivot srpskog,

albanskog i drugih naroda. Ova dva

naroda vekovima su `ivela zajedno.

Za{to ne bi mogli i danas. Srpski

narod nema drugu sredi{wu dr`avu

osim zemqe Srbije u ~ijem je sastavu

vekovima. Zato, obra}aju}i se u ovom

sve~anom trenutku sa qubavqu i

po{tovawem ne samo srpskom

pravoslavnom narodu Kosova i

Metohije nego i ~asnom albanskom

narodu i svim ovda{wim `iteqima,

pozivamo ih na mir i zajedni{tvo,

uvek temeqeno na Bo`joj i qudskoj

pravdi.

Jo{ pre jutra, porta Pe}ke

patrijar{ije bila je ispuwena naro-

dom. ^itava srpska Metohija, ov-

da{wa i povratni~ka, ali i ona rasu-

ta po Srbiji i svetu, slila se ponovo

u svoj dom. Doputovao je i narod iz

Crne Gore, Republike Srpske, iz rase-

jawa.

BROJNE DELEGACIJE

Ustoli~ewu patrijarha

Iri-neja u Pe}koj patrijar{iji,

pored brojnih predstavnika

pravoslavnih i drugih crkava,

prisustvovali su predsednik Srbije

Boris Tadi} i ~lanovi kraqevske

porodice Ka-ra|or|evi}. Na cere-

moniji su bili i ambasadori Rusije,

Belorusije, Ukrajine, Gr~ke, Kipra,

Angole, Portugala, Makedonije,

Palestine, Slova~ke, dok su

ambasade Bosne i Hercegovine,

Hrvatske i Kuvajta u Beogradu

poslale svoje predstavnike u Pe}.

Na ustoli~ewe su do{li poglavari

~e{ke i kiparske crkve, predstavni-

ci pravoslavnih crkava iz Poqske,

Aleksandrije, Jerusalima, Rusije,

Gruzije, Rumunije, Bugarske, Gr~ke i

Albanije. Bili su prisutni i nad-

biskup beogradski Stanislav

Ho~evar, predstavnici katoli~kih

crkava iz Rima, Jermenije,

Slova~ke. U Pe}koj patrijar{iji

bili su i predstavnici Unmika,

koje je predvodio {ef Lamberto

Zanijer, Euleksa na ~elu sa Iv de

Kermabonom, predstavnici Organi-

zacije za evropsku bezbednost i

saradwu i Evropske komisije.

Izvor: Ve~erwe novosti

U Pe}koj patrijar{iji, drevnom tronu srpskih duhovnika i svetiteqa, ustoli~en je patrijarh srpski Iriinej, 45. molitvenik na

prestolu svetog Save. Raspeto Kosovo i Metohija, i wegov rasku}eni narod, 3. oktobra, sa svojom Crkvom ubele`ili su jo{

jedno crveno slovo u vi{evekovno trajawe na ovim prostoriima.

DU[A DU[E SRPSKOG NARODA

INCIDENTI

Kombi u kojem su se nalazile

monahiwe iz @i~e i jedan automo-

bil kamenovani su u Pe}i, ali niko

nije povre|en.

Na autobus koji je iz Pe}i pre-

vozio novinare beogradskih redak-

cija su u ju`nom delu Kosovske

Mitrovice deca bacila nekoliko

kamenica.

Plakati uvreqive sadr`ine i sa

slikom patrijarha srpskog Irineja

bili su postavqeni na parkingu

udaqenom oko 300 metara od Pe}ke

patrijar{ije. Plakati su bili

postavqeni na jednom panou, a ubrzo

su ih uklonili vojnici Kfora.

7Oktobar 2010. www.serbianmirror.com

9 godina sa vama

Na krajwem severozapadu pito-

me Metohije, u podno`ju

planinskog masiva Prokle-

tija, nalazi se Pe} - veliki i

privla~an grad na obalama Bistrice,

~iji istorijski koreni se`u u daleku

pro{lost. Uz stari Ras u Ra{koj

oblasti i Prizren na jugu Metohije,

Pe} je jo{ u 13. veku bila jedan od

najve}ih i najzna~ajnijih gradova

srpske sredwovekovne dr`ave takav

zna~aj, a i kasniji sveop{ti razvoj,

Pe} je mogla da ima zahvaquju}i pon-

ajvi{e Pe}koj patrijar{iji - tom

~uvenom svetili{tu iz vremena Save

Nemawi}a, jednom od izvora srpske

duhovnosti.

Pe}ka patrijar{ija je, za-

pravo, manastirski kompleks od ne-

koliko crkvenih zdawa podignutih

tokom 13. i 14. veka, koji u arhitek-

tonskom, istorijskom, likovnoestet-

skom i svakom drugom pogledu ~ini

jedinstvenu i funkcionalnu celinu.

Patrijar{ija je, ina~e, u neposred-

noj blizini Pe}i - nalazi se na levoj

obali Pe}ke Bistrice, na samom

ulazu u `ivopisnu Rugovsku klisuru.

Dugo u pro{losti, po

vi{edecenijskoj tradiciji, o za{titi

metohijskih manastira - Pe}ke patri-

jar{ije, Visokih De~ana i Devi~a

brinule su posebno izabrane vojvode,

koje su taj ~astan i odgovoran posao

obavqale dobrovoqno i besplatno.

Vojvode su bili ovda{wi {iptari,

izabrani iz porodica koje su u`ivale

poseban ugled i me|u Srbima i me|u

{iptarima. Istorija manastira

Pe}ke patrijar{ije, ~iji po~etak

datira od prvih decenija 13. veka,

usko je povezana sa ̀ ivotom i razvojem

srpske sredwovekovne dr`ave u vreme

wenog formirawa, najvi{eg

politi~kog uspona, kao i u te{ko

vreme robovawa pod Turcima. Na

prostoru ovog manastirskog komplek-

sa, zapisali su istori~ari, u vreme

svetog Save (Rastka Nemawi}a)

nalazio se jedan od metoha manastira

@i~a. Kako se @i~a, u kojoj je bilo

sedi{te Prve srpske arhiepiskopije,

nalazila na periferiji dr`ave, to je

odlu~eno da se arhiepiskopski tron

prenese na bezbednije mesto. Tada{wi

@i~ki iguman, kasniji arhiepiskop

Arsenije I, izabrao je manastirski

metoh na samom ulazu u Rugovsku

klisuru i tu sagradio crkvu Svetih

Apostola.

Posle 1253. godine, kada je

@i~a stradala od provale Bugara,

sedi{te Arhiepiskopije preneseno je

definitivno u Pe}. Od tada, s mawim

prekidima sve do 1766. godine, Pe} je

rezidencija svih srpskih arhiepi-

skopa i patrijarha.

Godine 1346. car Du{an

Pe}ku arhiepiskopiju progla{ava

Pe}kom patrijar{ijom. Ona opstaje

kao vrhovna crkvena pravoslavna

ustanova u srpskoj dr`avi jo{ mnogo

decenija nakon propasti srpske

dr`ave u izuzetno te{kim uslovima

`ivota pod Turcima.

Pored istorijskog razvoja

kroz koji je prolazila, pa`wu mnogo-

brojnih posetilaca privla~i i sama

arhitektura Pe}ke patrijar{ije.

Objekti iz manastirskog kompleksa

gra|eni su, dogra|ivani ili pre-

pravqani tokom nekoliko vekova,

{to je vidqivo i na samim fasadama.

Ina~e, stru~waci su utvrdili da je

graditeqstvo Patrijar{ije bazirano

na dvema [kolama: ra{koj iz 13. i

kosovskometohijskoj iz 14. veka.

Crkva Svetih Apostola pripada

ra{koj, a sve ostale kosovskometohi-

jskoj graditeqskoj {koli. Veliku,

neprocewivu umetni~ku vrednost

predstavqaju freske kojima je

oslikana unutra{wost crkvenih

zdawa, kao i manastirska riznica.

Najstariji `ivopis je iz 13.

veka i nalazi se u crkvi Svetih

apostola. Tu su zastupqene uglavnom

scene iz Novog zaveta, na kojima su

oslikane figure u jednostavnoj

ode}i veoma strogih fizionomija. I

pored toga, freske odi{u bogat-

stvom kolorita.

@ivopisi crkve Svetog

Dimitrija i Svete Bogorodice -

kako je nazna~eno u stru~no

obra|enoj hronici manastira, na-

jve}im delom poti~u iz 14. veka, dok

slikarstvo priprata pripada

prete`no 16. veku.

Na kraju da pomenemo i man-

astirsku riznicu. U Pe}koj patri-

jar{iji ~uva se znatan broj ikona,

kwiga i raznih umetni~kih pred-

meta koji su kori{}eni za

bogoslu`ewe ili ukra{avawe mana-

stirskih crkava.

Pe}ka riznica osnovana je u

13. veku. Oboga}ena je naro~ito u

14. veku, kada se u woj na{lo

mno{tvo predmeta primewene

umetnosti, ra|enih u razli~itim

tehnikama. Re~ je o predmetima koji

su oblikovani u zlatu, srebru,

slonovoj kosti, drvetu i ple-

menitim metalima.

Tokom nemirnih vremena u

pro{losti mnogi od tih dra-

gocenih umetni~kih predmeta su

nestali ili uni{teni. Me|utim, i

ono {to je ostalo do na{ih dana

govori nesumwivo o neizmernom

umetni~kom bogatstvu pe}ke ri-

znice.

Dragi{a SPREMO

Pe}ka Patrijar{ija

Duhovno sredi{te Metohije i pravoslavqaPe}ka patrijar{ija, u kojoj se vekovima nalazilo sredi{te srpskih arhiepiskopa i patrijarha, jedan jee od

najzna~ajnijih spomenika srpske pro{losti

Pe}ka patrijar{ija

S R P S K E S V E T I W E

8

P R I V R E D A

Oktobar 2010.

9 godina sa vama

B

ila je ovo prilika za konstruktivan

razgovor o uspostavljanju poslovnih

odnosa izmedju matice i dijaspore,

investiranju kapitala, dobijanju kredita za

osnivanje malih i srednjih

preduze}a, kao i o saradnji

sa ameri~kim kompanijama i

poslovnim organizacijama.

Nakon boravka u

Klivlendu na Konvenciji Ko-

ngresa srpskog ujedinjenja,

gosti iz Srbije su i u ^ikagu

prezentirali svoje delatnosti i

izrazili uverenje da Srbija

jeste dobro i plodno tle za

investicije.

“Ovo je na{a druga

poseta u Americi, sa ciljem da u~vrstimo

odnose sa dijasporom, jer mi jesmo zvani~na

banka dijaspore. Nastojimo da uradimo dve

stvari – kao prvo da izgradimo poverenje

kod svih koji `ele da investiraju u Srbiju i

usmerimo ih da se oslone na

nas, a drugo da im pru`imo

kompletne bankarske usluge,

od otvaranja ra~una do

drugih bankarskih poslova.

U Klivlendu smo odli~no

do~ekani i o~ekujemo dobru

saradnju sa na{im ljudim.

Poznato je koliko sredstava

na{i ljudi donose u na{u

zemlju, zato i mi imamo

promotivni period za mnoge

usluge. Za neke ne}emo

napla}ivati bankarske provizije i ovo je

odli~an trenutak da o tome razgovaramo.

Istina je da je ekonomska kriza pogodila i

Srbiju, ali na{a banka dobro posluje, vrlo

smo optimisti~ni za ono {to }e biti u

budu}nosti. Ovu godinu }emo zavr{titi poz-

itivno i u novu godinu u}i sa jo{ boljih

pozicija“ - rakao je Milan Antoni}, zamenik

izvr{nog direktora Agrobanke iz Beograda.

Igor Nestorovi} je na ~elu

Odeljenja za dijasporu i sa puno dobrih

razloga govori o ponudi koju ova banka

nudi na{im ljudima iz sveta:

“Svaki na{ susret sa dijasporom je

veoma prijatan, i pravo nam je zadovoljstvo

da vidimo i ~ujemo na{e iseljenike. Naravno,

za nas je najva`nije da ~ujemo kakve

poslovne odnose oni `ele sa Srbijom i kako

na tom planu mi mo`emo da im

pomognemo. Istina je, Amerika ima svoje e

spefi~nosti, na{i ljudi su se u ovaj sistem

dobro uklopili, ali nikada nisu zaboravili

svoju rodnu zemlju. Divno je videti kako

~uvaju i neguju svoj jezik,

tradiciju i kulturu, nikada nisu

izgubili kontakt sa maticom, a

sada je i pravo vreme za

dobru i potpunu poslovnu

saradnju. Svi radimo zajedno

na tome da ti odnosi budu jo{

bolji. Odeljenje za poslove sa

dijasporom Agrobanke, je

jedini poseban organ neke

banke iz Srbije, koji radi sa

na{im ljudima u rasejanju.

Sve sugestije, i predlozi mogu

dovesti do novog proizvoda najbr`e i po

najpovoljnijim uslovima preko na{e banke.

Ja sam u banci tri godine, pola tog vremena

sam proveo na poslovima sa dijasporom i iz

toga imamo odli~na iskustva. Osim toga, i sa

Srpsko-ameri~kom privrednom

komorom iz ^ikaga i njenim

predsednikom, Zoranom Go-

lubovi}em, imamo izuzetne

odnose, {to potvr|uje i ovaj

skup, a siguran sam da }e

kvalitetnih okupljanja biti jo{ i

vi{e.”

U ^ikagu je boravio

i D`ejms Sozni~ki, pred-

stavnik Fonda za razvoj malih

preduze}a iz Va{ingtona, koji

ve} dugo sa svojim poslovn-

im partnerima iz Srbije sara|uje i nastoji da

prona|e poslovne ljude dobrih ideja i

kvalitetnih mogu}nosti.

“Srpska zajednica je izuzetno dobro

organizovana, obrazovana zajednica, u njoj je

mnogo uspe{nih poslovnih ljudi, koji prepoz-

naju trenutak i nastoje da pobolj{aju veze sa

maticom. Ono {to i njih mu~i je potreba da

promene imid`, nepravednu oslikanu sliku

Srbije, a onda da se uklju~e u investiranje i

razvoj poslovnih odnosa. Sa Centrom za

razvoj preduzetnika i menad`era iz Beograda

mi imamo izuzetno uspe{nu saradnju,

nedavno smo investirali u jedan zanimljiv pro-

jekat – kompaniju za proizvodnju ~okolade. I

ja sam siguran da je Srbija odli~no mesto za

ulaganje. Svi moramo biti svesni ~injenice da

ovo nisu vi{e devedesete godine pro{log veka,

ovo je 2010. godina, i vreme je za ulaganje

u Srbiju. Srbija je spremna za investicije, a mi

smo spremni da investitorima pomognemo.

Naravno, kriza je pogodila ~ivtav svet, ali

kriza ne sme poslovne ljude da baci na kole-

na, oni moraju da prepoznaju

mogu}nosti i upravo sada

na|u najbolji na~in da oplode

svoj kapital. U Beogradu sam

bio pro{log meseca, tamo je

prisutna izuzetna energija i ja

svima od srca preporu~ujem

da odu i ula`u u Srbiju”-

rekao je gospodin Sozni~ki.

Direktor Centra za

razvoj preduzetnika i

menad`era, Ivana Jovanovi},

ne krije zadovoljstvo zbog

susreta sa Srbima iz ^ikaga:

“Mi smo sa KSU uspostavili zan-

imljivu saradnju, a mentorski program kojim

mi regrutujemo do 20 mladih kompanija,

malih i srednjih preduze}a, pru`a izuzetne

mogu}nosti za dobre mentore,

koji bi sa tim novim me-

nad`erima razmenjivali iskust-

va. Mi nastojimo da po-

ma`emo mladim ljudima u

Srbiji, KSU }e nam pomo}i u

regrutovanju predava~a – men-

tora, jer svi znamo koliko

mnogo ima na{ih uspe{nih

ljudi u Americi, koji bi rado

pomogli u ovim programima.

Sada imamo 7 zaposlenih, i to

je odli~an pomak, jer kada

smo po~injali u septembru 2008. godine u

kompaniji sam bila samo ja. U saradnju se

uklju~io i UsAid, koji sa 50 odsto dotira

kotizaciju za mentorske programe, a mi smo

veoma ponosni na mentore

koje imamo i koji svoja

znanja i iskustva prenose

budu}im uspe{nim menad`e-

rima. Rad na{eg centra na

najbolji na~in ukazuje na

pravac kojim Srbija mo`e da

ide i stazu kojom mogu da se

zapute mladi ljudi ka uspehu.

Ja sam magistrirala me|unar-

odno poslovanje u Grenoblu,

a sada sam vrlo zadovoljno

poslom koji radim u Be-

ogradu i u celom regionu.”

Skupu je prisustvovao i generalni

konzul Srbije u ^ikagu, Desko Nikitovi},

koji je najavio po~etak rada ekonomske

misije u konzulatu u ^ikagu i dolazak eko-

nomskog savetnika, Mi{e

Ognjenovi}a u novembru

mesecu.

Zoran Golubovi},

predsednik Srpsko-ameri~ke

privredne komore, podsetio

je na va`nost ove poslovne

asocijacije i predstavio novi

savetodavni odbor, ~iji su

~lanovi Vlado Bjelopetro-

vi}, Majk Pavlovi} i @eljko

Atlagi}.

Mila Filipovi}

U organizaciji Srpsko-ameri~ke privredne komore, u SKC “Sveti Sava” u ^ikagu je krajem septembra odr`an poslovni susret, na kome su

u~estvovali i gosti iz Srbije – predstavci Agrobanke, kao i predstavnici Cenra za razvoj preduzetni{tva.

POSLOVNI SUSRET U ^IKAGU

Igor Nestorovi}

Milan Antoni}

James Sosnicky

Ivana Jovanovi}

Desko Nikitovi}

9www.serbianmirror.comOktobar 2010.

9 godina sa vama

G

ej parada i sve u vezi sa njom

ukazuje da je u Srbiji sazreo novi

dru{tveno-politi~ki model koji

nema presedana u istoriji. S obzirom da ga

je mogu}e jasno definisati, treba mu dati i

pogodno ime. Predla`em kovanicu

"anarhotiranija".

Osnovna karakteristika re`ima

anarhotiranije jeste nesposobnost ili

nemo} dr`ave da stane na put stvarn-

im kr{iteljima zakona (anarhija), uz

istovremenu te`nju dr`ave da svojim

podanicima name}e i da rigorozno

sprovodi represivne zakone i norme

pona{anja (tiranija).

Re`im u Srbiji nevoljan je ili

nemo{}n da stane na put razularenim

d`ihadistima koji kamenuju autobuse u

Novom Pazaru, ratnim hu{ka~ima

(muftija Zukorli}), korupciona{ima

("kofer~e"), prizivaocima dalje dezin-

tegracije dr`avne teritorije (Jo`ef

Kasa), uzurpatorima privatnih poseda

(ciganska divlja naselja), raspiriva~ima

antisrpske i antipravoslavne nacionalne i

verske netrpeljivosti (Sonja Biserko),

otvorenim zagovornicima separatizma ("64

`upanije"), da o lopovima raznih kalibara i

strana~kih boja ne govorimo.

U isto vreme, re`im u Srbiji

ostra{}eno je brutalan u obra~unu sa

gra|anima koji se drznu da izraze

negodovanje zbog promovisanja sodomije i

koji ne prihvataju bizarne, nemoralne, pa i

otvoreno psihopatolo{ke "norme" koje re`im

name}e po nalogu svojih spoljnih mentora.

Za razliku od niza stranih ekspoz-

itura koje podrivaju srpsku dr`avu i naciju

pod firmom nevladinog sektora i koje su

apsolutno nedodirive, "Dveri", "Obraz" i

"Pokret 1389" su na listi za odstrel. Nata{a

Kandi? neka`njeno {amara starca pred

Skup{tinom, ali Mi{a Vaci} po kratkom

postupku ide u zatvor zbog "kr{enja zabrane

okupljanja". ^eda Jovanovi} neometano

tro{i milione nepoznatog porekla, ali se

Raja Rodi} nemilosrdno progoni. Kriminalci

imaju kratke i duge cevi svih kalibara i

marki, ali gra|anin besprekorne pro{losti

te{ko da }e dobiti oru`ni list.

Ukratko, re`im u Srbiji normalizu-

je kriminal i kriminalizuje normalnost.

Anarhotiranija na delu.

Srpski narod izlo`en je kako

teroru anarhije (na ~ijem su udaru npr. pre-

ostali Srbi u Novom Pazaru, stanari

zgrada u blizini ciganskih divljih

naselja, ili pacijenti izlo`eni ucenama

zdravstvenog osoblja) tako i teroru

sopstvene tiranije. Kao {to je moj

pokojni kolega Sam Fransis ukazao

pre jedne decenije, na sli~an na~in

ve}insko stanovni{tvo zapadnih zemal-

ja na udaru je kako anarhije krimi-

nalne podklase koju ~ine pripadnici

"za{ti}enih manjina" tako i tiranije

dr`ave koja name}e kodekse govora i

pona{anja sra~unate da razbiju kohez-

iju zajednica zasnovanih na tradiciji,

kulturi i kolektivnim se}anja.

Ideolo{ka motivacija nosilaca

anarhotiranije nije u afirmaciji raznolikosti niti

za{titi ljudskih prava ugnjetenih `rtava

diskriminacije. Njihov cilj je prevaspitavanje

Srbije shodno ideolo{kim normama postmod-

ernog, posthri{}anskog, post-humanog Zapada.

Otpor re`imu anarhotiranije

du`nost je i obaveza svakog Srbina. Kao

{to nas podse}a pesnik koga anarhotirani

poodavno smatraju ideologom islamofobije

i genocida:

Al' tirjanstvu stati nogom za vrat,

dovesti ga k poznaniju prava,

to je ljudska du`nost najsvetija!

Srda Trifkovic

GEJ PARADA:

ANARHOTIRANIJA NA DELU

S P O R N A T E M A

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

773.744.0373

OGLEDALO JE LIST

KOJI NAS POVEZUJE!

10

D R U [ T V O

Oktobar 2010.

9 godina sa vama

T

ek kada je nedavno otkriveno da je

Milorad Ulemek, pritvorenik iz

Okru`nog zatvora u Beogradu tajno

nabavio detonator, ministarka pravde

Sne`ana Malovi} otkrila je da je Legija tri

puta planirao da pobegne iz zatvora.

- Bile su tri sumnjive situacije od

kojih je najozbiljnija bila ona kada je

Ulemek u februaru pro{le godine prijavio

da mu je pozlilo nakon ~ega je dobio

lekarski uput da se pregleda van zatvora.

Odlu~ili smo da lekari sa VMA sa svojom

opremom do|u u zatvor. Utvr|eno je da je

Ulemek bio potpuno zdrav, osim {to je

imao povi{en pritisak, i postojala

je indicija da bi poku{ao da

pobegne prilikom transporta do

VMA. U tom slu~aju, kasnije

smo i obave{teni da je u blizini

ove ustanove bilo prime}eno

sumnjivo vozilo. U njegovoj

}eliji nedelju dana pre ovog

doga|aja, prilikom kontrole,

prona|ena je kopija pi{tolja, a

nedavno i detonatori, {to evident-

no ukazuje na to da je planirao

da pobegne. Ova tri poku{aja su

spre~ena ve} u fazi priprema.

Imaju}i sve to u vidu, mere

bezbednosti podignute su na

najve}i mogu}i nivo – rekla je

Sne`ana Malovi}.

Pretpostavlja se da su dva detona-

tora Ulemeku dostavili njegovi saradnici iz

zemunskog klana i kriminalnog krila JSO,

preko korumpiranih zatvorskih stra`ara.

Detoniraju}i {tapini su na|eni pred Legijino

prebacivanje u Po`arevac. Svi Legijini

~uvari su smenjeni i postavljeni su novi

stra`ari ispred njegove }elije u Zabeli odak-

le je, tvrde iz Uprave za izvr{enje krivi~nih

sankcija, nemogu}e pobe}i.

Praksa pokazuje da se iz srpskih

zatvora oduvek be`alo. Poslednjih godina

iz 29 srpskih kaznionica pobeglo je oko

200 osu|enika, zatvorenika i pritvorenika,

koji su preskakali zidove i `icu, kopali

tajne tunele ili organizovali vlastite otmice

helikopterom. Naime, svaki begunac imao

je svoj specijalni metod begstva. Slovenac

Damjan Puzavac je kao kolovo|a 2001.

godine pobegao iz zatvora u Sremskoj

Mitrovici kada je s Markom Oseljem,

Slavenom Glamo~aninom iz Kikinde i

Damirom Gruba~i}em, hrvatskim dr`avl-

janinom, iskopao tunel. On je u Srbiji

slu`io desetogodi{nju kaznu zbog dva

ubistva u Beogradu devedesetih godina.

Oni su priru~nim lopatama i a{ov~i}ima

iskopali tunel u sremskoj ravnici dug 21

metar i iza{li s druge strane zida. Puzavac

(30) je uhap{en je u Ljubljani u junu 2009.

zbog sumnje da je organizovao mre`u pros-

titucije i ~eka izru~enje Srbiji.

Zavarav{i trag ~uvarima, 2. okto-

bra 2006. iz ni{kog KPZ pobegao je Milan

Cvetkovic (34), koji je izdr`avao kaznu od

11 godina. Dok je u sobi na drugom sprati

Klinike za uho, grlo i nos ni{kog Klini~kog

centra ~ekao operaciju, napravio je u`e i u

pid`ami nestao, tokom no}i. Upravnik

ni{kog zatvora @ivorad Brankovi}, kao

iskusan vaspitac ka`e da svaki zatvorenik

ma{ta o brzoj slobodi:

- Nema tog osu|enika koji ne bi

voleo da se iznenada na|e van zatvorskih

zidina. Neki o tome samo ma{taju, a neki

i poku{avaju da pobegnu kroz re{etke na

slobodu. KPZ Ni{ je kaznionica zatvorenog

tipa. Zavod ima 250 ~uvara. Na{a stra`a

uspe{no ~uva osu|enike, jer je lane osujeti-

la jedno begstvo i bila u situaciji da samo

jednom puca u vazduh, jer je jedan {ti}enik

u{ao u zabranjenu zonu do zidina zatvora

– otkriva nam @ivorad

Brankovi}.

Najvi{e se be`i iz

~uvenog CZ-a, ne zbog toga {to

je lo{e obezbe|en, ve} zato jer

je pretrpan. I jer svakog dana u

njega pristi`u novi pritvorenici.

@eljko Milovanovi}

(38), iz Beograda, protiv kojeg se

vodio postupak zbog plja~ke

“Delta banke” na Studentskom

trgu u Beogradu, 25. decembra

2004. iskoristio je momenat

nepa`nje ~uvara, koji su ga

sprovodili na su|enje, i nestao u

gradskoj gu`vi. Osu|enika Sa{u

Stojanovi}a (31) ~etvorica

mladi}a otela su iz “marice”, dok je vozilo

~ekalo zeleno svetlo na semaforu u Beogradu.

– Na{i zatvori su jako bezbedni,

jer u njima ve} decenijama nije bilo

masovnog ili spektakularnog begstva. Pro{le

godine je registrovan 41 poku{aj begstva iz

srpskih zatvora. Kako u zatvorima ima oko

11.500 osu|enih i pritvorenih lica, da 1.827

osu|enih bilo na godi{njem odmoru, a da je

bilo 36.000 izlazaka za vikend, onda je broj

poku{aja begstva vrlo mali – rekla nam je

Zorana Vu~i}evi}, portparol Uprave za

izvr{enje krivi~nih sankcija.

Trojica pritvorenika, jedan iz

Ivanjice i dvojica iz Beograda, poku{ali su

bekstvo iz CZ, 17. januara 2005. Prokopali

su rupu u }eliji, veli~ine 50 sa 50 cm i

iza{li u hodnik. Plan da se ~ar{avom spuste

niz zid, presko~e ogradu i dograbe se

~istine, stra`ari su otkrili i savladali ih.

Da bi se spre~ila nova bekstva

u obezbedenje CZ uklju~ena je i

`andarmerija.

A nova zatvorska odeljenja u

Zabeli i Padinskloj Skeli dobila su pored

duplih re{etki, koje ne mogu da se prere`u,

`ica iznad robija{kog {etali{ta, podzemnih

prepreka, nove video i elektronske sisteme

nadzora i zaklju~avanja. Zbog toga u

Ministarstvu pravde tvrde da Milorad

Ulemek nema nikakve {anse da pobegne iz

srpskog Alkatraza, kako su prozvali najsig-

urniji zatvor u Zabeli kod Po`arevca.

Marko Lopu{ina

Posle Legijinog poku{aja bekstva svaki robija{ ma{ta o brzoj slobodi

KROZ RE[ETKE DO SLOBODE

Poslednjih godina iz 29 srpskih kaznionica pobeglo je oko 200 osu|enika, zatvorenika i pritvorenika, koji su preskakali zidove i

`icu, kopali tajne tunele ili organizovali vlastite otmice helikopterom

KOPAJU TUNELE, ISKA^U

IZ VOZILA

Zatvorenici su Srbiji su jako maš-

toviti i pored klasi~nog se~enja rešetki i

spuštanja kroz prozor niz u`e od ~arša-

va, bekstva su vršena preskakanjem

zida, kopanjem tajnog tunela, iskakan-

jem iz zatvorskog vozila. Jedan

zatvorenik, u Somboru je 2003. iskopao

rupu u zidu, kroz koju su pobegla

~etvorica osu|enika. A registrovan je i

jedna, gotovo, filmski beg heliko-

pterom sa zatvorske ekonomije.

Izvedena je i spektakulrna otmice iz

“marice” i osloba|anje osudenika pri-

likom sprovo|enja do sudnice.

NAPAD HELIKOPTEROM

Milorad Ulemek je osu|en na ~etiri

kazne od po 40 godina zatvora, za

atentat na premijera, ubistvo Ivana

Stamboli}a, ~etvorostruko ubistvo na

Ibarskoj magistrali i za smrt Ivice

Nikoli}a. Legija je osu|en i na 15 godi-

na robije za pokušaj ubistva Vuka

Draškovi}a u Budvi 2000. godine.

Njegovi simpatizeri tvrde da }e Legija

pobe}i iz zabele, tako što }e u zatvorsko

dvorište da sleti helikopter Legije

stranaca i da ga jednostavno pokupi i

odveze u nepoznatom pravcu.

SAMICA KAO KAZNA

Prema podacima Uprave za izvršenje krivi~nih sankcija, pogodnosti koje su dobili

u zatvorima prošle godine zloupotrebio je 121 osu|enik koji je pobegao iz šetnje u

zatvorskom krugu, a 223 se nije vratilo na vreme u zatvor posle vikenda izvan zidi-

na. Ovi slobodni šeta~i ka`njavani su samicama. Najviše bekstva je bilo 2005. godine,

~ak 66. A potom 2001. godine – 53, naredne – 38, 2003. godine – 25 i 2004. godine

– 24. Prošle godine je zabele`en 41 pokušaj ilegalnog napuštanja zatvora. Za svaki

neuspelo beg kazna je 15 dana u izolaciji.