9. hrn.u.c5.020_pravilnik_o_projektiranju_nasutih_brana

5/11/2018 9. HRN.U.C5.020_pravilnik_o_projektiranju_nasutih_brana

1/18

DK 627.8:001 3 U kupno strana 1 8JUGOSLOVENSKI

STANDA.RDSA OBAVEZNOM

PRIMENOMod 1980-0Hl9

rro}e-k tov anje nB SUtib bran. Jhidrotehnit!kih nuipaTEHN ICK J U SLOV IJUSU.CS.0201980.

Pr a v i ln J t hr, 31-7303/1 ad 198U-04-J7; Slutbeni list SFRJ, br. 25/80.

Dams. Technical requirements for design

I Predmet standarda1.1 Ovim standardorn t!! utv rduju tehniekl uslov i za projektov anje nasipa inasutih brana koji se izvode

pretezno ili potpuno od pritodnih materijala, a za potrebe vodoprivrede, elektroprivrede, industrije,saobrataja iu komunalne svrhe,

1.2 Ovaj standard deflnije tehnieke elernente projektovanja 0 kojima je neophodno vodffi nfuna priformiranju tehnil!ke dokumentacije, izvoll,nju ieksploBlaciji hidrotehnickih nasipa inasutih brana,

2 (ZOOrtipa konstrukcije nasipa illbrane2.1 T ip konstrukcije se odrelluje na osnovu tehnicko+ekonomskog razrnatranja v arijantnih rejenja na

[e dn om IIivile pregradnih mesta.2.2 Na izbor tipa nasipa iii brana ulit!u sledeti faktori:

- raspolofivi materijali koji po svojim geomehanifkim svojstvlrna i eksploatacionim uslovima dolaze uobzir za kori~enje;

- klimatski uslovi koji definitu dutinu tujanja sezone za rad $3 . pojedlnirn malerijalima iuslovi ZI ta]rad;

- prlstupaenou profua [trase) gde se smetta konstrukcija, u odnosu na lokacije r as :po lo~ iv ih mater ij a la isre dstv a za transport.

- uslovi temeljenja ko nstru kcqe , k ako po geomehanicklrn lVoj,tvinu temtija tako iu vezl sa ob imom ,vrstom itraJarrjem radova na ojatanju ternelja, iskopa u temeliima idrugim radovima koji prethcde iiiograniCavaju ugrallivanje rnaterjjala u konstrukciju, a zavise ad oblika terena irvojstav3 temelja kaosredlne Z3 koju se vezuje objtkat;

- uslov i izvallenja ostalih objekata (evakuacionih organa, ob jekata razne nam ene sm eUenih na profilu i1 itrasi], vremenski iorganizacloni uslOvi, koriltenje materjjala iz iskopa, redosled radova, bezbednostitd.;

- uslovl u vezi sa mogurno!tu elapne agradnje ietapne eksploatacj]e konstrukcije (pre deflnitlvnogdovrienja );

- ~idrolotki uslovi na promu (iii trasi) i problemi evakuacije voda u toku izgradnje i u tokuek!ploatacije;

- stepen seizm ifnosti lokacije na kojoj Sf F ad i o bje ka t (b ra na -n ls ip );- ugrounost podrufja nizvodno ad brane, ili posebni zahtev i u tom pogledu;- vojni - .trate lki rnahj konurukcije I posebni zahtev i u tom pogledu;- eksploatacioni uslov i i tim u vezi redovna iv an re dn a opte re te nj a, vreme kori~nj3 objekta i81.;- v tH ein a iznal ' :a j objekta iItim u vezi stepen zahtevane sigumosti idozvoljeni stepen rizika.


2/18

Strana 2 IUS U.C5,020

Navedeni faktori, svaki za sebe, mogu pre d stavljati predmet projekta, odredtvan]a kroz studije iistrafivanja, iiimogu biti zadati projektnim zadatkom.Faktori koji uti~u na izbor tipa ili lokacije brane, a ne podlezu mogucnostt istrazlvanja ili se moguodrediti - definisati na drugim osnovama, moraju se navesti u projektnom zadatku,

3 Materijal za gradel\ie3.1 Za nasipe i nasute brane mogu se koristiti svi prirodni, dofabrikovani iindustrijski materijali koji IU

postojanih svojstava U vremenu eksploatacije - kcnjcenja objekta iii lija promena svojstava neumanjuje sigumost ifunkcionalnost objekta ispod potrebnog nlvoa, iii Sf ta promena u vremenu uzima uobzir pri izradi projekta izboru dlmenzija,

3.2 Za kori~nje materijala koji sadrze Iakorastvorlhve soli i nepotpuno razlozene materije organskog ilineorganskog sastava potreban je poseban dokaz,

3,3 Prema ufoj namenl materijali mogu biti:- zaptivni, koji s1u1.e za fonniranje vododrtlve zone u telu brane ina kontaktu sa temeljlma (tepih);- drenazno=flltarskl, koji sluze za prihvatanje i odvodenje filtracionog toka cprovirne vode} iz temeljaiii iz tela brane iza ubrzavan]e konsolidacije zona brane izgra!l.enih ad slliljivih materijala ili temelja;zaWtna-ohlomi, koji slute za sprecavanje erozije od spoljnih uticaja koji deluju na brsnu iii nasip;noslvi, koji slute da obezbede stabilnost i dovoljno malu deforrnabllnost nasipa (brane) pr] ~emu suostale Iunkclje sporednog zna~aja;balastni, koji slute da obezbede vecu masu za noslvu zonu, s tim da svojstva tvrstoc!e ideforrnabllnostl balastne zone imaju spored an znallaj.

3.4 Po svojim osnovnim svojstvima materijali koji se koriste za nasipe i brane mogu biti:a} kohezivni - fmozmi materjjali- sadrze preko 50 % frakcija sitnijih od 0,063 mm,- irnaju granicu tetenja (WI) veeu od 20 i lndeksplasticnosti Ip veei od 10, odredene na frakcjjamakrupnoce ispod 0,50 mm,

- irnaju merljivu lvrstoru pri vlaznost! oko Wp [jednoaksijalna cvrstoca),- ne sadrze vile od 5 do 10% frakeija od 0,50 do 5,00 rom;

b ) aeko heziv ni - fln ozrn l materijali- sadrze preko 50 % frakcija sitnijih od 0,063 mm,

imaju granlcu teeenja (WI) manju od 20 iindeks plasticnosti Ip manji od 10. odredene nafrakcijama krupnoee ispod 0,50 mm,imaju praktlcno nemerljivo malu jednoaksijaInu ~vrstotu prj vlaznosti oko Wp,imaju zrna sitnija od 4,74 mrn;

e) nekohezivnl zrnasti (sranularni) materijall- sadrze oko 12 % frueija sitnijih od 0.063 rnm,_ irnaju najvete ZIDO oko 5,00 rom ill imaju najvjje 5 do 10% frakctia krupniJih od 5,00 mm;

d) grubozrni materijali- sadrze vile od SO % frucija krupnijih ad 5,00 mm,- ne sadrze vile od 12 % frakcija sitnljih od 0,063 mm;

e) m esant materijalisadrfe od 12 do SO % frakcija sitnijih od 0,063 mm,

- imaju granulometrijsku krivu sa prlblizno horizontalrum delom u nekom podrucju (nedostatakpoje dinih frakcija);

f) poboij~ni materijali (sa lndustrljskim prolzvodima],


3/18

JUS U ;C S .0 20 Stralla 3

3.9 Na lokaeiji gde se predvida eksploatacija nekog materijala rnoraju se obavitl istrafni radovi kojima sedokazuje:

zaliha rnaterjjala u tacno odredenlm granicama,uniforrnnost sastava,podobnost za eksploataciju,geomeharncki kvaliteti materijala (bitni za upotrebu),% otpada (jalovine),

3.5 Za finozrne materiiale i nekohezivne zrnaste materijale sa najkrupnijim zrnom oko 5,00 mm primenjujuse [ugoslovenski standard: za geomehanicka ispitivanja navedeni u t. 3.7 igeomchamcka AC-klasifiksci-ja, kao !to je nave deno u tehnlckom norrnativu za temeljen]e.

3.6 Za grubozrne imesane materjjale primena IUS-standarda je ogranicena zbog efekra razmere velicmezrna prema velicini uzorka iaparata za ispitivanje, Svako ispitivanje ovih materijaia zahteva analizu iproveru uticaja velicine i ostalih svojstava una na dobijeni rezultat, tj. proucenost interakcijeuzorak - aparat, a zatim uzorak - pnrodna razmera,

3.7 Osnovna geornehanicka svojstva materijala u brani (nasipu) data su u standardima: IUS U.Bl,.012.JUS U.Bt014, JUS U.Bl,016, JUS U.Bl.OI8, JUS U.Bl.020, JUS U.Bl.024, JUS U.Bl.026,JUS U.BL030, JUS V.Bl.032, JUS U.B1.034.

3.8 V slutaju nedovoljnog prethodnog iskustva sa slicnirn iii istlm materijalima (po nastanku, poreklu ilokalitetu), moraju se ispitati sledeta posebna geomehanicka svojstva:- minetaloski sastav [kvalitativna ikvantitativna analiza) fr akcija,

hemijski sastav podzemne vode,ekspanzivnost - bubrenje, skupljanje,

- osetljivost prerna zasicenju (pri dodiru s vodorn ) u pogledu promene deformabilnosti,osetljivost prern a pu lzaclo no+ dln am ickom opte recenju,osetljlvost prerna disperziji gllnenih frakcija u uslovima strujanja vode jz akum ulacije koja je druk1::ijegkvaliteta ad podzernne vcde,duktilnost - stepen razvlacenja rnaterijala do pojave pukotina,puzanje pri stalnorn naponu irelaksaclja napona pri stalnoj deformacjji,brzina disipacjje pomih pritisaka,degradaeija u vrernenu, uticaj rnraza na cvrstocu,

3.10, Za rnaterijale koji se mogu koristiti za nasipanje vr~ se laboratorijska iterenska ispltivanja kojlma Sfutvrduju klasifikaciona inzenjerska svojstva bitna za:

eksplcatacjju u raznim vremensklm prilikama,ugradivanje na najracionalnjjl nacin (optimalan utrosak energjje nabijanja),vododrzljivost ierozionu sigumost (spoljnu iunutarnju),stabilnost ideformabilnost,postojanost u eksploatacionim uslovlma,

4 Temeljenje4.1 Brane inasipl od prirodnih materijala se mogu graditi na stenovitom inestenovitom tlu u temeljima.4,2 Povezivanjem tela brane iemelja mora se obezbediti:

staticko sadejstvo,filtraciono sadejstvo,e roz lona s igumost .deforrnaciona sigurnost.


4/18

Strl!\1 4 JUs U.O.020

5 Racunsko dimenzjonisanie

4,3 Za zatecene geornehanitkt karakteristike tla na profilu i za oblik pregradnog profila mora setehnoekonornskcrn anahzom odrediti:- najpovoljniji raspored iprimena materijala u telu brant iii nasipa,- najadekvatntj: rrerman temeija u cilju obezbedenja sigumosti ad erozjje, deformacije itlubitka vode,

najpovoljnija upctreba materjiala iz uspolotivih iskopa za druge objekte,4.4 Svojstva terneljnog tla nalaze se u Interakciji sa svojstvlma zona u brani (nasipu) ita interakcija odreduje

dimenzjje ikarakter zona U brani (nasipu).4,5 Ako Sf u materijalima temeljnog tla utvrdi prisutnost ne stabilnih, rastvorljivih 13tloj,b, moraju se pri

temeljenju preduuli posebne mere.4.6 Radovi (privremtni ipripremni) Kojima se rerneti prfrodno stanje u temejjima moraju Je izvodili tako da

se u temeljima ne II sp os ta vi n ov o stanje Z3 koje konstrukcija nampa iiibrane nije si,guma, iii se morajulzvesti inaknadne mere La uspostavljanje potrebnog kvaliteta u temeljima.

5.1 D efinicijaPod racunsklrn dimenzionisanjem podrazumevaju Sf teorijske, serniempirijske iernpirjjske metodekojima se odre4uju dimenzije svakog konstruktivnog elementa iii se za usvojenu veli~jnu konstruktivnogelements odredeje nurnerick a vrednost kOj3 karaktenje da Ii usvojeni element zadovoijava iiine.Dovojjnost dimtnZija 1e definije kritcrijumirna koji It' usvajaju u odnosu na raCun~i utica] imetoduprcracuna, Stoga se metoda proracuna ikrirerijum koji se po!l3vlja kao dovoljan moriijy jasno iskazati upostupku rafundcog d imenzlontsania.

5,2 Osnovni proraCuni5 , 2 , 1 P r o r a c u n I i t r a c i n e s l i e

Proracun filtraclDne ~Iike obuhvata:~ pololaj pFOv irne I in ij t u telu brane iu tercflu,lj. bokovirna na koje se osJanja bran,;~ kolicjnu filtraCionog prcticaja kroz telo brant, temelja ibokova;~ pijezometarske pritiske igradijenle u telu brane, pri izlazu iz tela brane iler~na, na korttaktfrna

rnaterijala razliCitih propusrljlvostt, na lzlazu toka ftltracje u drenazne elernente.Filtraciona slika, u zavisnosti od slozenostl, dobija 3 1 ; : :

analiticki, pornoeu strujnih rnreza [dvodlmenzionalno);- numerjckim metodama [diferencni poSIUpak. konacni element);eksperunentalno, na modelima (analogonima) ifizifkim modelima.

Stepen emaHza~ije (uprojcenja) stvarne .edine !Ie u svakorn konkretnorn sluc!aju mora opravdatipotrebnim stepenom tacnosti rezultata j njihovorn primenorn (koriiCenjem), 1to [e istovremeno ikrite rijum za prim enijiv ost usv oje ne rnetode.

S.2.2 P Tor a ~ u n r iI t J a c ion e ~ e r 0 Z ion e 1ig urn 0 IIiVr~i S f aa one rn3h:rijale u telu brane iemejjtma koji $\1podlotni erozjji uskd dda~anj~ filtracionih sila.Razlikuju S f ~uc!ajevi za:- filtarski nezUli6eni materijal (tj. sa. slobodnim izlaskom filtncije na povUinu):- filtarski za~titeni materjjal (zone u telu brane iii temeljima).Kriterijumi za flltarski nezasttcen! iza~titeni maleli;al se defini!U preko srednje VTednosti gradijenta kojane sene bili ~eta oil datih u tabeli I i2,


5/18

JUS tJ.C5.020 Stranl S

5.2.35.2.3.1

Tabela 1 - Kriterijurn za filtarski nezasticen rnaterijal

JII Materijal0,12 finoz.rni prafinast pesak0,14 Finozrni pesak 0,063 -Cd < 0,50 mm0,17 Srednjezrni pesak 0,50 < d < 2,00 mm0,20 Krupnozrnl pesak 2,00


6/18

Strl.lla 6 JUS U.CS.020

5.2.3.2

5.2.45.2.4.1

Filtar sluzi da glinene iprasinaste materijale Uiti od kontak tne erozjje,Granulometrijski sastav drugog - ~Ijunlanog flltra mora zadovoljavatl uslove:

d'(I F II = (5 do 10) X dro F Ikada je:

(dM) F II/d lo F II) =3 do 4iii:

dsoF II = (12 do 58) dlo F Idu FlI=(I2do40)du FI

kada je:(dM! FII/dlo FII);;' 6

od I do 3d10 F 11 X d60 F IIGranulometrijski sastav drugog - drobljenog filtra (sa nezaobljenim zrnirna) mora zadovoljavati uslove:

dJO F II '" (9 do 30) X dJ() F I

du F II '" (6 do 18) X d1 5 F IUkoliko se radi 0 zastiti materijala ~ije je najkrupnije zrno v eee od 5,00 mm a d1(1 > 0,063 mm, onda senapred navedeni izrazi za odnose F I iF II rnogu koristiti uz uslov da se Z8 F I granulometrijska krivaredukuje na zrna manja od 5,00 mm.Pri upotrebi perforirane drenazne eevi kruznog preseka precnik otvora mora iznositi:

"D,S d .. Fpri cemu flltarski materijal oko cevl treba da ima df/J/d1o "5.Proracun dimenzija filtankih zonaDimenzije filtarsklh zona odreduju se po pararnetrima:- dovaljnog kapaciteta i- dovoljne dirnenzlje za sigumo iekonornicno izvodenje.Kapacitet se odreduje hidraulickim prorscunom filtracije, a konstruktivne potrebne dimenzije zavise adsredstava za izvodenje ikonanja materijaia koji se ugraduje kao filtar,PTora~un z a s t l t n e o b l o g e uzvodne - v o d e n e k o s l n eO dre div anje rne rod av nog racunskog uticaja visine talasaUticaj visine talasa odreduje se na osnovu:- usvojene brzine, pravca j trajanja vetra koji deluje upravno na osu brane;


7/18

JUS U.CS.020 SInD. 1

e fe ktiv ni z ale t: 1:, Xi CO$)~1:icos ~

- vrednosti efektivne dutine uleta za pravac 45 ad pravca delovanja rnerodavnog vetra po obrascu:

gdeje:O J ' ' O;6;12;ISO;t140;30o;36;42;Xi '" odgovarajuce duzine uleta;1:i cos ~ = 13,15;O J = 0 odgovara normal! na pravac pruzanja brane,Pojto se odred i merodavna dufina uleta za pravac C t = 0, onda je vlsina talasa (racunska) odredenaintenzitetom ittajanjem vetra koji se poklapa s a p ravce rn C lj " 0.lzbor rnerodavnog intenziteta iodgovarajuceg trajanja vetra se vrsi prema dijagramu, pri cernu semerodavni intenzitet uzima za verovatnocu pojave od :! % .

Tlajanje ydra u CIS.

:I. .jJ

" Y ~ ~ Y f.:l'~ " " " " " ~O O r - - - r . . . . . . ~ ~ r - - - i - , I : . . ~~ 'I...........! l o t , .lID -. . " " -.I ~III < ," " ' ' ' ' , .&,


8/18

,:trana 8 JUS U.CS.020

M = 0.76 X D3 X r

.Mogu se dozvoliti odstupanja ad 50 % M za svaku veliclnu. Odnos precnika una I mase se racuna poobrascu:

gdeje:r - suva zapreminska masa zrna u oblozi,Zaltitni filtarski sloj lspod obloge mora imati:

I I0., F '" (- do - ) X Ou obloge,5 10(0.0 F/Olo F)=3do5

i debljinu najmanje 50 % debljine obloge,Zastita od erozije matedjala u telu brane vrli se prerna filtarskim kriterijumima illo~enim u t. 5.2.3.Z a arrniranob etonske zastitne place se uzima:

debljine - IS em za talase ad 0,50 m,:!5 em z a ta la se ad 2,50 m;

% arrniranje - 0,5 % u abe zone j u dva pravca; -mere U osn ov i - najvik: 3 m (tj. 3 X 3 m)

Za betonske pnzme, aka se primenjuju kao z id an a o blo ga , mogu s e u sv o jiti najmanje vrednosti M ,o %date za kamenu oblogu, tj. ad 10 kg za talas do 0,60. Za talase vece ad 0,60 mere blokova se morajuodrediti proracunorn,Odnos najkrace prema najdufoj strani prizme ne srne preci odnos 1:3.Podloga za betonske obloge se form ira take da ne dode do njenog ispiranja kroz spojnice.Analiza stabilnosti kosinaOpsta nacelaAnaliza stabilnosti kosine se sprovodi po principima izakonima teorijske iprimenjene rnehanike krutih ideformabilnih tela, Izabrana metoda proracuna mora se osJanjati na realne uslove za sile ideformacije, 0cemu se mora dati obrazlotenje uz proracun, Analiza ohuhvata:

racunsku emu,parametre cVTstoce.raspored unutarnjih sIla,faktore slgumosti,veliCinu dozvoljenih deformacija.

Za usvajanje svakog ad navedenih elemenata zahteva se obrazlozenje.Proracun stabilnosti se v r~1 za uslov e rayne deformaejje, tj. za kritlcne prornene upravne na prulanjebrane [naslpa), osim kada postoje posebni razlozi za ,prov~eryje proracuna u tri dimenzjje,

5.2.5.2 Raeunska opteretenja

5.2.55.2.5.1

S .2 .5 . 2.1 Stalna opterecenjaZa zemlian] nasip iii branu stalno opterecenje Sf form ira po obavljeno] konsolidaciji, ~. po zBuzimanjllkonacne zapremine pora ipo postiranju definitivnih napona u cvrstoj fazi, U vecin! slucajeva stalnooptere eeoje se sastoji od:

sopstvene mase nasipa {bran e),- mase stalnih objekata na nasipu (brani),


9/18

JUS U.CS.020 Stranl 9

stalnih povrinskih sila ad vade,stalnih zapreminskih sila od slobodne vode u s red in i (uzgon+pi jezometarski pritisak, flltraclonipritisak).

5.2.5.2.2 Povremena opterecenjaPovrerneno opterecenje se javlja u eksploataciji imcze imati redovni ili slutajni karakter, tj. [avljati se upoznatim ill u nepozna tl rn , slutajnim periodima vrernena,Za nasipe koji sluze iZ3 puteve to je saobracaino opterecenje, Z3 hrane je to oscilacija nivoa vode uakumulaciji, seizrnicki uticaji, eksplozije, dinarnicke masine islicno,Povrerneno opterecenje zavisl od tipa objekta, ali se mora juno zadati, narocito U odnosu na stepenkonsolidovanosti brane ili nasipa,

5.2.5.2.3 Privremena opterecenjaPrivremeno opterecenje se javlja u toku izvodenja iiieksploatacije kao privrerneno, prolazno stanje u kojese objekat (nasip, brana) vile ne vracs, Definicga ovog opterecenja je speciflcna za svaki objekat, ali semora [asno zadati [er predstavlja neizbefno stanje objekta pre njegovog potpunog dovrsenja ipreuzimanja funkcije za koju se gradi.

5.2.5.3

5.2.5.4

R a eu n s ka iemaProracun stahilnosti sastoii se u utvrdivaniu grani(nog slucaja konfiguracije (nagiba kosina, visine kosin ai sl.) igranicne velicine opterecenja kod kojeg se sredina nalazl u stanju zadovoljavajuce sigurnostl protivsloma i u stanju deformacija prih vatljiv ih za njenu funkcionalnost (kao b rane iii nasipa),Za forrniranje racunske ieme potrebno je:a) odabrati razdelnu povrsinu (lingu klizanja) izmedu nepokretnog i potencijalno pokretnog dela u

poprecnorn preseku;b) definisati velieinu ipravac deiovanja sila (spoljnih uticaja) na potencijalno pokretni deo brane(nasipa);

c) deflnisati mehanizam deformlsania (pomerania) potencijalno pokretnog dela brane (nasipa), ito:- kao krurog tela u celini,kao krutog tela izdeljenog u blokove iii larnele,

- kao kombinaciju krutog tela izona u stanju g ra nic ne r av no te ze ,Parametri cvrstoeePostoje parametrl tvrstote za konsolidovano I parametri cvrstoee za nekonsolidovana stanja tla - mate-rijala od kojeg je forrmrana brana (nasip), Za nekonsolidovana stanja tla parametri cvrstoce se rnogudefinisati preko parametara evrstoce za totalne napone iii preko parametara cvrstoce za efektivnenapone, uz odgovarajute para metre pornog pritlska u tlu, Za konsolldovano stanje se primenjujupararnetri tvrstote za efektivne napone,Opstl oblik definicije cvrstoce za totalne napone je linearni zakon:

gde je:Sn smituei napon u posmatranoj rav ni pri lomu;a n normalni napon pri lornu;Citg 8 - parametri evrstoce Z3 totalne napone, zavisnl od:

stepena konsolidacije,zbljenosti ivlaznosti materijala,vrste materijala,nivoa naponskog stanja (on) u posmatranoj taekt.


10/18

Stra". 10 JUS U.CS.020

u kojem [ e sur ni ra nj e iizvrseno dut klizne Hoije (koia mo~e da prolazi kroz zone razlieitih pararnetarat'lfstoce) definise faktore sigurnosti Fe 1F9

5.!.5.7 Kriterijumi za oajmanji dopuneni faktor sigurnosti5.!.5.7.1 Veliclna najmanjeg dopustenog faktora sigurnosti odreduje se u odnosu na:

- veli~inu dozvoljenih pomerania,karakter opterecenja (stalno, povremeno, pulzaciono, dinamicko-udarno, slucajno itd.),svojstva rnaterilala u pogledu odnosa naponi=deforrnacije,stepen istrazenosti svojstava materijala ipouzdanosti pojave opterecenja.

5.!.5.7.2 Zavisnost faktora sigurnosti od dozvoljenih pomeranjaProracunorn stabilnosti se ne odreduju direktno velicine pomerania, vec se ustanovljava moguti redvtJitine deforrnacije na osnovu prosetnog smitul'eg napona koji se doputta na krititnoj potencijalnojpovrsini ivelicine deforrnacjje kola se pri takvorn smicucem naponu ostvaruje U opitirna,U zavisnosti od objekata koji se nalaze na podrueju gde se analizira stabilnost, oeenjuje se red velicinepomeranja (em, m m itd.),

5.!.5.7.3 Zavlsnost faktora sigurnosti od karak tera opterecenja kada veliclna deformacija nije ogranicenaZ a s t a I n a 0 pte r e c e n j a keja se javljaju u redovno] eksploataciji objekta za du!i iii kraci

nskl period se najmanji

5.2.5.5

5.2.5.6

Uobicajeni oblik definicjje Cvrstoce u efektivnirn naponima je linearni zakon Z3 odredeni nivo normal nihnapona:

s; = C' + o~ t S'gde se oznakorn o oznacava ddinicija u efektivnim naponirna, a pararnetri C' itg 9' ne zavise od stepenakonsolidacije:

G~ = 0" - Ugde je:U - porni pritisak u posmatranoj taeki,U opstern slucaju zavisnost cvrstoca ad normalnih naponaje nelinearna,Raspored unutrasnj ih silaRaspored unutrasnjih sila u potencijalno pokretnoj rnasi zavisi ad velic ine reaktivnih sila (napona) nakliznoj linij! i odnosa a" iTn du~ te linjje, Ova] raspored zarnenjuje analitu napona ideformacjja poteorijama plastic nag, kruto-plasticnog, elasticno-plasttcnog idrugog rcoloskog ponasanja materjjala icmogucu]e iznaluenje najnepovoljnijeg odnosa opterecenja ireaktivnih - otpornih sila za pretpostavljenoblik deforrnac[e (tj. usvojenu kliznu Iiniju). Natin uvodenja unutrasnjth sila u analizu zavisi adprimenjene metode.Definicija faktora sigurnostiFaktor sigurnostl u analizi stabilnosti definise se kao odnos raspoloffve cvrstoce prerna otporupotrehnorn da se odrzi ravnoteza izrnedu opterecenja koje dcluje na polencijalno pokretljiv dec brane(nasipa) i reaktivnih - otpornih sila na kliznoj linlji. Faktor sigumosti Sf sracunava kao konstantanprosecan odnos koji je jednak u svlrn tackama klizne Hnlje, ali ne mora biti jednak za parametar C itg e,tj. izraz:


11/18

vremenskl period uhtnaju se najmanji bktori stabilnosti: JUS U.CS.020 StrallB 11

I =B ,i

- F . ;;. J ,30, za brane inasipe ispod 15m visine,sm . ... .pod uslovorn da se eventualno ostecenje javlja sarno lokalno ida se rnoze relativno lako popraviti,Zap 0 v rem e n a 0 pte r e c en j a koja se mogu, ali ne moraju.javiti u redovno] eksploatacjjidozvoljavaju se faktori sigurnosti:- f,min.;;;' 1,30 za Inane (nasipe) iznad 15 m,~.min.;;;' 1,20 za brane (naslpe) visine manje od 15 rn ,pod uslovorn da se eventualno lokalno ostecenje rnoze lako popraviti,Z a s I u e a j n a din ami c k a 0 pte T e ~ e n j a, kao sto je uticaj zernljotresa, eksplozija i 51.,dozvoljava se F,"; 1,00 za najvece inercijalne sile koje se javljaju u brani (nasipu), uz obavezu da se ondaodrede najveca porneranja koja se mogu [aviti pri takvorn .uticaju iuzimaiuct pri analiz] kompletnotrajanje moguceg selzmitkog uticaja.

5.2.5.7.4 Zavisnost faktora sigurnosti od svojstava materijalaKriterijumi za prlrnenu vr~nih i rezidualnih (trajnih) vrednosti ctpornosti prerna smicanju u analizistabilnostl izrazavaju se preko:.- indeksa kJtosti

- rezidualnog faktoraSVI - SR= S~I - 5,

gde je:S .- prosecna aktivirana otpornost prema smicanju duz potencijalne klizne povrsine,S\'I"- odgov arajuca v rsna otpornost prem a smicanju,S, - odgovarajuca rezidualna otpornost prema smicanju.Kada je za proucavanu kliznu povrsinu 18 < 0,50 iR >0,85, rnoze se, pored rezidualne, zadrzati i vrjnaotpornost prema smlcanju; u protlvnorn se mora primeniti sarno rezidualna otpornost prema smicanju,duz cele klizne povrsine, [er postoji znatna verovatnoca pojave progresivnog loma.SVf i S, se cdreduju kao prosecne vrednosti za odgovarajuce prosecne normalne napone koji se javljajuna delovirna klizne povrsine gde se primenjuju vrsne odnosno rezidualne otpornosti prerna srnicanju,Po~to se odrede vrednosti 18 i R. ponovo se odreduje iii verifikuje deflnitivni faktor sigurnostl (prosecni]za celu kliznu povrsinu, I

5.2.5.75 Zavisnost faktora sigurnosti od istrazenosti svojstava materijalaPr i nedovaljnoj istrazenosti svojstava materijala faklor sigumosti se uvecava usvajanjem najmanjihotpornosti kaje se mogu oceniti za materijale krcz kOje prolazi klima povrslna, uz obavezu verifikacijeove vrednosti naknadnim ispltivanjtrna,Dozvoljene deformacije.2.5.8Dozvoljene deformacjje se moraju iskazali iverifikovati:a) na osnovu proracuna pomerania, iiib) na osnovu stepena aktlviracjje otpornih sila duf krititne potencijalne klizne povrslne, sto je

uslovljeno usvojenim faktorom slgurnosti,Veticlna dozvoljenih deformacija spoline povrsine brana inasipa koji nisu u kontaktu sa drugimobjektima i Cija se kruna il l berrne: kortste za jayne saobracainice viseg reda odre.1uje se kao % vislnenasipanja ik'ece se od 1% za visine manje od 15 m do 1,5 % za v isin e v ec e od IS m, a do 5 ' , I f . z a v is in e


12/18

Suan. 12 JUS U.CS.020

5.2.65.2.6.1

5.2.6.2

5.1.6.3

V eliC ina dozvolienlh deformacjia u le lu brane iii n:nipa, na spoju sa temeljima i d rugim (betonskim )ob jektlma, odreduje se u zav isnosti od konstrukcije spojs j v e ltc tn e p oj ed in ih toni raznih m aterjjala utelu brane,Analiza deformacijaZadatak i s vr ha a na li ze d efo nn ac ij aAnaliza d eform acija se v r~i u cilju:a) sagledavanja pomerania z .a vrerne gradenja iu eksploataciji iod red iv anju potrebnog knnstruk tlvnog

nadviknja;b) obezb edlv anja osnov e za v erifikac'[u rezultata osrnatranja;c) uocavanja podrueja d efo rma cij a z ate za nj a u v od ozap tiv nim zon am a (elementlma) t el a b ra ne ;d ) sagledavanja medusobnog dekvanja zona razlicite deformabilnosti u brant, u temeljima ina

spojev im a sa drugim objektim a (potporni zldovi, prelivi, galerije - tuneli, m ostovski stubov i itd.); stim u yeti je v erifikacija usvojenih faktora sigumosti sa gled ista velteine pomeranja i ugrozenosti odp ro gre siv no g loma;e) sag le dav an ja to ka ko nso lid acije iv elicin e pomih p ritisak a in jiho vog uticaja n a an alizu stab ilno stl.

A nalize pod a) i b) Sf vrse obav ezno, a ostale U zav isnosti od konstrukcije brane (nasipa) iodnosa sad ru gim ohj ek tima .E lem en ti a nallze d efo rm acljaAnaliza !Ie sprovod i u uslov ima rayne deformaciie , izuzev kada posebni razlozi zahtevaju analizu u trid imenzge. Primenjuju se analitiH~ numeritki iempirijski postupcl, u zav isnosti od znataja anallze zaobjekat.B roj racunskih preseka i taeska u kojima se racunaju deformacije z 3 1 1 1 1 1 od ciljev a proracuna ikriteriju rna navedenlh u t. 5.2.6.1, te se m ora posebno cbrazlcziti.Mo del sre din e, tj. odnos napona ideformacija idrugs uproscenja koja se unose u proracun moraju Sf[asno iskauti u cellni iza pojedine zone u brani (naslpu] iemelj ima.Param etri deform abilnosti koji se koriste u analizi m oraju b ili odtedeni ekspertrnentalno iii usv ojeni naosnovu analize podataka m erenja na 5litnim objekti~a iu slienim m aterijalim a, prj eem u se ova slit nos!m ora p cseb no ob razlozitl ioprsvdati,K ada analiza pokaze stanja sa v isokirn stepenom aktiv izaciie otpornosti prerna sm icanju, m ora se ispitatimogucnost i konsekvence pojav e deform acija viskoznog karaktera, tj. produzenog u vremenudeform isanja prl stalnom opterecenju iii promena u naponskorn stanju u v rernenu pri ogranitenomdeforrnisanju,K ada se u anallzi proui!av a uticaj pome vode " 3 deform abilnost sred ine, kako u pogledu pornih pritisakatako i u odnosu na vrernenski tok deformacija, moraju Ie posebnom analizom definisati param etrisredine iostall uslovi ovog uticajll (porne vode ) i sprovesti o dgo varalu cl p ro racu nl k onsolid acije idislpac~e pornih pritisaka,Napomena: Prl anallzi deforrnacjja z;a pojed ine faze izgradnje mora se voditi racuna 0 mogucem

znalajn ije m u tlc;g ll 1 ] 4 oslob ad anja napona iii od prisutnfh naponskih stanja iz geolotkeisto rlje sred in e g de It te me ljl nasip iii brana.

Provers proracuna u to ku g rad en jaProracun defQrmadja zahteva prov eru u procesu izvodenja ob jekta, ito u p ojed in im karak teristicn imfazama. O va prov era se v rli osmatranjcm pomeranja 1 uporedivanjem sa prethodno sratunalimvrednostima,U proraeunu deformacija se morsju naznaclti yelitine preko kojih se prov erav sju proraeuni, kao ietapekadaje to proversvanje potrebno.P ro ve rav an je zn aC I p otv rd iy an je ili po potrchl korckciju racunskih pretpostav kl iponovan proracun naosnov u parC ijalnlh podataka d obljenih m erenjim a naznacenih v ellcina (pom eranja isl.),


13/18

JUSU.CS.020 Stnn. 13

Deformacije od posebnog zna~ajaDeformacije od posebnog zna~aja koje se analiziraju za nasipe i brane su:a) vertikalno porneranje (sleganje) krune brane (iii nasipa), posle izgradnje objekta;b) horuontalno pomeranje spoljnih kosina za "feme gradenja I posle postizanja definitivne visine (ovo [e

narocito zna~ajno Z3 brane sa krutim ekranirna na Izvodnoj koslni);c) diferencijalna porneranja medu zonarna razne deformabilnosti (u nagihu iii u temeijima), kako za

v r e rn e g radenj a tako iu eksploataca i;d) diferencijalna sleganja temelia koji se strmo izdifu iii imaju nagle prelorne iskokove ;e) pomeraoja onih delova povrsine gde se smejtaju drugi objekti (kucice, cuvarnice, ~inske staze,

valobrani, stubovi za osvetljenje, javnl putevi isl.};f) trajna pomersnja usled delovanjajakih (razornih) zemljotrcsa;g) deformacije istezanja [pojave pukotina) i naponskih stanja koje stvara,ju uslove za hidraulicki 10m u

vodozaptivnoj zoni brane,Krtterjjum za odredlvanie pojedinih vidova deformacije dat je u t, S.2.6.2.

5.2.7 Pr o r a c u n s l r in e krune b r a n eSirina krune brane zavisi od opreme (rnehanlzacjje) koja ce se koristiti za izvodenje i od potreba zakomuniciranjem za vrerne eksploatacije. Sirina se krece od 5 do 6 m. Vete tirine krune brane odreOujueksploatacioni uslovi iuslovi izgradnje, tj. komunikacije za vrerne izgradnje u gornjim kotarna ohjekta[nasipa illbrane), kao isigumost objekta u lzuzetnim situacijama (rat, potres isl.).Empirijski obrasei za proraeun tirine krune brane sluZe kao orijentacija, dok usvojena tirina zahtevaobrazlofenje pre rna navedenim eksploatadonim zahtevlma I uslovlma pri izvodenju,

5.2.8 Pro rae u n s lob 0 d n e vis i neb Tan eSlobodnu visinu brane predstavlja razllka fzrnedu kota krune brane inajvl~eg merodavnog racunskogvodostsja na koju se dimenzioni~ objekat, Ona se odre4uje:- visinom talasa,- visinom penjanja talasa uz kosinu,- sigumosnom visinom (0,50 do 0,70 m).Visina talasa ivisina penjanja talasa uz kosinu se odreduju eksperimentalno iii na osnovu rnernlhpodataka u slitnim usiovima.Sigumosna visina se dodaje zbog neslgumost! proracuna vellklh voda, talasa ipeniania talasa U1ko~;nll.Slobodna visina ne sme biti manja od 1,5 m za brane manje od ]5 m visine, odnosno 2 m Zl branepreko 15 m visine,

6 Konstruktivno dirnenzionisanje6.1 Def'uticija

5.2.6,4

Pod konstruktivnim dimenzlonisanjem podrazumeva se odrc4ivanje vrste idimenzije konstruktivnogelements u hrani ill nasipu I u temeljima, pri cem u se to od re div anje vdl prema kriterijumima:

mogutnosti izvo4enja,sigumosti izvodenja,zadovoljenja kvaliteta izvodenja,zadovoljenja toleranclja za najmanje dlmenziJe,ekonomije Izvodenja po kvalitetu, dimenzijama. potrebnorn vremenu I sredstvlma.

- uskladenostl prerna ostalirn elementima konstrukclje.Naveden i kriterijuml se moraju juno Iskazati, kao injibo\' utlcsj na odrettivanje konkretnlh dimenzija ivnte konstruktivnog elementa. Orrl se moraju postovatl iu $Iu~aju n~unskog dimenzionisanja, a uslu~aju nesaglasnosti mora se definisati konacan izbor konstruktivnog elements, kao I natln njegovog


14/18

Stun. 14JUS U.CS.020

6.2 OlllOvni konltruktivnl eietlM!llti6.2.1 Nagihl spoljnlh k o sin a

Formb:anje lpOljne kosine je ogranil!ena:lokalnorn stabilnoscu koslne pri kojojje moguee odrtati ugu4eni materijal, pod uslovorn da su opstastabilnost i stabllnost temeljnog tla zadovoljenl;debljinom horlzontalnog sloja (etaza) u kojem se materijal nasipa ineizbeznim odslupanjem adopsteg - prosecnog naaiba kosine;rnogucnoscu da se materijaJ doteruje na spoljni nagib ugradivanjem u kosim slojevima paraielno kosiniiii poravnavanjem i1alJanjem po kosoj povrsin],

6.2.2 Deb I in II 510 j e \1 a (e t a r a)Debijina shje". (eta.fa) nasipatlja je ogranitena:- k va lite to rn , tj. zhijeno!tu, hornogenoscu po sastavu izbijanju, vlaznoscu;

uskladenoscu rada na susednim zonama i p ristu pa m afin a;odstupanjern ad prosecne granitne linije (rnejanje materijala);

- optimalnim koriseeniem sredstava za nasipanje , razastiranje, nabijanje i sl,6.2.3 Dlmenzije zona

Najmanje il:vodljive dimenzi;e zona zavise od n ac in a Iz vo denj a nasipanja iredstva kojim se V T ~ i nasipanjemalerija!a.Potrebne dimenzije zona zavtse od funkcije zone (staticka, deforrnaciona, zaptivna, zaWtna, drenaznaitd.) iodreduju se po kriterjjumu:

zadol'oijenja [ednolicnog kvaliteta,zadovoljenja racunskt utvrdene potrebne dimenzjje (velielne},zadovoljenja sigurnosti izvodenja u prostoru ivrernenu,ekcnornicncsti upotrebe materijala I3 cdgovarajueu zonu,zadovoijcnja uslova spajanja sa temeljima, b eto ns kim o bj ek tlr na i d ru gim z on arn a.

6.2.4 R asp 0 re d z 0 n a i 11j ih 0 v 0 0 b 1ik 0 y a n j e (n ate I a)N acelno, u zoniranju preseka brane zaptlvna zona se form ira na uzvodnom delu brane i na spoju salemeljima. Odstupanja od ovog nacela su moguca, ali se moraju opravdati - ohrllZlotiti.S obzirom na stlltiCka I deforrnactona ,vojstn zona u telu brane (naslpe], spo~ne zone 5C mor.ajuform irati od materijala boljih ~ojstava (vece cvrstoee, manje deformabilnosti), osim ako uslovi utemeljima to ogranitavaju (kod temeljnog tla male nosivosti, velike stiljivosti).S obzirom na unutarnju (filtracionu) eroziju, zone u brani se rnoraju osigurati od migracije cestica upravcu filtracijc, od iznoknja testica iz tcmelja iad zatepijivanja drenafnih zona.S obzirom na nejednake deformaejie (zaptivnih) zona zbog obllka temelja ili nejednake deformabilnostitemelja, zone vecih deformacija moraju se graditi od ma.terijala koji poseduje vecu granicnu specificnudeformllciju ko;a prethodi stvaranju pukotina pri lornu materijala.Napornena: OhHkom ikruto~u nekih zona ill cele brant: U osnovi iii preseku mote se uticati na na~in

deformlsanja,6.2.5 S P 0j sat e mel jim a

Vezivanje brane (naslpa) iemelja se vrti prerna sledecirn naelima:temelji se u filtracionom i statlekorn (deformacionom) pogledu tretiraju kao izone u brani [nasipu),te podletu racunskom i konstruktivnom dimenzionisanju idokazivanju sigurnosti;kontak tna poVT~illa temeijB sa o!!&ovBrajucom zonom u brani [nasipu) mora da se priprerni iprilagodi(obradi) z . a prijem .tatUkih iiltradonih uticaia koje na nju prencsi telo brane (nasipa);pri znlfajnijim promenama u naponskim stAnjima u temeijima (rasterecenja, opterecenja] moraju seproucit] I uzeti u cbzjr, kao polazna, postojeca (geoloska} naponska stanja iposledice na vrste i


15/18

JU S U .C 3.020 S tral\& 15

7 Osrnatrarlie brana (na~a)7.1 Ope

Osmatranje brana (nasipa) kao gradevinskog _objeku smestenog u prlrodnoj sredini zahteva rnultidisci-plinarni pristup, te se ostvaruje kroz sledeee vidove:

~ vizuelno osrnstranje vidijivih povHina brane i neposredne okoline gde je brana uteme~ella iregistrovanje svih promena na tim povrsinarna; .

~ in stru men talno osm atranje repera (geodetskih) koji su postavljeni na ka ra kte risticn irn ta ek arna(profllirna) tela brane ieme'[a;

c) merenja specijalnim instrumentlrna ugradenlm ispod povrsine tela brane j temelja (rnerenja dilataclja,porneranja, prWsa!ca totalnih ipornih, temperature);@ ) merenja nlvoa podzemnih voda ipijezometankih pritisaka pijezometrima sa slobod nim niv oom ilimanometrima;

e) merenja koliclna ikvaliteta procednih voda na sabirnim - mernim profillma iu drenafnim sistemima;f) merenja specijalnim uredajlma za registrovanje zemljotremih pomeranja t18;g) registrollanje hidrometeorolotkih prilika (temperature, padav!n!!, oticanja, vetrova, rdativne vlalnosti

itd.).~!_v_ed~na_9_~~_~tr~~I !1 !iu_ ~~edn\Ck ic il j: da pru!e_poJr~~anJlyj~ll_J)9_na!anje_o_bje'kta, sredine u kojuJeobjekat sm ellen in_~~~e~__I!-=--oJ:~~!l_e,_~ n'_)_O__Tl}i~~_~!d,!__pc>C_inj\_l_j!tr~ly.J!1lLLai'rojekat, .za v rem eiz~~!_i_u__~~u ck~_1oa!acije.T,!..1u svrhu mOl'llju se lzndi!i"p!ogrlml irojektLtehnjCJ


16/18

Strana 16 JUS U.C5.020

flltraclonim u slovlma moze bit! razli~ito u raznim delovima ovako kornpleksnog objekta kao sto je branaiii nasip,

\ 1 .Zbogtoga j~ sistematsko isavesno tehnicko osmatranje iprogramiranje k roz du1i period vremen_a jed in ipravi 05nO\l za ocenu stanja objekta injegove funkclonalnosti. Deena zavisi ad:

Ikvaliteta ugradene merne opreme,podobnostj lokacija gde [e merna oprerna ugradena,sistematicnosti u izvrtenju osmatranja,o odgovarajuce (i na vrerne izvrsene] interpretacije rezultata osmatranja.

7.2 Vnte os~tranja7.:!.1 Vizuelno o s rn a t r a n j e

Vizuelnc osrnatranie predstavija naj!iri vid pracenja promena na vidlji\lim povrsinarna brane i obala(teT1lelja)_?bjekt~~ ~ora seprojektompredvid~t~.O~e ~u_pro~me~e ~ ! i ~ ~ j _ ~ : _ : _~ degradacija materijala_na povrsin! usled delovanja hemjjsko-flzickih faktora kao ~to su: ternperaturne_prome~e, '~ie(!enje, delovanje talasa, del~va~j~ at~Ds~erskili io';r~inSkih~~d~,deID\lanje !_e;~t~-~ije,itd.;pojava pukotina, denivelacija islicnih uotljivih diskontinuiteta na osmatrano] povrsinl;erozija povrsine usled rnehanickog delovanjapovr!i~ihe.r_ozi~nlh sila, gravitacije.J vegetacije;etozija filtracijom usled mehanitkog iflz.icko-hemjjskog delovanja filtracionog strujanja vode krozbranu iernelie;stvaranje \legetacije na drenaznlm objek tima ismanjenje njihovog kapaclteta,

Delov~nje_navedenihjak_~Qra_lTI~tebiti pojedlnacno iii grupno ~ kornbinovano,Blti~'_~_menat ovog osmatranja__J~~Siste-;;atsko-u~a~anje i-talno pracenje obirna, intenziteta]ten~encijeprocesa.i. poj_Iva koje predsta~ij;j~pro,;:;en-uu odii"osu na stanje dO\lrktka objekta ipotetakfunkcije.Podaci vizuelncg osmatranja mogu prethoditl merljivim prornenama na instrumentima, ali su pored toganeophodne i dopune za razumevanje~stafJipodlltaJ(aosmat[anJa~-- .. - -Vizuelno osrnatranje treha dB ukaze na potrebu prom-enja obima ivrsta lnstrurnentalnih merenja j daindiclra Jokacije za ta dopunska merenja.

7.2.2 G e 0 d e t s k 0 0 s rn a t r a nj eGeodetsko osmatranje se sprovodi geodetskirn metoda rna i instrurnentima odgovarajuce pre ciznosti,Gecdetskirn osrnatranjern se mogu utvrditi apsolutna iii relatlvna porneranja repera U horlzontalnojprojekclji iu vertikalnoj ravnl, odnosno relativna promena rastojanja repera,Za geodetsko osmatranje porneranja brane, nasipa i temelja tacnost merenja iznosi 2 mm zahorizontalno, a I mm za vertikalno pomeranje, s tim sto se tacke sa kojih se mere pomeranja rnorajukontrolisati u pogledu njihovih pomeranja sa udaljenih tacaka koje su sigurno van uticaja ohjekta iakumulacije, odnosno preko drlavne rnreze rep era.Osmatranje vertikalnih pomeranja je ostvarljlvo znatno lakse I tacnije od osmatranja porneranja nahorizontalnoj ravni I uta se ono primenjuje na vecem broju repera,Reperi moraju biti obezbedeni od lokalnog [nebitnog) uticaja na njihovo porneranje i lata se ugraduju umasivne betonske stubove utemeijene najrnanje 6 0 em ispod povrjine terena. O Y i reperi uk azuju na opjtutendenctiu deformlsania objekta I t erena ipostavljaju se n1 kraelm rastojanjima, od 30 do SO m.Osrnatranje hortzontalnih porneranja vrfi se na reperlma u karakteristlenim procesima ina lokacijamagde je to od bitnog zna~aja za oeenu funkcionisanja objekta, a obavezno se udru1uju sa osmatranjemvertikalnlh pomeranja.Osmatranje promena relativnih rastojanja vrsi se na karakterlsticnim rnestirna brane (nasipa) iii terenagde su takve prornene ad znataja za pojavu nepovoljnlh naponskih stanja pukotina I slicno iodreduju seprojektom. Razrnicanja iv ica krune brane irazmieanja uzvodnc I nlzvodne nozice nasipa su takvinepovo'[nt obUel deformisanja koji se osmatraju prornenom relativnih rastojanja.Os mat ran j e nap 0 n s k 0 g s tan j a (t 0 t a I nih n Iipan a).2.3 .


17/18

JU S ucs.oao S tra na 17telu brane, nasipa ili terne'[a, D eform acije m em brana se re8istruju hidraulicktrn elektrootpomim,elektroakustitkim i1 i pneumatickim prenosorn do reglstracionog urec1aja. K ako se na ovaj naC in merenorrnalni naponi koji deluju na osetljiv e m em brane, to je obav ezno fiksiranje m ernih uredaja po polozajuiobezbedenje ad uticaja lokalnih naponskih stanja, a projekat odreduje mesto na koja se oni postavljaju.R ad ov ih ur~aja se mora kontroJisati u pogledu fiziC kO -rnehaniC kih M letenja koja poticu oddeforrnacj a brane (nasipa) i ternelja, korozije spojeva iprod iranja v ode iz tla u m erni urec1aj iii u sp ojn isistern,Dozvoljena je greika rnerenja od 10 kP a (0,01 N/cm 2).

7.2.4 Osmatranje pornih p r i i a k a (neutralnih)Za osrnatranje pornih (neutralnih) pritisaka prirnenjuju se ure~aji koji, preko deformacije oselljiv emembrane (preko ugiba) iii preko sistema ventila koji se aktiv iraiu prl izravnavanju pritisaka u tlu iuredsju, odreduju v eliC inu pritisaka u pornoj vod i, O setljiv e m em brane dolaze u dod ir sa pornorn vadompreko poroznog kamena (filtra) koji spre cav a delov anje totalnih napona na membranu. O va rnestam ora]u b iti d efin lsan a projek to rn ,S istem i za pre nos podatak a 0 deform aciji m em brane su elektr lcni, pne um atlckl iii hid raulickl, a m erniinstrumenti sadr Ie kalibriranl etalon.Najprostiji na~in merenja pornog pritiska sastoji se u direktnorn merenju visine pornog pritlska u tluspajanjem poroznog karnena - filtra imernog uredaja (manornetra] sa jednorn tankorn p la st iC nomcevcicorn u dovod vade idrugom a odvodenje vazduha,Problem i u v ezi sa merenjem i interpretacijam podataks merenja mogu nastati ukoliko je tla potpunozasiceno aka rn er nog u re .1 aj a iako dolle d o ostecenja m ehanickim delov anjern iii prodorom vode IZ t la us iste rn za mere nje ,Dozvoljena je gre~a merenja od 10 kP a (0,1 bar).

7.2.5 0 s m a t ra n i a po mer an j aut e J u bra n e (n a 5 iP a)O smatra nje v ertik aln ih ihorizontalnih porneranja pojed inih tacaka u telu brane ostvaruje se prekopo se bnih urellaja k oji Sf sastoje od sistem a koji ~ine:

e lernenat ugralten u branu ~ije se pom eranje posm atra,p rlstu pn i v od (v ertik aln a iii horizon taln a cev - busotina),m erni uredaj (sonda) kojim se elektrornagnetnlrn, rad io iii m ehanickim putem konstatuje relativ nipolohj ugrallenog elem ents u odnosu na povrsinu (brane, naslpa, tem elja) gde lzlazi pristupni v cd ,

E lem ent sistem a za osrnatranje u v idu ~elitnih prstenova iii krstova ugradeje se za v rerne gradenja, dok Sfpristupni vod u v idu te leskopske plasticne cev i ugralluje paralelno sa nasipanjern iomoguceje da seosm atrsju pom eranja ugrad enih elem enata iz a v re rn e g ra


18/18

Sbanl 18 JUSU.n.020

M erenje re lativnih deformacija se v ri u vodod rziv irn zonarna brana i na drugim rnestirna gde sud efo rrn ac jie o d z ate za nja ip oj av a p uk otin a n ed oz vo lie ne ..R egistrov an]e ov akv ih deformacija se komhinuje sa drugim merenjim a na branama, narocito samerenj ima veliclna pornih pritisaka ikolieina f iltr ac ij e, r ad i potpunog sagledavanja ponasanja objekta istepena ugrozen osti,

7.2.7 Osmatranje p ij e z o rn e t r i s k ih p r it is a k aM ora se v rsiti u pod rucjtm a gde se ocekuje forrniranje proced iv anja (kroz hranu iternelje) igde jernoguce ptici iocltati niv o v ode u pijezom etrijskoj cev i koja izlazi na pov rsinu terena iznad rnesta gde sepijezom etT ijsk i pritisak m eri. Pro jektorn se m ora odred iti m esto m erenja.Posto se pijezam etri postav ljaju tako da na vecoj duzini (od 30 do 60 em ) prim aju dotok vode, to .IUrezultati tih merenja prosecnl za dufinu prijemnog dela pijezom etra. Istov rerneno, pri hri.im prornenarnau nlvou podzemne vode (iii pritisku) p ije zome tri im aj u zakasnjenje u reagovanju, utcliko vece uko liko jekraci prijemni deo,

7.2.8 Osmatranje p r o c e d iv a n j aProjektom se moraobuhvatltl ucestalost osmatranja kolicina ikvalitet procedne vode, nacin imestap ojav e - izb ijanja, vrernenski od nas prem a nivou u akurnulacijarna 1 prerna stanju podzernne vode uobalama,K ollcine se m ere na zahv atim a sa hld rau lick i o blik ov anirn tok orn. K ad a se u kup ne kolicin e pro ce div anjane m ogu izm eriti, onda se m ere prornene u kolicinam a proced ivanja iznad nivoa donje vode ,Osmatra se kvalitet vode, ito: hem ijski sastav (prisustv o lakorastv orljiv ih spojev a ispranih iz tla iii telabrane} isadriaj c vr stih m a te rij a (suvog ostatka),( L s m a t r a n j e u t i a j a z e m l o t r e s a.2.9

7.2.9.1

7.2.9.2

7.2.9.3

7.2.10

Na cl n o sma tr an jaUticaj zernliotresa na brane inasipe prvenstv eno se rnanifestuje u v idu v ib racjja tem elja ite la b ran e(nasipa) iosmatra se pomocu instrumenata.Seizrnicka oskultaejja ~ire okolineZa selzrnicku oskultaciiu sire okollne pro jektorn se mora zahtevati postav tianje nairnanje jednetrokomponentne kratkoperiodicne seizmoloske stan ice inajm anje dye jednokomponentne kratkoperi-odicne seizmoloske stanice, koje ce obuhvatitl prostor gde se podize brana iprostor gde se fo rm iraakumulacija .KTOZ trt god ine osm atranja na ov im stanicam a, eije su lokacije odabrane u skladu sa se lzm otektonskimsvojstvima iosobenostima podrucja koje se osmatra, v r~ i s e kon ti nualn a obrada re gi str ov an ih potre sa ,pov ezivanje sa osm atranjirna na osnovnlm sefzrnclo jktm stanicarna u zem lji iu sta no v lj av an je lo ka ln eseizrnicke aktiv nosti osm atranog podrucja pre ip os le p un je nj a a ku rn ul ac lj e,Seizmleka oskultacfja brane (nasipa) iemeljaProjektom se mora zahtevati po stav ljanje n ajm an je d va Instru me nta (ak ee lerog rafa za reg istrov anje jakihzernljo tresa) u tem eljim a objekta, tj. u osnov noj geolotkoj sred ini (stenskoj rnasi] za registrovanjekre tan ja tis, inajm anje 3 instrurnenta na pov rjin i ili u te lu b rane (saht, galerija) rad i d ob ijan ja po datak ao T cak ciji k on stru kcjie n a k re te .n je tla,Osmatranje h id r o l o s k ih i m e t e o r o l o Jki h p r i ik aO sm atranja hidroloskog I m eteorolojkog karaktera su pornocna i sluze da se ostala merenja moguproucitl iu vezi sa de lov anjim a htdrolosko-m eteorolosk ih faklora koji u duzern v rem enskom periodum ogu im ati Inaeajni utic;g na pojed ine clem ente iiifu nkcije ob je kta. O v a o srn atranja m oraju se d efin isatiu projektu,

" ' a 0111o""millenja RepubU

9. hrn.u.c5.020_pravilnik_o_projektiranju_nasutih_brana

Documents