92476467 metodika upoznavanja dece sa okolinom

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA OBRAZOVANJE VASPITAA U KIKINDI

ZAVRNI RAD

Tema:

Oblast: Metodika upoznavanja okoline

NASTAVNIK MENTOR: STUDENT:

Kikinda, 2012. godina

OVERA ODSEKA ZA STUDENTSKA PITANJA

Ime i prezime kandidata: ________________________________________

Broj dosijea: __________________________________________________

Datum predaje rada: ____________________________________________

Datum odbrane rada: ___________________________________________

Nastavnik mentor: _____________________________________________

Komisija za odbranu rada: 1._____________________________________

2._____________________________________

Odsek za studentska pitanja

______________________

___________________________________________________________________________

_______

OVERA KOMISIJE ZA ODBRANU ZAVRNOG RADA

Ocena rada: ______________________

Ocena odbrane: ___________________

Opta ocena: _____________________

KOMISIJA:

Nastavnikmentor: ____________________________________

Predsednik komisije: ___________________________________

lan komisije: ________________________________________

Apstrakt:

Upoznavanje dece sa biljnim i ivotinjskim svetom ima za cilj podizanje ekoloke svesti

prilagoenim metodama za ovu populaciju.

Primenjena metoda je ta koja uspeva da motivie decu, izazove stepen aktivnosti, a sve to

uslovljava podsticanje mentalnih sposobnosti.

Tako se koriste: posmatranje prirode, opisivanje verbalno (usmeno i pismeno), opisivanje

neverbalno (crtanje, oblikovanje i modelovanje) i na kraju je poreenje i klasifikacija, kojoj

prethodi sakupljanje uzoraka u prirodi.

Vaspita je spona izmeu i reenja. Dete u vaspitau ima podrku. On bi trebalo da pokae

zainteresovanost za to to deca rade i da istakne vanost njihovog truda. Sve to uslovljava i

podsticanje takmiarskog duha, koji na ovom uzrastu utie na formiranje karakternih osobina,

njihovu radoznalost za predmetnim pojavama, ivu i neivu prirodu, biljke i ivotinje, utie

da dete upozna i ispita svet oko sebe.

Upoznavanje dece sa biljnim i ivotinjskim svetom

1

SADRAJ

UVOD 2

1. CILJ I VASPITNO OBRAZOVNI ZADACI... 3

2. IGRE............................................................................................................................ 10

3. BILJNI SVET.............................................................................................................. 22

3.1. BILJKE................................................................................................................. 22

4. IVOTINJSKI SVET.................................................................................................. 25

5. UPOZNAVANJE OKOLINE...................................................................................... 27

5.1. UPOZNAVANJE OKOLINE U MLAOJ GRUPI............................................. 27

5.2. UPOZNAVANJE OKOLINE U SREDNJOJ GRUPI.......................................... 28

5.3. UPOZNAVANJE OKOLINE U STARIJOJ GRUPI............................................ 30

ZAKLJUAK.............................................................................................................. 33

LITERATURA............................................................................................................. 34


2

UVOD

Metodika je primena metoda u odreenoj struci ili nauci, ili karakteristinost nauke

upotrebom odreenih metoda. Metodika struke jeste neophodan deo strunog obrazovanja i

pored teoretskog dela, sadri i obuku za praktinu primenu metoda i tehnika kako bi se

osposobio strunjak za bavljenje nekom strukom ili naukom.

Metodiku definiu kao didaktiku disciplinu, pedagoku disciplinu i teoriju o

vaspitanju i obrazovanju u odreenoj nastavnoj oblasti.

Ona prouava istorijat nastavnog predmeta, njegovu vaspitno-obrazovnu vrednost,

odreuje zadatke predmeta u odgovarajuoj pedagokoj ustanovi, kako se ostvaruju i

konkretizuju pojedini didaktiki principi, govori o nastavnim metodama pruanja, odnosno

usvajanja znanja i metodama utvrivanja i proveravanja znanja, navika i vetina; upoznaje sa

nastavnim sredstvima i nainima njihovog pribavljanja i korienja.

Upoznavanje okoline kao i druge oblasti jedino su u programu izdvojeni kao posebne

celine. U praktinom radu, ne moe postojati otra podela na oblasti vaspitno-obrazovnog

rada. Metodika upoznavanja okoline je neodvojiva od prakse.

Metodika upoznavanja okoline je najvie povezana sa predkolskom pedagogijom,

koristei se optim principima i metodama rada sa predkolskom decom. Povezana je i sa

istorijom pedagogije, metodologijom, komparativnom pedagogijom i ostalim metodikama

vaspitno-obrazovnog rada (razvoj govora, likovno, fiziko, muziko, razvijanje poetnih

matematikih pojmova).


3

1. CILJ I VASPITNO OBRAZOVNI ZADACI

Cilj oblasti metodike upoznavanja okoline je da pomogne predkolskoj deci da ostvare

aktivan kontakt sa odreenim aspektima stvarnosti u prirodnoj i drutvenoj sredini, obogati

nain poimanja sveta (da dete shvati da je znaajno ono to misli, pokuava i stvara) i

razvijanje istraivake delatnosti koje ine osnov otkrivanja istine o svetu, ljudima i

sopstvenoj linosti.

Na taj nain ova oblast pomae deci da shvate i razumeju svet oko sebe, uviaju

prirodne i drutvene sile, upoznaju sebe i grade sopstveni odnos prema spoljanjem setu. Tako

se stvaraju pretpostavke daljeg uspenog uenja, prirodnih i drutvenih nauka u koli i

doprinosi sferama razvoja deije linosti.

Cilj nastave je da se razvija aktivnost koja je relevantna, specifina i znaajna za onu

oblast zbog koje se pokree. To znai da je najznaajnija priroda aktivnosti. Znaajne

aktivnosti dece koje podstiu razvoj njihovih mentalnih sposobnosti su posmatranje prirode,

opisivanje verbalno (usmeno i pismeno) i neverbalno (crtanje, oblikovanje, modelovanje),

poreenje kvantitativno (procenjivanje i merenje) i kvalitativno (grupisanje i klasifikacija),

praenje, sakupljanje uzoraka i prirodnog materijala, eksperimentisanje.

Stepen aktiviranja dece zavisi od nastavnih metoda koje se primenjuju. Pravilan izbor i

primena adekvatnih metoda imperativ je svestrane aktivnosti dece. Nastava poznavanja

prirode treba da se okrene primeni onih nastavnih metoda koje omoguavaju veu

oiglednost, praktinost i neposrednost. Jedna od mogunosti je i primena uenja putem

reavanja problema, uenje putem otkrivanja i ogleda.

Vaspita treba da motivie dete da trai pomo ukoliko naie na problem. Mogue je

da deca pored svih nastojanja ne mogu sama da dou do reenja problema. Tada je vaspita

deci reenje. Detetu koje je nailo na potekoe vaspita treba da prui pomo, da ga uputi na

put kojim e doi do reenja.

Zadaci metodike upoznavanja okoline su da se, osim zadovoljavanja osnovnih potreba

deteta za sigurnou i zatitom, poinje razvijati i samostalnost, da se obezbede uslovi za

ukljuivanje deteta u grupu i neguje oseanje grupne pripadnosti, da se podri i dalje razvija


4

deija radoznalost za predmete i pojave u okolini i omogui im aktivno upoznavanje okoline,

da aktivnosti na sadrajima iz ove oblasti budu u funkciji opteg intelektualnog razvoja deteta,

da se kroz razliite sadraje i aktivnosti u ovoj oblasti pomae deci da shvataju elementarne,

prostorne, vremenske i kvantitativne odnose i da se deci pomogne da dou do elementarnih

znanja o pojavama i dogaajima iz neposredne okoline i stiu vetine i umea neophodna za

snalaenje u neposrednoj okolini.

Deca e biti sposobna da:

- opisuju karakteristike biljaka i ivotinja iz njihove okoline

- uporeuju lokalne biljke i ivotinje

- naue ta je neophodno biljkama i ivotinjama da budu zdrave

- uporede ivotni ciklus ivotinja

- opisuju ponaanje ivotinja

- izdvoje slinosti i razlike meu ivotinjskim vrstama

- opisuju karakteristike materijala, teksturu, veliinu i teinu

- izdvoje materijale koji su po neemu slini

- kau razlike meu tenostima i vrstama zemljita

Vrlo rano dete pokazuje radoznalost za predmete i pojave oko sebe: prirodne i

drutvene; ivu i neivu prirodu; biljke i ivotinje: konkretno i apstraktno.

Senzomotorne sposobnosti (sposobnosti senzomotornog aparata) od samog roenja su

sposobnost ne samo da dete prima ulne podatke nego i da ih ''obrauje''.

Stvari oko sebe dodiruje, proba, oslukuje, posmatra obim i dubinu; sloenost, s jedne,

i razvijenost i iskustvo, s druge strane.

Nezadovoljavanje pasivnim posmatranjem pojava oko sebe, kao ni informacijama

starijih dete eli da svet oko sebe ispituje i proverava, eli da ini to i odrasli, esto eli da u

sopstvenim aktivnostima sazna kako stvari funkcioniu, da postepeno bogati svoja iskustva i

stie elementarna saznanja o predmetima i pojavama u neposrednoj okolini, kasnije i o

procesima.

U tom procesu formira se odnos prema spoljanjem svetu. Saznavanje i menjanje

odnosa.


5

Priroda deteta i aktivnosti na upoznavanju okoline zasnovani su na traenju i

sakupljanju u prirodi (blioj i daljoj okolini i sredini)

Deca trae biljke i ivotinje, pre svega:

1) Po pokazanom uzoru.

2) Vrednosti su u podsticanju uporeivanja, traenja slinost i razlika, analiziranje,

zakljuivanje.

3) Posebne mogunosti u podsticanju i razvijanju misaone aktivnosti i intelektualnog

osamostaljivanja dece

4) Deca mogu traiti i neto to pripada odreenoj grupi, vrsti, oblasti.

5) Pronalaenje jednog ili vie predmeta, biljke ili ivotinje.

Vaspita podstie deije zapaanje promena na biljkama i ivotinjama.

Karakteristine promene koje se zbivaju u jesen, zimu, prolee ili leto, istovremeno za

dete postaju uporine take posmatranja ali i stvaranje predstava o predmetima, pojavama,

procesima, ljudima i dogaajima u neposrednoj okolini.

Aktivnosti e zavisiti od uzrasta dece. Deca starije, odnosno najstarije uzrasne grupe

mogu da objanjavaju, tumae i prezentuju i sloenije veze i odnose meu biljkama i

ivotinjama.

Vano je da deje posmatranje bude vezano sa dejim aktivnostima.

Deca mogu da mere, uporeuju, sakupljaju pogodan materijal (pupoljke, opalo i

zeleno lie, prvi opali cvet ).


6

Posmatranje se sprovodi u pojedinim fazama razvoja, promene na razvoju biljke od

semenke do cveta, od pupoljka do ploda, od opadanja lia do ogolelih grana. Ili razvoj

ivotinje od mladuneta do odrasle ivotinje (od pileta do kokoke, od punoglavca do abe i

sl.). Sve te promene mogu obeleavati na njima prihvatljiv i razumljiv nain.

Posle dueg posmatranja, sakupljanja, beleenja opaenoga za jedan krai ili dui

vremenski period, deca mogu beleiti karakteristine promene na biljkama ili ivotinjama u

toku jednog godinjeg doba ili za celu godinu. Ovi zahtevi se mogu postavljati deci starijeg

uzrasta, odnosno deci kada imaju dovoljno iskustva i kada mogu da uoe, poveu, grupiu.

Deca predkolskog uzrasta vole igru. Privlai ih sama situacija igre, raduju se ueu u

igri. Zato je potrebno to vie pitanja, zadataka i ostalih ''deijih obaveza'' vezati za igru.

Didaktike igre treba da budu dobro osmiljene, deijim mogunostima i potrebama

prilagoene, da deca budu motivisana za uee u igri. Nekada je mogue koristiti i posebna

podsticajna sredstva za uee i za to vea postignua (etoni ''medalje'' i dr).

Rad odraslih treba da podstie decu da i sama uestvuju u radu oko biljaka i ivotinja.

Za to posebne mogunosti prua kuti ive prirode, ZOO vrt u dvoritu vrtia, bata vrtia i

sam eksterijer deijeg vrtia.

Za praktian rad dece i na taj nain upoznavanje okoline vano je pripremiti sve to je

potrebno a naroito: semenke, rasad, sredstva za rad i odgovarajui alat.


7

U praktinom radu vie e biti angaovana deca starijeg uzrasta, a mlaa vie

posmatraju rad starije dece i vaspitaa. Deca mogu pomagati starijima u radu oko biljaka tako

to uestvuju u branju voa i povra, u sakupljanju lekovitog bilja, u ienju korova, u

odravanju bate i vonjaka i dr.

Pri tome deca upoznaju nove biljke (saznaju njihova imena, izgled, nain uzgajanja,

njihov znaaj za oveka i dr.), saznaju delove biljke, uoavaju i saznaju uslove rasta i ulogu

oveka u tome. Zbog toga je vano da ih u toku rada podstiemo da zapaaju, da uporeuju,

analiziraju i zakljuuju.

Zato je potrebno zalivati, okopavati i ubriti? Zato je potrebno odstranjivati korov?

Otkud tu korov i sl.

Praktian rad deci priinjava zadovoljstvo i u tom radu se razvija odreeni odnos kako

prema radu tako i prema biljkama ( da ih ne kidaju, ne unitavaju) ekoloka svest i kultura.

Ista je vrednost praktinog rada dece oko ivotinja. Sa vaspitaem deca mogu da iste

prebivalita za ivotinje, mogu uestvovati u hranjenju ivotinja, posebno hranjenje ili

pripremanje hrane za odreene ivotinje u odreeno vreme.

Pruanje pomoi ivotinjama preko zime. Posebna vrednost je u podsticanju dece na

samoinicijativnost i kreativna reenja. Time se kod dece podstie i razvija interesovanje za

ivotinje, bogati iskustvo, razvija pozitivan odnos prema ivotinjama i razvijaju sposobnosti

za reavanje novih situacija i za reavanje '' novih problema''.

Od individualno ili zajedniki sakupljenih primera biljaka mogu se sreivati razne

zbirke (herbarijumi), insekata (insektarijum), terarijum (vodozemci, gmizavci, neki glodari),

akvarijum (ribe, puevi, koljke, gliste).

U sreivanju ovih biljaka (i ivotinja) treba to vie angaovati decu, podsticati i

podravati njihovu inicijativu. Sakupljene semenke deca mogu klasirati i slagati u posebne

kutije po pregradama (pregrade obeleene slikama odgovarajueg ploda ili cveta) ili u neke

druge posude (epruvete).

Deca mogu praviti albume biljnog i ivotinjskog sveta. Treba to vie da sama deca to

rade. Uloga vaspitaa je da pomogne deci da sakupe materijal, da ih podstie da biraju i

pripremaju sredstva, da vaspita ispoljava interesovanje za deji rad, deiju originalnost.

Starija deca su angaovanija.


8

Preko sreivanja zbirki deca zapaaju slinosti i razlike, uoavaju zajednika svojstva

za grupu predmeta po razliitim kriterijumima i trude se da razlikuju odreene zamisli i

reenja. Omoguava im da uporeuju, povezuju, razlikuju, analiziraju i dr. Sve to pozitivno

utie na razvoj sposobnosti miljenja i zakljuivanja kao vanih psihikih procesa.

Deije interesovanje se ne zadrava na spoljnim osobinama i svojstvima, ve postoji

elja za otkrivanje sve novijih svojstava i osobina (deija radoznalost je neograniena). Dete

interesuje kako cvet ili plod izgleda unutra. Uloga vaspitaa je ne samo da podrava, nego i da

podstie deiju radoznalost.

Vaspita usmerava decu da upoznaju nova svojstva pomou lupe, mikroskopa ili

uveliavajueg stakla, da posmatraju presek (uzduni, popreni) pupoljka, cveta, lista, ploda,

da posmatraju muvu, pelu, komarca, gusenicu, bubamaru i sl. ispod lupe i mikroskopa. Neka

sama otkriju da li imaju noge, krila, oi, i po emu se razlikuju.


9

Zapaanje nekih sutinskih svojstava doprinose istraivanja putem eksperimentisanja i

ogleda. Vrednosti su u tome to dete samo otkriva, na primer, (otkriva) uslove rasta biljke.

Pogodne semenke staviti u razliite uslove: suvu i vlanu zemlju (u odreenu posudu).

Posmatrati ispod lupe raseene semenke. Da li se semenka promenila? Gde je proklijala?

Zato?

Pratiti razvoj biljke u dve saksije i u razliitim uslovima.

Posle odreenog vremena (nedelju, dve, tri) posmatrati, uporeivati, zakljuivati: koja

je biljka kako napredovala i zato?

Mogu se koristiti eksperimenti sa biljkama u prolee. Na primer, pri presaivanju

biljke oduzeti neki deo i onda pratiti napredovanje. Koja je biljka dalje napredovala? Zato?

Tako deca mogu da uoavaju funkciju pojedinih delova biljke.

Istraivake aktivnosti dece treba da imaju oblik igre jer samo tako e biti

interesantne.

Da bi se dete uspenije ukljuilo u istraivanje treba ga emocionalno angaovati. To se

postie pripremom sredstava (potrebnog pribora) kao i isticanjem interesantnih pitanja: ta

mislite, da li e se cvet promeniti? Videemo za koliko vremena. Pokuaemo da to uradimo.

Sve to budi elju kod dece da pogaaju. Znaajan je i momenat isekivanja: ta e to biti,

kako e izgledati itd.

Predkolsko dete nije u stanju da otkrije uzrono-posledine odnose ako je

istovremeno dato vie uzoraka. Najvie im odgovaraju situacije u kojima prate dva uslova

(tzv. dvojni ogled), odnosno kada su svi drugi uslovi isti izuzev jednoga (oduzeta vlaga,

svetlost ili toplota).

Da bi dete postiglo rezultate, mora imati izvestan fond ranije steenih iskustava i

saznanja o biljkama i da je u mogunosti da pretpostavlja i zakljuuje. Takav nain rada

podstie misaone aktivnosti kod dece.


10

2. IGRE

Prodavnica cvea

Sredstva: cvee ( prema godinjim dobima poljsko, batensko, suvo), posude sa

vodom u kojima stoji cvee, novac za kupovinu, oprema za prodavca.

Igrajui se deca po sopstvenoj elji menjaju uloge i postavljaju zadatke

Igre prepoznavanja mogu biti organizovane za celu grupu, odreen broj dece.

Poznate su igre: prodavnice, potara, putujemo- putujemo, zna li ko sam, ko e prvi

nai i druge. U njima dete na nov i interesantan nain upoznaje biljke i ivotinje, meusobno

ih razlikuje i ulno opaa, povezuje reima (adekvatnim terminima).

Odreeno svojstvo dete opaa na razne naine:

- angaovanjem ula dodira

- angaovanjem ula mirisa i ukusa (cvee voe)

- ula sluha (kako se ko javlja)

- preko opisa (ja vidim ti ne vidi)

- preko dela slike (preporueno pismo)


11

- pantomime, zagonetke ili nekog drugog svojstva (upotrebe, ishrane, mesta stanovanja,

funkcije organa i sl). Dete je dovedeno u situaciju da ne opaa predmete u celini ve

neko od svojstava. To od dece zahteva vee napore, bogatije iskustvo. Istovremeno

dete zapaa karakteristina svojstva, izotrava ula i uoava funkcije pojedinih ula.

Posmatranjem i poreenjem dva predmeta (dve biljke, dve ivotinje) deca pronalaze

slino, zajedniko i razliito, a posmatranjem vie predmeta dolaze do sve bitnijih svojstava,

do svojstva grupe, vrste.

Svrstavanje, grupisanje, odnosno odvajanje grupe predmeta po nekom zajednikom

svojstvu (od spoljnih do bitnih svojstava).

To detetu omoguava da sve vie prodire u svet stvarnosti, da dolazi i do

generalizacija.

Grupisanje biljaka moe biti po:

- spoljnim svojstvima (boja, veliina, ukus)

- dobu kada se javljaju (prolee, jesen...)

- mestu gde rastu (ukrasno- sobno, poljsko, batensko)

- prema tome da li slue oveku za ishranu ili ne

- prema svojstvima ue grupe (voe, cvee, drvee, povre).

Grupisanje ivotinja moe biti:

- prema spoljnjem pokrivau (krzno, koa, perje, krljuti, oklop),

- prema mestu ivljenja ( u umi, vodi, zemlji)

- nainu kretanja (hodaju, plivaju, lete, mile)

- prema broju nogu

- prema tome da li se ovek brine o njima ili ne

- nainu razmnoavanja

- prema tome kako se pripremaju za zimu i kako zimuju itd,

Podsticanje dece da klasifikuju i razvrstavaju po raznim kriterijumima.

Zapaanje sve bitnijih zajednikih svojstava i (ili) razliitosti zahteva angaovanja sve

veih misaonih sposobnosti dece ( da uoe, poveu, grupiu, razlikuju, uporeuju) i bogatije

iskustvo.


12

Igra vrteka

Sadraj ivotinjski svet (domae ivotinje)

Cilj imenovanje i prepoznavanje ivotinja i njihovih svojstava

Sredstva vrteka napravljena od kartona, per ploe ili plastike.

Igra Cvee

Sadraj biljni svet batensko cvee

Cilj pogaanje koji su cvetovi

Sredstva prirodni cvetovi (rua, karanfil, lala).


13

Igra Sve na svoje mesto

Sadraj ivotinjski svet

Cilj svrstavanje ivotinja prema mestu ivljenja i kretanja.

Sredstva aplikacije ivotinja i njihovih stanita

Svakodnevne situacije i deija istraivaka aktivnost: odlazak u umu, na livadu, na

farmu, u vonjak, vinograd. Istraivanje se ne zadrava samo na spoljnim svojstvima i

osobinama.

Dete eli da otkrije sve novo i novija svojstva, karakteristike i osobine predmeta,

pojava i bia.

Igr a - Predstavljanje ivotinja

,,Pogledajte me dobro! Da li ste videli kakav veliki i divan rep ja imam? On mi slui

da se verem po drveu, a mogu vam rei i kao kiobran. Moja bundica moe biti crna, crvena

ili smea. Po ceo dan skaem i skupljam hranu: lenike, orahe, irove, iarke, gljive i jo

poneto. Sve to ostavljam u svoje ostave u drveu. Kau mi da sam hitra, spretna i brza. A

kako inae da se odbranim od svojih neprijatelja, kad sam tako mala?


14

Igr a - Predstavljanje biljaka

,,Deco, da li ste itali bajku Princeza na zrnu graka? Ne, neu vam je ispriati.

Nagovorite vaspitaicu da vam je proita! Moja zelena zrna ive u kuici koja se zove

mahuna.U jednoj mahuni ivi njih 4-5. ta zelena zrna nazivaju se semena. To seme je vrlo

zdravo. Nemojte da ujem da neko ne voli da jede graak! Pa, kako vi mislite da porastete,

ako me ne jedete?

Igra Mravi iz naeg dvorita

Cilj - Posmatranje, upoznavanje, sticanje iskustva, eksperimentisanje.

Kako moemo zaviriti u kuicu mrava koji ive u naem dvoritu, oblinjem parku,

livadi? Provocirati dete, isprobati sa njim mogui predlog, a zatim predloiti mogue reenje.

Sakupiti mrave u providnu staklenu posudu (teglu) u koju je prethodno do pola stavljena

rastresita, ne mnogo vlana zemlja. U zemlju zabiti staklenu epruvetu sa vodom u kojoj moe

biti granica ljive, rue, zapravo bilo koje drvo na kome se nalaze biljne vai. Povrinu vode

u epruveti prekriti slojem mahovine. Otvor na posudi prekriti najlon arapom I zategnuti

gumicom. Donji deo posude gde je zemlja sa spoljnje strane omotati tamnim papirom i takoe

zategnuti gumicom. Mrave hraniti mrvicama hleba, voa, eera, uginulim insektima.

Posmatrati, pratiti, istraivati ivot mrava povremenim skidanjem tamnog papira: posmatrati

hodnike koje prave, kako vuku komade hrane, unitavaju biljne vai, kako se razvijaju njihovi

mladunci (larva, aura). Provocirati decu da razmiljaju koji bi se insekti na slini nain mogli

posmatrati.


15

Svet insekata: model bubamare od plastelina, crtanje bojicama, slikanje temperama

insekata koji su im najinteresantniji. Korienje slikovnica: razgovor o izgledu, opis. Dok

razgovaraju o izgledu pojedinih ivotinja i kako se oglaavaju mogu da skakuu ili prave

druge fizike pokretei kao nain uenja, ali i fizikog razvoja.

Upoznati ih sa razvojem matematikih pojmova: koliko mrava, buba, zeka i dr.

Igra Mamac za leptira

Cilj - Upoznavanje, posmatranje, istraivanje.

Problem jedan: Jesi li video leptira?

Problem dva: ime se leptir hrani?

Problem tri: Kako se leptir raa?

Problem etiri: Kako namamiti leptira da ga bolje posmatramo?

Problem pet: Zato se noni leptiri okupljaju oko sijalice, svee?

Svaki problem sa detetom reavati. Upoznati vrste leptira, itati o leptirima, skrenuti

panju da se hrane sokovima od biljaka, da se legu iz jaja, aure, da ive veoma kratko, da ih

svetlost zavodi sa puta jer se leptiri orjentiu prema mesecu. Radi posmatranja leptira izbliza

napraviti napitak: malo piva, slatkog sirupa, malo kae od jabuka, nekoliko kapi od ruma, sve

izmeati i natopiti papirnu salvetu. au od jogurta isei na latice I rairiti ih tako da sa dnom

ae lii na cvet. Ovaj cvet privrstiti na dui tap i slobodan deo tapa zabosti u zemlju. Na


16

cvetu, po sredini, postaviti salvetu ve natopljenu napravljenim napitkom. Posmatrati ta e se

dogaati. Traiti od deteta da izmisli drugo reenje za posmatranje leptirova.

Igra Kina glista

Cilj - Istraivanje, posmatranje, oslukivanje, reavanje problema.

Problem jedan: Zato kine gliste izlaze iz svojih sklonita na povrinu zemlje kada

pada kia?

Voda puni hodnike u zemlji u kojima gliste ive i one bee jer nemaju dovoljno

vazduha.

Problem dva: Zato kine gliste ne izlaze na povrinu zemlje u toku zime?

Povrina zemlje je zamrznuta, gliste imaju dovoljno vazduha u svojim hodnicima u

zemlji i ostaju u njima.

Problem tri: ime se hrane kine gliste?

Korenjem i travom

Problem etiri: Koje su koristi od kinih glista?

Stvaraju humus, ekoloko ubrivo usitnjavanjem zemlje i izbacivanjem izmeta.

Problem pet: Kako moemo namamiti gliste da izau iz sklonita?


17

Koso zabosti iru daicu 10-15 cm u zemlju. Prstima lagano udarati, dobovati po

daici. Okolo e se pojaviti mnogo glista. Zato? Istraite?

Igra Trka pueva

Cilj - Posmatranje, oslukivanje, praenje razvoja.

Postavi pitanja: Jesi li video pua, ta jede, gde ivi, kako se hrani, kakvu kuu ima,

gde zimuje?

Organizovati trku pueva. Na staklenoj povrini prozora ili staklenom stolu, postaviti

pueve. Iznad njih 10-15 cm na konac obesiti kore od banane ili ljuske od krompira. Mesto

gde su puevi obeleiti kao start. Detetu omoguiti da prati kretanje ne samo sa lene strane,

ve i pokretanje stopala pua i isputanje sluzi koja mu pomae pri kretanju. Pu u minuti

pree 12 cm. Istraivati znaaj sluzi, istai da na stopalu pua postoji bezbroj lezda koje lue

sluz i da pu skoro pliva u njoj pa tako moe da se kree po vrlo otrim predmetima. Pokazati

kretanje pua po ivici seiva noa iz pribora za jelo. Mladog pua obeleiti neperivim

markerom i pratiti njegov rast u prirodnom ambijentu ili terarijumu.


18

Igra Kuna muva

Cilj - Posmatranje, istraivanje i eksperimentisanje

Pitanja: Jesi li video muvu, gde ona ivi, ta jede, ta pije, kako se rodila muva, koliko

je ona tetoina?

Posmatrati muvu okom, lupom, itati zanimljiva tiva o muvi. Istraiti predlog dece da

se muva bolje upozna. Izvesti eksperiment sa muvom koja je upala u vodu i u njoj provela

nekoliko minuta. Kada potpuno u vodi obamre, izvaditi je i staviti na suvu podlogu, posuti sa

malo kuhinjske soli. Posmatrati ta se dogaa okom, lupom. Posle dvadesetak minuta muva e

da oivi i odleti. ta se dogodilo, istraivati sa detetom, sasluati odgovore i probleme reiti

saoptenjem: Voda je prodrla u sitne disajne cevice u telu, krilima i nogama muve, pa ona ne

dobija kiseonik i obamre kao da je mrtva. Kada kristali soli pokupe vodu iz cevica, muva

poinje da die i leti.

Igra Pauk iz naeg dvorita

Cilj - Posmatranje, istraivanje, otkrie.

Pitanja: Kako izgleda pauk, da li si ga video, gde ivi, kako se hrani, kako se raaju

njegovi mladunci, gde provodi zimu?

Dete treba da pronae pauka, da ga posmatra okom i lupom u sobi i na otvorenom

prostoru, da posmatra tkanje mree, da posmatra kako lovi manje insekte: muvu, leptira,

bubicu. Lako je videti na telu enke pauka belu kuglicu koju ona vue, a u koju su jajaca

smetena u opnu. Ako joj se kuglica otkai ili joj je neko skine, enka se vrlo unezvereno vrti

u krug. Ako kuglicu otkai neki drugi pauk, dolazi do velike borbe. Majka pauk je vrlo


19

borbena u odbrani svojih mladunaca, nosi ih na leima i usput hrani sve dok se mali pauci ne

osamostale.

Igra Kako ive biljke

Cilj - Eksperimentisanje, istraivanje, podsticanje vizuelnosti i osetljivosti dodirom.

Aktivnosti koje prethode: Nabavka semena penice, pasulja, graka, lukovice,

krompira.

Postaviti problem: ta treba uraditi da bi seme proklijalo? Koji su prirodni uslovi za

klijanje i razvitak biljke? ta e se dogoditi sa istom vrstom semena, lukovice krompira u

sobnim uslovima? Dete dalje postavlja hipotezu, prati uslove koji variraju: vlaga, svetlost,

toplota. Zato seme penice ne klija ako se stavi blizu radijatora I prozora? Zato krompir,

luk, lukovica lale, zumbula klijaju iako nisu u zemlji? Vizuelno pratiti promene na semenu,

klicama, neno dodirivati klice, izdanke. Istraivati svaki uslov pojedinano za svaku biljku,

seme, postaviti hipoteze, podsticati istraivanje.

Igra Plodovi trenje

Cilj - Istraivanje, posmatranje, otkrivanje uzrono-posledinih veza.

Organizovati igru Pogodi po obliku, mirisu i ukusu. Vezanih oiju dete pipa, mirie,

proba plod i imenuje ta je otkrilo. Zadatak za dete je da u au od jogurta sa vodom stavi

dve-tri trenje. Sutra se istrauje ta se dogodilo u ai. ta je sa koicom ploda, zato se

raspukla, zato je voda obojena? Prodrla voda kroz sitne pore na koici trenje razvodnjava


20

sok trenje, koji je pun eera, a istovremeno poveava pritisak u elijama ploda sve dok

koica ne popusti i prsne. Isto se dogaa i sa plodovima na drvetu ako pada mnogo kie.

Mogu se istraivati i druge pojave i procesi sa plodovima. Koji su to?

Cilj - Otkrivanje, istraivanje, saznanje.

U oblinjem parku ili umi potraiti panj poseenog drveta. Postaviti pitanje: Zato je drvo

poseeno, koliko je bilo staro? Zainteresovati decu da o tome dobiju informacije, da i sama

postave i provere pretpostavke. Pri tome mu treba pomoi. Sa detetom istraivati ta znae

krugovi na ostatku stabla, panja. Posmatrati nijanse krugova, i to od svetlih do tamno smeih,

traiti reenje i objanjenje za takvo stanje. Brojati krugove, utvrditi starost, ta bi jedno jako

staro ili neko mlae drvo moglo da ispria? Tragati dalje, pretpostavljati i proveravati hoe li

iz ila, korena, panja izrasti novo drvo, ta e se dogoditi sa panjem itd.

Igra Biljka die

Cilj - Postavljanje hipoteze, istraivanje, posmatranje, saznanje.

Postaviti hipotezu: Sve to je ivo die. Kako to? Zainteresovati dete da to dokae.

Dokaz da ovek die treba da pokae dete. Da diu ivotinje takoe treba da dokae dete.

Kako onda dokazati da biljke diu? Isprobati predlog dece. Jedna od mogunosti da se dokae

da biljke diu jeste stavljanje olistale grane breze u najlon kesu i zatezanje otvora kese

gumicom (ovo inite na samom drvetu). Dete postavlja hipotezu ta e se u kesi nai sutradan,

kada je budu otvorili. Proveriti sva predvianja deteta. Postavljati nove pretpostavke,

istraivati dalje svako novo otkrie, jer ono nudi i novu pretpostavku.


21

Dok se vaspita bavi aktivnostima upoznavanjem okoline, on treba da iskoristi priliku

za razvoj govora i sticanje matematikih iskustava. Na primer, kada se deca upoznaju sa

abom oni mogu da kau koliko ona ima nogu, kojim slovom poinje re ,,aba i sl.


22

3. BILJNI SVET

Kod upoznavanja biljnog sveta i njihovih karakteristika dete treba usmeravati,

podsticati, provocirati. Upoznavanje njihovog ivotnog ciklusa, sejanje, rast, cvetanje,

davanje plodova, stvaranje semena; da mogu biti jednogodinje i viegodinje, da imaju

delove: koren, stablo list, cvet, plod i da nestaju. Dete treba da u praktinom ivotu uestvuje

u nezi ukrasnih biljaka, da istrauje njihove potrebe za vodom, hranom, vazduhom, toplotom,

svetlou. Dete mora biti aktivni uesnik u otkrivanju, verbalizovanju otkrivenog I

eksperimentisanju sa biljkama. U neposrednom okruenju dete treba da posmatra i uoava

raznovrsnost I brojnost biljnog sveta. Treba da otkriva njihov znaaj, znaaj u svakodnevnoj

ishrani, biljke kao stvaraoci kiseonika, biljke u industriji, lekovito bilje, biljke za ishranu

ivotinja.

Biljni svet deci treba pribliiti kroz osnovne podele biljnog sveta: voe, povre, cvee,

drvee i drugo.

Pored osnovnih zhteva za klasifikaciju voa i povra deca treba da usvoje osnovna

znanja iz:

- elementarnih odlika povra, voa, drvea, cvea;

- razlikovanje po boji, veliini, ukusu, obliku i drugo.

- znaaj u ishrani i nain pripremanja

- nain saenja i gajenja cvea i drvea.

3.1. BILJKE

Izuzev nekih primitivnih oblika, biljke se mogu razlikovati od ivotinja. Biljke hranu

uzimaju korenom, list raste prema spoljanjem svetu, dok kod ivotinja organi se nalaze

unutar tela. Biljke rastu celog ivota, ali na odreenom mestu, dok ivotinje rastu samo

odreeno vreme.


23

Biljka je jedino ivo bie koje moe proizvesti organsku materiju iz neorganske. Zato

bez biljaka nema ivota.

Dete treba da shvati da su biljke deo prirode i da se priroda posmatra kao celina.

Deca prate promene na biljkama, kako rastu, listaju, cvetaju, kako opada lie, kako se

sue delovi, umiru. To se prati tokom dueg perioda.

Biljka se razvija iz semena. Klijanje je transformacija u novu biljku i zato je

potreban: vazduh, toplota, voda i zemljite.

Deca upoznaju samo osnovne delove: koren, stabljiku, list i cvet.

Fotosinteza biljaka sa aspekta zemaljskog ivota od bitnog je znaaja. Ovaj proces se

odvija neprekidno i omoguava stvaranje organskih veza koje hrana itav ivi svet.

Biljke kao i druga iva bia, podlone su razliitim bolestima. ovek ini korake za

prevenciju i leenje.

Biljke imaju svoje neprijatelje tetoine

Odnos oveka prema biljkama: ovek upoznaje i koristi biljke za svoje potrebe. U

prolosti ljudi su koristili biljke onako kako su ih nalazili u prirodi. Sakupljali su plodove,

koristili lie i druge delove. Kasnije su otkrili razne naine obrade biljaka: kuvanje, suenje i

konzerviranje.

Biljke u prirodi rastu prema njenim zakonima. Za rast vegetacije treba vremena, ali

ovek je otkrio na koji nain moe da ubrza rast biljaka( zalivanje, ubrenje, kopanje....)

U prirodi rast i sazrevanje biljaka zavisi i od godinjih doba. Na poetku je ovek

morao da saeka da biljke sazru. Meutim, ovek je pronaao nain da se umea i ubrza taj

proces, kao i kvalitet plodova (ukrtanje, nove sorte, hibridi).

Organi biljaka

Koren je deo biljke koji raste u suprotnom smeru od nadzemne stabljike (raste prema

dole). Zadatak mu je da uvrsti stabljiku i crpi hranu za biljku. Moe imati razliite oblike, a

po trajnosti se dijele na jednogodinje, dvogodinje i viegodinje.


24

Stabljika nosi listove, cvetove i plodove. Obino je nadzemna i raste smerom prema

suncu. Ima i podzemnih stabljika koje se esto zamenjuju sa korenom. U podzemne stabljike

ubrajamo lukovice i gomolje. Nadzemne stabljike su ili zelene i sone ili su odrvenele.

Kora je spolja najee obojeni deo stabla. Graa joj je sloena i raznovrsna te obino

ima vie slojeva. Unutranji deo kore je nenije grae i sa ivim stanicama u kojima ima dosta

organskih spojeva.

List se razvija na stabljici ili na njenim ograncima i obino je zelene boje ali to nije

pravilo. U njemu se odvijaju najvanije ivotne funkcije, pa se samim tim u njemu nalaze

najvanije aktivne stvari koje se upotrebljavaju za leenje.

Cvet je deo biljke koji stvara plod sa jednom ili vie semenki. Ima ih vrlo jednostavno

graenih do veoma sloenih. Sastoji se od aice, venia, pranika i tuka a sve je to

smeteno u cvetnoj loi. U cvetovima se nalaze razne boje i etarska ulja a vani su i za

razlikovanje biljaka.

Plod nastaje iz tuka tj. njegove plodnice. Dele se na prave i neprave. Pravi plodovi

nastaju samo iz tuka, a nepravi mogu nastati i iz drugih dijelova cveta.

Seme je glavni deo svakog ploda i u njemu se nalazi semena klica iz koje e se razviti

nova biljka.

Gomolj predstavlja odebljalu podzemnu mesnatu stabljiku ili odebljanje korena. Za

upotrebu se koristi samo mladi gomolj.

Lukovica je vrlo skuena podzemna stabljika sa dosta zbijenih i mesnatih listova u

kojima se pohranjuju najrazliitije materije. Oko 10% svih lekovitih biljaka ima podzemne

stabljike koje se koriste za leenje.


25

4. IVOTINJSKI SVET

Dete je jo u vrlo ranom uzrastu u situaciji da upoznaje ivotinje. U gradskoj sredini

upoznaje kune ljubimce: psa, maku, papagaja, akvarijumske ribice, kornjau. Na otvorenom

prostoru: pauka, muvu, glistu, pua, leptira. U zolokom vrtu ivotinje koje se tamo nalaze.

Jo u ranom uzrastu dete poinje da pokazuje interesovanje za ivotinje, esto i bez

odraslih poinje da ih dodiruje, mazi, istrauje delove tela, imitira njihovo javljanje, kretanje,

hrani ih i poji. Treba mu pomoi da opaa na osnovu iskustva, formira neke pojmove i

predstave o ivotinjama, da gleda i vidi, uje i slua, imitira kretanje, da opaa da one mogu

da skau, tre, hodaju, puze, lete, plivaju; da dodirom uz prisustvo odraslog otkriva i saznaje

da im je telo prekriveno koom, krznom, perjem, da se hrane biljkama biljojedi i mesom

mesoderi.

ivotinje su iva bia koja se razlikuju od biljaka.

Najznaajnija razlika je da biljke od neorganske materije proizvode organsku materiju,

dok ivotinje nemaju tu sposobnost ve hrane se hranom koju proizvode biljke.

ivotinje nisu vezane za mesto, kreu se slobodno, hranu pronalaze u okruenju,

kreui se, dok su biljke vezane korenjem i kroz koren primaju hranu. (Izuzetak su

jednoelijski organizmi i amebe za koje je teko zakljuiti da li su biljke ili ivotinje).

To ukazuje na to da su prva bia na Zemlji imala i ivotinjske i biljne osobine.

Upoznavanje ivotinja najbolje se sprovodi uporeivanjem sa biljkama.

Tokom istorijskog razvoja ivotinje su se prilagodile suvozemnom, vodenom ili

meovitom okruenju. Tome odgovara telesna graa ivotinja.

Na zemlji ivi vie od milion ivotinjskih vrsta. Klasifikacija se vri na vie naina.

Deci je najblia podela na domae i divlje ivotinje, jer domae moe neposredno da

posmatra. Mogu da uoe njihovu grau, kretanje, ishranu, ime im je pokriveno telo.


26

Deca na predkolskom uzrastu moda najvei interes pokazuje upravo prema

ivotinjama. Ovaj interes treba iskoristiti i nauiti ih da razlikuju:

- ivotinje iz svoje neposredne okoline;

- divlje i domae ivotinje;

- divlje ivotinje iz njihove zemlje i one koje su daleko;

- nauiti ih da imenuju ivotinje;

- kako se koja ivotinja oglaava;

- ta od koje ivotinje dobijamo;

- kako se zovu mladunad ivotinja;

- sklonita i naseobine ivotinja;

- skrenuti im panju koje su ivotinje opasne;

- nauiti kako da se brinu o ivotinjama i drugo.


27

5. UPOZNAVANJE OKOLINE

5.1. UPOZNAVANJE OKOLINE U MLAOJ GRUPI

Biljni svet (jesen)

- sazrevanje voa u vonjacima i povra u batama

- vaspita mora da obezbedi prirodni materijal

- posmatranje voa i povra, upoznavanje naziva putem didaktikih igraaka,

puzla i govornih igara

- didaktike igre: ,,Voe-povre, ,,Pogodi po opisu

- opadanje lia etnja sa posmatranjem menjanja boje na liu, igre u liu;

ukraavanje sobe liem i granama

- uzgajanje sobnog bilja uz delimino ukljuivanje dece

- posmatranje vremenskih promena u etnji i dvoritu

Biljni svet (zima)

- posmatranje vremenskih promena u etnji i dvoritu

- posmatranje padanja snega

- igre na snegu- pravljenje Sneka Belia

- krajem zime vaspita sa decom sadi lukovice u saksije

Biljni svet (prolee)

- svakodnevno posmatranje vremenskih promena

- posmatranje nicanja novih biljaka, saenje novih biljaka

- razgovori o prvim vesnicima prolea visibabe, ljubiice, kasnije i maslaak

- procvetali su zumbuli i lale koje su deca posadila zajedno sa vaspitaem

- posmatranje promena na drveu


28

Biljni svet (leto)

- deca esto borave u dvoritu svakodnevni boravak u prirodi (perceptivni doivljaji

prirode)

- branje cvea na livadi venac od cvea

- igre u pesku upoznavanje sa karakteristikama peska (kantice, lopatice, drvene

daice, razne posude, kamenii..)

ivotinjski svet

- poeljno je obezbediti uslove za dranje ivotinja u nekom delu vrtia ili doneti deci i

pokazati neke ivotinje (npr. maku, zeca, kanarinca i sl.); u vrtiu se moe obezbediti

akvarijum ili terarijum

- zajedniko razgledanje slika i slikovnica ivotinja

- pokretne i didaktike igre (npr. ,,Vuk i jarii,,Kako se ko oglaava, ,,Kako se ko

kree i sl.)

- upoznavati tipine predstavnike vrste

- u prolee bi trebalo to vie posmatrati insekte (leptire, pele, mrave, bubamare,

skakavce)

5.2. UPOZNAVANJE OKOLINE U SREDNJOJ GRUPI

Biljni svet (jesen)

- deca su izdrljivija i samostalnija, pa mogu za vreme etnji mnogo da posmatraju i

zapaaju. Kada se organizuju posete parku ili umi deca posmatraju promene u boji

lia, nijanse boja, boju trave, ta se dogodilo sa pticama, leptirima, nema umskog

cvea, esto padaju kie. Deca trae umske plodove, ir hrasta, bukve, plod kestena,

leske i dr. Nakon sakupljanja deca u vrtiu prave razne oblike

- deci bi trebalo pokazati lie listopadnog i lie etinarskog drveta i zapaziti koje lie

opada u jesen

- u vonjaku deca imenuju i prepoznaju plodove po boji, mirisu, obliku pravljenje

pekmeza, demova


29

- promene u povrtnjaku pokazivanje povra kod kojeg jedemo deo koji raste u zemlji

(argarepa, cvekla, krompir) i onog kod kojeg raste nad zemljom (paprika, paradajz);

razgovor o boji, obliku, veliini i sl.

- vremenske prilike: hladno je, pada kia, fijue vetar, grane se savijaju

- organizovanje didaktikih igara sa prirodnim materijalima, igre didaktikim

igrakama, gledanje kratkih filmova i sl.

- aktivnosti sa decom u vrtiu: ureenje ivog kutka, odravanje sobnog bilja postepeno

ukljuivanje u rad sve dece

Biljni svet (zima)

- posmatranje zimskih pojava, naroito snega;

- posmatranje promena vode koje nastaju zimi: zamrzavanje vode u barama, reci,

potoiu, posmatranje pejzaa pod snegom (stabla, grane, iglice)

- aktivnosti ienja snega, pravljenje puteljaka, pravljenje grudvi, Sneka Belia

- ienje i suenje odee


- pojava topljenja snega

- posmatranje izgleda reke (kada je mogue) reka je bogata vodom

- ukraavanje sobe prvim prolenim cveem deca menjaju vodu cveu, zalivaju

posaeno cvee deurstva (1 dan)

- priprema zemlje u batama kopanje, usitnjavanje

- mogunost izrade malih povrtnjaka u vrtiu upoznavanje sa radovima u povrtnjaku

- posmatranje promena na drveu - u prirodi ili u sobi (prirodni materijal) pupoljci,

razvoj listova i cvetova iz pupoljaka

- ptice grade gnezda, sluanje cvrkuta ptica

- posmatranje radova u gradskim vrtovima saenje cvea, ienje i prekopavanje,

rezanje grana

- aktivnosti: sejanje semena, saenje biljaka

Biljni svet (leto)

- igre sa vodom i peskom

- prianje doivljaja sa mora

- branje cvea na livadi uenje naziva pojedinih biljaka


30

- posmatranje koenja i sakupljanja trave

- u umi deca uporeuju visinu i debljinu stabala, izgled kore drvea, ue nazive

pojedinog drvea prema karakteristinom listu ili plodu

- uporeivanje izgleda biljaka sa onim koji je postojao u prolee

Upoznavanje ivotinjskog sveta

- deca zapaaju vie detalja na ivotinjama

- razgovori o seobi ptica, zimskom snu nekih ivotinja, o zatiti ivotinja

- samostalno voenje brige o ivotinjama u ivom kutku

- deca ue da postoje domae i divlje ivotinje

- potrebno je iskoristiti deije iskustvo sa ivotinjama (ako postoji) dete pria

doivljaj drugoj deci opisuje ivotinju, oponaa je

- deca u ovoj grupi lake prepoznaju ivotinje prekrivene dlakom, nego perjem

- u gradovima deca mogu da posmatraju golubove (nain kretanja, hranjenje,

oglaavanje)

- zimi posmatraju ptice stanarice i vode brigu o njima

- u ivom kutku deca posmatraju pticu u kavezu i vode brigu o njoj

- u prolee i leto posmatranje pele, leptira, gusenice, muve, bubamare (upoznavanje i

pomou filmova i slika)

- upoznavanje sa umskim ivotinjama (koje inae deca poznaju kao likove iz bajki i

basni)

5.3. UPOZNAVANJE OKOLINE U STARIJOJ GRUPI

Biljni svet (jesen)

- organizacija ekskurzija u okolinu grada (njiva, uma, livada, vonjak) donoenje u

vrti prirodnog materijala i sreivanje

- vie vremena za posmatranje, uporeivanje i zakljuivanje

- decu bi trebalo podsticati da priaju i opisuju ta su samostalno radili, kakve su

promene zapazili


31

- vremenske promene treba pratiti uz pomo prigodnog kalendara prirode na kojem uz

pomo simbola i svopjih crtea deca belee vremenske prilike, ali i promene na

biljkama i ivotinjama

- vaspita bi trebalo da pomogne detetu da shvati i razume pojave u prirodi, da ih

zapaa, da se za njih zanima, da trai objanjenja, da pita i da o njima razmilja

Biljni svet (jesen)

- samostalan rad u ivom kutku

- individualizovani zadaci

- koriste se umetniki tekstovi kako bi se produbio pojam o lepoti jeseni

Biljni svet (zima)

- detaljno posmatranje snega: kako sneg pada, oslukivati kako kripi pod nogama,

posmatrati zimsku vejavicu, oslukivati fijukanje vetra, gledati nanose snega

- graditi ,,sneni grad

- izvoenje eksperimenata sa vodom zagrevanje i posmatranje vodene pare,

zaleivanje vode u loncu koji je ostavljen jedan dan napolju, pravljenje kristalia od

snega na poklopcu i sl.

- korienje termometra merenje temperature na raznim mestima (napolju, pored

radijatora ili pei, merenje temperature tela)

- usvajanje termina ,,listopadno i ,,zimzeleno

- krajem zime - posmatranje nastajanja nove biljke iz semena praenje rasta i razvoja

(pasulj, penica)

- saenje lukovica zumbula, narcisa i lala u cvetne lonie i praenje rasta posaenog

cvea

- aktivnosti u ivom kutku: zalivanje biljaka, brisanje listova, hranjenje ivotinja,

ienje kaveza


- obogaivanje iskustava iz prethodnih grupa

- deci treba pruiti objanjenja: zato se u prolee seku grane i ia grmlje, zato se

zemlja prekopava i sitni u prolee

- rad u ivom kutku:objasniti da je biljkama za rast potrebna voda, vazduh, sunce

(toplota i svetlost)


32

- paljivo posmatranje procvetalih stabala, poreenje cvetova po boji, mirisu

- poseta njivi i livadi: deca posmatraju nicanje useva i trave, porede izgled poljskog

cvea (maslaka, bele rade i sl.) i gajenog (zumbul, lala, jorgovan, narcis)

- Podsticati decu da verbalizuju doivljaje u vezi sa prirodom

Biljni svet (leto)

- posmatranje oblaka na nebu (lagani, beli oblaii koji menjaju veliinu i oblik,

pretvaraju se u mase sline dimu itd.)

- ta se deava kad je nevreme? Kako izbei opasnost?

- ponovni obilasci objekata koji su posmatrani u ranijim godinjim dobima i

uporeivanje

- posmatranje specifinih letnjih radova, kada je to mogue

Upoznavanje ivotinjskog sveta

- upoznavanje sa spoljanjim izgledom, nainom kretanja i ishrane ivotinja, nainom

oglaavanja, nazivima mladunadi direktno ili putem slika, filmova, TV-a, crtanih

filmova, pria; etnja u ZOO vrtu

- nekoliko domaih i divljih (najee umskih) ivotinja

- insekti

- deci se moe doneti aba i privremeno drati u veoj tegli pokrivenoj gazom

- posmatranje gnezda ptica


33

ZAKLJUAK

Elementarna znanja o prirodi stiu se na poetku kolovanja, pa i pre polaska u kolu,

neposrednim posmatranjem objekata i pojava u prirodi.

Decu interesuje sve to se oko njih nalazi i sve to se oko njih zbiva. Zato im treba

omoguiti da posmatraju svet oko sebe, da ga sami otkrivaju. Ogledi u nastavi poznavanja

prirode predstavljaju osnovni i pouzdan oblik uenja, a samostalno otkrivanje prirodnih

pojava ini uenje lakim i interesantnim.

Upoznavanje prirodnih pojava kroz primenu savremenih i aktivnih nastavnih sistema,

kao i metode rukovoenja samostalnim radom uenika, pre svega primenom uenikih

ogleda, veoma je znaajno za razvijanje poetnih interesovanja za prirodne nauke.

92476467 metodika upoznavanja dece sa okolinom

Documents