95 teza oprvdanja verom

8/3/2019 95 Teza Oprvdanja Verom

1/86

95 Teza opravdanja verom!PRAVEDNOSTTeza 1

Hrianin ini ono to je dobro zato to je hrianin, a nikada u nameri da to bude.To se dogodilo prvih sedmica u novom okrugu. Moj cilj je bio da posetim svaku porodicu i da se

upoznam sa njima. Tako sam im postavljao jedno te isto pitanje kada bih bio u njihovoj kui. Koja jevaa definicija hrianina?

Paljivo sam zapisivao odgovore.Hrianin je onaj koji ivi po zlatnom pravilu.Hrianin je poten.Hrianin je neko ko je ljubazan ( i koji voli).Hrianin je dobar komija.uo sam mnogo razliitih odgovora, sa jednim zajednikim imeniocem.Svaki odgovor bio je vezan za ponaanje. Ime Hrista bilo je odsutno. Moe itati izvetaje

(novinarskih) intervjua ljudi na ulici. Odgovori e biti isti. Hrianin radi ovo, hrianin radi ono.Hrianin neradi drugaije stvari.

Koliko esto si uo odgovor: Hrianin je onaj koji poznaje i voli Hrista? ta je hrianstvo? Da

li se ono zasniva na ponaanju? Ili se zasniva na zajednici?Evo osnovne linije za razumevanje iskustva spasenja verom u Hrista. Ponaanje koje razlikujehrianina od nehrianina dolazi kao rezultat zajednice vere s Isusom! Iznesimo bit ove teze. Jedno jabukovo drvo raa jabuke zato to je jabukovo drvo, nikad u nameri da to bude. Isus je napravio poreenje: Mat. 7, 17.18. Ako si zainteresovan za dobre rodove poetno mesto je dobro plodno drvo.

Tvoj posao je onda da zaliva drvo, naubri ako je to potrebno, i dopusti suncu, kii i vetru daobave posao. Nije potrebno da naporno pokuava da proizvede rod. Ako ima zdravo drvo, rod edoi sam po sebi.

Tako je to i u hrianskom ivotu. Onaj ko pokuava da ivi hrianskim ivotom radei na ponaanju je u slepoj ulici. Elena Wajt u knjizi: Hristove oigledne pouke, kae: To je obnova srcakoje milou Boijom radi na promeni naih ivota. Nema samo spoljanje promene i ona nijedovoljna da nas dovede u harmoniju sa Bogom. Ima mnogo onih koji pokuavaju da se promene

korigujui loe obiaje, oni se nadaju da e tako postati hriani. Ali oni su svoj trud zapoeli na pogrenom mestu. Na prvi posao je sa srcem. (str.97.) Nije vano koliko je ivot ispravan, nije vano koliko dobrih dela izvrava i koliko se religioznim

prikazuje, ti nisi pravi hrianin dok ne upozna Isusa Hrista! I to dok Ga ne upozna lino.injenje onog to je dobro nikada te nee uiniti hrianinom. Samo e te uiniti moralnim

ovekom. Rana crkva se toliko usmerila na Gospoda Isusa Hrista da je On postao tema njihovihrazmiljanja i razgovora. Isus je uradio ovo, Isus je rekao ono. Konano neko je rekao: Nazovimoih hrianima.

Kakvo bi ti dobio ime ako bi te nazvali po onome o emu najvie govori i razmilja? Da li sidobra osoba? Ili si zaista pravi hrianin? Razmisli o tome!

Teza 2Pravednost = Isus. Mi nemamo pravednost izvan Njega.Moj profesor na koledu otvorio je diskusiju u razredu za vreme prvog semestra, pitajui nas za

definiciju pravednosti.Ponudili smo puno definicija. Pravednost je initi dobro. Pravednost je saglasnost sa Boijim

zakonom. Pravednost je svetost. Ili jo bolje, pravednost je ljubav. Nisu samo studenti dali ovakve definicije, moe ih nai u komentarima. Nakon to nas je profesor osujetio u razmiljanju o svakoj moguoj definiciji, konano je doneo

zakljuak da je najbolja, najkompletnija definicija pravednosti, Isus. Sve ostale definicije sunepotpune.

Ali pravednost nije sutina sama sebi. To nije neto to oveanstvo moe proizvesti. Mi smo bankrotirali to se tie pravednosti. Isaija kae: Sva naa pravednost je kao prljava haljina. (Isaija64.6.)


2/86

Ne samo da nismo u mogunosti da proizvedemo pravdu nego smo nesposobni i da je zadrimo.To nije neto to moemo nabaviti ili zadrati odvojeno od Isusa. Koliko dugo imamo Isusa imamo i pravednost. Ali izvan Njega nema nade za pravednost.

Grean ovek moe nai nadu i pravednost jedino u Bogu, ovek moe imati pravdu dokle godima veru u Boga i blisku ivu vezu s Njim. (Sved. za prop. 367.)

Zapazimo jednainu. Ako je Isus = pravednost, i pravednost = Isus tada je jedini nain da doemodo pravednosti da doemo do Isusa i ostanemo s Njim.

Tako moemo rei da je oveanstvo + Isus = pravednost. Raspravljao sam o tome sa grupomstudenata, kada je mladi iz zadnjeg reda namrtio lice, podigao ruku i rekao: Ako je Isus jednak pravednosti sam po sebi, i ako je oveanstvo + Isus = pravednost, onda je oveanstvo = nula.

Tako je govorio kao da sam upravo uinio veliku nepravdu ljudskom rodu.Ali nije li dilema da mi nemamo nau sopstvenu pravdu?Mi vredimo potpuno u oima neba. Isus na krstu je pokazao cenu jedne jedine ljudske due.Mi smo nemoni da proizvedemo pravdu. Mi je nemoemo proizvesti, mi je nemamo. arls T.

Everson ispriao je priu o eni koja je otila u prodavnicu da kupi materijal za novu haljinu.Razgledala je prodavnicu gde se tkaju materijali, divila se bojama i uzorcima, sve dok najzad nije

nala ono to je elela. Dok je oklevala elei da bude sigurna u svoj izbor vlasnik prodavnice joj se

pribliio i rekao Primetio sam da gledate u taj materijal, imamo naroiti komad od kojeg jenapravljena haljina. Verovatno niste primetili kad ste uli.Otili su zajedno do izloga ispred prodavnice i ena je uzviknula: O prelepo je, to je tano ono

to traim. To je bio divan materijal, ali sad vidim kako izgleda haljina od njega. Kupila je tajmaterijal.

Tako je sa Boijim zakonom. Mi moemo da se divimo njegovim principima, mi moemo da seslaemo sa tim principima. Ali pre nego ih zaista uvaimo i prihvatimo, moramo da ih vidimo uivotu- ivotu Isusovom. Kada vidimo Njega naa srca su pobeena. I kada Ga prihvatimo mi prihvatamo Njegovu pravednost.

Teza 3Jedini nain da dostignemo pravednost je da doemo Isusu.

Jednom bio jedan ovek koji je eleo da postane pekar. On je voleo svee peen hleb i mislio je da bi uivao pei ga za druge.Tako je traio u gradu najbolju lokaciju za novi biznis. Dobio je jedan ugao, zakupio nabavljaa i

uskoro je imao pekaru spremnu za otvaranje. Od sjajnog neruajueg elika i sredstvom za pribor pozadi, kao i sjajnim staklenim izlogom u kome se nalazila njegova roba.

Ali stvari nisu ile dobro za pekara. On je mnoge sate radio. Pokuao je sve to mu je palo na pamet samo da bi izaao iz krize.

Kada su kupci doli da vide njegovu novu zgradu, retko ko je kupio njegovu robu. Najzad posle napornih godina, on je priznao neuspeh. On je bio na taki bankrota. Pokuao je sve

to je znao da njegova pekara uspe ali nita nije uradio.Ba kada je bio spreman da kompletno odustane on je uo neto to je promenilo njegov ceo

posao. Najzad je saznao injenicu koja mu je nedostajala, da bi napravio hleb bilo mu je potrebno brano. I kad je poeo da koristi brano, stvari su se promenile.

Da li si primetio da je ovo parabola? Zapaamo da je teko za verovati da se moe nezapaziti jednostavnost istine da je neophodno brano da bi se napravio hleb. (Bilo bi tragino da pokuamo daistrimo iz pekare bez toga).

Bez obzira kojim se poslom bavi, mora da shvati osnovni zahtev ako se nada uspehu. Nemoe imati raun u banci bez novca. Ne moe imati eleznicu sa jednim vagonom. Nemogue jedobiti vunu ako nema ovcu.

Kako je u hrianskom ivotu?Koliko godina neopaamo sutinu? Traei pravdu kako da je dobijemo?Pokuavati da bude hrianin bez razumevanja kako da to postigne je nemogue. Novinar ima

odreena pitanja kojima se rukovodi, postavljajui ih u nameri da stvori osnovu svoje nove prie. Ova pitanja mogu biti preneena na hrianski ivot.

Prvo je ta?


3/86

Nekad je lake govoriti ta u hrianskom ivotu. Neko od nas raste na ta! ta da ini ta dane ini u nameri da bude hrianin i u nameri da bude spaen. Imamo lepu a teku dijetu toga.

To dovodi do stvaranja diskusija, na akademijama Biblije, do sedminih molitava, pitajui se ta je pogreno sa ovim, ta je pogreno sa onim?

Pogreno je priati o ta.Biblija obuhvata mnogo informacija o ta. Ali ta nikad nemoe biti osnova hrianstva.Zatim tu je pitanje Zato?To je mudro intelektualno pitanje. Tu moe analizirati, seckati i diskutovati. To je pravo pitanje

za subotnu kolu po razredima.Zato moe biti vano. Bog kae: Doite i razmiljajmo zajedno. (Isa. 1,18.)To nije pogreno. Mi smo stvoreni po Boijem obliju sa sposobnou da mislimo i razmiljamo.Ali zato nije dovoljno!Drugo pitanje na koje smo mnogo vremena proveli u istoriji nae crkve je pitanje: Kada?Kada e se to sve dogoditi? I tako mi imamo karte koje nam govore kada. Verovatno je neko

toliko zainteresovan za kada da se nada da e uhvatiti poslednji voz.A drugi brinu da e ih kada uhvatiti pre nego to otkriju kako da uhvate ta.Ako si odrastao na ta, zato i kada sledee logino pitanje je kako? To je praktino

pitanje i ono te moe dovesti u teoriju opravdanja verom.Ako nerazume kako odmor e te samo frustrirati.Ali ak i ako zna kako, nije dovoljno, zato to je opravdanje verom vie nego teorija. To je

iskustvo. I kako postaje naj uzbudljivije pitanje kada shvati da je pitanje kako ustvari ko!Isus je osnova hrianstva. Istina je da Biblija govori o traenju pravednosti. Zaharija 8,3. kae to

vie puta traite pravednost.I neki od nas su mislili da je put traenja Isusa, traenje pravde. Ali tu fali kako. Pravednost =

Isus; put za traenje pravde je traenje Isusa.Pravednost Boija je otelotvorena u Hristu. Mi primamo pravednost primajui Njega. (Misli s

gore blag. E. G.W)

Teza 4

Hrianstvo i spasenje nisu zasnovani na onome to ini, ve koga poznaje.Jedna ena kupila je novi par kontaktnih soiva. Ne zadugo bila je zaustavljena zbog saobraajnog prekraja. Policajac nakon to je pogledao u vozaku dozvolu upitao je strogo: Gde su vam naoari?Ona je odgovorila: Imam veze! On je odgovorio na to: Nije me briga koga znate, ja mislim datreba da nosite naoare.

Neosporna je injenica u ovom svetu, da ako nekoga poznaje to menja stvari. Ako trai posao iupozna se sa efom, imae korist. Ako eli da se upozna s nekim i otkrije da poznaje njegovog prijatelja, uspeo si.

Kada je Abraham Linkoln bio predsednik, on je ponekad izdavao instrukcije osoblju da ne budeuznemiravan.

Uao bi u svoju kancelariju i zatvorio vrata za sobom. Straa bi stajala napolju etajui gore doleniz hodnik, da sprei svakog ko bi pokuao da ue.

Ali onda neko bi urio niz hodnik. On bi proao pored strae otvorio vrata i uao pravo kod predsednika.

Straa nije ni pokuavala da ga zaustavi. Zato? Zato to se on zvao Ted Linkoln, i bio je predsednikov sin. Njegova veza sa predsednikom menjala je stvari.

Da li veruje da tvoja veza s Hristom je stvar koja menja sve u tvom duhovnom ivotu?Da li veruje da je hrianstvo osnovano na onome koga zna ili veruje da je ono osnovano na

onome ta ini? Na jednom logorakom satanku u Nortsivestu pre nekoliko godina izdava asopisa Review, ustao

je i postavio publici nekoliko pitanja. On je upitao: Ko od vas veruje da se spasavamo samo verom uHrista?

Nekoliko ruku bilo je podignuto a onda se brzo spustile.Onda je pitao: Ko od vas veruje da se spasavamo verom u Hrista; plus dobra dela?Sve ostale ruke bile su podignute i stajale su talasajui se u vazduhu!On je rekao: Nadam se da ete kad se jutarnja propoved zavri promeniti miljenje!


4/86

I otili su u ubeenju da se spasavamo samo verom u Hrista. Isus je rekao u Jovanu 17,3: Ovo jeivot veni da poznajete pravog i istinitog Boga i koga je poslao Isusa Hrista.

U enji vekova na 331. strani E.G.W kae: Kroz Isusa mi ulazimo u mir, nebo poinje tu. Miodgovaramo na Njegov poziv. Doi i ui od Mene. U takvom dolaenju mi primamo ivot veni. Nebo je neprekidno pribliavanje Bogu kroz Hrista.

Da li Ga poznaje? Poznavanje Isusa je ulazak u venost. Poznavanje Isusa promenie tvoj nainivota, ako naui da Ga poznaje, voli, ako se drui sa Njim, postae slian Njemu.

Pravednost je osoba. Spasenje je osoba. Kroz Hrista tvoj veni ivot moe poeti danas.

Teza 5initi dobro neinei ono to je pogreno, nije initi dobro. Biti dobar time to nisi lo nije biti

dobar.Ako neradi nita pogreno, onda ini dobro, zar ne? Pogreno! Naravno, ovo neznai da ako radi pogreno radi dobro, ili da je uredu sve to radi pogreno. To

ustvari znai da moe initi dobro spolja, ali pogreno unutra. I to nije u redu! Samo onaj ini dobrokoji radi ispravno unutra isto tako kao spolja.

Jesi li uo za fariseje? Jesu li oni inili dobro ili ne? Isus je izgovorio neke stroge rei farisejima uMat. 23,27.28... Teko vama knjievnici fariseji i licemeri to ste kao okreeni grobovi, koji se spoljavide lepi a iznutra su puni kosti mrtvakih i svake neistote. Tako se i vi ljudima spolja pokazujete pravedni a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.

To nas dovodi do vanog pitanja. Dokle sve se moemo sloiti da je cilj hrianina da bude dobar u unutranjosti jednako kao i u spoljanjosti, a predpostavljam da jo niste dobri u unutranjosti, zar ne?

Zar nije bolje biti dobar spolja ako je to najbolje to moe da uradi? Da li je biti farisej bolje,nego biti graanin? Paljivo odgovori. Isus je rekao da religija fariseja nije dovoljna za veni ivot.Jer vam kaem da ako nebude vea pravda vaa neko knjievnika i fariseja neete ui u carstvonebesko. (Mat.5,20.) Tako bez obzira koliko su spoljanja dela dobra nisu dobra za spasenje.

Moemo pogledati u Put Hristu na 35 str: Ima onih koji tvrde da slue Bogu i ako ele da sami u

svojoj sili dre Boiji zakon, izgrade pravedan karakter i obezbede spasenje. Njihova srca nisu pokrenuta dubokim razumevanjem Hristove ljubavi, ve obaveze hrianskog ivota ispunjavaju kaouslove koje im je Bog postavio da bi mogli da zadobiju nebo. Takva religija je bez ikakve vrednosti.

Zato koliko god su spoljanja dela dobra, nisu dobra za pobonost. Ne vrede nita.U Otkrivenju 3. je specijalna poruka za crkvu pre Isusovog dolaska. Stihovi 15.16... Znam tvoja

dela da nisi ni studen ni vru, o da si studen ili vru, tako budui mlak i nisi ni studen ni vru,izbljuvau te iz usta.

Koliko god su spoljanja dela dobra, ona po Boijem miljenju nisu dobra uopte. On vie volihladno nego mlako! Spoljanja dobra su odvratna Bogu.

On zna da otvoren grenik mnogo lake podlee dobroj vesti spasenja nego onaj koji ne oseanikakvu potrebu. Oni kojima poe za rukom da budu spolja dobri svojom sopstvenom snagom suizolovani od potrebe za Spasiteljem. I sve dok ne oseaju potrebu, oni ne dolaze Hristu da primespasenje koje On eli da da.

Mogue je naii na crkvu sa jakim ljudima koji su sposobni da proizvedu ponaanje koje crkvazahteva. I to ponaanje na koje su oni tako ponosni postaje prepreka linoj vezi s Hristom.

Ako zaista verujemo u ovo, ako zaista prihvatimo tezu da spoljanja pravednost nije samo bezbvredna u Boijim oima, ve mu je stvarno odvratna, tada emo prestati da se trudimo da inimota je dobro. Umesto toga, uloimo nae vreme, energiju i napor u pravcu traenja Njega, onda e Onmoi da doe i ivi Njegov ivot u nama.

Da li te to plai? Da li se plai da odustane od napora da ini ono to je dobro?Da li si voljan da uloi svoj napor u pravcu prihvatanja Njegove pravde dan za danom u stalnoj

zajednici s Njim? Ako se osea nervozan pitajui se kako do ponaanja pouri i proitaj sledee poglavlje. Ono poinje pravednost e te uiniti moralnim. Pouri i prei na sledeu stranu!

Teza 6


5/86

Pravednost e te uiniti moralnim, ali moralnost te nee uiniti pravednim.Bog nije protiv moralnosti. On ne ukorava Laodikejce u Otk.3 zbog njihove moralnosti. On ih

ukorava zato to pokuavaju da moralnost zamene pravednou. Ne mora biti protiv plastinog groa. Ono je ak vrlo dekorativno. Postoji mesto za plastino

voe i neke imitacije u prodavnici izgledaju zaista stvarne. Ali kada neko doda plastino groe uvonu salatu, budi siguran da e se razoarati. Oni nemogu zameniti pravo voe.

Bog nije protiv moralnosti. Ako ivi moralnim ivotom ostae van zatvora. Pre e zadrati posao. Tvoja reputacija i ostajanje u drutvu e se poboljati. Ljudi oko tebe nee da trpe tvojenemoralno ponaanje. Moralnost je prava korist nema sumnje.

Ali Boiji ukor Laodikejskoj crkvi na predpostavci da moralnost ne moe biti zamenjena sa pravednou.

I mnogi koji se nazivaju hrianima su pre moralisti. (Hris.o pouke 315 str.) Primeti da tu nisuopisani oni koji sebe zovu moralistima. Tu se opisuju oni koji sebe nazivaju hrianima ali koji tonisu.

U paraboli o oveku bez svadbene odee (Mat.22) uoavamo princip. ovek je mogao da bira daostane kui gde je mogao biti u svojoj odei koja nebi izazvala nikakav komentar. Car ga je pozvao nasvadbu ali nije ga prisiljavao da doe.

Problem ovoga oveka bio je to je pokuao da zameni svoju odeu za odeu koju je car odredio.Ljudi u Hristovo vreme na religijskoj osnovi su bili savreni u moralnosti.Farisej koji se molio u hramu bio je rtva moralnosti koju je zamenio sa pravednou. On je svoju

moralnost udarao na dobo. On je deklamovao Bogu listu dela za koje je mislio da e ga preporuiti zanebo.

On je zasnivao svoju bezbednost na injenici da ne radi ono to obini graanin radi. Bio je behaviorist.

On je ponovo dokazao da moralnost ne ini pravednim, ak te moe sauvati od takve pravednosti.Bog nije protiv moralnosti. itaj Put Hristu 14 str: Obrazovanje, kultura, sluenje voljom, ljudski

napori sve to ima svoju oblast delovanja, ali je tu bespomono. Moda se time moe postii formalna promena ponaanja, ali se nemoe promeniti srce.

Netrebamo da odbacimao moralnost, ali nam je potrebno ispravno razumevanje moralnosti.

Moralnost je rezultat pravednosti. Nikad nije uzrok pravednosti.Pravi hrianin e biti moralna osoba. U traenju prave pravednosti netrebamo da se plaimo da emoralnost izostati.

Mogue je imati spoljanja dela sama po sebi, ali nije mogue imati samo unutranja dela. Kadadoe do promene srca, neizbean rezultat e biti promena ponaanja.

Pravednost e te uiniti moralnim. Ako ostanemo u Hristu ako Boija ljubav stanuje u nama,naa oseanja, nae misli, nae namere, nae akcije bie u skladu sa voljom Boijom, i izrazie se udranju Njegovog svetog zakona. (Put Hristu E.G.W.)

Bog nije protiv moralnosti! Ali On nas upozorava protiv zamene moralnosti sa pravednou. Onnas poziva da prihvatimo Hristovu pravednost koja je besplatna i daje je svakome ko doe Bogu kroz Njega.

Teza 7Naa dobra dela nemaju nita sa uzrokom naeg spasenja. Naa dela nemaju nita sa uzrokom

nae izgubljenosti.Elder A. Donson bio je jedan od ampiona u opravdanju verom u Hrista za vreme 1888, on se

isticao u govoru u crkvi. bio je zasigurno vatreni govornik i potpun individualista. Njegov entuzijazam je predodredio njegov sluaj i Bog ga je poslao sa porukom svetu.

To se nalazi u Odabranim svedoanstvima knjiga 1 na 377 strani.Elder Dons je nekoliko puta naveo da dobra dela nisu uslov za spasenje.Elen Wajt mu je rekla: Ja znam ta ti misli, ali ostavlja pogrean utisak u mnogim umovima.

Dok dobra dela nee spasiti nijednu duu, ali je nemogue da se i jedna dua spase bez dobrih dela.Str. 377.

I posle nekoliko stranica ona kae: Dela nam nee kupiti ulaznicu za nebo.


6/86

Gde je Elder Don precenio svoje stavove? U emu je razlika rei da dobra dela nevrede nita irei da dobra dela nee spasiti nijednu duu, niti e obezbediti ulaznicu za nebo?

Neki ljudi su doli do zakljuka da naa dobra dela ne spasavaju zato ona nisu vana. I ako nasnaa loa dela ne ine izgubljenima onda loa dela mora da su OK.

Ali jedna kljuna re spreava ovu vrstu nerazumevanja.Govorei o vezi naih dobrih dela ili naih loih dela s uzrokom nae spaenosti ili izgubljenosti

neizostavimo re UZROK. Ne govorimo o vanosti dobrih dela. Ne govorimo o nameri naih dobrihdela. Mi govorimo o metodu spasenja. I kada doe do spasenja, naa dobra dela nisu uzrok tome. Onasu rezultat.

Koji je taj uzrok koji ini da se spasemo? Mi znamo da to nisu naa dobra dela. Jer se delimazakona nijedno telo nee opravdati pred Njim jer kroz zakon dolazi poznanje greha. Rimljanima3,20; nam kae to jasno. Isus je taj koji nas spasava. I mi smo spaseni prihvatajui Njega.

Dela 4,12 ... Jer nema drugog imena datog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.Sredite nae panje ne sme biti na naim delima, bilo loim ili dobrim. U traenju spasenja mi

treba da se usredsredimo na Hrista, i gledanjem u Njega postajemo slini Njemu, kad pogledamo nasebe mi emo pasti.

Ili emo videti svoju grenost i postati obeshrabreni, ili emo videti nae dobro ponaanje i postati

ponosni. Tu je slepa ulica u oba sluaja.Samo gledanjem u Hrista mi smo bezbedni. Pavle je bio estoko sklon spasenju samo verom uHrista. Ali on nije bio protiv dobrih dela. On je bio jedan od najboljih osoba to se tie ponaanja. Ono tome govori u Filibljanima 3. Ako ko ima razloga da se hvali dobrim delima, ja jo vema.

Dalje na kraju on nastavlja da se smatra nevanim u poreenju sa opravdanjem u Hrista.Prema slovu zakona, onako kako ga ljudi primenjuju u ivotu on se uzdravao od greha, ali kada

je upoznao dubinu svetih pravila zakona, i video sebe onako kako ga Bog vidi, ponizno se poklonio i priznao svoju krivicu. (Put Hristu 23 str.)

Jednom sam diskutovao o ovoj temi sa grupom propovednika. Kada smo govorili o tome kakonaa dobra dela nemaju nita sa uzrokom naeg spasenja, bilo je slaganja. Ali kada smo doli do togada naa loa dela nemaju nikakve veze sa uzrokom nae izgubljenosti nekima je postalo neugodno.

Dopustite da vas upitam. Ako je prvo istinito, zar nije i drugo? Nae spasenje je zasnovano na

naem nastavljanju prihvatanja Hrista i Njegove rtve za nas, kroz svakodnevnu zajednicu s Njim. Nije zasnovano na ponaanju.Spasenje je dublje od ponaanja. Ponaanje nije linija koja donosi odluku za venu sudbinu.Ako si na kraju spasen, to e biti zato to si imao zajednicu s Hristom tvojim Spasiteljem. Dobra

dela e zasigurno biti prisutna, ali samo kao uzrok naeg spasenja.Ako bude izgubljen na kraju to e biti zato to si ostavio Hrista van tvog srca, da kuca uzalud na

ulazu. Loa dela mogu biti prisutna ali ona e biti rezultat, ne uzrok. Bog nee suditi po spoljnimakcijama, ve po srcu. Iz srca izlazi ivot.

Vidi 1. Samuilova 16,7 i Prie 4,23.

GREHTeza 8. Svako je roen grean (usredsreen na sebe) zato to je svako roen odvojen od BogaKao ljudska bia imamo bar dve stvari zajednike. Prvo svi smo roeni. Drugo, svi smo roeni

greni. Na problem s grehom poinje s (takom) naeg roenja, jer smo roeni odvojeno od Boga.Ponekad ljudi imaju problema sa ovom istinom. Oni gledaju u novoroenu bebu i kau: Kako moetako siuna, bespomona beba da bude grena?

Ali ljudi imaju problema sa prihvatanjem injenice da je novoroena beba usredsreena na sebe.Biti roen na ovome svetu je tragino iskustvo. Nasledstvo dece je greh. Greh ih je odvojio odBoga. (Deiji vodi p.475.)

Zbog Adamovog greha, njegovo potomstvo je roeno sa sklonou ka neposlunosti. (Elen WajtComments, SDA Bible Commentary, vol 5, p.1128.)

U prvih sedam teza imali smo posla sa predmetom pravednosti. Suprotno poslunosti je greh, kojie biti sledei predmet razmiljanja.

Pravilno razumevanje pravednosti i greha je sutina uenja predmeta spasenja verom. Nain kojimrukuje ovim tezama moe dovesti do pukotine u trotoaru koji moe prerasti u veliki kanjon.


7/86

Nae uenje o pravednosti smo sumirali time to smo rekli da pravednost dolazi kroz zajednicu saIsusom i da ona nije zasnovana na ponaanju.

Ako je to istina, onda moramo i greh definisati kao neto vie od ponaanja. Mi smo roeni grenis grenom prirodom. U naoj prirodi je da smo zli, a naa zla dela su samo rezultat. Pavle kae uEfescima 2,3; da smo po prirodi deca gneva. Psalam 58,3 kae: Od samog roenja zastranie bezakonjem od utrobe materine tumaraju govorei la.

Ako nisi siguran ko se ukljuije meu grenima seti se Rimljanima 3,10. Kao to stojinapisano nijednog nema pravednog.

korpija je htela da pree preko reke. Na obali reke pronala je abu i zamolila je da je prenese naleima preko.

O ne rekla je aba, Ako te ponesem na leima plivajui, uboe me i ja u umreti.Zato bih to uinila pitala je korpija. Ako te ubodem i ti umre, onda emo se obe utopiti, i ja

nikad neu dospeti na drugu obalu.Tako su, korpijini argumenti imali smisla za abu i ona je dozvolila da joj se popne na lea i

poela je da pliva rekom. Na pola puta, korpija je ubola abu. Zato si to uinila? Sada emo obeumreti! rekla je aba.

korpija je alosno odgovorila: Znam, ja tu ne mogu nita, to je moja priroda.

To je nedoumica ljudske rase. Mi imamo palu prirodu. Mi nemoemo pomoi nama samima. I akoshvatimo da unitavamo nas same, mi emo pronai da smo bespomoni da zaustavimo greenje, zato jer je naa priroda zla.

Rezultat jedenja sa drveta poznanja dobra i zla se manifestuje u iskustvu svakog oveka. Unjegovoj je prirodi sklonost ka zlu, sa snagom kojoj se on ne moe odupreti. (Vaspitanje p.29 EGW)

Zbog Adamovog greha, naa priroda je pala i mi ne moemo sebe uiniti pravednima. (PutHristu p.62.)

Zato to na problem greha ide dublje od injenja pogrenih stvari, zato to smo greni po prirodiod momenta kad smo se rodili na ovom svetu greha, onda odgovor za problem greha mora ii dubljeod ponaanja. Bog nudi nov poetak.

On nam nudi novo roenje sa sasvim novom prirodom. Isus je objasnio Nikodimu u Njegovoj pononoj propovedi, da ako se ko nanovo ne rodi ne moe videti carstvo nebesko.

Prvo roenje nije dobro za veni ivot, mora doi do drugog roenja.Dobra vest spasenja je zato to kroz Isusa mi moemo primiti novu prirodu i deliti NjegovuBoansku prirodu, mi moemo pobei od pokvarenosti greha sveta u kome smo roeni.

Teza 9Bog nas ne smatra odgovornima zato to smo roeni greni.Jednog dana u severnoj Kaliforniji na glavnom putu saobraajni policajac me je zaustavio i

naredio da se parkiram sa strane.Desilo se da je taj odreeni deo puta bio pod rekonstrukcijom to je bio razlog nevolje.Vozio sam pogrenom trakom ali to nisam shvatao, zato to su crte koje obeleavaju trake bile

obloene prainom. Mada sam znao zakon da treba da vozim u svojoj traci, nisam znao da u tommomentu krim zakon.

Policajac koji me je kaznio bio je miljenja da neznanje nije opravdanje. Ali ja sam mislio da je toveoma dobro opravdanje.

Umesto da platim globu, predao sam svoj sluaj sudu. Na sreu, sudija je presudio u moju korist i ponitio je kaznu.

Mislite li da je sudija bio u pravu ili policajac? Da li mislite da je prekraj u neznanju opravdan iline?

Kako Bog gleda na nae neznanje i objanjenje u uslovima kad krimo Njegov zakon?Moemo prouiti nekoliko Biblijskih stihova da bi nali odgovor na ovo pitanje.Jezekilj 18,20 kae: Koja dua zgrei ona e umreti, sin nee nositi bezakonja oina, niti e otac

nositi bezakonja sinovljeva, na pravdeniku e biti pravda njegova a na bezboniku e biti bezbonostnjegova.

U Jovanu 15,22. Isus kae: Da nisam bio doao i govorio im nebi greha imali a sad izgovora neeimati za greh svoj.


8/86

Ponovo u Jovanu 9,41: Ree im Isus: kad biste bili slepi ne biste imali greha, a sad govorite davidite, zato va greh ostaje.

Da li ste se ikad pitali zato je prolo toliko godina pre no to je Jerusalim uniten, nakon to jeIsus doao i govorio jevrejskoj naciji, ostavljajui ih bez opravdanja?

Zato se nije spustila vatra s neba odma posle jutra uskrsnua i unitila one koji su usmrtili SinaBoijeg?

Knjiga Velike rasprave daje dva razloga:Prvo, nisu svi uli Jevanelje, pa ak ni svi odrasli.

Drugo, nisu deca.Bilo je jo uvek mnogo onih meu Jevrejima koji su bili u neznanju to se tie karaktera i rada

Hristovog.I deca nisu uivala tu priliku da prime svetlost koju su njihovi roditelji prezreli. Kroz

propovedanje apostola i njihovih drugova Bog je irio svetlost i oni su puteni da vide kako se proroanstva ispunjavaju, ne samo roenje i ivot Hristov, ve i Njegova smrt i vaskrsenje.

Deca nisu osuena zbog greha njihovih roditelja. Ali kada saznanjem cele svetlosti date njihovimroditeljima deca odbace dodatnu svetlost datu njima samima, oni postaju uesnici u roditeljskom grehui ispunjavaju meru zlobe. (27.28. st.)

I ako smo roeni greni, On nas ne smatra odgovornima za nae stanje sve dok nemamo dovoljnosvetlosti i prilike za pokajanje.Mi imamo najmanje tri problema sa grehomna ovom svetu.Prvi je problem sa naom grenom prirodom sa kojom smo se rodili.Drugi je problem naeg grenog izvetaja, naih prolih greha koje smo poinili.Trei je problem naeg sadanjeg greenja.Ponekad ljudi dou do ideje da ako prestanemo da greimo (u sadanjosti) i nikad ne pogreimo ili

padnemo da vie ne trebamo Isusa. Ali dokle god ivimo ovde, mi trebamo Isusovu opravdavajuumilost, da pokrije nau grenu prolost, i nau grenu prirodu.

U drugom sluaju, neki veruju da neto mora biti uinjeno sa naom grenom prirodom i verujuida oni odluuju da je neophodno krstiti decu u nameri da se rei problem.

Avgustin je uio neto to se ponekad naziva doktrinom izgovorenog greha, mada bi bilo tanije

nazvati ga izvorna krivica. On je verovao u greno stanje oveka roenjem i smatrao je da smo miodgovorni za takvo stanje.Ali Bog nikog od nas ne smatra odgovornim za nae grehe bilo da je to naa grena priroda ili nai

gresi u prolosti ili nae greenje u sadanjosti- dok ne shvatimo dve stvari.Prvo, da je to greh, drugo, ta da uradimo u vezi toga. Samo tada poinje odgovornost.Bog nije u poslu pokuavajui da vidi koliko e ljudi spreiti da uu u nebo. Ustvari, zato to je

Njegova ljubav velika, On ini sve to Bog ljubavi moe da uini da bi bilo mogue da svako od nas bude tamo.

Reenje za nau grenu prirodu, grenu prolost i sadanje greenje je u prihvatanju Isusovemilosti.

Teza 10Mi greimo jer smo grenici. Mi smo grenici jer inimo greh.Grupi studenata medicine dodeljen je le radi ispitivanja. Oni su se okupili u prostoriji gde je le

leao i diskutovali su pred njim.On izgleda strano bled - rekao je prvi student.On samo lei i ne radi nita - dodao je drugi.Sasvim sam siguran da je dovoljno vebao sauvao bi zdravlje - primetio je trei.Mislim da je prva stvar koju bi trebali da uradimo da ga podignemo i proetamo, da bi pomogli

njegovoj cirkulaciji - zakljuio je etvrti.Tako su oni pokuali da pomere le, ali on je i dalje leao na stolu, hladan i nepomian bez obzira

ta su rekli ili uradili.To je parabola, to ste ve shvatili! Koristei se ovom neprijatnom parabolom obradimo desetu

tezu.Mrtvac je leao na stolu zato to je mrtav. On nije mrtav zato to lei na stolu. Izgled koji je

tipian za le rezultat je smrti, a nije uzrok smrti.


9/86

Svi smo roeni duhovno mrtvi. Pavle govori u Efescima 2,1: Mrtvi u prestupima i gresima.Grena dela koja greni ljudi ine samo su rezultat tog stanja a ne uzrok. Nepokuavam da kaem

da greenje nije greno. Ali elim da kaem da greenje nije ono to nas ini grenima.Ako uspete da zaustavite greno ponaanje sada, da li e vas to uiniti pravednima? Ne, to e doprineti da se dobro ponaate.enja vekova 21.str. kae: Greh ima svoj poetak u samouzdizanju. Razmiljaj o tome

nekoliko trenutaka. Lucifer je bio poastveniji od svih anela na nebu. On je bio najvei od svihanela na nebu. On je bio najvei od svih stvorenih bia.

Ali umesto da nastavi da trai Boga, umesto da trai zajednicu sa Njim, umesto da Boija slava iast budu njegov najvei cilj, Lucifer je poeo da trai sopstvenu slavu.

Greh nije postao tako to je Lucifer ukrao jabuku s drveta ivota. Poeo je u samouzdizanju islavljenju stvorenja umesto Stvoritelja. Nemogue je po zakonu svemira, u isto vreme proslavljatiBoga i sebe.

Prvi od tri anela u Otkr. 14 gl. Dolazi sa porukom svakom plemenu, jeziku, kolenu i narodu. Radu jevanelju nema mesta za slavu oveka.

Opravdanje verom je Boiji posao bacanja ovekove slave u prainu i injenje za oveka ono toon ne moe uiniti za sebe. ( Sved.za prop.p.456.) Oboavanje nas samih umesto Boga je uzrok svih

greha koji slede.Osoba jake volje moe kontrolisati svoje ponaanje. Ali ni najjaa ne moe promeniti svoje grenostanje.

Nemogue je da sami izaemo iz ponora greha u koji smo upali. Naa srca su zla i mi ih nemoemo promeniti. (Put Hristu 18.str.)

Jedna extremna promena u kojoj mi uestvujemo odvojeni od Boga, je uzdizanje sopstvene slave,a bacanje Boije u prainu.

I tako zavravamo udaljeniji nego ikad od ivota u Hristu koji se nudi u zajednici s Njim.Le moe biti opran, sreen i obuen u najfiniju odeu. On ne moe biti kriv zbog injenja

pogrene stvari. Moe biti odveden u crkvu. Ali on je jo uvek le. Jedino novi ivot iznutra, dat odBoga moe dovesti do promene iz smrti u ivot.

Taj novi ivot dobija se kroz zajednicu sa Njim. Jer zakon duha koji oivljava u Hristu Isusu

oprostio me je od zakona grehovnog i smrti. ( Rim. 8,2)Teza 11Greh (jednina) iveti odvojeno od Boga, rezultira u grehe (mnoina) initi pogrene stvari.Postoji razlika izmeu greha (jednina) iveti odvojeno od Boga, i greha (mnoina) injenja

pogrenih stvari. iveti odvojeno od Boga je osnova greha, pogrena dela koja mi esto nazivamogrehom su rezultat grenog stanja.

Ponekad mi to izokrenemo, mislei da injenje pogrenih stvari je ono to nas odvaja od Boga. Aliistina je da odvojenost od Boga vodi injenju pogrenih stvari. Greh (jednina) vodi do greha(mnoina).

Pogledajmo Solomuna.Zasigurno on je otpoeo svoju vladavinu sa savrenou svog srca prema Bogu. Ali kako su

godine prolazile dolo je do promene. 1. Car. 11,4: I kad ostare Solomun, ene zanesoe srce njegovoza tuim bogovima, srce njegovo nebi celo prema Gospodu Bogu njegovom kao to je bilo srceDavida oca njegova.

ta se desilo sa Solomunom? Da li je poeo da ini pogrene stvari zato to je njegovo srce prestalo da bude savreno?

Ne, neto drugo je u pitanju. U Komentaru Elen Wajt kae: Svi gresi i neumerenosti Solomunoviimaju trag u njegovoj velikoj greci u prestajanju oslanjanja na Boga za mudrost pred Njim.( 1031 str.)

Slino je bilo sa Evom. Neki misle da je pala zato to je pojela jabuku mada je istina da je pojela jabuku jer je pala.

U izvesnom smislu pre no to se pruila i uzela plod ona je zapala u neverovanje prema Bogu ioslonila se umesto na Njega u sebe samu.

Delo koje je sledilo bilo je samo rezultat.


10/86

Moda treba vremena da neko ko ivi ivotom odvojenim od Boga doe do take otvorenoggreenja.

Trebalo je vreme i Solomunu.Takoe je potrebno vreme za nekog ko trai Boga i zajednicu s Njim da okusi neprekidnu pobedu.Mogue je traiti Boga i jo uvek rasti to se tie ponaanja. Ali na kraju stanje srca prema Bogu

je odluujui faktor za spoljanji ivot kao i za unutranji.Ako je greh (ivot odvojen od Boga) uzrok greenja (injenja pogrenih stvari) gde se greh nalazi

kada traimo zajednicu s Njim iz dana u dan?enja vekova 668 str. odgovara na ovo pitanje u jednoj reenici: Kada Ga budemo poznavali

onako kako imamo priliku da Ga upoznamo, nai ivoti bie ivot stalne poslunosti.ak i kada teimo da Ga upoznamo iz dana u dan, jo uvek Ga ne poznajemo onako kako imamo

prednost da ga upoznamo.Postoji vreme kada zavisimo od Njega, ali i od nas samih. I kada se to desi mi padamo. Ali ako

nastavljamo da Ga traimo, On e nas dovesti do take kad emo Mu stalno verovati, tako da e nae ponaanje biti ispravno.

Teza 12

Ko god ivi ivotom odvojenim od Boga, ivi u grehu.Pravi razlog greha lei u oblasti zajednice, pre nego ponaanja, zato svako ko ivi ivotomodvojenosti od Boga ivi u grehu. U stvari ak i dobra dela koja su uinjena van zajednice vere saGospodom su greh.

I kada Isus opisuje rad Svetoga Duha u uveravanju krivice, On kae: Za greh jer neverovaeMene. (Jov. 16,9)

Dok pokuavamo da se borimo sa ovom istinom, razmiljajmo o udoviinom travnjaku.Predpostavimo da udovica ivi preko puta moje kue. I svake nedelje popodne ja joj pokosim

travnjak. Da li je to dobro delo ili loe?Verovatno je dobro delo dokle god moj komija ima interes. Ali ta je sa mojim srcem?Ova teza tvrdi da ak i koenje udoviinog travnjaka moe biti greh ako ivim ivotom odvojenim

od Boga.

Jedan ateista moe odluiti da pokosi komijin travnjak. Da li e ga to uiniti hrianinom? Nekoko je dobar lan crkve, ko nemisli da uini ita loe, ali ko nema vremena za linu molitvu, prouavanje i komunikaciju sa Bogom iz dana u dan, moe pokositi travnjak. Ali ako je to uinjenovan zajednice sa Bogom, srce nije ispravno i tako to delo postaje greno za njega.

Na primer, ja mogu pokositi udoviin travnjak zato to elim da susedi misle da sam dobra osoba.Ja mogu da pokosim udoviin travnjak zato to elim da se iskupim od nekih greha u ivotu.

Ja mogu da pokosim udoviin travnjak jer sam uo da ima dosta novca i nadam se da e me sesetiti u testamentu.

Odvojen od Boga moji motivi e biti sebini i bilo koje delo koje uinim, dobro ili loe biegreno. Mogue je da najbolje spoljanje ponaanje bude ogrta za najgoru vrstu greha.

Vekovima svemir je bio zauen da se obino slabi i neodluni pribliuju Bogu, dok najjai sanajboljom spoljanou u veini sluajeva odbijaju da Mu se pridrue.

Meu uenicima, jedan koji je bio najvie naklonjen uspehu okrenuo se i postao onaj koji je izdaoHrista. Religiozne voe Njegovih dana okrenule su se od Njega i razapeli, dok je obian narod, prostitutke i lopovi postali Njegovi nepokolebljivi sledbenici.

Iskuenje esto najuspenije radi kroz one koji se najmanje trude da dou pod Njegovukontrolu. ... Mnogo obrazovanih ljudi, prijatnih manira koji nee da se pokore su pogodni instrumentiu rukama sotone. (Velike kontraverzije 509.)

Put Hristu 58.str. kae: Ljubav za uticajem i enja za potovanjem od ljudi, moe proizvestidobar ivot. Samopotovanje moe da nas vodi da se klonimo spoljnjeg zla. Sebino srce moe izvesti plemenite akcije.

Ako je srce greno dobar ivot moe biti jedna velika prevara. ta je opasnije: Tamna boica sanacrtanom lobanjom i ukrtenim kostima u kojoj se nalazi otrov ili boca pia 7 up u friideru saotrovom?

Da li ivi u grehu danas? Nepravi nikakvu razliku to to si slab i neodluan ili ako si farisej nadfarisejima kao Pavle pre no to je sreo Hrista na putu za Damask!


11/86

Put osloboenja od greha, bez obzira kako se greh manifestuje u dobrom ponaanju ili loem ponaanju je doi Isusu za spasenje i nastaviti dolaziti Njemu.

Jedini je Isus koji nas moe sprovesti od greha do pravednosti.

VERATeza 13Najbolja definicija vere je poverenje.Verovatno ste uli priu o etau po nategnutoj ici koji je tako preao preko Nijagarinih

vodopada. Nakon to je zadrao publiku zaaranu njegovom odvanou upitao je: Koliko od vas veruje da

mogu ponovo da preem po nategnutoj ici, ovog puta gurajui nekog u kolicima?Masa je aplaudirala. Oni su bili sigurni da on to moe uiniti. Ali onda je rekao: Ko e biti

dobrovoljac da sedi u kolicima?Zavladala je tiina. Publika se upravo setila bitne razlike izmeu verovanja i poverenja. Jedna je

stvar verovati da si u kolicima siguran preko provalije, a sasvim je druga stvar staviti svoj ivot nakocku.

Jakov 2,19 pie o istoj razlici: Ti veruje da je jedan Bog; dobro ini; i avoli veruju i drhu.

Da bi imali spasonosnu veru potrebno je vie od pristanka umom. ak i avoli to imaju ali kaorezultat drhte. avoli veruju ali nemaju poverenja. To je velika razlika.Tri rei opisuju zavisnu zajednicu hrianina u Boga. Vera, verovanje i poverenje. U modernoj

upotrebi verovanje se esto nosi sa idejom u samo intelektualno priznanje (saglasnost). Vera se esto brka sa pozitivnim miljenjem.

Ali re poverenje verovatno je najblie opisu biblijske zavisnosti od Boga.Gde god pronae re verovanje ili vera u Pismu, moe je zameniti sa reju poverenje, i razumeti

novu demenziju familijarnih rei. Na primer: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spase se ti i sav dom tvoj. ( Dela, 16,31) Umesto

toga itaj: Imaj poverenja u Gospoda Isusa Hrista i spase se ti i sav dom tvoj.Odabrana svedoanstva knjiga 1. str. 389 kae: Vera ukljuuje ne samo verovanje ve i

poverenje. I Vaspitanje, str. 253: Vera je poverenje u Boga. Vera je oslanjanje na drugog.

To je verovatno najblia re predaji, u Bibliji koja se nosi sa idejom davanja naih ivota podBoiju kontrolu. Ljudi velikih dostignua ne vole ideju zavisnosti ( oslanjanje ). Moe biti zastraujue pomisliti da sebe stavi pod kontrolu nekog drugog.

Moe biti udarac ljudskom ponosu i samodovoljnosti dopustiti drugom da te dri pod kontrolom.Ali bez vere nije mogue ugoditi Bogu ( Jevrejima 11,6 ) ili bez poverenja nije mogue

ugoditi Bogu.Samo kada predamo nau volju i put i imamo potpuno poverenje u Njegovu snagu da spase, Bog

moe izvriti Njegovu nameru u naim ivotima.Kao to nam deca sa suzamadonose svoje polomnjene igrake da ih popravimo i ja sam doneo svoje polomnjene snove Bogu,

jer je moj Prijatelj.Ali onda umesto da dopustim NjemuU miru da radi samJa sam pokuavao ( ostao ) da pomognemKroz naine koji su bili moji sopstveni. Na kraju sam ih doneo i plakaokako moe biti tako spor!Dete Moje rekao jeta sam mogao? Nikada Mi ih nisi u potpunosti prepustio.Prava vera ili poverenje puta ( preputa ). Ona zavisi sasvim. Ona je ranjiva.Ljudsko rezonovanje, razumevanje i logika mogu ii samo tako daleko dok ne napravimo korak u

ono to nemoemo dokazati osim iskustvom.Teolozi nekad ovu istinu nazivaju skok u veruPoverenje u Boga nije skok u mrak. On nam daje dovoljno dokaza na osnovu kojih moemo imati

poverenje u Njega.


12/86


13/86

Zato?Zato to ga ne mogu videti.Mi imamo korist od mnogih stvari koje ne moemo videti. Kada ste videli elektricitet? Dali ste

ikad videli radio talase?Osim ako ivite u Junoj Kaliforniji, nemoete videti vazduh koji udiete! Nemoete videti vetar.

Ne moemo videti klice i bakterije. Nemoemo videti misterioznu stvar zvanu ivot. Ali moemovideti rezultate svega toga.

ak i ako ne moemo videti Boga ili uti Njegov glas sa naom ljudskom opremom, mi moemoipak videti rad Njegove snage, i preko tih privlanih prednosti koje nam je dao, mi moemo doi daGa upoznamo. Upoznavajui Njega nauiemo da Mu verujemo, jer On je vredan naeg poverenja.

Teza 15Vera je rod Duha, ne rod osobe. To nije neto na emu mi radimo.Da li ste ikad radili u bati ili vonjaku? Da li znate kako se radi?Ako elite da postignete uspeh u vaoj bati ili vonjaku, ne treba ulagati napor na rezultate, zar

ne?Kako bi blagosloveno bilo kada bi imali jasnu razliku izmeu uzroka i posledica u naim umovima

dok duhovno rastemo.Koliko od nas je protrailo vreme i veliki napor da proizvede plodove radei na rezultatima?Pavle je nainio spisak rodova koji se vide u hrianskom ivotu. Zapazi da to nisu rodovi osobe,

ve rodovi Duha.A rod je duhovni: ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdranje, na to

nema zakona. (Gal. 5, 22.23.)Pismo uvek predstavlja veru kao rod ili dar ili rezultat. To nikad nije na rad. Rimljanima 12,3.

kae da je Bog svakom od nas udelio meru vere.Rimljanima 10,17. kae da vera dolazi od sluanja, i to sluanja rei Boije.Vera dolazi uvek kao rezultat neeg drugog. Ti je ne moe proizvesti, ti neradi na rodu. Umesto

toga, uloi svoj trud prema onome to e proizvesti rod.Ti ne zarauje poklon. Ti ulae napor da doe u prisustvo darodavca i prihvati dar.

ovek ne moe stvoriti rod. Duh deluje i prosvetljava ljudski um, stvarajui veru u Boga. ( ElenWajt Comments, 940.)Lako je pomeati veru sa oseanjima, pokuavati da radi na veri radei na oseanjima.Kada ti izgleda lake da veruje da e Bog odgovoriti na tvoje molitve kada osea da hoe ili

kada osea da sigurno jeste?Da li kada osea oprotaj ili kada se osea naputeno?Da li tvoja vera izgleda jaka kada stvari idu glatko ili kada se krov raspada i kad si suoen sa

iskuenjima i nevoljama?Rekli smo da oseanja nisu vera. Ove dve stvari su odvojene. (Rani spisi 72.str.)I tu nastaje drugi argument zato ne moemo raditi na veri. Mogue je raditi na oseanjima.Moe sluati pravu muziku, moe biti zanesen neijom reitou, moe uticati pravom

svetlou na duh ljudi oko tebe.Radei na podizanju pravog puta mogue je da doivi silna oseanja. Ali kad se svetla ugase i

masa vrati svojim kuama i ti ostane sam, ta se deava?Tvoja oseanja mogu postati gora. Da li ti se to nekad dogodilo? Milioni u naem svetu ive od

jednog emocionalnog uzbuenja do drugog, troei svoje ivotne snage u ludom traanju neeg to e podii njihov duh, i pomaui im da zaborave da poslednja stvar koju su pokuali nije poslednja.

Neprijatelj tako uspeno kontrolie svet na ovoj osnovi da jo uvek koristi to kao najbolje orueunutar Crkve. Kad neko odlui da doe Isusu da pronae konanu sreu koju On nudi, neprijateljdolazi i kae: Ti eli da doe Isusu? Pa, bolje prvo popravi svoj ivot da bi te On prihvatio.

On postie da ta osoba radi na rezultatima i dri je od Isusa dok pokuava da bude pravedna.Ali onda osoba uje za opravdanje verom. To zvui dobro. I kad osoba odlui da ga prihvati,

neprijatelj dolazi sa drugom varijantom. On kae: Tako je, pravednost dolazi verom. Nemoj raditi na pravednosti, radi na veri. I to moe biti jo jedna barijera izemu grenika i Spasitelja. Istina je danetreba da radi na pravednosti ni na veri. Oba su poklon. Oba su plodovi. Oboje dolazi kao rezultat


14/86

provoenja vremena u razgovoru i zajednici s Njim. Ako doe k Njemu, On e ti dati pravu veru kojati je potrebna. Prvi produkt traenja Isusa je prava vera. Pravednost je druga.

Teza 16Pozitivno miljenje nee proizvesti pravu veru, ali vera e proizvesti pozitivno miljenje.Hus i Jeronim su bili heroji u godinama reformacije.oni su radili u ekoj i njihovo svedoenje

predhodilo je Martinu Luteru u Nemakoj.Oba oveka su bila pod uticajem Viklifovih spisa. Ne zadugo poto je Hus poeo da propoveda

Jevanelje sa velikom snagom, pridruio mu se Jeronim koji je bio u Engleskoj.Poto se uenje Jona Husa rasprostranilo, on je bio pozvan u Konstancu da da objanjenje

njegovog uenja. I ako je Hus imao sigurnu pratnju nakon sasluanja bio je baen u zatvor.Poto je dobio priliku da se odrekne svog uenja, i nakon to su prole mnoge sedmice, bio je

spaljen na lomai. Njegovi progonitelji rasuli su njegov prah u reci Rajni nadajui se da e tako utiati njegov glas.Kada je Jeronim uo da mu je prijatelj u opasnosti on je pourio u Konstancu, neekajui ak ni

pratnju, to se pokazalo uzaludnim za Husa. Nakon to je stigao on je takoe bio strpan u zatvor gde je proveo mnoge mesece. Njegova hrabrost je izneverila i on je prihvatio ponudu za odricanje.

Onda je otkrio jednu interesantnu stvar. Da ima neto gore nego biti spaljen na lomai. To nije bitispaljen na lomai ve iveti s griom savesti i odrei se Boga.Jeronim je opozvao svoje odricanje i pevajui otiao na lomau. Kada su egzikutori poeli da

potpaljuju vatru, on je uzviknuo: Doi napred smelo, priblii vatru. Da sam se plaio nebih bioovde.

Pria o Husu i Jeronimu mnogo nas ui o pravoj veri. Danas u svetu i u Crkvi popularna je seudovera koja nije vera uopte ve pozitivno miljenje. To vodi u verovanje da se vera sastoji od verovanja,da e se desiti ono to eli, ako nae u Pismu ita to lii na obeanje.

Frenk Sinatra peva o ovom pozitivnom miljenju u pesmi Uradio sam to na svoj nain. ak iunutra nae Crkve moe pronai ovu vreziju vere pozitivno miljenje, naglaavajui ti to moe.

S Biblijske pozicije nije svako obeanje za svakog u svakom vremenu i u svakoj okolnosti. Ako je pravo na obeanje sve to nam je potrebno za spasenje ta je onda sa Husom i Jeronimom?

Isaija 43,2 ima predivno obeanje: Kad poe preko vode Ja u biti s tobom, ili preko reka neete potopiti, kad poe kroz oganj nee izgoreti i nee te plamen opaliti.Ali Hus i Jeronim otili su na lomau ne zato to im je nadostajala vera ve zbog njihove vere.Vera ima poverenje u Boga ak i kada stvari ne idu onako kako mi to elimo. Lako je verovati

Bogu kad sve u ivotu ide glatko. Pravi test vere dolazi kad nae molitve izgledaju neusliene.Gospod je vredan naeg poverenja u Njegovu ljubav i milost i kad je oblano i mrano isto kao i

kada je sunano. Svedoanstvo 274.Setimo se prie o Danilu u lavljoj jazbini i sluaja Jovana Krstitelja. Nalazimo ih tekim za

razumevanje kad itamo: Od svih poklona koje nebo moe dati oveku, zajednica s Hristom u Njegovim patnjama je najvee poverenje i najvea ast. Zdravlje i Srea 478.

Nama se svia prvi deo Jevrejima 11 poglavlje, poglavlje vere, ali imamo problema sa drugimdelom, poslednji deo jo uvek je tamo. Dali ste ga skoro itali?

Nakon sjajnog izvetaja o Boijem izbavljenju i radu za Njegov narod u razliitim krizama,nastavlja se izvetaj o drugima. Nikad ne zaboravite te druge. ( Jevrejima 11, 35-39 )

Duhovna obeanja za oprotenje greha, za Duha Svetoga, za snagu za rad u Boijem delu sunam na raspolaganju. Ali obeanja za prolazne blagoslove ak i za sam ivot, su data s razlogom kadBog u svom provienju vidi da su najbolja. Dali bi bio meu drugima ako te Bog pozove da im se pridrui najteim ispitom vere?

PREDANJETeza 17Predanje je predaja nas samih ne naih greha, predaja naih greha je rezultat predaje nas samih i

traenja Boga.da li si ikada na poetku nove godine doneo neke odluke? Neki od nas donose odluke ne samo za

novu godinu, ve svakog dana meseca, prvog dana sedmice, za roen dan, poetak kolske godine i


15/86

kad god se preselimo u novi grad. Pravednost odlukama. Od sada ja u ... ili Od sada ja neu ... Da li ste ikada to radili? Da li ste se ikad razoarali otkrivi da to ne uspeva?

Govorimo o predanju u sledeih nekoliko teza i jedan od prvih osnovinih principa predaje je akoono ne ukljuuje sve onda nije predaja.

Predaja ide dublje od odustajanja od neeg ili neke loe navike. ak i ako kaemo da moramo predati sve moemo biti u zabludi. Predaja nije sluajna stvar, uopte nije. Jedini nain na kojimoemo predati sve je da predamo nas same. Predaja nas samih je osnova predanja.

Kada su se AXIS snage predale na kraju drugog svetskog rata, ta su predali? Da li su samo predali njihovo oruije i municiju? Da li su predali samo svoje tenkove i mitraljeze? Da li su predalisamo svoje uniforme i zalihe? Ili je bilo zahtevano da se oni sami predaju? I kada su se predali,automatski su ovi drugi imali kontrolu nad oruijem, bombama, tenkovima i ostalim.

Predaja ne moe biti uraena na komade. Ne postoji neto kao delimina predaja. Nemogue je biti delimino predan kao to je nemogue biti malo trudan. Ili jesi ili nisi, nema sredine.

Ako proui ta nadahnuti spisi Crkve imaju da kau naie to opisano u svim ili ni jednimfrazama. Isus zahteva potpuno i iskreno predanje. Vidi Odabrana Svedoanstva knjiga 1 strana 110.Bezuslovno predanje. Vidi Svedoanstva vol 4 strana 120. Potpuno predanje. Vidi Zdravlje i Sreastrana 473. Lista ide dalje i dalje.

Kada govorimo o predaji, koristimo termine koje Biblijska verzija kralja Jakova ne koristi i akonalazimo tamo ideju o predaji. Pokorite dakle sebe Bogu. Jakov 4,7. je jedan primer koji dajeglavnu nit onome to je zamotano u savreno, ili celo ili iskreno predanje. Ako smo primetili mi ne pokoravamo samo izvesne stvari. Mi pokoravamo nas same.

U procesu pokoravanja i predaje nas samih, koje god probleme imali oni se takoe automatski predaju. Svaki e imati potpunu borbu u savlaivanju greha u sopstvenom srcu. To je katkad veoma bolan i obeshrabrujui posao, zato to kad vidimo deformacije u naim karaktrima mi gledamo u njihkad bi trebali da gledamo u Hrista, i staviti haljinu njegove pravde. Svako ko ue na biserna vrata uBoiji grad ui e kao pobednik, a njegova najvea pobeda, bie pobeda nad samim sobom.Svedoanstva 9 strana 182 i 183.

Predaja i vera su u vezi. Samo kad imamo poverenja u Boga i predaju nas samih Bogu, mizavisimo od Njega umesto od nas samih. Predajom Njemu mi Mu dajemo kontrolu. On moe onda

raditi u nama na Njegovo veliko zadovoljstvo.Teza 18Raenje na predaji naih greha, moe nas sauvati od predaje nas samih.Predpostavimo da ste odluili da drite biblijske asove. Idete do pastora i upitate ga da li ima

nekoga da vam preporui ko to eli i on kae: Da, ustvari imam dve porodice koje su traile biblijskeasove. Moe odabrati koja ti se vie svia.

I on vam opie obe porodice.Prvi je uspeni biznismen u gredu. On i njegova ena imaju dobar status, (poloaj) u drutvu. ena

dobrovoljno radi u gradskoj bolnici, mu je ukljuen u lokalnu politiku. Njihova deca su dobrovaspitana i disciplinovana. Njihov dom je neporoan. Nijedan od njih ne pui niti pije. Nekolikogodina pre, oni su postali zainteresovani za zdrav nain ivota, i sada ne samo da dogiraju pet miljana dan, ve su i vegeterijanci. U stvari to njihovo interesovanje za zdrav ivot dovelo ih je dozainteresovanosti o Adventistima sedmog dana.

Druga porodica ivi u predgrau u malom stanu, preko reke.Mu i ena, moda bi trebalo rei ovek i ena, jer i ako ive zajedno oni nisu venani. U svakom

sluaju, oboje su nezaposleni i jedva preivljavaju.ovek je nekoliko puta bio u dravnom zatvoru zbog relativno manjih napada neznatnih kraa,

droge i slinih optubi.ena je alkoholiar.Ona ima troje dece, nijedno nema istog oca. Nekoliko nedelja pre, agencija za zatitu dece, oduzela je privremeno decu od kue, optuujui

roditelje za zanemarivanje i zloupotrebu dece. Ova kriza ih je dovela u poetni kontakt saHrianskom Adventistikom Crkvom.

Majka je elela da bude sposobna da zadri decu i kae da su shvatili da im je potreban Bog akoe iveti dalje zajedno.


16/86

Koju bi ti porodicu izabrao? ta misli koja od ove dve porodice ima vie anse da postanu dobrihriani i lanovi HAC?

Seam se kada sam posetio mua alkoholiara jedne nae vernice. Kad smo pokuali darazgovaramo, on me je gledao zamuenim oima i rekao: Ja se divim Adventistima. Treba da bude jaka linost da bi bio Adventista.

Da li se slaete s tim? Ili moe i slaba osoba postati dobar Adventista?Mogue je napuniti crkvu sa ljudima jake volje koji ni ne pomiljaju da uine ita loe, ali koji

nisu shvatili svoju potrebu za Hristom! Nema razlike za avola da li je osoba izgubljena unutar crkveili izvan crkve.

I jedna od njegovih taktika je da nas sauva od pravog iskustva predaje jeste da nas natera daradimo na naim gresima, da pokuavamo da ivimo dobrim ivotima.

Rad na predaji greha je slepa ulica bilo da si slab ili jak. Ako si jak, tvoje dobro ponaanje moe postati barijera izmeu tebe i Spasitelja. Ako si slab, moe postati obeshrabren i savladan slabou damoe potpuno odustati.

Ne trebamo da gledamo na nas same. to vie gledamo na nau nesavrenost, manje emo imatisnage da je savladamo. ( Rivju &Herald E.W. jan. 14, 1890.)

Jevrejska nacija u vreme Hrista demonstrirala je ovaj princip. Jevrejska crkva bila je puna jakih

ljudi. Bilo je potrebno da si jaka linost da bi postao farisej. Jaki ljudi su odbacili Hrista i na kraju Garazapeli. Slabi ljudi u jevrejskoj naciji bili su napolju osueni kao veliki grenici.Voe su ih odbacile zbog njihovih padova i grehova. Oni su im oduzeli svaku nadu.Slabi ljudi okupili su se oko Isusa, prihvatajui Njegovu ponudu milosti, i postajui Njegovi odani

sledbenici. Ovo izgleda beznadeno za jake linosti, zar ne? Da li emo svi izai napolje i piti dok neshvatimo nau potrebu?

Ili emo bili jaki ili slabi, shvatiti jo jednom da nas nae ponaanje nee spasti niti e ono bitiuzrok nae izgubljenosti.

Da li si jaka osoba? Pavle je bio jaka linost. I Nikodim je bio. Da li si slab? I Marija je bila slaba.Petar i Matej takoe i opsednuti.

Svako od njih je imao potrebu da odustane od sebe i doe Hristu. Svi su pronali da On prihvatasvakog ko Mu doe. On e isto i tebe primiti danas.

Teza 19Niko ne moe da se razapne sam ili da dovede sebe do predaje. Neko drugi mora to da uradi

mesto njega.Verovatno, jedna od najteih istina za prouavanje u oblasti predaje je da mi ne moemo uiniti

nita. Ako bi mogli da radimo na predaji onda nebi imali predaju. Zato to je predaja ili odustajanje priznanje da mi ne moemo uiniti nita.

Neizbeno je zbog toga, da nae dovoenje do take predaje mora biti Boiji posao. To nije netoto mi moemo uiniti.

Ako smo ranije primetili, avo ima sporedan kolosek za svaki korak onog ko postane svestansvoje potrebe za Hristom i odlui da doe Hristu.

On kae: Ti si grenik i ti nema pravednost. To je uredu- idi radi na pravednosti.I mi moemo provesti uzaludne dane i godine pokuavajui da proizvedemo pravednost

sopstvenom snagom.Zatim ujemo o istini da pravednost dolazi samo verom i avo kae: To je uredu, potrebna ti je

vera. Poni da radi na veri.I posle doemo do shvatanja da je vera dar, ne na sopstveni rad, on nas ponovo sree u

poslednjem koraku dolaenju Hristu i kae: OK, sada sve to ti je potrebno je da pokua da se preda.

Ponekad roditelji ili uitelji i propovednici i ostale voe u crkvi i neznajui pomau avolu unjegovoj kampanji.

Da li ste ikada bili na sastanku na kom su propovednici ili uitelji pozvali da radimo na predaji?Da li ste ikada videli moda mali oltar sa malom vatrom u kojoj papirii sagorevaju u pepeo? I

moda ste napisali greh kojeg elite da se reite i bacili u vatru?Da li je to predaja?


17/86

Da li ste se ikad pitali kako da se oslobodite nekog greha u ivotu i neko vam je rekao da je sve tovam je potrebno da uradite jeste da odustanete?

I vi pokuavate da odustanete. Govorite: Ja odustajem od nepotenja ili Ja predajem(odustajem) od mojih zlih misli. Vi se molite u tom pravcu. Ali nalazite da nepotenje i zle misli su jo uvek u vama.

Biblija koristi analogiju raspea kao simbol predaje. Pavle kae u Galatima 2,20: Raspeo sam ses Hristom.

Isus koristi vie puta ovaj simbol, pozivajui svoje sledbenike da ponesu svoj krst i pou za Njim.Pogledaj Matej 10,38; Luka 14,17; Marko 8,34.U stvari kad god Isus govori o krstu, On uvek upuuje na to da na krst nije Njegov.Razmisli malo o raspeu. Kako se to ini?Lako je setiti se, zar ne? Koliko puta smo videli neko delo i uli o klinovima i drvetu?Ali primeti jednu stvar posebno. Ne moe se sam razapeti. Neko drugi to mora da uradi za tebe.Ako eli da se ubije ti to moe uiniti na mnogo naina. Moe prisloniti pitolj na elo i

povui oroz. Moe skoiti s mosta ili zgrade. Moe uzeti veu dozu pilula za spavanje ili zakljuatise u kolima u garai sa upaljenim motorom.

Ljudi su pokuali sve metode sa veim ili manjim uspehom. Ali niko jo nije uspeo da se sam

razapne na krst.Hristove oigledne pouke izraavaju to na sledei nain: Nijedan ovek nemoe isprazniti sebeod sebe. Mi jedino moemo dati pristanak Hristu da to uini za nas. (str.159)

Kako moemo dati pristanak Hristu da to uini? To ukljuuje vie od ponavljanja rei ili molitava.Usne mogu izraavati siromatvo due, dok srce to ne priznaje. Dok govori Bogu u siromatvu

duha, srce moe oticati od nadmonosti i pravednosti. U neku ruku samo moe istinito poznavanjesebe preovladati. Moramo gledati u Hrista. (e. Vekova)

Ako izabiramo da provedemo vreme iz dana u dan gledajui Hrista, ako Ga pozovemo da radi Njegov posao u naim ivotima, On e nas voditi korak po korak do take predaje. Odustajanje jemogue samo kad nas dovede do te take.

Teza 20

Mi smo pod kontrolom ili Boga ili sotone. Jedino to mi moemo jeste da odluimo pod ijomemo kontrolom biti.Da li bi uestvovao u malom kvizu? Obelei samo jedan odgovor na svako pitanje.1. Da li si:

A) RepublikanacB) DemokrataC) Ni jedno od toga.

2. Da li si:A) Milioner B) SiromaanC) Ni jedno od toga.

3. Da li si:A) GenijeB) MaloumanC) Ni jedno od toga

4. Da li si:A) LepB) RuanC) Ni jedno od toga.

5. Da li si:A) Pod Boijom kontrolom

B) Pod sotoninom kontrolom.


18/86

I upravo ovim zadnjim pitanjem se zavrava ovaj na mali kviz. Moe okupiti sve vrstesredinjih taaka u svetu.

Moe biti ravnoduan prema politici, moe biti u srednjoj klasi, srednje inteligencije, umereno privlaan. Ali kad se doe do toga ko kontrolie tvoj ivot, tu nema sredine.

Rimljanima 6,16: Neznateli da kome dajete sebe za sluge u posluanje, sluge ste onog kogsluate, ili greha za smrt ili posluanja za pravdu.

Dva izbora. Greh ili smrt. Ili poslunost u pravednosti. To su jedini izbori. Isus je rekao u Luci11,23: Ko nije samnom protiv mene je.

Knjiga enja vekova sadri etiri istaknutija citata koja objanjavaju ovu istinu. 125, 258, 324,466.

Moe ih proitati sve ali ja u citirat dve od njih ovde.Ako nedamo sebe pod kontrolu Hrista, mi emo biti pod vlau one druge. Neophodno je da

budemo pod kontrolom jedne ili druge velike sile koje se bore za prevlast u svetu. Nije potrebno darazmiljamo da izaberemo slubu carstva tame da bi bili pod njegovom vlau. Treba samo dazanemarimo da se poveemo sa carstvom svetla. (e. Vekova str.324)

Svaka dua koja odbije da da sebe Bogu je pod kontrolom druge sile. On nije svoj. On moegovoriti o slobodi, ali nalazi se u najcrnjem ropstvu. (e. Vekova str. 466)

Zapravo, odbijanje da doemo pod Boiju kontrolu ini nas lutkama i rtvama naeindividualnosti.Zato to Boija kontrola donosi sa sobom slobodu u svako vreme moemo da izaberemo da

izaemo iz nje. Neprijatelj je taj koji dri one koji su pod njegovom kontrolom odbijajui da ihoslobodi.

Kao ljudska bia mi smo instrument. Rimljanima 6,13 kae moemo biti instrument pravednostiza Boga, ili instrumenti nepravde za greh.

Mi pevamo: Imaj tvoj sopstveni put Gospode! Imaj sopstveni put! Dri me da budem potpunotvoj.

Ali mi jo moemo odbiti da prihvatimo.Da li si ti instrument? Jedan instrument je kontrolisan drugim.Jedna sekira moe koristiti na dobro i loe. Sekira moe odsei drvo koje zagreva kuu zimi, a

moe i ubiti nekog. O tome odluuje onaj ko upravlja instrumentom.Violina moe proizvesti nebeski ili bolan zvuk, sve u zavisnosti od onog ko upravlja njom. Mismo takoe instrumenti.

Ko nas kontrolie danas?

Teza 21Predaja volje je predaja moi izbora, ali mi koristimo nau mo izbora da je predamo. Mi

predajemo nau mo izbora u pravcu ponaanja i zadravamo nau mo izbora u pravcu zajednitva(odnosa).

Pridrui mi se u razmatranj 37.str. u knjizi Put Hristu. Mnogi pitaju: ' kako mogu sebe predati Bogu?', Vi elite da se predate Njemu, ali vam nedostaje

moralne snage, robujete sumnji i sputani ste navikama svog grenog ivljenja. Vaa obeanja i vaeodluke sline su kulama od peska. Niste kadri da upravljate svojim mislima, svojim pobudama, svojimoseanjima. Svest da ste prekrili svoja obeanja i izneverili svoje rei slabi vae poverenje usopstveno potenje i navodi vas na pomisao da vas Bog ne moe primiti. Ali, ne morate da oajavate.

Kada sam prvi put ovo itao rekao sam: Kako me pisac knjige Put Hristu tako dobro poznaje?Ali na stranici se nalaze dobre vesti. Ne morate da oajavate. Vama je potrebno da razumete ta

je prava mo volje!To je u redu pomislio sam. Nemam dovoljno moi za moju volju. Ne mogu stajati daleko od

kolaa. Ne mogu sebe naterati da trim. Ne mogu kontrolisati moj temperament. Potrebna mi je veasposobnost volje.

I poinjao sam ponovo sa obeanjima i odlukama, pravljenjem kula od peska i zavravao tamo gdesam poeo. To je bilo tako obeshrabrujue da sam posle izvesnog vremena, kad god doem do 37.str.rekao: O ne ponovo i preao bih na 39.str.

Ali objanjenje se nalazi u samom tekstu, ako ga malo paljivije pogleda.


19/86

Vama je potrebno da razumete ta je prava mo volje. To je vladajua sila u ljudskoj prirodi,sposobnost odluivanja ili biranja.

Dakle ta je volja? Sposobnost biranja.Postoji ogromna razlika izmeu volje-moi izbora i volje samodiscipline. Tako nastavimo itanje i

zamenimo re volja sa sposobnost biranja.Sve zavisi od pravilne upotrebe volje. OK. Zamenimo ih. Sve zavisi od pravilne upotrebe

sposobnosti izbora.Bog je oveku dao vlast da bira i na njemu je da se poslui njome. Vi ne moete da promenite

svoje srce, vi ne moete sami sebe da posvetite Bogu oseanja svog srca, ali moete, odluiti izabratida Mu sluite! Moete Mu predati svoju volju, moete Mu predati sposobnost izbora.

Tada e On delovati u vama da hoete i inite ono to je Njemu ugodno. Tako e cela vaa priroda biti stavljena pod upravu Hristovog Duha ...

... Mnogi e biti izgubljeni i ako ele i eznu da budu hriani. Oni nisu uspeli svoju volju da pokore Bogu. ( Oni nisu uspeli da svoju sposobnost biranja predaju Bogu.).

Ako se budete pravilno sluili svojom voljom (sposobnou izbora), moe nastati potpuna promena u vaem ivotu. Ako svoju volju, mo izbora, pokorite Hristu, udruiete se sa silom koja jeiznad svih poglavarstava i vlasti.

Imaete silu odozgo da ostanete postojani. I tako ete stalnim pokoravanjem Bogu bitiosposobljeni da ivite novim ivotom vere. (Put Hristu str. 37.38.)Ali to zahteva korienje tvoje sposobnosti izbora da odustane od svoje sposobnosti izbora. Tu je

razlika izmeu ponaanja i zajednice (odnosa) ponovo. Mi odustajemo od nae sposobnosti izbora u pravcu zajednitva. Ako nastavljamo da dolazimo u svakodnevnu linu zajednicu s Hristom, On eraditi u nama, da hoemo i uinimo kao to Mu je ugodno. Mi ne moemo dovesti nas same do take predaje nae volje.

Ali moemo dati pristanak Hristu da uradi posao, stavljajui nas same u Hristove ruke i traeilinu zajednicu s Njim.

Teza 22Jedini nameran napor u hrianskom ivotu je traenje Boga. Jedino spontan napor u pravcu

drugih stvari e rezultirati.Predpostavimo da jedne nedelje ujutro odluite da zamenite gume na vaem Datsunu.Podigne ga na dizalice i uspe da zameni sve etiri. Upravo tada ena te pozove na ruak. Pre no

to zavri jelo tvoja etvorogodinja erka dolazi da se igra u prednjem dvoritu. Njena lopta se otkotrlja ispod Dastona i ona otpuzi ispod kola da je dohvati oslobodivi jednu od

dizalica i uje njen vrisak i pogleda kroz prozor sa stola.Moe videti kola odakle sedi i smesta shvati ta se desilo.Tako ti ...ta e uiniti?Da li e se nasloniti u stolicu i rei eni: Gle, kao da su kola pala na Meri. Bolje da odem i da ih

ponovo podignem na dizalicu. Ali hoe li mi prvo dati jo jedno pare pite od jabuka?Ili e pouriti u prednje dvorite, napregnuti nadljudsku snagu podignuti kraj kola i osloboditi

erku?ta bi bilo lake da uradi? ekaj ne odgovaraj brzo.ta je lake u frazi promiljenog truda?Sedeti za stolom i uzeti drugo pare pite ili podignuti kola ak i ako je to Datson?ta zahteva vie energije? ta sagoreva vie kalorija?U drugom sluaju, ako voli svoje dete, ta e ti biti tee da uini? Nema rasprave, zar ne?Zahteva nadljudsku snagu, podii kraj kola da bi tvoje dete bilo spaeno, ali nepojmljivu snagu

zahteva varijanta da ostane za stolom.Razlika izmeu promiljenog truda i dragovoljnog truda je vano u razumevanju truda u

hrianskom ivotu.Ponekad ljudi dou do pomisli i kad govorimo o ne voenju borbe protiv greha i sotone u naoj

sopstvenoj snazi, da govorimo o nenapornoj religiji.


20/86

Postojala je snana sekta zvana Quietisto u prolom veku koja je verovala da nam trud uoptene treba. Dovoljno je samo da sedimo i da se ljuljamo u stolici, i to bi bilo previe. Treba samo dasedimo. togod treba da se uradi Bog e se postarati, odvojeno (nezavisno) od nas.

Bog nikad ne daje spasenje odvojeno (bez) naeg truda. Problem koji mi imamo esto je pogrenorazumevanje gde da usmerimo napor.

Ova dilema obino dri teoloke debate do ponoi. Ali odgovori na nju nalaze se jasno u dvateksta koji su mini kurs opravdanja verom, saete u izjavi o predmetu blagoslovene snage protivljudskih napora, budui da ste ikad imali sree da ih otkrijete.

Ta dva teksta se nalaze u Jovanu 15,5. i Filibljanima 4,13.Isusove rei: Bez Mene ne moete initi nita. i Pavlova konstatacija: Sve mogu u Isusu

Hristu. Postavimo ih zajedno.Ako bez Hrista ne moemo uiniti nita, sa Njim moemo uiniti sve, ta nam onda ostaje da

uinimo?Doi Njemu i ostati sa Njim.Sve to ovek moe da uini to se tie njegovog vlastitog spasenja, je da prihvati poziv: Ko

god eli neka doe i uzme vodu ivota zabadava. ( Odabrana sved. 343 str.)I ne zaboravimo da fraza spasenje ne ukljuuje samo oprotenje greha ve i snagu za poslunost, i

nebo a najzad opravdanje, posveenje i proslavljanje.Kako dolazimo Hristu? Kako uzimamo vodu ivota?U vezi s Hristom, kroz molitvu i prouavanje velike i dragocene istine iz Njegove rei, nae

gladne due bie nahranjene i koji god su edni bie osveeni sa izvora ivota. ( Misli s gore blagoslova 113. str.)

Za roditelje promiljen trud koji e biti uloen iz dana u dan u vezi sa detetom moe zahtevatiteak rad.

Ali kad kriza doe neophodni trud je ceo spontan (dragovoljan). Nijedan roditelj koji voli svojedete nee stati i razmiljati o potrebnoj energiji (snazi), ve e pouriti da pomogne svom detetu koje je u nevolji.

Tako je to i sa hrianima. Sve vrste truda su traene u hrianskom ivotu. Ali jedino promiljen,nameran trud je traiti komunikaciju sa Bogom. Spontan (dragovoljan) trud u pravcu drugih stvari e

sigurno rezultirati.Teza 23Rad hrianskog iskustva na gasi- pali predaji, ponekad zavisi od Boga, ponekad od nas samih.Uenici su bili na putu za Kapernaum. Njihovi koraci su postajali sve sporiji dok na kraju nisu ili

tako lagano da su bili van Isusovog vidika.Vodili su ustru raspravu i jedva da su primetili da Isus vie nije sa njima- izuzev kad bi brzo

pogledali da budu sigurni da ih On neuje.Predmet njihove diskusije bio je onaj omiljen: Ko e biti najvei u carstvu? Meu njima

naravno.Kad im je ta tema zatrebala, oni su ili tako daleko da su ukljuivali Isusa u ove debate, nadajui

se pravom odgovoru od Njega ne bi li se stanje razjasnilo.Ali, On im je odgovarao parabolom o maloj deci, umesto da im da jasan opis posla kojem su se

nadali.Bili su zbunjeni odgovorom. I dalje su nastavili sa raspravom o tom predmetu.To nije bio poslednji put da su uenici bili umeani u bunu svau, uprkos Isusovom trudu da ih

podui.Oni bi sluali Njegove rei u kui u Kapernaumu tog dana. Shvatili su svoju greku u traenju

najveeg mesta- to je bio sam Luciferov greh u poetku. Ali pre nego su Jakov i Jovan preko majkedoli sa molbom za najvea mesta - da sednu jedan s leve i desne strane Isusa, uenici bi ponovo bili udiskusiji.

Kasnije kada su Petar, Jakov i Jovan bili na misterioznom putu na planinski vrh, devetorica kojasu ostala provela su no u dokazivanju ko e biti najvei.

ak i ponienje to nisu bili sposobni da izgone demone sledeeg jutra, nije bilo dovoljno da ihnaui lekciji.


21/86

U gornjoj sobi, no pre raspea, oni su ponovo bili u stanju neraspoloenja da jedan drugomdozvole najvee mesto i uzmu udeo u sluenju.

Uenici su bili potinjeni grehu. Oni su znali da je to greh. I nastavljali bi da to ine ponovo.Ko su bili ti uenici? Oni su bili ljudi koji su imali preimustvo da tri godine provedu u bliskoj

zajednici sa Isusom. Oni su se druili s Njim iz dana u dan. Bili su to obraeni ljudi, Isus im je rekaokada su se vratili sa misionskog puta da se pre vesele to su njihova imena zapisana u knjizi ivota,nego to imaju mo da izgone demone. Vidi Luka 10,20.

Knjiga ivota ne ukljuuje imena onih koji nikada nisu bili obraeni. Vidi Jovan 3 poglavlje.Pria o uenicima remeti priu nekima.Biblijska je kao naa Biblija, ustvari primer pali gasi ne poinje i ne zavrava se sa uenicima,

Avram, Jakov, David, Marija, Marta, ak i Pavle bili su izloeni ovome, zajedno s mnogim drugima.To smeta ali je istina. Istina koju Pismo potvruje.Zapazili smo pre da nema takve stvari kao delimino predanje. Predanje ili jeste ili nije. Ali

postoji mogunost nepostojanog predanja.U stvari, zasnovano na biografijama koje nam daje Biblija. Mi moemo ii tako daleko da kaemo

da nepostojano predanje nije mogue.Vie nego esto potrebno je vreme, muka i greaka, pre no to onaj ko se preda Bogu naui da

ostane predan Njemu sve vreme bez kolebanja.Teza 72. ulazi u vee detaljisanje pali gasi uzorka u hrianskom ivotu. Ali za sada pokrimo to saovim: Predpostavimo da pronae sebe u cipelama uenika?

Predpostavi da otkrije da jedan minut zavisi od Boga a sledeeg minuta nekako zavisi od sebe i pronae da si pao i pada u greh ponovo. ta e uiniti?

Evo instrukcije i ohrabrenja za takve osobe:Ako neko ko se svakodnevno drui s Bogom zgrei na stazi, ako na momenat skrene vrst pogled

s Isusa, to nije zato to on namerno grei i to sasvim to eli, jer kada vidi svoju greku on skree ponovo svoj pogled, i uvruje svoje oi na Hristu, ustvari to to grei ne ini ga manje draim uBoijem srcu. ( E. W. Reviev & Herald Maj 12, 1894.)

OBRAENJE

Teza 24Obraenje je rad Svetoga Duha koje proizvodi promenu stava prema Bogu i stvara novemogunosti za upoznavanje Boga.

Ti ne moe izabrati dan sopstvenog roenja. Niko jo nije uspeo to da uradi. Od vremena kadsmo ovde, na roendan je ve bio izabran. I uprkos napretku u modernoj medicinskoj nauci, nijemogue izabrati neki drugi roendan. Obraenje se naziva novo roenje. To je poetak duhovnogivota. I kao i u fizikom ivotu ti ne moe izabrati duhovni roendan.

Kada je moj sin bio na akademiji, odluio sam da je to vreme da postane obraen. Sedeo sam snjim jednog dana u nameri da uradim posao. Nije uspelo.

Oboje smo zavrili osujeeni. Zaboravio sam prvi princip obraenja- da je to posao Svetoga Duha.Mi ne moemo obratiti sami sebe niti moemo druge obratiti.Ova promena moe biti doneta samo delotvornim radom Svetoga Duha. (enja vekova)Mladi ljudi esto imaju pogreno shvatanje o tome ta je obraenje. Neki gledaju u iskustvo na

putu za Damask zaboravljajui da je ak i Pavlu trebalo tri godine tiine u Arabijskoj pustinji pre noto je bio spreman za poetak javnog rada.

Druga krajnost je to ostali nisu sigurni da li su bili obraeni potpuno. Ali predpostavljaju da tomora da je bilo za vreme uzdignua u crkvi.

Neki su uinili zavet s Hristom i kada nisu pronali udesnu promenu u karakteru jutra nakon toga,zakljuili su da nisu obraeni i ekaju sledei emocionalni poziv da bi pokuali ponovo.

Pronai definiciju obraenja postalo je krajnje vano. Obraenje je rad Svetoga Duha i donosi promenu stava prema Bogu. Kada se rasipni sin obratio?

Dok je bio u svinjskom toru. I gde je bio rasipni sin odmah nakon obraenja? Jo uvek usvinjskom toru.

Neko obino dodaje: Ali on nije ostao tamo dugo. To je istina. ta se promenilo njegovimobraenjem?


22/86

Njegov stav. On je jo uvek imao dug put do oeve kue, ali njegov stav prema ocu podneo jeveliku promenu. I ta promena stava pripremila je put za ostale promene koje su sledile.

Obraenje stvara novu sposobnost za upoznavanje Boga. Niko ne moe jesti ili disati dok se nerodi. Dok je mogue ubrzati proces obraenja postavljajui se u atmosferu duhovnih stvari, pokuaj pobonog ivota nee biti nita do dosadan i teak rad dok se ne rodi duhovno. 1.Korinanima kae:A telesni ovek ne razume to je od Duha Boijega, jer mu se ini ludost i ne moe da razume, jer treba duhovno da se razgleda.

Jedno od uda koje Duh Sveti ispunjava u vreme obraenja je stvaranje nove sposobnostiupoznavanja Boga.

U nameri da Mu pravilno sluimo, mi moramo biti roeni blagoslovom Duha. Ovo e oistitisrce i obnoviti um dajui nam novu mogunost da Ga upoznamo i volimo. (enja vek.189 str.)

Nije vano da li dolazimo iz podzemlja ateizma ili pravog hrianstva, mora biti roen ponovo unameri da vidi carstvo nebesko. Isus je rekao Nikodimu u Jovanu 3,3: Ako se nanovo ne rodi nemoe videti carstvo Boije.

I ti moe znati da li jesi ili nisi bio obraen.Istina je da se obraenja razlikuju ba kao to se naa ljudska emocionalna mainerija razlikuje, ali

iskustvo obraenja je jo uvek osobito.

Malo po malo, moda nesvesno primaocu, steeni utisci vuku duu prema Hristu.To moe biti kroz razmiljanje o Njemu, kroz itanje Pisma, ili kroz sluanje rei iz ive propovedi.

Iznenada, kad Duh doe sa veim direktnijim pozivom, dua se zadovoljno predaje Hristu.(enja vek. 172 str.)

Da li se iznenada dogodilo tebi? Da li si zavisio od tvog dobrog ponaanja, tvoje pozicije ucrkvi, ili tvog hrianskog nasledstva koje osigurava tvoje spasenje? Ili si bio fokusiran na svojeslabosti i greke, i zakljuio da nikad nisi bio obraen?

Kada shvati ta je obraenje, ti moe znati da li jesi ili nisi bio obraen.

Teza 25Obraenje vodi do promenjenog ivota.

Mi ne moemo na brzinu ponuditi rodove Duha. Za duhovni rast potrebno je vreme. Isusova parabola poredi duhovni i fiziki razvoj: Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, paonda ispuni penicu u klasu. (Marko 4,28.) Samo dolaenje Hristu odvojeno od rasta u Njemu povlai za sobom proces. Prvi korak je enja za neim boljim.

Mi moda ak ne prepoznamo da ta enja ima ita sa Bogom. Mi moemo jednostavno eleti bolji auto ili bolji posao ili bolji stepen prosenosti. Ali Bog u svakom srcu podstie enju za neim boljim.

Drugi korak u dolaenju Hristu je stei znanje o tome ta je tu bolje. Kroz Pismo, kroz svedoenjadrugih hriana, kroz rad Svetog Duha na srce, mi uimo o planu spasenja, Boiji odgovor prazniniljudskog srca.

Trei korak u dolaenju Hristu je uverenje da smo grenici. Mi smo uvereni u nae stanje- ne samonae greno ponaanje. Kada postignemo znanje o Boijoj ljubavi mi shvatamo koliko malo smo jecenili. Mi shvatamo da smo iveli nezavisno od Njega. Mi vidimo nae beznadeno stanje i shvatamonau potrebu za Njegovim spasenjem.

etvrti stepen u dolaenju Hristu je shavatanje da smo bespomoni da ita uinimo to se tienaeg stanja. Mladi ljudi moda posebno tinejderskih godina izmeu 3 i 4 koraka shvataju da sugrenici ali jo ne priznaju da ne mogu sami sebi pomoi to se tie njihovog stanja.

Konano doli smo do kraja naih sopstvenih izvora.Kada vidimo nau bespomonost, ostaje samo jedna stvar da se uradi. Odustati. To se zove pre-da-

ja.Kao to smo ve primetili mi ne moemo nas same dovesti do take predaje. Ali kada nas Bog

dovede dotle, mi odluujemo sami da Mu se predamo.Put Hristu str. ? Opisuje udo obraenja ili novo roenja: Spasitelj je rekao, ako se ovek ne rodi

od gore, ako ne primi novo srce, nove elje, namere, i pobude, koje vode u novi ivot, ne moe videticarstvo Boije.


23/86

Ne propusti ove rei, vode u novi ivot. To se sve ne deava preko noi. Fiziki ivot je poetak. Novi ivot je poetak. To nije konpletna promena ivota i navika preko noi.

Ali to je potpuna promena pravca.Mi smo ve proveli vreme gledajui uenike koji su proveli tri ipo godine borei se sa slinim

problemom pre no to su iskusni prodrli u pobedu.Jakov se predao Bogu u Vetilju ali to je bilo dvadeset godina pre krize u njegovom ivotu na

potoku Javoku koja ga je dovela do kraja njegove samo-zavisnosti.Marija je dola Isusu sedam puta traei da se moli za nju da istera demone koji su kontrolisali

njen ivot. Trebalo joj je vreme da shvati kako da ostane predana Njemu sve vreme.Ali za sve njih postoji jedan zajedniki imenilac.Oni su sada traili zajednicu sa Isusom umesto da bee od Njega. Njihov pravac se promenio. Oni

su imali novu mogunost da Ga poznaju i vole. Njihov stav prema Bogu se promenio. I dok sunastavljali da trae Isusa proces rasta i zrelosti uinio je svoj posao, i njihovi ivoti bili su promenjeni.

Zdravlje i Srea 454 str. Nam kae: Dragocena milost Svetoga Duha se nerazvija u momentu.Hrabrost, postojanost, duhovna mo, vera, nepokolebljivo poverenje u Boiju snagu da spase, stie seiskustvom godinama.

Mi emo prouavati vie o predmetu iskuenja u tezama 80 i 84. Ali za sada primetimo ovoliko:

Gde poinje poputanje iskuenju?Poputanje iskuenju poinje u onom trenutku kad dopustimo razumu (umu) da se koleba, da bude nepostojan u svom poverenju u Boga. (Misli s gore blag. Str.92.)

Koliko dugo treba da bi imao nepokolebljivo pouzdanje ili poverenje u Boga? To se ne deava preko noi. Za to je potrebno vreme. Da li si sebe dao Bogu? Da li nastavlja da dolazi Njemu iz danau dan? I da li jo uvek nalazi sebe nepostojanog u poverenju u Njega? Dobro doao u klub mnogih.Tvoje novo srce vodi u novi ivot. Da li si voljan da dolazi Njemu, ak i ako pronae sebe sporim uuenju lekcija koje bi te On nauio? Da li si voljan da da Bogu vreme?

Teza 26Obraenje i pokajanje su stalno iskustvo a ne samo jednom.Jednom je student sa koleda uao u moju kancelariju i rekao, doneo sam odluku da predam svoj

ivot Hristu. Prolog leta na kampovanju i ovog puta sam stvarno mislio da sam se obratio. Ali zanekoliko sedmica ja sam bio udaljeniji od Boga vie nego ikad. To mi se deava uvek ponovo. ta nijeu redu; da moje obraenje nikad ne prolazi?

Obraenju nije kraj za jedan dan. U ovoj studentovoj dilemi (nedoumici) nije problem biti obraenisuvie esto- ve je problem ne biti obraen dovoljno esto.

Mi ne verujemo u jednom obraen, zauvek obraen. Ako si zaista obraen danas, jo uvek je potrebno da bude stvarno obraen sutra. Obraenje mora da bude svakodnevno.

Jednog leta radio sam kao student kolporter u Nebraskoj. Oekivao sam da se iskustvo koje samimao sa Bogom za vreme leta nastavi kroz kolsku godinu. Ali kada me je kolski raspored zaposlio ikad su me prijatelji okruili, ja vie nisam oseao potrebu da traim Boga a i iskustvo s leta brzo jeizbledelo. Duhovno to je bila moja najgora kolska godina.

ak i najspektakularnije manifestacije Boije sile brzo gube snagu da utiu na nas. To je bila istinau vreme Hrista.

On je nahranio pet hiljada ljudi plus ene i decu sa nekoliko hlebova i ribe. inilo se da je nebosilo na zemlju. Ljudi su bili spremni da Ga kruniu za cara. O tome moete itati u Jovanu 6.

Ali samo dvadeset etiri asa kasnije, kada je On odbio njihov zahtev za novim i veim udimaljudi su bili isto tako spremni da se okrenu od Njega i napuste uz oseaj odvratnosti. Oni nisu imalistrpljenje da jedu misteriozni Hleb ivota o kome je On govorio.

Tako su se mnogi okrenuli od Njega tog dana da je On konano pitao svoje uenike, Da li ete ivi otii? Jasno je da su uenici jedini ostali.

Ako niste otkrili potrebu svakodnevnog obraenja; to moe biti veliki problem u tvom ivotu.Misli s gore blagoslova str. 101 daje obeanje: Ako budete traili Gospoda i ako svakog dana

budete doivljavali obraenje ... utihnue sva vaa prigovaranja, bie uklonjene sve vae tekoe, biereeni svi zamreni problemi, s kojima se sada suoavate.


24/86

Obraenje i pokajanje su spojeni zajedno. Ukljuio sam pokajanje u ovu tezu poto sam napravio prolaz unutar teze to se tie pokajanja. Ali pokajanje nije iskustvo jednom - u ivotu. Ono je takoesvakodnevno.

Kada govorimo o pokajanju kao svakodnevnoj potrebi ja ne govorim o pokajanju za loa dela.verovatno ste uli priu o oveku koji je rekao pastoru: Traio sam od Boga da mi oprosti naroitgreh hiljadu puta.

I pastor mu je uzvratio, Tih 999 puta je bilo previe. Ja se ne borim za jedno beskrajno prianjenaih greaka i neuspeha. Bog je obeao da Ako priznajemo svoje grehe On je veran i pravedan danam oprosti nae grehe. (1 Jovanova 1,9)

Umesto toga ja govorim o pokajanju opisanim u Delima apostolskim 561 str: Nijedan odapostola i proroka nije za sebe nikad tvrdio da je bez greha. Ljudi koji su se svojim ivotom najvie pribliili Bogu i koji bi radije rtvovali svoj ivot nego to bi svesno uinili zlo, su ljudi koje je Bog poastvovao boanskom svetlou i silom, priznavali su grenost svoje prirode.

Ovo je pokajanje koje je svakodnevno potrebno; pokajanje doneto oivljenim shvatanjem naeggrenog stanja, koje ini milost Boiju neophodnom. Ovo je pokajanje o kojem govori: Na svakomkoraku naeg hrianskog ivota nae kajanje mora postajati sve dublje.

Da li si obraen? Da li si bio obraen danas? Da li si doao Bogu za obraenje danas?

POKAJANJETeza 27Pokajanje je alost zbog greha i ostavljanje greha. Pokajanje je dar. Dakle, alost zbog greha je

dar, i ostavljanje greha (okretanje od greha) je dar.Rano u svojoj slubi naao sam se u veoma nepovoljnoj situaciji. Nisam bio obraen i nisam znao

kako da postanem obraen. Nisam bio spasen i nisam znao kako da to postignem. I za nekog ko nije obraen i spasen sluba

jevanelja mu ne predstavlja zadovoljstvo.Dolo je leto. Vreme za kampovanje bilo je u toku. Kao novi pastor jedna od mojih dunosti je da

pomognem u podizanju atora u kampu nedelju pre poetka kamp-sastanka.Pastori odreeni za ovaj zadatak, dobijali su prve redove podignutih atora gde bi se smestili i

odmorili.Mi nismo navikli na ovakvu vrstu vebe. Dok smo se odmarali izmeu (redova atora) bili smoukljueni u teoloke diskusije. Priali smo o tome gde e se desiti Armagedonska bitka i imaju lianeli na krilima perje. Tu sam video svoju priliku. Otiao sam do jednog starijeg pastora i upitao ga:

ta bi rekli nekome ko vas pita kako da bude spaen? (to je izgledalo kao pouzdan nain da seizrazim).

On je odgovorio: Rekao bih mu da se pokaje.ta ako vas on pita kako da se pokaje?Pa, pokajanje je biti alostan zbog greha i okretanje od njega. O.K. kako se okree od greha? Pokajanjem.Rekao sam: ekaj minut. Da li mi govori da je nain okretanja od greha okretanje od greha i

put za pokajanje?Da, to je to.On je otiao oevidno zadovoljan.Klasina definicija pokajanja nalazi se na 23.str, knjige Put Hristu: Pokajanje ukljuuje alost

zbog greha i okretanje od njega.Ali istina o pokajanju koju sam propustio jeste da je pokajanje dar. To nije neto to mi postiemo.

To ini veliku razliku.Dela 5,31. govori nam da je pokajanje dar Boiji.Odabrana svedoanstva knjiga 1, 353 str. Jasno kae: Pokajanje kao i oprotenje je dar Boiji

kroz Hrista.Tako bilo koje pokajanje na kojem mi radimo; bilo koje pokajanje koje je samo proizvedeno e

doiveti pad.Mi moemo aliti zbog rezultata naeg grenog ivota. Ako ne prihvatimo da je pokajanje dar od

Boga biemo nesposobni da idemo dalje od toga.


25/86

alost zbog greha, alost zbog ivljenja odvojeno od Boga, moe jedino doi od samoga Boga. Mine moemo sebe uiniti alosnima. Prava alost zbog greha je dar. I ostavljanje greha je dar takoe.Mi se ne okreemo od greha u nameri da se pokajemo. Mi dolazimo Isusu u nameri da se pokajemo.

Rimljanima 2,4 kae, da dobrota Boija na pokajanje vodi.Mi (veinom) potpuno priznajemo zlo greha kada shvatimo ljubav Hristovu.Ako prouavamo ivot Isusov, ako razmiljamo o Njegovoj rtvi za nas na krstu, naa srca bie

slomljena i mi emo iskusiti pravo pokajanje. Greh nee biti privlaan. Kada su naa srca promenjena,naa dela promenjena i mi primimo dar pokajanja, tada nema potrebe za pokajanjem. Na udeo je jedino da dolazimo Isusu.

Teza 28Mi ne menjamo nae ivote u nameri da doemo Hristu. Mi mu dolazimo ba takvi kakvi smo i

On menja nae ivote.Jednog dana bolniarka je ula u moju kancelariju. Rekla je: Dosadio mi je ivot i umorna sam

od njega. Ja znam da mi je Bog potreban i volela bih da doem Njemu. Hoete li mi pomoi?To je upravo prava prilika podsticaj za molitvu. Rekao sam: O naravno! Sve to je potrebno da

uradite je da doete Njemu u molitvi i zamolite Ga da vam oprosti greh i preuzme kontrolu nad (u)

vaem ivotu. Mi moemo to uiniti upravo sada.Ne rekla je, Saekajte minut. Imam planove za ovaj vikend.Poela je da mi pria o svojim planovima. Ila je van grada sa neijim muem. elela je da doe

Hristu, ali nije elela da menja planove za vikend. To je bilo u etvrtak popodne.Rekao sam: Moete doi Hristu ba takvi kakvi ste. Ne morate da menjate planove za vikend u

nameri da doete Hristu. Doite Hristu takvi kakvi ste i On e (uzeti na sebe) podeliti sa vama vae planove.

Ona je rekla: Verujete li stvarno u to?Sada da vas pitam. Ko je bio u pravu? Da li je trtebala da promeni svoje planove za vikend, pre no

to je mogla doi Hristu?Ili, da li bi je On prihvatio sa njenim planovima za vikend?U ta ti veruje?

Jeremija 3,13. kae: Samo poznaj bezakonje svoje da si se odmetnula Gospodu Bogu svojemu.Ova mlada bolniarka je uinila to. Ona je priznala da su njeni planovi za vikend pogreni. Ali ona jo uvek nije elela da ih ostavi.

Kako se zbiva pokajanje? Da li mi dolazimo Hristu u nameri da se pokajemo ili se kajemo unameri da doemo Hristu?

U oblasti pokajanja mi sebe esto nalazimo u cipelama oveka kome se pokvarila sirena u kolima.Tako je on otiao u servis a na vratima servisa je pisalo: Zatrubi ako ti treba usluga.

Poglavlje o pokajanju u Put Hristu objanjava gde je izlaz iz ove prividne dileme.Upravo ovde mnogi gree i zato ne dobijaju pomo koju Isus eli da im da. Oni misle da ne

mogu da pristupe Hristu ako se prvo ne pokaju i da ih pokajanje priprema za oprotenje greha.Istina je da pokajanje predhodi oprotenju greha, jer samo slomljeno i skrueno srce osea potrebu

za Spasiteljem. Ali, mora li

95 teza oprvdanja verom

Documents