1

UVO

DNIK

Srbija se jo{ nije oporavila od pro{lo-godi{njeg ubistva premijera \in|i}a.

Nakon gotovo {est meseci otkako jeformirana, nova srbijanska vlada nijezabele`ila, takore}i nikakav uspeh.Naprotiv, dnevno se pokazuje njenanemo} i na ekonomskom planu i u is-punjavanju me|unarodnih obaveza, presvega onih prema Ha{kom tribunalu."Uspeh" je zabele`en samo u daljoj krim-inalizaciji prethodne vlade. PredsednikUstavnog suda Srbije Slobodan Vu~eti}proglasio je pojedine odredbe VladeSrbije tokom vanrednog stanja neustavn-im, {to je tek najnoviji, u nizu diskred-itiraju}ih poteza uperenih protivprethodne vlade. Tako se premijerov "le-galizam" samo potvrdio kao ideolo{ka,a ne pravna, kategorija.

Farsi~no su|enje Miloradu Ulemeku- Legiji, kao i beskrupulozna kampanjaprotiv ^edomira Jovanovi}a slu`e kaododatno sredstvo za kristalizaciju 5. ok-tobra i njegove su{tine. Zoran \in|i} jebio remetila~ki faktor, jer ga nisu kon-trolisali, te je zbog toga ukljonjen, kakobi se otvorio put ponovnoj konsolidaci-ji memorandumdske Srbije u novompakovanju. Sada i Boris Tadi} treba krozkohabitaciju sa Ko{tuni~inom vladomda o~uva kontinuitet, jer mentori o~itovi{e nemaju poverenja u premijerovesposobnosti. Uprili~ena scenografijaTadi}eve inauguracije odisala je sabor-no{}u, jedinstvom i pomirljivo{}u, apredizborni duel izme|u dvojice pre-desdni~kih kandidata demonstrirao jegotovo potpuni konsenzus o svim

klju~nim pitanjima, kao {to su zlo~in,reforme, korupcija. Tadi} je, osim toga,ve{to koristio \in|i}evu karizmu zapredizbornu kampanju (jer to je taDemokratska stranka koja u`iva pov-erenje gra|ana), ali je, istovremeno,pravio i distancu od \in|i}evih najbli`ihsaradnika pod izgovorom da "strankutreba o~isitit od kompromitovanih~lanova".

Sumornu perspektivu nije zna~ajnopromenio ni izbor Borisa Tadi}a zapredsednika Srbije, mada je svet odah-nuo ve} zbog same ~injenice da jepora`en radikalski kandidat TomislavNikoli}. U svojim prvim javnim istupi-ma (na primer, intervju "[piglu") Tadi}je izjedna~avanjem odgovornostiTu|mana, Izetbegovi}a i Milo{evi}a nas-tavio sa relativizacijom odgovornostisrpske strane za krvavi raspad Jugoslavijei potvrdio da se realnost u Srbiji nijepromenila kada je u pitanju njena ne-davna pro{lost. To pokazuje da je ozbiljnosuo~avanje nemogu}e bez pritiskame|unarodne zajednice. U~estale izjavevladinih predstavnika ukazuju da }e podme|unarodnim pritiskom i Ko{tuni~inavlada morati da isporu~i generale pro-tiv kojih su podignute optu`nice za ratnezlo~iine na Kosovu. Me|utim, jo{ uveknedostaje iskreno suo~avanje i moralnadimenzija tog procesa.

Mnogo je problema otvoreno is-tovremeno da bi ovako slaba i nekom-petentna vlada mogla na njih profe-sionalno da reaguje. Zato pitanje sta-tusa Crne Gore, Kosova, pa i same

Srbije, polako prelazi u nadle`nostme|unarodne zajednice. Crna Gora jeu me|uvremenu proglasila za svoj dandr`avnosti 13. juli i time jo{ jednompotvrdila zna~aj avnojevskih principa,koji su bili osnov za piznavanje novihdr`ava, a zbog kojih je Srbija i gener-isala ratove na teritoriji biv{eJugoslavije. Kosovo se nakon dra-mati~nih doga|aja od 17. marta brzovratilo na svetske agende, {to pratiogromna aktivnost, ne samo unutarKontakt-grupe, ve} i ostalih faktora koji`ele da uzmu u~e{}e u zavr{nici ju-goslovenske drame. Ona je, sada je tosasvim jasno, postala paradigma i zaprobleme i za njihovo re{enjavanje unovoj me|unarodnoj konstelaciji.

Zavr{avanje procesa raspadaJugoslavije, ~ini se, dobija na ubrzanju,jer me|unarodna zajednica po prvi putuva`ava realnost regiona i njegove arit-metike. Pritisak Pedi E{dauna na RS injenu vladu da prizna masakr uSrebrenici i tim povodom podneseizve{taj sopstvenoj javnosti, u Srbiji jeprimljen sa velikim nezadovoljstvom,jer u tom ~inu vide po~etak krajaRepublike Srpske. Opredeljenjeme|unarodne zajednice za obnavljanjemultietni~kog karaktera prostora biv{eJugoslavije, bez obzira na to {to to zvu~ikao iluzija, neophodno je kao porukaEvrope balkanskim narodima - kakavBalkan ona, dugoro~no gledano, `eli.Samo tako se mo`e spre~iti stvaranje mo-noetni~kih dr`ava koje su po definicijeisklju~ive.

Uprkos svim poku{ajima nacional-isti~kog bloka da poka`e kako nemaproevropske alternative, problem mod-ernosti se stalno name}e Srbiji.Modernost u ovom trenutku nema un-utra{nju snagu. Otvaranje prostora zanju mogu}e je samo uz prisustvome|unarodne zajednice. Evropskabudu}nost Srbije prevashodno zavisi odnjenog unutra{njeg potencijala da se iz-bori za modernu alternativu, ali i odrazumevanja su{tine problema od straneme|unarodne zajednice. Me|unarod-na zajednica, odnosno EU i SAD, ima-ju klju~nu ulogu zbog toga {to su svojimanga`manom u protekloj deceniji postaliakteri u svim doga|anjima na Balkanu.Re{avanje problema samo na politi~komnivou, bez su{tinskog bavljenja samimdru{tvom, i prepoznavanje prave alter-native koja, za sada, mo`e opstati samouz me|unarodnu podr{ku, nije do-voljno.

Kohabitacija sa prošloš}upi{e: Sonja Biserko

2

KOH

ABIT

ACIJ

A SA

PRO

[LO[

]U

Da prekodrinska bra}a imaju velikihbriga, slutili smo i pre nego {to su na-

pustili domove da bi iz obli`njih {uma na-padali svoje gradove i sela u kojima su,onda, doju~era{nje kom{ije zatvarali ukoncentracione logore, a `ene silovali, ili,kao u slu~aju Srebrenice, jednostavno po-bili sve mu{karce, po{to su njihoveporodice prethodno ljubazno prognali.Seti}ete se i da je Milo{evi}, koji je odi-grao mo`da klju~nu ulogu u njihovompreobra`enju u bosanske Srbe - speci-fi~no stanje svesti u kojem osobe, pri-padnici jednog plemena/naroda, verujuda su sva ostala ljudska bi}a zla i ne~ista,i da, samim tim, zaslu`uju da budu istre-bljena, iako sa njima ina~e rado piju kafu- ube|ivao svoje zapadne sagovornike dasu oni "nesumnjivo ludi i da se ne moguprivesti razumu" (Bilt, Holbruk). No,ne{to krupno se dogodilo, ne{to zbog ~egasu bosanski Srbi spremni da uni{tedr`avoliku tvorevinu koju im je me|unar-odna zajednica poklonila u Dejtonu, anovine su pune izjava i komentara u ko-jima jedni drugima poru~uju da je do{lovreme da se ubiju. Da li su brige prevazi{legranice sposobnosti kolektivnog pori-canja, pa je individualna psiha suo~enasa traumama neslu}enih razmerapoverovala da je spas u samodestrukciji?

Srbija nemo posmatra dramu na za-padnim granicama. Njen ulog su dvojicaljudi koje tra`i ~itavo ~ove~anstvo kako bisudskim presudama jednog ad hoc sudaprona{lo put za zaklju~enje najve}e krizemorala na kraju XX veka, ne ra~unaju}iRuandu. Radovan Karad`i} i Ratko Mladi},poznatiji kao "oni koji nisu ovde", brojeposlednje dane na slobodi svaki put kadsrbijanski premijer Vojislav Ko{tunicanatapira ~uperak mudrosti i odlu~nostida bi na sednici vlade ili glavnom odborustranke izjavio kako je saradnja sa Ha{kimtribunalom "pitanje svih pitanja","dr`avna obaveza koja se mora ispuniti",odnosno "posao od najve}eg zna~aja". I,nikako da stignu dalje od dva-tri, jer

deklarativna zauzimanja srbijanskihzvani~nika za pospe{ivanje saradnje same|unarodnom zajednicom, koja jenemogu}a bez izru~enja "onih koji nisuovde", postaju predmet podsmeha. Nakoliko se razli~itih na~ina mo`e re{i: mibismo da sara|ujemo sa vama, ~im vamizru~imo otpu`ene za ratne zlo~ine koji,izgleda, prema na{im informacijama, nisuovde, a gde su: nemamo pojma i nismoradi da saznamo? Hiljadu? Dve hiljade?E, pa, slu{ajte Dra{kovi}a, Marovi}a,Davini}a, Ljaji}a, Labusa i Ko{tunicu...Svaki od njih ima bar jednog stranogsagovornika dnevno, pomno`ite sa bro-jem dana od datuma stupanja na du`nostdo datuma odr`avanja lokalnih izbora (dokada }e vladaju}a koalicija DSS, G17+, SPOi NS biti definitivno mrtva). Nije stvar ubroju, nego u njihovoj uverenosti da timizjavama ~uvaju svoj politi~ki ugled i na-cionalnu ~ast.

Srbija ima i drugi problem:Milo{evi}evim potpisom na Dejtonskomsporazumu ona je postala garantdr`avnosti Bosne i Hercegovine, {to je upro{losti podrazumevalo mnogo muvan-ja preko granice pod firmom specijalnihveza sa Republikom Srpskom, politi~kog,obave{tajnog i kriminalnog me{etaren-ja, ali bi u konkretnom slu~aju moglo dazna~i da je zvani~ni Beograd ima odgov-ornost da za{titi ustavni poredak susednezemlje i obavezu da spre~i rukovodstvobosanskih Srba u poku{aju kolektivnogsamoubistva. Ko{tunica }e, za promenu,morati da prestane da merka deo teri-torije preko Drine koji je u snovima ve}pripojio Srbiji i da iskoristi sestrinski uti-caj svoje partije kako bi ubedio vo|stvoSDS dejtonska podela BiH nema upori{teu Svetom pismu, odnosno da imme|unarodna zajednica, koja im je predevet godina dala pola Bosne na u`ivan-je, ne}e ~uvati Republiku Srpsku ako sepoka`e da su njene institucije neefikasne,nesposobne ili nepostoje}e. Zaboraviosam da vam saop{tim lepu vest: prvi put

se na najvi{em nivou razgovara na temuotkud, kako i ~emu slu`i ta RepublikaSrpska, po{to je rukovodstvo bosanskihSrba odlu~ilo da svi nosioci javnih funkci-ja treba da podnesu ostavke ili buduprisiljeni da demisioniraju u znak soli-darnosti sa par desetina SDS veliko-mu~enika koje je mrski gubernator PediE{daun smenio zbog zloupotrebe funkci-ja i preusmeravanja sredstava iz javnihfondova na privatne ra~une pripadnikakriminalne grupe koja organizuje skri-vanje optu`enih za ratne zlo~ine, poseb-no Karad`i}a i Mladi}a.

Neko je kona~no shvatio da nemasmisla odr`avati beznade`ni entitet u `iv-otu samo da bi moglo da se ka`e da je nekipredsednik bio na Tadi}evoj inauguraci-ji? Na`alost, ne. ^ini se da je me|unar-odna zajednica zate~ena te`njom bosan-skih Srba da uni{te sve {to imaju,uklju~uju}i i sebe same, {to pokazuje dapojedini birokrati ni{ta nisu nau~ili o re-gionu kojim administriraju i da su pot-puno prevideli sklonost Srba da u te{kimvremenima tra`e pribe`i{te u iracional-nom. Politi~ka elita Republike Srpske sadmisli da }e jedinstvom uceniti me|unar-odnu zajednicu da smanji pritisak da seuhapse Karad`i} i Mladi} "radifunkcionisanja entiteta", a ako ne uspe,onda }e izvesti narod iz ustavnog sistemaBosne i Hercegovine i izboriti se za svo-ja prava i privilegije na te`i na~in, postarozavetnom scenariju. Ono {to ^avi},Ivani} i drugi kandidati za Mojsija ne sh-vataju jeste da njihov scenario suvi{epodse}a na po~etak devedesetih, to jestna scenario koji bi svi, osim Karad`i}a iMladi}a, rado zaboravili. Napu{tanje civ-ilizacije, razaranje gradova i genocid sujo{ uvek u modi, ali je Balkan odavnopassé. I, ni{ta {to oni smisle ne}e nateratime|unarodnu zajednicu da popusti nagranicama Evropske unije, koja tek tre-ba da savlada integraciju deset novih ~lan-ica i koncept zajedni~ke bezbednosne ispoljne politike. Me|u nama, bosanskiSrbi nisu mogli izabrati gori trenutak ipovod da izigravaju izabrani narod. UEvropi kompromisa koja se gradi, kakobi zadovoljila interese svih, ne sme bitikompromisa sa zlo~incima - tako, otpri-like, glasi prvi princip integracija.

Uloga Srbije, u idealnom scenaciju,bila bi da uhapsi i izru~i Karad`i}a iMladi}a, ili da, ako nisu na njenoj teri-toriji, dâ odlu~uju}i doprinos njihovomhap{enju. Tako|e, Srbija bi morala dabude primer za Republiku Srpsku kako sepovla~e hrabri potezi u pristupanju evro-

Oni koji nisu ovdepi{e: Bojan al Pinto-Brki}

3

KOH

ABIT

ACIJ

A SA

PRO

[LO[

]U

atlantskim integracijama. U postoje}imokolnostima, od Srbije se o~ekuje da u~inisve da oni za koje tvrdi da nisu na njenojteritoriji budu izvedeni pred lice pravde,i to brzo, jer svaki dan skrivanja Karad`i}ai Mladi}a podriva sistem me|unarodnogprava i ugled me|unarodnih organizaci-ja i politi~ara na javnim funkcijama. [tose bosanskih Srba ti~e, na njih Beogradmora izvr{iti presudan uticaj da se okanupolitike podrivanja dr`avnosti BiH iokrenu stvaranju zajedni~ke budu}nostisa ostalim evropskim narodima, a pr-venstveno susedima.

Oni koji navodno nisu ovde, dok su bilina ~elu bosanskih Srba, stvorili su drugi-ma nenadoknadivu {tetu i te{ko bremesvojim sunarodnicima; otkad se nalaze ubekstvu, ko{tali su svoje sunarodnike mil-ijarde dolara (neke brojke }emo uskoro

dobiti od Ministarstva za ekonomskeodnose sa inostranstvom Srbije, koje seprihvatilo te{kog posla da izra~una kolikonas je ko{talo prisustvo, ili odsustvo,Karad`i}a i Mladi}a) stranih donacija ikredita, da ne raspravljamo na{iroko olo{em imid`u na me|unarodnom planuzbog ~ega su izostale direktne investici-je. Razume se da odgovornost za sada{njeprilike snose pojedinci i institucije kojisu im pru`ali uto~i{te, kao i oni koji sudo{li ili su mogli do}i u posed informa-cija koje bi pomogle njihovo hap{enje iizru~enje. Kad se jednog dana dvojica na-jtra`enijih begunaca na|u u Hagu, treba-lo bi povesti istragu o njihovim sau~es-nicima. Mo`da isplivaju neke interesantnerelacije, to jest ako i dalje budemo pos-tojali kao nacija i zemlja koju }e to zani-mati. Fatalizam... Preti.

Jednom sam prilikom u~estvovao u tele-vizijskoj emisiji zajedno s profesorom

beogradskog Pravnog fakulteta koji je, uslobodno vreme, istaknuti ~lan svihmogu}ih odbora za "odbranu" svihmogu}ih optu`enih ratnih zlo~inaca, poduslovom da su srpski. Krajnje simpati~anlik, posle mi je, u "neformalnom razgov-oru" priznao da je oslobo|en vojske, {toje valjda izvor njegove takore}iparaerotske simpatije za Vojni~ine iJuna~ine, a taj dra`estan biografski po-datak bogme i baca zanimljivo svetlo nanjegovo slavljenje i uzdizanje svih onihratova u kojima sam nije bio u mogu}nos-ti, tj. opasnosti da u~estvuje... No, nije tova`no u ovoj pri~i. Profesoru je dru{tvo utv-stanici pravila - mada u samoj emisi-ji nije u~estvovala, te }e biti da je tamobili u svojstvu profesorovog ili Nadzornikaili bodyguarda - gospo|a (javno) nepoz-nate profesije, biografije i ostalih ZaslugaZa Narod koju su dokoniji pratiteljilokalnih politi~kih bizarnosti upamtili

kao Vesnu Gojkovi}, predsednicu Odboraza odbranu Veselina [ljivan~anina. Scenakoju opisujem, naime, odigrava se uvreme kada je [ljivan~anin jo{ u haj-ducima, daleko od ruke zle imperijal-isti~ke (ne)pravde... E, nare~ena migospo|a posle emisije zaneseno stadeobja{njavati kako njen {ti}enik V. [. nika-da ne}e biti uhva}en jerbo em on ne bidozvolio da `iv padne u {ake NovogSvetskog Poretka, em bi svaki poku{aj nje-govog hap{enja u zemlji Srbiji izazvaonevi|ene turbulencije, nebrojene hiljadeklasno i nacionalno svesnih proletera iSrbalja pohitale bi u pomo} bratu unevolji, izbila bi velika buna i prevrat,pala bi nenarodna vlast, a Patriote bi sepovrnule za kormilo dr`avnog nam bro-da... E, zato drugu Vesi niko ne sme ni{ta!Vuna, ki}o! Gledao sam to opsednutoljudsko stvorenje sa onom vrstom poma-lo sa`alne antropolo{ke radoznalosti kojate nekako spre~ava da bilo {ta ka`e{: samogleda{, trep}e{ i ~udi{ se. Bilo kako bilo,

znamo {ta je bilo posle: [ljivan~anin jeuhap{en u svom stanu, a da to nije izaz-valo ni{ta spektakularnije od manjeg"reme}enja javnog reda i mira" koje suuprili~ile bande fudbalskih huliganapoja~ane starim stadionskim asomAleksandrom Vu~i}em, te nesre}nim ^eGevarom iz Petrovaradina AleksandromJulinom... Od te Stra{ne Sile bi se devo-ja~kom katoli~kom internatu mo`da i za-tresle ga}ice, ali jednoj dr`avi, ~ak i kadaje ovako slaba{na i sistematski neorgani-zovana kao Srbija, bogme od njih ne pretinikakva opasnost.

^emu ovaj kroki o na{im lokalnim"patriotskim" ekscentricima? Otuda {tome ne{to u sada{njoj "dru{tvenoj at-mosferi" glede Haga i izru~enja optu`enihTribunalu stra{no podse}a na ona vre-mena i na te likove. Ko{tuni~ina vlada,ali i vlast u Srbiji generalno, pona{aju seba{ poput spomenute Vesne Gojkovi} -neko sa nadom, neko sa strepnjom da bimogla biti u pravu - to jest ~vrsto su uv-ereni (ili im je zgodno da se prave da u toveruju) kako bi izru~enje Me|unarod-nom tribunalu za ratne zlo~ine one dvo-jice ku}nih Milo{evi}evih generalaPavkovi}a i Lazarevi}a, seoskog |ilko{a imagacionera iz Pa~etina Gorana Had`i}a& co. izazvalo u Srbiji bog zna kakavkarambol, te bi zato - ergo, u ime izbe-gavanja ve}eg belaja - bilo bolje da se celastvar nekako izbegne. Uostalom, zamo-lili smo Generale da se sami predaju, onito nisu hteli; ta, ne bi li bilo nekako nas-rtljivo i nepristojno da na tome ba{ insi-stiramo? Zato svi redom, od Ko{tunicepreko Davini}a do Tadi}a, idu po zemljii svetu i kukumav~e kako "niko ne}e darazume na{e slo`ene unutra{nje prilike"zbog kojih nam je stra{no nezgodno iopasno da privedemo, recimo, onognauljenog "Slobinog" generalskog ple-jboja, ina~e nadaleko poznatog po kolek-cionarskoj strasti glede stambenog pros-tora, a sve pod motom "od vi{ka glava neboli"! Tobo`e, mi smo zapravo vrlo radida Ispunjavamo Preuzete Me|unarodneObaveze, ali ne smemo samo zbog togada rizikujemo da nam se digne kuka imotika i oduva nas, a sve u ime patriotskeodbrane Pavkovi}evih stanova i vila (kobi ih ~uvao, pazio i pajao ako GazdinGeneral ode na slu`beni put?!) iliHad`i}evih luksuznih poseda po NovomSadu i crnogorskoj rivijeri, kakve ina~eima svaki magacioner u isto~noj Slavoniji,to je takore}i lokalna tradicija, ni{taposebno... Ma dajte, ljudi, ili se uozbiljiteili idite ku}i!

Kukavi~luki ihibicijapi{e: Teofil Pan~i}

Incident sa (ne)odlaskom Vuka Dra{kovi}au posetu Hrvatskoj samo je svojevrstan

lakmus papir koji otkriva protivure~ja ioptere}enja na{e spoljne politike.Neuobi~ajeno je bilo,svakako, da predsed-nik dr`ave-doma}ina (Stipe Mesi}), dodu{ena zaobilazan na~in, ka`e za ministraspoljnih poslova druge dr`ave (VukaDra{kovi}a) da nije po`eljan gost.Ali, jo{vi{e je neuobi~ajeno, da na{ ministar na-javljuje svoju posetu Hrvatskoj sa "uperen-im prstom u oko"! On je, naime, tom pri-likom Hrvatskoj poru~ivao pribli`no u tomsmislu: "bio je gra|anski rat u biv{ojJugoslaviji, povucimo tu`be jednih protivdrugih, i skinimo to optere}enje koje ometagledanje u budu}nost". Nije te{ko pred-postaviti na kakav prijem je nai{la takva iz-java u zemlji u kojoj vlada nepodeljeno uv-erenje da je na nju izvr{ena agresija!

S obzirom na poslovi~no kratko istori-jsko pam}enje na{ih ljudi primetno je nas-tojanje u postmilo{evi}evskoj Srbiji ili dase relativizuju ili bar izjedna~e krivice za tajrat. Teza o gra|anskom ratu, slu`i, jo{ uvek,kao alibi da se ne ide do kraja u obra~unu sanacionalisti~kom pro{losti. Jer ako je to biogra|anski rat, teza na kojoj je naro~ito in-sistirala i Milo{evi}eva vlast, onda su tu svikrivi, tu nema agresora.U tom duhu slede ipreporuke da se ne ~a~ka u to, jer, navod-no, ko zna kako bi ko pro{ao. Stavimo sve topod tepih i okrenimo se budu}nosti. Ali,kakose mo`e graditi budu}nost na zatamnjenojpro{losti,sa obostranim sumnjama ostvarnoj ulozi u krvavim me|uetni~kimobra~unima,sa uverenjima jednih o krivi-ci drugih? Zar ovi isti politi~ari koji tra`ezaborav, nisu toliko puta optu`ivali Titovuvlast, {to je stavljala pod tepih stradanja Srbau Jasenovcu i drugde tokom Drugog svet-skog rata? Tu, dakle, ne mogu biti dva ar{ina.

Prava budu}nost mo`e po~eti tek kadana{e vladaju}e elite smelo priznaju bolnuistinu: da na postorima biv{e Jugoslavijenije bio gra|anski, ve} nacionalisti~ko-os-vaja~ki rat, te da je klju~ni vinovnik takvo-ga rata bio re`im Slobodana Milo{evi}a.Razume se, u tome i svi drugi treba da do-biju meru svoje krivice za taj rat (ume{anostHrvatske u BiH, na primer), ali ne da imneko drugi natura "istinu", ve} da sami do|u

do nje. To je pravi put nacionalne katarze naovim prostorima.

Ali, kako se o katarzi mo`e govoriti kadase u Skup{tini Srbije donosi zakon opru`anju podr{ke ha{kim zatvoreni-cima,odgovornim i za rat i za po~injenezlo~ine u njemu? I time navla~i kolektivnakrivica srpskom narodu. Umesto toga, na-jvi{i nacionalni ~in bio bi da je Skup{tinausvojila rezoluciju kojom se re`im SlobodanaMilo{evi}a ~ini odgovornim za ratove na tlubiv{e Jugoslavije, kojom izra`ava `aljenjezbog ratnih zlo~ina koje je taj re`im po~iniou ime srpskog naroda. Mislim da bi to bilanajbolja poruka na{im biv{im sunarod-nicima, Evropi i svetu u celini, o na{ojiskrenosti u pogledu radikalnog raskida sanacionalisti~kom pro{losti i o na{oj sprem-nosti da bez kolebanja ulazimo u procesedemokratskih reformi i evropskih inte-gracija. Dakle, distanciranje od, a ne pravn-im regulama svojatanje nacionalisti~ke poli-tike Slobodana Milo{evi}a. Time bi se nanajbolji na~in odbranila ~ast srpskog nar-oda i njegov stvarni nacionalni interes.

Nevolja je u tome {to aktuelni sastavskup{tine nema dr`avni~ku viziju budu}nos-ti Srbije. Zaokupljena uskim strana~kim in-teresima u borbi za vlast, ona tro{i i onomalo demokratskih kredita ste~enih nakonpetog oktobra. Na pitanje "kuda ide Srbija",ne znam kakav se odgovor mo`e dati.a danije obojen pesimizmom. Aktuelni kontekstsrpskog dru{tva sve vi{e ispunjava vlada-ju}e trojstvo: tiha obnova monarhije, sve~e{}e ula`enje Srpske pravoslavne crkve usfere politike i ja~anje desni~arske vlasti udr`avi. Hteo bih da se nadam da nam ipakne predstoji sumorna sutra{njica. Ali osimte nade, ovom dru{tvu bila bi neophodnaprobu|ena gra|anska svest naroda koja bimogla odlu~no da ka`e "stop" igranju sa nje-govom sudbinom. Neophodan je i {irokifront demokratskih snaga, koji bi podsti-cao i artikulisao takvu svest i odlu~nost. Imali ovo dru{tvo snage da nakon {to je u~ini-lo prvi neophodan korak - ru{enjeMilo{evi}eve vlasti, u~ini i drugi, rekao bihkopernikanski obrat, prema demokratiji?To je pitanje, [ekspirovskim jezikom re~eno,"biti ili ne biti" aktuelnog politi~kog trenut-ka na{eg dru{tva.

4

KOH

ABIT

ACIJ

A SA

PRO

[LO[

]U

Tro{enje demokratskog kreditapi{e: Milenko Markovi}

U kom onda grmu le`i zec? Problem jeu tome {to na{ najpoznatiji ranoranilac,premijer Vojislav Ko{tunica - za predsed-nika Tadi}a }emo da vidimo da li je istin-ski druga~iji, ili samo njegov "apdejto-vani" klon, kako neki Zli Jezici ve}podozrevaju - naprosto nije nikada pre-vazi{ao (niti je pokazao `elju i napor daprevazi|e) svoje ~uvene "stoma~ne prob-leme" u vezi saradnje s Tribunalom, i {tosmo svi mi ponovo taoci njegovih apso-lutno privatnih fiksacija. Tako je bilo idok je Ko{tunica bio predsednik virtuelneSRJ, ali je tada postojao drugi (opera-tivniji i va`niji, uostalom) centar insti-tucionalne politi~ke mo}i oko Zorana?in|i}a, koji je mogao kad zagusti (kao uvreme krize oko izru~enja Milo{evi}a,koja je tako|e bila isklju~ivo kriza u poli-ti~kom vrhu, dok se na ulici nije de{avaloni{ta dramati~nije od psovki grupicana{ih razjarenih vreme{nih sugra|anakoji su besno vitlali ki{obranima u pravcuN. Sv. Poretka) da prese~e i u~ini ono {totreba i mora da se u~ini. Sada takve kon-trate`e nema, Ko{tunica se nalazi nafunkciji na kojoj ne}e da u~ini ni{ta, alisa koje mo`e efikasno da spre~ava drugei da tako i dalje potuljeno pokriva i {titisvoje optu`ene "ratne saveznike".

Ovih su dana i Tadi} i Ko{tunica podnikada ja~im pritiskom cele "me|unar-odne zajednice" i ostaje da se vidi ho}e liih to kona~no uozbiljiti, ili }e i dalje - {toizgleda verovatnijim - zamajavati sve `ivotrivijalnim poku{ajima trgovine na sit-no i ostalog tantezakukurikanja, misle}ida su na kakvom politi~kom buvljaku. Tooni, naime, zovu "dvosmerna saradnja",i to je valjda sve {to treba re}i o dometi-ma njihove politi~ke imaginacije.Me{avina kukavi~luka i ideolo{ko-para-patriotskih inhibicija politi~ke klase na~elu sa Ko{tunicom pravi je izvor krajn-je neubedljivog "vesnagojkovi}evskog"konstrukta o Golemoj Opasnosti odizru~enja optu`enih Tribunalu, jer Srbijatobo`e jedva ~eka da to neko poku{a, pada digne bunu protiv vlasti koja se drznu-la da dirne u Generala Sunce i njegovesatelite... U stvarnosti, "buna" stanujejedino u premijerovoj glavi, i slu`i mukao prozai~no retori~ko pokri}e za to {tone ~ini ne{to {to on zapravo naprosto ne}eda u~ini, i ta~ka. A to je uvek i bio najve}iproblem s Ko{tunicom: {to on obo`avada svoje sasvim privatne opsesijeprevaljuje na le|a svih svojih sugra|ana,pa taman cela zemlja ispa{tala u imeneokrnjenosti njegovog laskavog mi{ljen-ja o samom sebi.

Vojislava Ko{tunicu i njegove kolege izDSS bije glas da su usporeni, uspavani,"neobave{teni", da samo kritikuju, a nedelaju.

Izuzetak je u njegovom timu ministarkaprosvete dr Ljiljana ^oli} koja je u na-jkra}em roku, uz pomo} Vlade premijeraKo{tunice, svoje stranke i svog tima izvelabrzopoteznu "reformu reforme".

Samo dve nedelje po imenovanju min-istarka je najavila "relaksiranje reforme",a onda je po hitnom postupku, bez javne

rasprave, bez jasnog cilja i strategije,Ko{tunicina Vlada i DSS, uz zdu{nupomo} radikala, u Skup{tini proguralanovi Zakon o osnovnom obrazovanju. Itako su voljom jedne partije izbrisane go-tovo sve novine koje je doneo prethodni"Ga{in zakon", koji je po uverenju mnogihna{ih, ali i evropskih stru~njaka, kao iSaveta Evrope, bio po nekim tehni~kim,ali i su{tinskim re{enjima, vrlo moder-an, reformski, napravljen po najboljimevropskim standardima. U celom regionu

se na na{ model reforme obrazovanjagledalo kao na primer za ugled. Bila je torenesansa zemlje bar na ovoj ta~ki...

GRLOM U JAGODE: Velika ironija jeda je novo rukovodstvo Ministarstvoprosvete Srbije koje je optu`ivalo ekipuGa{e Kne`evi}a da je njihova reforma bila"ishitrena", odluku o obustavljanju re-forme donelo tri nedelje nakon dolaskana vlast!? Za to vreme oni nisu mogli, ali{to je svakako va`nije, nisu ni poku{alida sagledaju i ocene {ta je tri godinestvaralo 500 veoma stru~nih ljudi, kojisu konsultovali jo{ 10 000 drugih. O de-taljnom upoznavanja savremene stru~neliterature koja se bavi sistemom obrazo-vanja da i ne govorimo. Novi ljudi uMinistarstvu prosvete nisu se ni osvrnulina one pisane dokumente, uzgred budire~eno, vrlo savremeno prezentirane unekoliko obimnih publikacija, koje suostavili njihovi prethodnici. Posebno tre-ba ista}i obimnu studiju "Kvalitetno obra-zovanje za sve - izazovi reforme obrazo-vanja u Srbiji".

U "reformu reforme" osnovnog obra-zovanja krenulo se kao grlom u jagode:nije bilo nikakve evaluacija pedago{kihinovacija. Nije bilo nikakvih kontakatani sa Prosvetnim savetom, ni sa stru~nimtimovima koji su pripremali reformu, pani sa stru~nim udru`enjima. Te{ko jerazumeti da se mo`e tek tako, bez stu-diozne analize, ukidati ne{to {to }e tekdati plodove, u {ta je ulo`eno i toliko rada,ali i sredstava.

Prigovori nove prosvetne vlasti svodilisu se zapravo na tvdnju da je na{a nova{kola bila previ{e moderna, previ{eevropska, a premalo srpska...

Uzaludna su bila upozoravanjastru~njaka koji su se anga`vali da je barna ovoj ta~ki na{ posustali, nemoderni,tromi i u`asno osiroma{eni obrazovnisistem po~eo da hvata korak sa svetom.Stru~njaci biv{eg ministarstva, ekipaizuzetno dobro informisana o najnovi-jim svetskim tokovima u ovoj sferi, uk-lopila je u na{e osnovno{kolsko obrazo-vanje ono {to proisti~e iz najboljegrazumevanja prirode {kolskog u~enja; tonije bilo nikakvo puko "kalemljenje" ikopiranje svetskih i evropskih modela.Strategija novog Ministarstva prosvetebila je o~igledno samo da se ispuni poli-ti~ka volja DSS ~iji je ministarka prosveteLjiljana ^oli} jedan od osniva~a i vernih~lanova.

Da li je bilo mesta korekcijama?Svakako. Ali, umesto polaganih, pro-mi{ljenih korekcija nekih sadr`aja,

5

KOH

ABIT

ACIJ

A SA

PRO

[LO[

]U

Obrazovni revan{izampi{e: Slobodanka Ast

Radikalna "reforma reforme" Ko{tunicinog Ministarstva prosvete nosi sve opasnosti "olako obe}ane brzine".

AntilegalizamU sku{tinskoj raspravi su odbijeni svi amandamani DS, a ministarka Ljiljana^oli} je naglasila da su koncepcijske razlike izme|u sada{njeg zakona i pred-loga Vlade tako velike da nema kompromisa izme|u predloga novog i starog za-kona. I ova izjava je potvrda da ovo nisu bile izmene i dopune postoje}eg za-kona, izmenjeno je 80 odsto teksta, kako su tvrdile u po~etku nove prosvetnevlasti, ve} nov koncept i nov zakon.Analiziraju}i antilegalizam "reforme reforme" obrazovanja profesor dr VesnaRaki}-Vodineli} i dr Mirjana Deteli} ukazuju da Ministarstvo prosvete, za po~etak,duguje bar odgovor na pitanje: ko, kad i kako je pripremio koncept "reforme re-forme" i gde je o njemu stru~no razgovarano. Bez toga odgovora, ponu|eneizmene i dopune zakona jesu samo jo{ jedan primer tajne zakonodavne aktivnostikoja ima zna~aj samo za one koji je izvode, a ne za one na koje se odnosi.I tako smo novim Zakonom o obrazovanju do{li do jo{ jednog dokaza da zakletilegalisti kr{e zakon: Ministarstvo prosvete prekr{ilo je zakon ve} na startu kadaje po~elo tajno da radi na izmenama zakona i nije uklju~ilo u ovaj poduhvatProsvetni savet Srbije, a o novom zakonu nije vo|ena ni javna rasprava, kako toZakon nala`e.

ud`ebnika ili ritma uvo|enja novina, noveprosvetne vlasti su se opredelile za total-no ru{enje celine novog sistema.

Ono {to je uradilo prethodno rukovod-stvo Ministarstva prosvete u reformisanjuosnovne {kole nikako nije bila partijskasvojina "\in|i}eve ekipe", ve} jednoop{te dobro: deca su u~ila na savremeni-ji na~in, ankete su ~ak pokazivale da jeznatan broj mali{ana sa rado{}u i{ao u{kolu, roditelji su bili veoma zadovoljni{to se deci pru`a mogu}nost da strani jeziku~e besplatno, od prvog razreda osnovne,jedan broj nastavnika odu{evljeno je pri-hvatio savremenije, manje propisimadirigovane nastavne metode...

Ministarka prosvete se nije dala zbuni-ti ovim ~injenicama. Kad je ponestajaloiole logi~nih argumenata potezalo se ne-dopustivim izmi{ljotinama o istra`ivan-jima koja ne postoje, pa i besmislicamakao {to je ona tvrdnja da deca ne treba dau~e strani jezik dok nisu "utemeljena usvom maternjem jeziku", ilustrovano nar-cisodinim i neprili~nim li~nimprimerom.

I drugi ~elnici njenog Ministarstva suu sli~nom maniru osporavali domete re-formisane osnovne {kole, da bi upravoovih dana, kada je trebalo predstaviti noveprograme, prosvetne vlasti poru~ivale dane kasne i da zapravo nema velikih iz-mena u programima!?

VESELA DRU@INA: Prosto jeneverovatno kako se olako Ministarstvoprosvete Srbije, ali i ona vesela i neod-govorna poslani~ka dru`ina u Skup{tiniSrbije odrekla velikog kapitala re-formisane osnovne {kole, kako je olakoba~eno kroz prozor sve {to su nau~ile de-setine hiljada nastavnika, a naravno iu~enika. O materijalnoj strani reforme- pomo} je stizala sa mnogih evropskih,ali i svetskih adresa - da i ne govorimo.Ministarka je ~ak javno iskazivala ljut-nju {to "stalno mora da prima nekestrance, kao da je ministar inostranihposlova..."

Novo Ministarstvo prosvete je prvoporu~ilo da svoju reformu priprema utajnosti (!), a onda se ispostavilo da sevelom tajnosti zapravo prikriva jedna re-van{isti~ka politika, uklanjanje mo`danajvidljiivijih tragova \in|i}evih re-formisti~kih poteza.

Prethodna, "Ga{ina reforma", a spir-itus movens je zapravo bila njegov zamenikdr Tinde Kova~-Cerovi}, sa Filozofskogfakulteta u Beogradu bila je dugoro~anprojekat, u skladu sa strategijom razvo-ja zemlje: izgradanja demokratskog

dru{tva, ekonomski oporavak, Evropa...Da li nova Vlada i novo Ministarstvo

imaju novu strategiju?Velika je {teta {to ve} ova generacija

osnovaca, a to je 85.000-90.000 dece,uskra}ena za {ansu da u~i na nov na~in.Politika koja legitimi{e stanje da se sis-temom obrazovanja rukovodi na strikt-no jednopartijski na~in mo`e imatipogubne posledice po zemlju.Obrazovanje je suvi{e va`na i dugoro~nastvar da bi samo politi~ari bili odgovorni.

OPASNA BRZINA: Radikalna "refor-ma reforme" Ko{tunicinog Ministarstvaprosvete nosi sve opasnosti "olakoobe}ane brzine".

Ostaje utisak da dono{enje novogZakona o "reformi reforme" nije bilo mo-tivisano koncepcijskim neslaganjima okopravca reforme, tenzijama izme|u tradi-cionalista i modernista, ve} da je pre re~o politi~koj odluci zdru`enih snaga da seukloni trag prethodne vlade iz {kolstva,pa makar i na op{tu {tetu.

U {kolama je entropija: novoMinistarstvo prosvete je po kratkom pos-tupku anuliralo rezultate rada velikog bro-ja ljudi, bez stvarne, javne i temeljnerasprave o rezultatima njihovog rada.Time se zapravo vre|a dostojanstvo ovihljudi, njihov profesionalni, stru~ni imoralni integritet. Njima se ~ak poru~uje,i to sa skup{tinske govornice, da su toradili iz kotristoljublja, pa ~ak i da su "na-cionalni neprijatelji".

Neki poslanici su sa skup{tinske po-zornice poru~ivali da su znali da je pred-log novog zakona dobar ~im je ~uo da gakritikuju "razni analiti~ari, eksperti,nevladine organizacije, naj~e{}e pla}eni-ci stranih fondacija koji ovom narodu idr`avi ne misle ni{ta dobro."

O~igledno, na javnu scenu se vra}aksenofobi~na, antiintelektualna retori-ka za koju smo mislili da je za nama.

Novine u obrazovanju se ne moguzaustaviti: pojavljuju se privatne {kolekoje }e u mnogo ~emu, po sadr`ajima, poopisnom ocenjivanju, po duhu, pomogu}nosti izbora predmeta, podse}ajuna ono {to je upravo proterano iz na{ih{kola. Dakle, ko mo`e da plati taj }e sebolje i obrazovati: deca sa geografske isocijalne margine tamo }e i ostati.

Su{tina nekih poteza novogMinistarstva prosvete je vra}anje nadevedesete: na{ih "deset krvavih godi-na" su i u obrazovanju dale katastrofalnerezultate.

Tokom devedesetih nastavnici su bilinipoda{tavani, bili su puki izvr{ioci"poslova i zadataka", nisu imali nikakvostru~no usavr{avanje, {kolama se up-ravljalo odozgo, na snazi su bili oni rigid-ni, idelogizirani programi... Da li je tajpovratak u pro{lost, u Milo{evi}evovreme, ono {to ova zemlja ho}e?

[ta se sada de{ava u {kolama? Nekirazo~arani nastavnici daju karatak, sa`etodgovor: strah i strepnja.

6

KOH

ABIT

ACIJ

A SA

PRO

[LO[

]U

Majstorsko pismoPosle vi{ednevne burne skup{tinske rasprave koja se u fini{u vodila do sitnihsati u zoru, zna~i bez ozbiljnijeg uvida javnosti, Zakonom je vra}eno osmogo-di{nje osnovno obrazovanje, samo prvaci }e biti opisno ocenjivani, dok }e u os-talim razredima ocenjivanje biti broj~ano, "osim iz predmeta koje odredi min-istar". Strani jezik vi{e nije obavezan od prvog razreda, ve} od tre}eg. Posle os-mog razreda |aci pola`u maturu, ministarka je to nazvala svojevrsnim "majs-torskim pismom" koje }e zameniti prijemne ispite. [ta }e i kako osnovci u~iti ministarka nije rekla: ovu reformu reforme tek trebada osmisli budu}i Nacionalni prosvetni savet uz pomo} stru~njaka Zavoda zaunapre|enje vaspitanja i obrazovanja.Skup{tinska rasprava je pokazala da novim prosvetnim vlastima, ali i skup{tin-skoj ve}ini, nije bilo najva`nije kako }e se deca {to savremenije obrazovati: ciljim je pre svega partijska promocija i `elja za povratkom na staro za~injena dema-go{kom floskulom da se "vra}a dostojanstvo nastavnicima". Nije pro{la ni ide-ja da svi nastavnici obavezno imaju godi{nje po 20 ~asova obuke na kojima bise stru~no usavr{avali i na osnovu kojih bi dobijali petogodi{nje ili sedmogo-di{nje licence. Skup{tinska ve}ina izgleda smatra da je diploma ve} dovoljnagarancija da nastavnici dobiju do`ivotne licence, drugim re~ima, novi zakonoslobodio je prosvetne radnike obaveze da se stru~no usavr{avaju. @arko Obradovi},zamenik {efa poslani~ke grupe SPS ~ak je predlog o uvo|enju licenci nazvao"vrstom lustracije u prosveti"!?

Odluka Ustavnog suda Srbije kojom senakon godinu i po dana od vanrednog

stanja uvedenog zbog atentata i ubistvapredsednika Vlade Srbije u martu 2003.godine, pojedine mere dr`avnih organakoje su preduzete radi otklanjanja posled-ica napada na institucije demokratske vlastii bezbednosti javnog poretka progla{ava-ju neustavnim, sigurno }e u analima srp-skog pravosu|a ostati zabele`ena kao od-luka koja je po svojim motivima toliko kon-troverzna i po svojoj pravnoj argumentacijitoliko kontradiktorna, da otvara su{tin-sko pitanje koja je zapravo uloga ovog Sudau ostvarivanju njegove Ustavom propisanefunkcije za{titnika ustavnosti i vladavineprava.

Ovom svojom odlukom Ustavni sudSrbije, koji po svemu treba da predstavl-ja nezavisnog arbitra u za{titi ljudskih pra-va i gra|anskih sloboda, zapravo je, namer-no ili ne, poja~ao ionako dominantnupravnu nesigurnost, pravno institu-cionalizovao revan{izam i doveo u pitan-je smisao i svrhu su|enja za organizovanikriminal. Tome treba dodati da ovom svo-jom odlukom Ustavni sud podriva su{tinui tok sudskog procesa koji se vodi protivoptu`enih za ubistvo premijera Zorana\in|i}a, tog gnusnog ~ina koji je i bio prvii osnovni razlog zbog kojeg je vanrednostanje i uvedeno.

Objektivnosti radi, treba podsetiti daovo nije prvi put da Ustavni sud Srbijedonosi neku odluku koja ugro`ava osnovneinstitucije pravne dr`ave i vrednosti pravdei destabilizuje ionako krhku pravnu sig-urnost gra|ana Srbije. Ipak, ~ini se daovako drasti~an slu~aj pravne manipu-lacije, kojim se jedan iznu|en i legitimaninstitut za{tite demokratskih tekovina odstrane dr`avnih organa u Srbiji pretvara usvoju suprotnost (tj. prakti~no u krivi~nodelo), jo{ nije vi|en. Negativne poslediceovakve odluke Ustavnog suda Srbije (ina~esvojstvene represivnim re`imima) ne samoda }e biti predmet politi~ke i pravnepolemike, a siguno i revizije, ve} }e istotako u vrednosnom smislu unazaditi na{e`ivote do te mere da mo`emo govoriti ootvorenom povratku na javnu scenu Srbije,

5. oktobra 2000. godine pora`ene politikekoju su simbolizovali ha{ki optu`eniciSlobodan Milo{evi} i Vojisav [e{elj.

U odnosu na pravnu utemeljenost od-luke kojom je, na predlog Vlade Srbije, vdpredsednika Republike uvela vanrednostanje nakon ubistva premijera, pre sve-ga i pre svih treba podsetiti sada{njegpredsednika Ustavnog suda (ina~e jednogod kreatora jo{ uvek va`e}eg tzv.Milo{evi}evog ustava iz 1990. godine) na~injenicu da je Ustav Srbije dobrim delomneprimenjiv, kako zbog toga {to mu ne-dostaje potreban legalitet jer nije usagla{ensa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore(krajnji rok bio je avgust 2003), tako i zbognedostatka legitimacionog kapaciteta nakoji nas obavezuje ne samo Pakt o grad-janskim i politi~kim pravima UN koji jejo{ davne 1971. godine ratifikovala tada{njaSFRJ, ve} nas kao ~lanicu Saveta Evropeneposredno obavezuje i Evropska kon-vencija o ljudskim pravima koju smo rat-ifikovali u decembru 2003. godine.Posebno treba naglasti pravno obavezu-ju}u odredbu ~lana 16. Ustavne poveljeSCG prema kojoj "ratifikovani me|unar-odni ugovori i op{te prihva}ena pravilame|unarodnog prava imaju primat nadpravom Srbije i Crne Gore i pravom dr`ava~lanica."

Pakt o gra|anskim i politi~kim pravi-ma UN (~l. 4) jasno defini{e da u slu~ajuda "opstanak nacije ugrozi izvanredna jav-na opasnost", koja je progla{ena ustavn-im putem, dr`ave ugovornice Pakta mogu,u obimu koji je strogo odre|en zahtevimasituacije, "preduzeti mere kojima seograni~avaju obaveze predvi|ene ovimPaktom", s tim da te mere moraju biti uskladu sa drugim obavezama koje proizilazeiz me|unarodnog prava, kao i da ne dovodedo diskriminacije po osnovu rase, bojeko`e, pola, jezika, veroispovesti ilidru{tvenog porekla.

Iz ovog primera jasno se vidi da je pre-ma ovom Paktu dopu{teno dr`avnim or-ganima da u vreme vanrednih okolnostiostvare odre|ena nu`na odstupanja uodnosu na pun volumen ostvarivanjaproklamovanih ljudskih prava predvi|ena

u ovom i drugim me|unarodnim obavezu-ju}im pravnim dokumentima, uz imper-ativni uslov da se ograni~enja ljudskih pra-va ne mogu odnositi na: a) samovoljnoli{avanje `ivota; b) primenu torture; c)uvo|enje ropstva ili tzv. zavisnog polo`aja,(s tim {to se ovo ne odnosi na mogu}nostda se za vreme vanrednog stanja uvedeprinudni ili obavezni rad); d) uvo|enjedu`nickog ropstva; f) ograni~avanje slo-bode veroispovesti, kao i na g) ka`njavanjeza krivi~nih dela koja u vreme izvr{enja,ni po me|unarodnom, ni po doma}empravu, nisu smatrana za krivi~na dela, {topodrazumeva i zabranu izricanja te`e kazneod one koja je bila predvi|ena u vremeizvr{enja krivi~nog dela (s tim {to se Paktne protivi su|enju za krivi~na dela koja uvreme izvr{enja nisu propisana doma}imzakonodavstvom, ali koja predstavljajukrivi~na dela prema op{tim pravnimna~elima priznatim od strane me|unar-odne zajednice).

Sli~no, i Evropska povelja o ljudskimpravima predvi|a odstupanja u odnosu napun volumen ostvarivanja ljudskih pravau vanrednim okolnostima, s tim {to seodstupanja ne mogu odnositi na: a)zabranu torture; b) pravo na `ivot (osim uslu~ajevima koji su dopu{teni u ratnimpostupcima); c) zabrana ropstva (uz izuze-tak prinudnog i obaveznog rada uodre|enim situacijama), kao i d) ka`nja-vanje za dela koja u vreme izvr{enja nisupredstavljala krivi~na dela, osim ukolikosu to dela koja se smatraju krivi~nim de-lima po tzv. op{tim na~elima priznatim odstrane civilizovanih naroda.

Kao {to se na osnovu izlo`enog jasnomo`e videti, SAMO OVA izri~ito navede-na i taksativno nabrojana ljudska prava uPaktu o gra|anskim i politi~kim pravimai u Evropskoj povelji o ljudskim pravimaNE MOGU BITI NI NA KOJI NA^INOGRANI^ENA. To dalje zna~i da ostalaljudska i gra|anska prava i slobode mogubiti, pod odre|enim uslovima, ograni~ena,i to srazmerno i primereno vanrednimokolnostima u konkretnom slu~aju.

Imaju}i to u vidu, javnost i gra|aniSrbije moraju biti veoma zabrinuti zbogovakvog arogantnog i neodgovornogodnosa Ustavnog suda Srbije prema prav-ima i obavezama na{e dr`ave koje proisti~uiz op{tih pravnih na~ela i osnovnih prav-ila fundamentalnih me|unarodnih kon-vencija i dokumenata o ljudskim pravimakao {to su Pakt o gra|anskim i politi~kimpravima UN i Evropska povelja o ljuskimpravima.

Odluka ustavnog suda Srbije kojom je,

7

KOH

ABIT

ACIJ

A SA

PRO

[LO[

]U

Kontroverzno ikontradiktornopi{e: Biljana Kova~evi} Vu~o

sa jedne strane potvr|ena validnost od-luke o uvo|enju vanrednog stanja nakonubista predsednika Vlade Srbije, a sa drugeistovremeno podrivena njena opravdanosttako {to je osporena vladinost pojedinihodredbi, zapravo predstavlja osnov zaponi{tavanje svih postupaka i mera kojesu za vreme vanrednog stanja u Srbijiimale za cilj da, nakon ubistva premijera,spre~e mogu}i dr`avni udar i otkriju u~in-ioce ovog zlo~ina, kao i da povedu beskom-promisnu borbu protiv organizovanogkriminala.

Maskirana pla{tom sudijske uzvi{enos-ti i pravni~ke logike, ova odluka Ustavnogsuda Srbije u sebi sadr`i jednu veomaopasnu poruku. O{trom oku stru~njakane mo`e proma}i ~injenica da Ustavni sudporu~uje da bi svi elementi ove odluke biliustavno validni da su dr`avni organi Srbije,umesto "vanrednog stanja", proglasili"ratno stanje" ili "stanje neposredne ratneopsanosti", i da su (kao {to je toMilo{evi}ev re`im u~inio za vreme NATOintervencije) uveli punu cenzuru {tampei ograni~enje ljudskih prava i sloboda.O~igledno je Ustavni sud Srbije svojupravnu konstrukciju o ustavnostivanrednog stanja, ali neustavnosti poje-dinih mera za njegovu realizaciju, izveo izmanjkave dikcije Ustava Srbije kojivanredno stanje svodi na slu~ajeve "ele-mentarne nepogode". Ovakvom argu-mentacijom, Ustavni sud pokazao jegra|anima Srbije i svetu da nije u stanjuda se izdigne iznad formalizovane ad-ministrativne logike i kancelarijskog duha,kao i to da niju u stanju da razume su{tinuuvo|enja vanrednih mera u situaciji kadaje atentat na predsednika Vlade ugrozioustavni poredak i demokratske instituci-je.

Odgovorno tvrdimo da uvo|enjemvanrednog stanja dr`avni organi RepublikeSrbije nijednom svojom odlukom nisuprekr{ili me|unarodne standarde u oblastiostvarivanja ljudskih prava i sloboda, kaoi da odluka Ustavnog suda Srbije kojom sepodriva ustavna validnost pojedinihodredbi u vezi sa sprovo|enjem vanred-nih mera predstavlja politizaciju slu~aja igrubu demago{ku zloupotrebu ovla{}enjaUstavnog suda, ~iji zadatak nije manipu-lacija i dezorijentacija gra|ana, raspiri-vanje pravne nesigurnosti i ru{enje insti-tucija sistema, ve} za{tita ustavnost i za-konitost i zalaganje za ostvarivanje pravnedr`ave i vladavine prava.

(U ime pravnoog tima YUCOM)

Kada je shvatio da je u Srbiji - i nakonrasapa nacionalnog korpusa, sloma

dr`ave i uni{tenja dru{tva - snaga istori-jske inercije ipak ja~a od svesti o `ivot-noj nu`nosti promena, Zoran \in|i} jerekao: "Nedostaje nam kondicija za oz-biljnu strategiju. Nedostaju nam ljudi sajakim karakterom u javnom `ivotu.Previ{e je mudrovanja i povr{nog nezado-voljstva, koji ne oplemenjuju i ne pod-sti~u akciju, nego je blokiraju. I previ{eintriga i tra~eva kao u Rimskom carstvugodina dana pre njegovog pada. Zbog togana{a nacionalna istorija ponekad podse}ana Sizifov posao. Kamen je uz velike `rtvedoguran skoro do vrha, ali onda proradineki usud i sve se vrati na po~etak."

Za na{e individualno i kolektivnosazrevanje od presudne je va`nostiobja{njenje upravo onoga {to je Zoran\in|i} nazivao usudom, drugi zakoni-to{}u, tre}i konstantom moderne istori-je Srbije. Onoga {to je u XIX veku nater-alo Stojana Novakovi}a da se zapita: "Dali je srpski narod sposoban za razvitak?"Ali, pokazalo se, ni to obja{njenje nijemanje sizifovski posao. U potrazi za njim,pojedincima je polazilo za rukom da ka-men doguraju "skoro do vrha". Ali jemarginalizovan njihov doprinoskriti~kom mi{ljenju, odnosno sazrevan-ju. U pitanju je mentalitet. Odvajkada se,govorio je Jovan Skerli}, "sve radilo snogu i od danas do sutra". Napre~ac suizricani sudovi o istorijskim pojavama ili~nostima. A zatim su ti sudovi, opet

snagom inercije, ukorenjivani kao dogme.Nema, dakako, ni~eg novog ni u `urbi

da se o Zoranu \in|i}u donese sud: kakodruga~ije nego s nogu? Bez primera zapore|enje je, me|utim, poku{aj da seZoran \in|i} svede na meru za koju sepretpostavlja da je dovoljna da seracionalizuje egzekucija izvr{ena nad njimkao srpskim premijerom. Preovla|uju}a,zlokobno upro{}ena, interpretacijaZorana \in|i}a sve manje govori o nje-mu, a sve vi{e o stanju duha u srpskomdru{tvu. Na kojoj matrici funkcioni{e todru{tvo ako ravnodu{no, uz muk in-telektualne i akademske javnosti, i{~eku-je da mu istinu o Zoranu \in|i}u, filo-zofskom misliocu, pobunjenom intelek-tualcu i modernom politi~aru, saop{tili~nost izrasla iz kulture smrti koja jeobele`ila poslednju deceniju XX veka?^ovek optu`en za najte`e zlo~ine u Srbiji,i institucionalno povezan sa zlo~inima uHrvatskoj, Bosni i Hercegovini i naKosovu?

Neskrivena je namera da se od istinetog porekla stvori nova dogma, i za to sene biraju sredstva. Da li se ta namera pre-poznaje? Kakav je odnos prema njoj? Naovim pitanjima srpsko dru{tvo provera-va svoju zrelost. Zoran \in|i} je tu samolakmus. Naravno, nije nikako slu~ajno{to je to ba{ on.

* * *

Jedan od malobrojnih intelektualaca koji`ive i istrajno rade u unutra{njosti Srbije,

8

POLI

TI^K

I ESE

J

Srpsko dru{tvo iZoran \in|i}pi{e: Latinka Perovi}

"Svi smo imali pomalo Milo{evi}a u sebi. A moramo ga i{~upati iz korena...Euforija je bila zahvatila ~itav svet posle Milo{evi}evog pada.

Ali, ja se nisam ni tada radovao. Razmi{ljao sam {ta }e biti kad se svi otrezne."

"Pod Milo{evi}em sam bio izdajnik i strani {pijun. Sada me optu`uju da zloupotrebljavam vlast, da prodajem strancima srpski nacionalni interes

i da sam povezan sa mafijom".

"Na{a alternativa je reforma ili povratak u izolaciju."

Zoran \in|i}

a koje palanka u centru gotovo nikad nijeprime}ivala, nedavno mi je o Zoranu\in|i}u pisao: "Njegova tragi~na smrt,surova likvidacija jednog darovitog ~ovekana vrhuncu zrelosti i stvarala~ke energijejedan je od pokazatelja gde smo danas i ko-liko su bolni putevi na{eg uklapanja usavremene evropske i svetske tokove. Li~nosam ga poznavao kao mla|eg kolegu i veo-ma mi je ao {to ga je politika namamila naopasne virove i otrgla mu iz ruke sjajno filo-zofsko i publicisti~ko pero."

U onome {to su povodom ubistva Zorana\in|i}a napisali Vladimir Gligorov, Bo`idarJak{i}, Vesna Pe{i}, Nenad Dimitrijevi},Desimir To{i}, Dobrica ]osi} i Danilo Basta- a to su samo neki od mnogih - sadr`anaje skica za biografiju jedne izuzetno slo`eneli~nosti. Ako se ba{ ho}e, jedne kontro-verzne li~nosti - psiholo{ki i intelektualnobeskrajno zanimljive.

Dubina kontroverze naslu}uje se i uonome {to su, reaguju}i na vest o ubistvuZorana \in|i}a, rekli o njemu njegovinema~ki u~itelji. "Politi~ki dar Zorana\in|i}a", ocenio je Jirgen Habermas, "sas-tojao se u tome {to je u izuzetno te{kimsituacijama uspevao da odu`i ravnote`uizme|u neophodne prilagodljivosti i jasnenormativne usmerenosti kao ostvarenjudemokratskog cilja." Ne podle`u}i "komem-orativnoj strasti", Albert Velmer je dugogo-di{nje posmatranje svoga |aka sa`eo u slikukoju biografi Zorana \in|i}a ne}e mo}i dazaobi|u: "Jedinstvena me{avina intelektu-alnosti, usmerenosti ka cilju harizme, prag-matizma i svesti o vlasti koja je oblikovala~oveka i politi~ara \in|i}a bila je, verujem,sre}an slu~aj za srpsko dru{tvo u istorijskomtrenutku, u kojem je re~ o tome da se sru{ijedan koruptivni re`im i da se prona|e izlaziz amalgama retrogradnih nacionalisti~kihstrujanja i mafija{kih struktura. To ne zna~ida treba idealizovati ~oveka i politi~ara\in|i}a: neko ko je bio spreman, kako jenavodno govorio, da se pove`e sa nebom ipaklom da bi dostigao svoje ciljeve ne mo`esasvim biti duhovno ~ist, niti nedu`no poli-ti~ko jagnje - ni sâm mu politi~ki nisamuvek verovao."

O svemu tome Zoran \in|i} je i sâm gov-orio dav{i tako va`an prilog razumevanjusvoje li~nosti. Ali i srpskog dru{tva, to jest- zna~enja koje u njemu dobijaju izvesnipojmovi, hijerarhije vrednosti koje ono us-postavlja, mogu}nosti koje ono daje indi-vidualnom naporu. Tako je na tvrdnje, kojesu izazivale vi{e otpor nego naklonost, daje u politici pragmati~ar, Zoran \in|i} odgo-varao da on to doista jeste, podrazumeva-ju}i pod pragmatizmom "spremnost da se

u~i{ iz tu|ih i vlastitih gre{aka" i "fokusir-anje na re{avanje problema". A na optu`beda je bio i ostao povezan sa opskurnimstrukturama, koje su za vreme vladavineSlobodana Milo{evi}a postale zapravo le-gitimne strukture, odgovarao je: "Mislimda je licemerna pretpostavka da posle 10godina gerilskog rata u kojem smo bili i gdemi je zna~io svako ko je mogao da mi po-mogne, sada ka`em: 'Ja sam Toni Bler iliD`ord` Bu{... Realno dolazim iz miljea ukojem je bilo ljudi koji su radili za DB(Dr`avna bezbednost - L. P.), i koji su radilisa policijom... to je bila Srbija." Da bi se unjoj pre`ivelo, trebalo je "imati kand`e izube". Po ko zna koji put, Zoran \in|i} jepotvr|ivao staru istinu da priroda vlastiodre|uje prirodu opozicije.

Upu}enost na opskurne strukture nije,me|utim, isto {to i pripadnost tim struk-turama. Zoran \in|i} je bio svestan os-etljivosti granice i zato je insistirao na kri-terijima za razlikovanje: li~na autonomnost- "pri dono{enju odluka niko na mene neuti~e"; uspostavljanje vladavine prava -"niko ne}e biti oslobo|en zakona zato {toima veze sa mnom"; dekriminalizacijadr`ave - "va`no je da u vrhu dr`ave nemakriminala, zna~i da oni nemaju podr{ku uvladi".

Zoran \in|i} je, {togod to zna~ilo, vi|enkao jedinstvena politi~ka pojava, ne samou Srbiji, na kraju XX veka. Za Adama

Mihnjika, on je mentalno pripadao onomintelektualnom pokretu Isto~ne Evrope kojije od polovine pedesetih godina XX veka,ne samo kroz fundamentalnu kritiku kultali~nosti, nego staljinizma kao sistema,stvarao alternativu. Tako su ga videli i filo-zofi Ernst Keler i Dunja Mel~i} u svojimgovorima na skupu povodom godi{njiceubistva u Konstancu, nema~kom gradu, na~ijem je Univerzitetu, pre ~etvrt veka, Zoran\in|i} doktorirao.

Za Zoranom \in|i}em ostalo je obimnopisano delo. Studije, rasprave, eseji i ~lan-ci iz filozofije. Prevodi. Pravo obilje tek-stova o politici velikog raspona u `an-rovskom smislu: ogledi, ~lanci, polemike,govori, intervjui. Ako }e za procenu misaonedubine ovog dela biti potrebno vreme, nje-gov savr{eno polirani izraz pada odmah uo~i. U svakom slu~aju, pisano delo Zorana\in|i}a ne}e nikad izgubiti mesto pri-marnog istorijskog izvora za prou~avanjenjegovog intelektualnog formiranja, i nje-govih politi~kih i filozofskih pogleda.Menja}e se samo istorijska perspektiva in-terpretatora tog dela. To je legitimno, jer jeimanentno samom smislu zanimanja zapro{lost. Danas je, me|utim, na delupoku{aj da se li~nost Zorana \in|i}a pro-fili{e nezavisno i nasuprot njegovom filo-zofskom i politi~kom stvarala{tvu. Kakodruk~ije nego diskredituju}i, i posthum-no, njegovu li~nost? To je izraz besa inferi-

9

POLI

TI^K

I ESE

J

Foto

: A. A

ndjic

ornih i osvetoljubivosti duha palanke.*

* *Intelektualno formiranje Zorana \in|i}a

nije tipi~no za srbijanskog intelektualca. Umladosti, on je bio sklon radikalnim re{en-jima. Ko to uop{te, kao mlad, nije bio uvek,pa i u generaciji 1968, ~ija je pobuna i provo-cirala intelektualno bu|enje {esnaestogo-di{njeg Zorana \in|i}a? Njegova pomenu-ta sklonost radikalizmu manifestovala sesedamdesetih godina u simpatijama zateroristi~ke organizacije, posebno za Baden-Majnhof u Zapadnoj Nema~koj. A osamde-setih, u njegovim predgovorima i pogov-orima srpskim izdanjima dela teoreti~araanarhizma i terorizma na prelasku XIX u XXvek, ruskog kneza P. A. Kropotkina.

Iako su teoreti~ari anarhizma, posebnoBakunjin i Kropotkin uticali na Srbe, prvina socijaliste u XIX veku, a drugi na pri-padnike revolucionarne teroristi~ke orga-nizacije Mlada Bosna na po~etku XX veka -zainteresovanost Zorana \in|i}a zaanarhizam nije bila podstaknuta iznutra ve}spolja. U potrazi za novom ideologijom, kojabi imala da ispuni vakuum posle domi-nantnih ideologija u XX veku, na Zapadu jeporaslo interesovanje za anarhizam. Uakademskom smislu, ono tu zapravo, za ra-zliku od Istoka, nije nikad ni prestalo.Mnogo vi{e od anarhizma kao u~enja, {ezde-setih godina XX veka reaktualizovani sumetodi borbe anarhista, a najvi{e njihovrevolucionarni etos slobode. Pisano deloZorana \in|i}a otkriva uticaj ovog etosa nanjegovo formiranje, a njegov `ivot - mno-go vi{e od uticaja. Imaju}i u vidu javni ivotZorana \in|i}a, koji je izbliza posmatrala,Vesna Pe{i} ga je opisala kao prvog srpskogmodernog heroja. Ta~nije bi mo`da ipak bilodefinisati Zorana \in|i}a kao modernog rev-olucionara. On je to po uverenju da je slo-boda ona vrednost koja je ista - uvek i svu-da. Razlike postoje samo u istorijskim okol-nostima u kojima se princip slobode uvekiznova potvr|uje.

Odlazak u Nema~ku, posle zavr{enihstudija filozofije u Beogradu, imao je su{tin-ski zna~aj za intelektualno formiranjeZorana \in|i}a. To nije do{lo kao rezultatsticaja okolnosti. On je u Nema~ku oti{ao sciljem, moglo bi se re}i, s planom, da u~e}itra`i odgovore na ona pitanja koja je reagu-ju}i vi{e instinktivno na po~etak kraja jedneepohe, otvorila generacija 1968. Ona su nje-ga misaono dublje zaokupila i nikada ga vi{enisu napustila. Filozofiju i politi~ku prag-mu ve} je tada u njemu objedinjavao nje-gov duboko revolucionarni duh. On nije biorevolucionar samo po temperamentu, ve}

i po uverenju, po odnosu prema slobodi kaovrednosti. U tom smislu, Zoran \in|i} nijetipi~an. "Na{a misija nije", govorio je posleoktobra 2000. godine, "da ostanemo poli-ti~ari, ve} da privedemo kraju mirnu rev-oluciju."

U Nema~koj, kroz debatu o terorizmu,~iji je mentor bio Jirgen Habermas, Zoran\in|i} se, kako je sam govorio, "politi~kisocijalizovao" i udaljio od radikalizma.Tokom desetogodi{njeg boravka uNema~koj, zara|uju}i za ivot, Zoran \in|i}je u tamo{njim bibliotekama i u intelektu-alnim zajednicama univerziteta u Frankfurtui Konstancu, u koje se nije tako lako dospe-valo, kao {to mo`e izgledati na osnovu nek-ih ljupkih anegdota, pro{ao kroz "topionicuduha", kako je Aleksadar Hercen nazivaosvoje iskustvo sa nema~kom filozofijom.Njegova doktorska disertacija o problemi-ma Marksove teorije bila je samo sredi{tenjegovih brojnih projekata iz filozofije.Znalci danas ka`u da su zaklju~ci do kojihje u disertaciji do{ao, revolucionarni i da jeba{ zato "izgledalo... kao da to niko nijeprimetio". U svakom slu~aju, biografiZorana \in|i}a mora}e da objasne da li jeto i na koji na~in moglo uticati na njegovuodluku da ne krene putem gra|enja nau~nekarijere. Ali, on je pomerao granice i u poli-ti~koj filozofiji, o ~emu svedo~e zaklju~cikoje je kondenzovao u eseju Srbija - {ta je to?(1989).

Sa svojim filozofskim i politi~kimpogledima, Zoran \in|i} je i{ao ispred svogvremena, pogotovo ispred ovda{nje sre-dine. I to toliko - ''da ~ak ni on sam kao poli-ti~ar nije mogao otvoreno da posegne za nji-ma" (D. Mel~i}). Mo`da je upravo u ovomei sadr`an klju~ za de{ifrovanje Zorana\in|i}a kao filozofa u politici. Samim timi za obja{njenje njegove li~ne sudbine.

** *

Za `ivota, u opoziciji, re`im nije Zorana\in|i}a profilisao kao svog politi~kog pro-tivnika, ve} kao neprijatelja naroda. On jebio "izdajnik", "strani {pijun", "nema~ki~ovek", "pla}enik NATO ". Re~ju, "prak-ti~no slobodan za odstrel". Pod re`imom~ija je legitimacijska osnova bila pop-ulisti~ka, a vo|a po definiciji konsenzual-ni autokrata, Zoran \in|i} je govorio: "Akobi me neko ubio, on bi bio patriota... a nebi se sprovodila ni neka naro~ita istraga."Demarkacija je bila jasna. "Zoran \in|i} jedemon koji je sve to (opoziciju - L.P.) or-ganizovao" - govorio je javno SlobodanMilo{evi}. "Milo{evi} i ja smo ontolo{kasuprotnost" - definisao je prirodu sukobaZoran \in|i}.

Na mestu premijera, Zoran \in|i} je, unajboljem slu~aju, smatran kontroverznomli~no{}u. Pri tom, kontroverza se nije nalazi-la na ravni filozof - politi~ar, ve} na ravnipolitike kao prakse. Svet je u njemu videointelektualnog arhitektu alternative i do-raslog partnera. To nije bilo naro~ito te{koiz jednostavnog razloga {to Zoran \in|i}nije bio srpski politi~ar pod uticajemZapada, ve} zapadnjak u Srbiji, po obrazo-vanju, na~inu ivota, po mi{ljenju, pre sve-ga. "Nije stvar u tome", govorio je i sâm, "daNemci imaju uticaja na mene, nego da jaimam uticaja u Nema~koj i da to treba dabude autoritativno."

U zemlji koja je uvek bila rezervisanaprema promenama, i to ostala i prema on-ima koje su na kraju XX veka zahvatile svet,izmenjen je samo predznak legitimacijskeosnove za tretman Zorana \in|i}a kaoneprijatelja naroda. Umesto nacionalnog,do{ao je socijalni predznak. Vlast nije pred-stavljala nikakvu za{titu za Zorana \in|i}a.Naprotiv: on je ostao sve {to je bio, a stekaoje mo}. Zato ni na vlasti nije bio manje "slo-bodan za odstrel". Bio je svestan toga:"Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reformesu uvek sukobi sa mentalitetom, s nasle|em,s interesima, s entropijom i inercijom." USrbiji, one su bile i mnogo vi{e od toga.

U zemlji, koja je u ratovima potpuno dev-astirana, i koja je sa promenama za drugimisto~noevropskim zemljama kasnila ~itavudeceniju i po, propustiv{i tako razvojne cik-luse koje su ove zemlje koristile posle padaBerlinskog zida, prva manjinska vlada bilaje sumnji~ena, a zatim i otvoreno optu`enaza veze sa organizovanim kriminalom. Svojuglavnu snagu crpla je samo iz ~injenice dase, kako je govorio Zoran \in|i}, na{la "nastrani istorije".

U isto vreme, u zemlji u kojoj su izprirode vladavine (vanustavno, vaninsit-tucionalno, vanparlamentarno, vanstatutarno- proklamovao je, i tako vladao, SlobodanMilo{evi}), a na la`i, plja~ki, sveop{temnasilju i zlo~inu izrasle ~vrste strukture kojesu zasko~ile slabo dru{tvo, ~iji je ivotni in-teres bio status quo, {ta je mogao zna~iti le-galizam? Mnogo vi{e od floskule. On je bioaktivna odbrana, ne toliko re`ima SlobodanaMilo{evi}a koliko kontinuiteta sa onom ide-ologijom koja je pre petnaest godina rat zastvaranje etni~ke dr`ave pretpostavilaekonomskim i politi~kim promenama. Ali,trebalo je u~initi neprozirnim da je promen-jen samo kapetan broda, a to {to je brodizbu{en sa svih strana bilo je manje va`no.Zoran \in|i} je precizno izrazio su{tinudileme: "Pitanje je da li mi budu}nost Srbijetra`imo u budu}nosti ili u pro{losti... To su

10

POLI

TI^K

I ESE

J

dve koncepcije koje se vrlo jasno diferen-ciraju na politi~koj sceni Srbije."Kolokvijalno, one su izra`ene kao sukob le-galista i reformista, personalno, kao sukobVojislava Ko{tunice i Zorana \in|i}a.Konsenzus nije bio mogu}. Ali, ne zbog toga,kako prime}uje Nenad Dimitrijevi}, {to suoni, kao akteri 5. oktobra 2000. godine,propustili priliku da ga postignu, ve} zbogtoga {to su njihove intencije u tim doga|aji-ma bile duboko razli~ite: ukloniti SlobodanaMilo{evi}a da bi se sa~uvao kontinuitet so-cijalne i nacionalne ideologije na kojoj jeon ostvario konsenzus, ili njegovim uklan-janjem otkloniti prvu prepreku za diskon-tinuitet sa tom ideologijom. Sa jasnimrazumevanjem istorijskog trenutka, Zoran\in|i} je i na mestu premijera ostao "prak-ti~no slobodan za odstrel".

Kampanja protiv Zorana \in|i}a inten-zivirana je posle dono{enja odluka od ko-jih je zavisio kredibilitet zemlje, kao od oneo saradnji s Ha{kim tribunalom, a za kojeje on preuzeo odgovornost. Ta odluka nijebila samo trgovina, ve} ~in raskida sapro{lo{}u sa duboko moralnom dimenzi-jom, koju je kod Zorana \in|i}a retko kouo~avao. "Treba nam pravda", smatrao jeon, "kao svest o tome da su krivci identi-fikovani i ka`njeni. Bez toga nemabudu}nosti. Ili }e se oni ponovo do~epativlasti i zatvoriti taj proces, ili }e taj procesnjih da odnese. Tre}eg nema."

Ne postoji na~in iskupljenja za ratnezlo~ine. Zato su oni "predmet sudskog is-tra`ivanja u Hagu", ali moraju postati i"predmet na{eg moralnog redefinisanja ipreispitivanja". To nije posao samo poli-ti~ara. Dru{tvo treba da shvati da bi bilo fa-talno "ako bi na kraju zlo~inci postali rtvei ako bi za krivca bila progla{ena jedinome|unarodna zajednica". Va`an je istori-jski kontekst: "kako su svi ovi ratovi moglida se dogode" i "kakva je na{a uloga u ovojtragediji". Ali i politi~ka volja da se zlo~inisankcioni{u: "@elim da ka`em da nimalo nesumnjam u istinitost zlo~ina i da ne nam-eravam da krijem krivce." Kao prvi ~ovekizvr{ne vlasti, Zoran \in|i} je bio odgovo-ran za dono{enje te{kih odluka, i uz to op-struiran. "To nije pravedno" - rekao je jed-nom. Od ove, ve}a je samo ona nepravdakoja mu se ~ini onda kada je odlu~an da seratni zlo~ini li{avaju moralne dimenzije isvode na trgovinu. Ako je pravu davao pri-mat, on ga nije suprotstavljao moralu.

Stvorena je konfuzija, jer su napadi naZorana \in|i}a dolazili iz bloka koji je bioprotiv re`ima Slobodana Milo{evi}a i kojije smatran demokratskim. To je optu`bamadavalo uverljivost. Zoran \in|i} je bio sves-

tan toga: "Demokratska stranka Srbije jedosta ve{ta u klevetama, i to iza manastirskeozbiljnosti. Iz smrtno ozbiljne poze moguda vam izreknu najgore i najgnusnije la`i iljudi ka`u: taj koji toliko ozbiljno i zabrin-uto izgleda ne bi valjda lagao."

Zoran \in|i} se pitao kako do}i do is-tine kad ne postoje kriteriji. Kako u novojsituaciji uspostaviti demarkaciju, ne da bismanjio li~ni rizik, ve} da bi izbegao da seu konfuziji udavi strategija evropske Srbije.Ose}ao je da kriminalizacija Vlade i njegali~no stvara teren za organizovani nastupsnaga kontinuiteta, samo sada sa {irokorazvijenom socijalnom zastavom. "Ne bihbio iznena|en", govorio je Zoran \in|i}posle sto dana Vlade na ~ijem se ~elu nalazio,"ako bi se u izvesnom trenutku konzerva-tivni deo nacionalnog bi}a okrenuo i rekao:'Stani, kakav Zapad, truli Zapad, ne}emo mikapitalizam, ne}emo da radimo za druge,da budemo sluge, da nam fabrike uzimajudrugi' ." Da li se to ve} dogodilo?

Odgovor na ovo klju~no pitanje ne moguodlo`iti pretpostavke o Zoranu \in|i}u kao~oveku politi~ke prakse, uz marginalizaci-ju njegovog pisanog dela. Upravo u tom delusadr`ana je najpotpunija strategijaevropeizacije Srbije u njenoj modernoj is-toriji. Ona se temelji na dubokomrazumevanju epohe, na bilansu nacionalneistorije u poslednja dva veka, dijagnozi gdese Srbija danas nalazi, diskontinuitetu sapro{lo{}u i novim prioritetima izvedenimiz orijentacije na budu}nost. I na ne-pogre{ivom ose}anju za faktor - vreme:"Evropa ne}e ~ekati na nas..."

Da je pomenuta strategija samo kon-strukcija jednog sjajnog uma, ona ne bi niizazvala tako o~ajni~ku reakciju kao {to jeegzekucija nad njenim glavnim konstruk-torom. Upravo je obrnuto - ona je imalaupori{te: "U samom dru{tvu postoji kri-ti~na masa za novi koncept politike. Na poli-ti~koj sceni ne postoji... Energetski bilansna politi~koj sceni ne poklapa se s ener-getskim bilansom u na{em dru{tvu. Udru{tvu ima mnogo vi{e energije nego upoliti~kim institucijama, uklju~uju}i i nekevelike stranke koje sebe nazivaju opozici-jom."

Strategija brzih promena ~iji je ciljevropeizacija Srbije mobilisala je mali un-utra{nji potencijal i vodila njegovoj poli-ti~koj artikulaciji. U tom smislu je onapostala opasnost za snage istorijske iner-cije i kontinuiteta. Naravno, strategija "to-talne mobilizacije" dru{tva za promene,strategija diskontinuiteta sa projektom kojije vodio u izolaciju, neodvojiva je od li~nos-ti Zorana \in|i}a. To je ve} i danas jasno,

jer ni interpretacija li~nosti Zorana \in|i}akoja trenutno dominira, s pretenzijom dapostane i kona~na, nije ni{ta drugo negovid borbe protiv one strategije koja je s nje-govom li~no{}u identifikovana.

** *

Svaka dru{tvena strategija po~iva na un-utra{njem jedinstvu vi{e elemenata i ost-variva je samo uz konsenzus oko svakog odtih elemenata. Drugim re~ima, evropskaSrbija - kao cilj. Ali, i kao sredstvo. "Akoho}emo cilj, moramo da ho}emo i sredst-va." I uslovi koje podrazumeva svaki odnos:"Ako `elimo svoje mesto pod suncem,moramo po{tovait me|unarodna pravila."I cena: "Ta cena nije stra{na, ona je ista zasve narode sveta. Od nas se ne tra`i, ni u re-formama, ni u saradnji sa me|unarodnimorganizacijama, ni{ta {to se ne tra`i oddrugih."

Bez jedinstva spomenutih elemenatamogu}i su prividi, samoobmane i obmane,palijativi. Ali, ne i alternativa onom pro-jektu koji je Srbiju doveo u "stanje truljen-ja i dekadencije". Sli~no onom za koje jeKurcio Malaparte, imaju}i u vidu Evropuna kraju Prvog svetskog rata, upotrebiostra{nu nema~ku re~: Kaputt. "Imam mapusvih kriti~nih mesta u Srbiji", govorio jeZoran \in|i} sa mesta premijera, "to nijeminsko polje ve} tepih." Propala ekonomi-ja, ostarelo i umorno stanovni{tvo, siro-ma{tvo - nacionalni dohodak na nivou na-cionalnog dohotka "jedne afri~ke zemlje, ito ne ba{ razvijene". Dr`avni provizorij: ne-dovr{enost odnosa sa Crnom Gorom iKosovom, nedovr{enost unutra{njeg us-tavnog ure|enja. Me|unarodna izolacija iunutra{nja zatvorenost. Sa svim ovim karak-teristikama Srbija je na kraju XX veka posta-la poseban slu~aj me|u isto~noevropskimi balkanskim zemljama, kao i me|u repub-likama biv{e Jugoslavije, naro~ito sude}ipo njihovoj razli~itoj evoluciji nakon ras-pada zajedni~ke dr`ave. Uspostavljanje kri-ti~kog odnosa prema ovakvom, jedin-stvenom, ishodu predstavlja prvi uslov zastrategiju razvoja. Upravo to je uradio Zoran\in|i}. Najpre intelektualno, a zatim i op-erativno.

Me|u kriti~arima i protivnicima re`imaSlobodana Milo{evi}a, koji uvek mogu re}ida Zoran \in|i} nije bio jedini, on se izd-vajao svojim razumevanjem istorijskog vre-mena i saznanjem da je Srbija u sukobu satim vremenom. Bio je fasciniran revolu-cionarnim promenama u svetu: epohalnadostignu}a u nauci i tehnici; kraj hladnograta, koji je on smatrao tre}im svetskimratom; slom ideologija kao integrativnog

11

POLI

TI^K

I ESE

J

~inioca. I posebno, evropska integracija,kao duh vremena. To nije posledica samonjegovog revolucionarnog temperamenta,ve} i retkog spoja teorijskog i politi~kogdara. Kako je i za{to Srbija do{la u raskoraksa ovim vremenom i mo`e li, sa zaka{njen-jem, da uspostavi korak? Jednostavne, anaro~ito ne popularne odgovore na ova pi-tanja Zoran \in|i} nije davao. Oni bi biline samo ispod nivoa njegove politi~ke in-teligencije, ve} i njegove odgovornosti uopoziciji, a pogotovo na VLASTI. On jeu~inio sve da, kako je govorio, "vidi le|a"Slobodanu Milo{evi}u, ali je znao da na-jte`e tek dolazi i bio je nemilosrdan uobja{njenju za{to je to tako: "Smatram dami nismo bili takvi kakvi smo bili, ne bi biloni Milo{evi}a... nije on s Marsa pao. On jekao Hitler u Nema~koj posledica slabogdru{tva." Personalni izraz, kako bi Hajekrekao, "saveza antikapitalisti~kih siladesnice i levice" protiv svega {to je liberal-no, odnosno zapadno.

* * *

Za Zorana \in|i}a je bilo nesporno dase Srbija sa Slobodanom Milo{evi}emnaj`ilavije suprotstavila duhu vremena. Ali,obja{njenje za to on nije nalazio u li~nos-ti Slobodana Milo{evi}a ve} u istorijskimokolnostima koje su ga proizvele. Uo~ava-ju}i bitne karakteristike istorije Srbije od1804. do 2000. godine, Zoran \in|i} jepokazao da je prema toj istoriji, kao retko

ko, ne samo u njegovoj generaciji, us-postavio krajnje racionalan odnos.

Prisustvo elemenata i Zapada i Orijentamanifestovalo se u istoriji Srbije kroz sukobmoderne i antimoderne tendencije kojinikad nije prevladan. Prioritet je uvek imaladr`ava, a ne dru{tvo: "U poslednjih sto go-dina stalno se bavimo dr`avnim prob-lemima, a ispod povr{ine imamo zastare-lo, arhai~no dru{tvo, arhai~ne institucije."To je izraz mentaliteta koji karakteri{u:"sumnji~avost prema svemu {to je novo inepoznato, sklonost prema izolacionizmu"i neprestano u~vr{}ivanje ose}anjaugro`enosti. Ovo poslednje postalo je "in-strument vladavine". Jer, "ako smo zaistaugro`eni sa svih strana, onda nema refor-mi, ni demokratije, nego samo ~vrsta rukai goli opstanak". To diktira prioritete urazvoju zemlje, formira kriterije i us-postavlja vrednosti.

Te{ko }e se u politi~koj istoriji Srbijena}i jo{ neko ko se tako i toliko, kao Zoran\in|i}, bavio mentalitetom, kolektivnimpona{anjem srpskog naroda. Ali, bez togaon ne bi shvatio da "i unutra{nje podele, inedostatak istinskog gra|anstva i ra{irenosiroma{tvo i slabe institucije, i sklonostpopulizmu" nisu samo nasle|e koje je Srbijiostavio Slobodan Milo{evi}, ve} karakter-istike njene istorije u poslednja dva veka.To mu je saznanje pomoglo da kao svojglavni zadatak vidi polarizovanje mental-iteta, tako {to }e formulisati "novu poli-

ti~ku koncepciju", koja ne}e biti ideolo{ka.Stvaranje alternative, strategije razvo-

ja, "programske koncepcije" kao racionalnepolitike, a ne kao ideologije, nai{lo je nabrojne prepreke. Pre svega, takva koncep-cija nema onu "emocionalnu privla~nost"koju ima socijalna i nacionalna ideologi-ja. Osim toga, ona podrazumeva zamenuprioriteta - "od nacije i dr`ave ka privre-di". U privredi su, me|utim, rezultatimerljivi odmah, a u nacionalnoj i dr`avnojpolitici nisu: "nacionalni ratovi imaju toobele`je da je mo`da neka bitka izgublje-na, ali da je dobijeno istorijsko pravo".Najzad, novi model integracije - ne na-cionalna dr`ava, ve} evropska integracija.To jeste promena istorijskog smera koja jenajsna`nije upori{te i imala u ovom posled-njem.

Posle skupo pla}enog zaka{njenja, Srbijaje, nakon uklanjanja Slobodana Milo{evi}a,dobila {ansu kakvu nije imala u svojoj is-toriji: Evropa je stala iza Srbije. To je, poZoranu \in|i}u, i bio revolucionarnismisao 5. oktobra 2000. godine. On je sma-trao: sad ili nikad - "s obzirom na stepenna{eg zaostajanja, nas mogu izvu}i samovelike i brze promene, tj. promene kojimase menjaju navike, stil `ivota, mentalitet,a ne samo zakoni i plate". Imao jerazumevanja za velika o~ekivanja, ali je kao~ovek ideje, nezainteresovan za li~nu pop-ularnost, saop{tavao neprijatne istine, iupozoravao da napu{tanje istorijskog smerakoji je Srbiju doveo u "stanje truljenja idekadencije" podrazumeva "veliki napor,veliku disciplinu i izuzetnu volju". Bez togaproces samorazaranja se ne}e mo}i zaus-taviti.

Na putu ka evropskoj Srbiji kao cilju,Zoran \in|i} je bio i suvi{e realan da ne bira~unao sa {irokim savezom politi~kih sna-ga u Srbiji. Ali je upravo u interesu toga cil-ja jasno odredio polje na kome nije mogu}kompromis. "Ako je to fasciniranostpro{lo{}u i stalan poku{aj da se pliva nizstruju, kada je re~ o ratnim zlo~inima,nezaposlenosti ili restrukturiranju dr`avnihpreduze}a, to nije ne{to gde ja mogu dapravim kompromis." Na ta dva klju~na pi-tanja iskristalisao se kriterij za razlikovanjesnaga diskontinuiteta od snaga kontinu-iteta, evropske Srbije kao sadr`aja od evropskeSrbije kao floskule. Bez tog kriterija u Srbijinije mogu}a alternativa. Sve dok se kristal-izacija alternative, koja je brutalno zaus-tavljena ubistvom Zorana \in|i}a, budesmatrala ~iniocem unutra{nje nestabil-nosti, Srbija ne}e mo}i da uhvati korak saevropskom integracijom koja jeste duh vre-mena. Ne treba me{ati uzrok i posledice.

12

POLI

TI^K

I ESE

J

Po{tovani,Najiskrenije Vas molim da se ja~inom Va{eg autoriteta u javnom �ivotu,potru-dite da se ispravi jedna velika nepravda prema pokojnom Premijeru,dr.ZoranuÐinði}u. Evo o ~emu se radi. U no}i nakon ubistva Premijera grupa entuzijasta je u prostorijama Demokratskestranke zapo~ela izradu i postavku sajta o informacijama vezanim za �ivot irad dr.Zorana \in|i}a. Sajt http://www.zorandjindjic.org je ve} 18.marta 2003.godine postavljen i na njemu je niz informacija koje su za taj period bile jakozanimljive te je sajt postao jako pose}en za veoma kratko vreme. Glavni problem je u tome {to se od prvobitne postavke sajta do dana{njeg dananijedno slovo nije dodalo ve} je taj sajt prepu{ten i samim tim dobio epitetzapu{tenog. Nisam jedini koji smatram da je i posle toliko vremena od ubistva Premijeraostalo mnogo ljudi koji su zainteresovani da saznaju {to vi{e o svemu {to seti~e �ivota, rada i obrazovanja samog Pokojnika.U tom smislu Vas najljudski-je molim da poku{ate da istra�ite ko je i kako dozvolio da jedna takva Li~nostkao {to je g.\in|i} do�ivi da se za Njegovo predstavljanje na internetu vi{eniko ne brine. Ina~e ja sam bar 5 puta zvao centralu DS,beogradske lokalneodbore,razgovarao o tome sa g. Vlahovi}em, kontaktirao neke medije ali dodanas mi niko ni{ta nije odgovorio. U nadi da }ete u~initi ne{to u cilju pokretanja tog pitanja sa mrtve ta~ke {al-jem Vam jedan veliki pozdrav sa �eljom da imate puno zdravlja, sre}e i uspe-ha kako na polju rada tako i u privatnom �ivotu. Iskreno i od srca,Du{an Ostoji} (elektronskom po{tom)

]utanje o zlo~inu u Srebrenici najprijeje, istina stidljivo i tiho, prekinuo ak-

tuelni premijer Srpske Dragan Mikerevi}.On je bio odlu~an u namjeri da se vlasti RSnapokon suo~e sa Srebrenicom. U prvimah niko od zvani~nika RS nije ga glasnopodr`ao. Po{to je objelodanjen izvje{tajKomisije za Srebrenicu oglasio se i pred-sjednik Srpske Dragan ^avi}, ozna~iv{izlo~in u Srebrenici "crnom stranom srpskeistorije". Njegovo obra}anje javnostipovodom izvje{taja Komisije za istinu oSrebrenici podijelilo je ovda{nju javnosti proizvelo dosta kontroverzne stavove.Neki od politi~ara, me|u njima nezavisnisocijaldemokrata Nikola [piri}, ina~e za-mjenik predsjedavaju}eg Predstavni~kogdoma BH parlamenta, su zatra`ili da "vlastiobjasne za{to se istina krila 12 godina iza{to nikog dosad nisu uhapsili". Neki odnjih su i dalje ostali vjerni relativiziranjuzlo~ina i davanju odgovora na pitanja ozlo~inima sopstvene strane upitom ozlo~inima nad njom. Tako Sini{a \or|evi},savjetnik u Kabinetu predsjednika PDP(Partije demokratskog progresa MladenaIvani}a) ka`e da niko "nema razlog da nevjeruje u vjerodostojnost izvje{tajaKomisije o doga|ajima u i oko Srebrenice,ali je upitno za{to se }uti o zlo~inima u ci-jeloj BiH". S nekih strana ^avi}u suupu}ene zamjerke i postavljeno pitanjeotkud mu pravo Srebrenicu ozna~iti"crnom stranom srpske istorije".Istovremeno se njego istup "opravdava"strahom od gubitka fotelje, koji je "i doveodo ovakve njegove reakcije".

Za ^avi}a su saznanja koja objavljujeizvje{taj Komisije za Srebrenicu "{okant-no suo~avanje sa tragi~nom istinom o ljud-

skom stradanju velikih razmjera". On jedalje dodao da ne zna da li }e "srodnicimapostradalih Bo{njaka koji su `rtve ratnihzlodjela po~injenih od strane Srba, nje-govo obra}anje zna~iti olak{anje", ali on"razumije i saosje}a bol onih koji jo{ tra`esvoje najbli`e".

Dio istine o Srebrenici sam ^avi} oci-jenio je nepotpunim, ali i kao takva ona jeipak "zastra{uju}a". "U posljednjih devetgodina o srebreni~kim tragi~nim doga|aji-ma govorio je cijeli svijet, ti doga|aji postalisu planetarni sinonim stradanja i zlo~inana kraju XX vijeka, polari{u}i u~esnike na`rtve Bo{njake - muslimane i po~inioce -Srbe", istakao je ^avi} po objavljivanjuizvje{taja o doga|ajima u Srebrenici u julu1995. Za to vrijeme se, dodao je on "u srp-skoj javnosti, godinama nakon jula i av-gusta 1995. godine, stradanje Bo{njaka uSrebrenici u pravilu do`ivljavano kaopreuveli~ana manipulacija brojem `rtavai kao metod pritiska na RS i njen institu-cionalni status". Srpsko institucionalno}utanje svih ovih proteklih godina, pod-grijavalo je stvaranje stereotipa, jer se upravilu }utanje razumije kao priznanje.Zadnji zvani~ni izvje{taj Vlade MladenaIvani}a spominje sramnu brojku od 1600stradalih Bo{njaka u Srebrenici.

Komisija je otkrila 32 masovne grob-nice za koje se vjeruje da kriju tijela vi{ehiljada ubijenih Bo{njaka, a sve informa-cije o tome dali su isklju~ivo izvori iz RS,prvenstveno organi Vlade RS i svjedoci naterenu. Najprije je bilo te{ko na}i Srbe~lanove Komisije koji bi radili na otkri-vanju istine o Srebrenici u julu 1995. go-dine, jer su "bili svjesni istorijske odgov-ornosti pred vlastitim narodom zbog is-

trage koja treba da utvrdi ulogu Srba ustradanju Bo{njaka".

Komisija je utvrdila da je "likvidiranovi{e hiljada Bo{njaka, na na~in koji pred-stavlja te{ka kr{enja me|unarodnog hu-manitarnog prava, te da je izvr{ilac, poredostalog, preduzeo mjere prikrivanja zlo~inapremje{tanjem tijela".

"Javnost Republike Srpske rezultaterada Komisije prezentirane u ovomIzvje{taju mora posmatrati u svjetlu ne-davne izjave Predsjednika RepublikeSrpske. Prihvatanje i suo~avanje sa ~in-jenicom da su neki pripadnici srpskognaroda po~inili zlo~in u Srebrenici u julu1995. godine mo`e povoljno uticati nakreiranje uslova za istra`ivanje svih drugihzlo~ina po~injenih na prostorima Bosnei Hercegovine i ka`njavanje po~inilaca",zaklju~uje se u ovom Izvje{taju.

Mjesec dana kasnije, povodom obil-je`avanja dana srebreni~ke tragedije, pre-mijer Mikerevi} ne smatra da se uSrebrenici dogodio "genocid", kako gaobilje`ava druga strana BiH, ve} zlo~in.Iako je Komisija obavila veliki zadatak idoprinijela prekidanju institucionalne}utnje u Srpskoj o Srebrenici, te{ko da }emo}i obaviti i drugi joj povjereni zadatakdo isteka mandata - utvrditi spisak nestal-ih lica u Srebrenici, tako da }e zatra`iti odVlade RS da to uradi neka druga organi-zacija ili institucija. U prvom izvje{tajuKomisije zamjereno joj je {to se ne "navodeimena zlo~inaca i ta~an broj `rtava".

I dok se ve}ina Hrvata i Bo{njakaoptu`enih za ratne zlo~ine u BiH dobro-voljno predala Ha{kom sudu ili im se sudiu zemlji, 18 optu`enih Srba ni deset god-ina kasnije nije izvedeno pred sud pravde,i unato~ "ozbiljnom operativnom radupolicije RS na terenu". Jedini u~injeni po-mak za devet godina jeste ovo prekidanjeinstitucionalne {utnje o sopstvenomzlo~inu, za koji se sve do sada tvrdilo da gagotovo nije ni bilo, ili {to je jo{ gore, nalazi-lo se opravdanje za zlo~in u ~injenici da suga i drugi ~inili. Za 60 odsto ispitanihgra|ana Republike Srpske u nedavnoj an-keti jedne ozbiljne marketin{ke agencije,Radovan Karad`i} je jo{ uvijek na pi-jedestalu heroja. Zbog nesaradnje saHa{kim tribunalom nedavno su ka`njena59 funkcionera u Republici Srpskoj."Hrabar iskorak" u~inio je Dragan ^avi},ali otvorenim ostaje pitanje koliko }e po-jedincima, gra|anima i dru{tvu u cjelinitrebati da se "zrelo i odgovorno" suo~e sasopstvenim zlom. Jer tad }e u svakomslu~aju biti lak{e a i opravdano pitati zazlo~ine i zla onih drugih.

13

TERE

T ZL

O^IN

A

Zastra{uju}asrebreni~ka istinapi{e: Tanja Topi}

Jedini u~injeni pomak za devet godina jeste ovo prekidanje institucionalne{utnje o sopstvenom zlo~inu, za koji se sve do sada tvrdilo da ga gotovonije ni bilo ili {to je jo{ gore nalazilo se opravdanje za zlo~in u ~injenicida su ga i drugi ~inili

Sudbina Bo{njaka u i okoSrebrenice od 10. do 19. jula

1995. godine

Oru`ane snage RS (vojska i policija) 6.jula 1995. godine zapo~ele su napad naSrebrenicu, za{ti}enu zonu UN, koja je poRezoluciji Savjeta bezbjednosti UN (br.819), od 16. aprila 1993, a po Sporazumuod 17. aprila i 8. maja iste godine demili-tarizovana, {to nikada nije sprovedeno.

Do ve~eri 9. jula Vojska RS (VRS) je pro-drla ~etiri kilometra u dubinu enklave,zaustaviv{i se samo kilometar od gradaSrebrenice. Ujutro, 10. jula situacija usamoj Srebrenici je bila napeta. Stanovnicisu preplavili ulice grada i po~eli bje`atiprema Poto~arima, g|e se nalazila bazaUjedinjenih nacija. Pukovnik Karemansje tra`io hitnu vazdu{nu podr{ku NATO.Avioni NATO 11. jula 1995. poku{ali subombardovati artiljerijske polo`aje VRSiznad Srebrenice. Vazdu{na podr{ka NATOje obustavljena nakon {to je VRS zaprijetilada }e pobiti holandske vojnike koji su senalazili u "zarobljeni{tvu VRS" i da }e gra-natirati bazu Ujedinjenih nacija u Poto~ari-ma, kao i okolna podru~ja, g|e je pobjeg-lo 20.000-30.000 civila.

VRS je 11. jula 1995. godine zauzelaSrebrenicu. Kasno poslije podne generaliRatko Mladi}, Radislav Krsti} i drugi ofi-ciri pro{etali su praznim ulicamaSrebrenice, a veliki broj (na hiljade) izb-jeglih kretao se prema Poto~arima, tra`e}ispas kod holandskog bataljona.

a) U Poto~arima

Suo~eno sa ~injenicom padaSrebrenice, civilno stanovni{tvo je pob-jeglo u mjesto Poto~are, udaljeno oko 5 km.sjeverozapadno od grada, da bi tu na{loo~ekivanu za{titu u bazi Ujedinjenih naci-ja. Do ve~eri 11. jula 1995. godine okupi-lo se od 20.000 do 25.000 izbjeglih,ve}inom `ena, djece, staraca i vojno nes-posobnih. Nekoliko hiljada u{lo je u bazuUjedinjenih nacija kroz ulaz koji im jeotvoren prosijecanjem ograde na stranimanje uo~ljivoj za pripadnike VRS i man-je izlo`enoj borbenim dejstvima, dok suse ostali zadr`ali oko baze - u halama fab-rika i poljima. U masi izbjeglih u samojbazi bilo je najmanje 300, a izvan bazeizme|u 600 i 900 "vojno sposobnih"mu{karaca. Niko od njih nije imao oru`je.Tako se na malom prostoru okupio velikibroj izbjeglih. Uslovi su bili u`asni zbogvru}ine, nedostatka vode, hrane i lijeko-va. Bili su tijesno zbijeni, gladni, `edni,

14

TERE

T ZL

O^IN

A

Istorijat KomisijeOvu komisiju osnovala je Vlada RS kao privremeno radno tijelo na sjednici, 15.decembra2003. Komisija je trebalo da djeluje na na~in transparentan za {iru javnost, te da sa punimovla{}enjima preduzima "sve istra`ne i druge radnje u cilju utvr|ivanja pune istine o doga|aji-ma u i oko Srebrenice u vremenu od 10. do 19. jula 1995, a radi ostvarivanja trajnog mirai izgradnje povjerenja u Bosni i Hercegovini". U Odluci nalo`eno je Ministarstvu pravdeRepublike Srpske, Ministarstvu unutra{njih poslova Republike Srpske, Ministarstvu odbraneRepublike Srpske, OBS, General{tabu Vojske Republike Srpske i Republi~kom sekretari-jatu za odnose sa Me|unarodnim krivi~nim sudom u Hagu da "u potpunosti podr`e radKomisije"; u posebnom odjeljku, Ministarstvo pravde RS zadu`eno je za organizovanje iizvr{avanje administrativnih poslova, a MUP RS, za obezbje|enje sredstava logistike zapotrebe rada Komisije. Mandat Komisije traje {est mjeseci od dana konstituisanja.25.12.2003., Vlada RS imenovala je ~lanove Komisije: Marko Arsovi}, predsjednik, MilanBogdani}, Milorad Ivo{evi}, \or|e Stojakovi}, Gojko Vukoti}, Gordon Bejkon, Smail ^eki}.Bejkona i ^eki}a nominovao je visoki predstavnik za BiH (Bejkona kao predstavnika Me|unar-odne zajednice, a ^eki}a kao predstavnika zajednice pre`ivjelih). Ured Visokog predstavnika(OHR) i Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu (ICTY) su dobili status posmatra~a. Dvadesetogaprila iz Komisije se povukao dotada{nji predsjednik Marko Arsovi} . Za predsjednika Komsijeimenovan je Milan Bogdani}, tada{nji ~lan Komisije.Dono{enje Odluke o formiranju Komisije bilo je motivisano obavezom RS da odgovori naOdluku Doma za ljudska prava BiH, s po~etka marta pro{le godine. Odluka Doma odnosise na 49 prijava koje su podnijeli najbli`i ro|aci lica nestalih u doga|ajima u i oko Srebreniceod 10. do 19. jula 1995. i o ~ijoj sudbini do danas nemaju pouzdanih saznanja. Prijave supodnesene protiv RS i predstavljaju "dio grupe od oko 1.800 sli~nih prijava koje su trenut-no u postupku pred Domom - sve one se odnose na doga|aje u Srebrenici". Dom je nare-dio RS da "po hitnom postupku" objavi sve informacije koje posjeduje, "a koje se odnosena sudbinu i mjesta gdje se nalaze nestali...", otkrije "sve informacije... koje se odnose nalokacije pojedina~nih, masovnih, primarnih i sekundarnih grobnica `rtava doga|aja uSrebrenici koje nisu ranije objelodanjene" i, pored ostalog, "sprovede potpunu, svrsishod-nu, temeljnu i detaljnu istragu o doga|ajima koji su doveli do utvr|enih kr{enja ljudskihprava, kako bi... ~lanovi porodica i javnost saznali za ulogu RS u masakru u Srebrenici jula1995, za njene kasnije poku{aje da prikrije ove ~injenice, te za sudbinu i mjesto gdje senalaze lica nestala u Srebrenici u julu 1995." Visoki predstavnik u BiH Pedy E{daun u pis-mu predsjedniku RS Draganu ^avi}u i premijeru RS Draganu Mikerevi}u krajem pro{le go-dine istakao je "va`nost rada Komisije", podr`ao stavove Doma za ljudska prava i ~injenicuda se Komisija mora rukovoditi "dovoljnim fondovima, potpunim pristupom svim relevant-nim dokumentima" i svjedocima. Dom za ljudska prava za BiH i OHR ocijenili su kao nezado-voljavaju}e ranije izvje{taje Vlade RS u odnosu na Odluku Doma od 3. marta 2003.Najva`nija pitanja o kojima je Komisija trebalo da prikupi odgovaraju}u ~injeni~nu gra|ujesu: ispitati navedene zlo~ine, kolikog su obima, ko ih je naredio i izvr{io. Izme|u ostalog,potrebne informacije trebalo je prikupiti o raznim pitanjima vezanim za navedene doga|aje:zauzimanje Srebrenice, poku{aj evakuacije stanovni{tva, humanitarna kriza, stanje u Poto~ari-ma, situacija u mje{ovitoj koloni, otkrivanje sudbine i mjesta nestalih lica, otkrivanje infor-macija o novim lokacijama pojedina~nih i masovnih grobnica, identifikacija `rtava. Jedanod prioriteta rada Komisije je izrada {to je mogu}e ta~nijeg spiska lica nestalih tokom doga|ajau Srebrenici od 10. do 19. jula 1995, sa akcentom na utvr|ivanje sudbine lica navedenihu Odluci Doma za ljudska prava (po~etak marta 2003.) Komisija je sa aktivnostima po~elau februaru 2004. Komisija je ocijenila da se primarno mora baviti prikupljanjem saznanjao doga|ajima od involviranih organa i pojedinaca u RS. Dokumentacija na koju se Komisijamogla osloniti poti~e iz institucija sistema RS (Ministartsvo odbrane, G[ VRS, komandePrvog i Petog korpusa VRS, nadle`ni odsjeci MO RS, MUP RS i nadle`ni CJB MUP RS). Usjedi{tte Komisije dopremljena je i izvjesna dokumentacija Ministarstva odbrane FBiH.Dokumentacija kojom je Komisija raspolagala uglavnom poti~e od institucija RS, dijelom iod nekih institucija Federacije BiH. "I pored veoma zna~ajnih rezultata, posebno u otkri-vanju do sada nepoznatih grobnica i utvr|ivanju broja i identiteta `rtava, redefinisani man-dat Komisije kao i kratak vremenski rok odredili su obim i rezultate njenog rada. Kompleksnanau~na valorizacija predmetnih doga|aja, posebno istorijsko-pravna, ostaje imperativ. RadKomisije istorijski je ~in i kao takav podlije`e sudu istorije. Formiranje Komisije i njen raddokaz su zrelosti srpskog naroda i RS, suo~avanja sa sobom, istorijom i Drugim", zaklju~ujese u Izvje{taju Komisije.

uspani~eni i prestravljeni.Svjesni realnosti, izbjegli u Poto~arima

javno su uve~e 11. jula zahtijevali od pri-padnika Holandskog bataljona da iza|u iz"ovog pakla". Obavije{ten je o tome ipukovnik Karemans, a preko njega, na sas-tancima u hotelu "Fontana", i komandantGlavnog {taba Vojske Republike Srpske gen-eral Ratko Mladi}.

Na drugom sastanku, odr`anom istogdana u 23,00 ~asa u istom hotelu, pukovnikKaremans obavijestio je generala Mladi}ai ostale prisutne (oficire Glavnog {taba VRSi predstavnika izbjeglih civila NesibaMand`i}a) o okupljenoj masi i humani-tarnoj krizi koja prijeti izbjeglim u Poto~ari-ma. Tom prilikom general Mladi} je rekaoda Bo{njaci treba sami da odlu~e ho}e liostati u enklavi ili `ele oti}i (i kamo), a da}e provjeriti da li se me|u "vojno sposob-nim" mu{karcima u Poto~arima nalaze rat-ni zlo~inci. Izri~ito je zahtijevao da pri-padnici 28. divizije Armije BiH iz enklaveSrebrenica polo`e oru`je. OficiriHolandskog bataljona, ne znaju}i u timtrenucima gdje se nalaze ove snage, o tomesu obavijestili generala Mladi}a na tre}emsastanku, odr`anom 12. jula u 10,00 ~aso-va u navedenom hotelu u Bratuncu, uz kon-stataciju da nisu uspjeli stupiti u kontakt spripadnicima 28. divizije Armije BiH. Naovom, tre}em sastanku bila su prisutna itri predstavnika izbjeglih (Nesib Mand`i},]amila Osmanovi} i Ibrahim Nuhanovi}).I pored datog obavje{tenja i istovjetnogobja{njenja predstavnika izbjeglih (da neznaju gdje se nalazi 28. divizija i da sa njen-im pripadnicima nisu stupili u kontakt),general Mladi} je ponovio svoj zahtjev zarazoru`anje uz obe}anje da }e obezbijedi-ti prevoz svih civila iz enklave Srebrenica,s tim da }e prethodno izdvojiti mu{karceod 17 do 70 godina radi provjere njihovogeventualnog u~e{}a u ranijim ratnimzlo~inima.

Predstavnici me|unarodnih humani-tarnih organizacija iz Srebrenice uputili su12. jula 1995. godine svojim centralamaizvje{taj u kome navode da je humanitar-na situacija u jutarnjim ~asovima toga dana"gora nego ikada dosada", da nedostajuhrana, lijekovi i odje}a, da se, po njihovojprocjeni, oko 30.000 lica nalazi u i oko bazeHolandskog bataljona, dok se oko 8.000ljudi poku{ava probiti iz Gornjih Poto~arado baze UNPROFOR. Izri~ito je navedenoda se me|u okupljenim stanovni{tvom nenalazi nijedan naoru`ani vojnik ArmijeBosne i Hercegovine.

U ranim jutarnjim ~asovima (od 6 do 7~asova) 12. jula u bazu Ujedinjenih nacija

u Poto~arima u{le su specijalne jediniceMinistarstva unutra{njih poslova RS (~etaspecijalne policije za antiteroristi~ka de-jstva sa Jahorine, Prva ~eta posebne je-dinice policije Centra javne bezbjednostiZvornik, dijelovi Drugog specijalnog odre-da iz [ekovi}a i jedinica sa psima izSarajeva), dijelovi Bratuna~ke brigade i je-dinice vojne policije Bratuna~ke brigadeVojske Republike Srpske, radi "odr`avan-ja reda", pronala`enja i izdvajanja "vojnosposobnih" mu{karaca u skladu sa us-menom naredbom generala Ratka Mladi}asa sastanka u hotelu "Fontana" u Bratuncu11/12. jula, kada je, uz ostalo, dogovorenai evakuacija izbjeglih civila iz Poto~ara nateritoriju pod kontrolom Armije BiH upravcu Tuzle uz naredno odvajanje "vojnosposobnih" mu{karaca.

Izdvajanje je unijelo dodatni strah,neizvjesnost i uznemirenost. Zapravo,dovelo je do traumatskog stanja zbog pris-ustva navedenih jedinica, njihovih radnjii pona{anja kao i zbog prisustva jakih sna-ga VRS oko kruga baze Holandskogbataljona.

Tako se prije podne 12. jula situacija uPoto~arima pogor{avala. Tada se, u pratnjivisokih oficira Glavnog {taba i televizijskihekipa, pojavio general Ratko Mladi}, kojije, na prvi pogled, pru`io izvjesnu naduokupljenom narodu (dijelio djeci slatki{e;taj dan je dijeljen i hljeb), obe}avaju}i da}e izbjegli biti prevezeni tamo gdje `ele.

Te{ki uslovi u Poto~arima 12. jula, postalisu jo{ gori zbog terora, vrije|anja i zlostavl-janja prilikom razdvajanja "vojno sposob-nih" mu{karaca i sporadi~nih ubistava izaFabrike cinka, kod potoka i iza "bijele ku}e".Kako je prolazio dan, ionako te{ki uslovipostali su jo{ te`i i za izbjegle i pripadnikeHolandskog bataljona. Teror se pove}ao utoku no}i. Vojnici su izvla~ili i odvodili ljudeiz gomile. ^uli su se krici, zapomaganja,jauci i plotuni. Tokom no}i i rano idu}egjutra pro{irile su se pri~e o silovanju iubistvima, pa je masu zahvatao sve ve}istrah. Pojedini izbjegli vidjeli su zlostavl-janja, silovanja i ubijanja, a neki su nai{lina ubijene. Nekoliko civila izvr{ilo jesamoubistvo vje{anjem.

Me|u izbjeglim su vladali strah, pani-ka i ogor~enje, ~ekali su da {to prije, bilo~im i bilo kako, pobjegnu iz ovog mjesta.Isto raspolo`enje vladalo je i me|u pri-padnicima Holandskog bataljona UN. Ranoujutro 12. jula 1995. godine komandaDrinskog korpusa naredila je svim svojimjedinicima i Ministarstvu odbrane mobi-lizaciju svih prevoznih sredstava i okupl-janje na fudbalskom stadionu u Bratuncu

istog dana do 16.30 ~asova.Oko podne 12. jula po~eli su da pristi`u

u Poto~are autobusi i kamioni za prevoz`ena, djece i staraca u pravcu Tuzle. Izbjeglisu odmah nagrnuli da se ukrcaju, iakove}ina nije ni znala kuda ide. Dolazak ve-likog broja autobusa i kamiona u Poto~arebio je prema utvr|enom planu Glavnog{taba VRS. Ukrcavanje u autobuse izvr{enoje u prisustvu i pod kontrolom pripadnikaspecijalnih jedinica policije i VojskeRepublike Srpske i uz pomo} pripadnikaHolandskog bataljona. U toku danaevakuisano je oko 8.500 lica na teritorijupod kontrolom ABiH. Evakuacija je obus-tavljena u toku no}i, a nastavljena u ju-tarnjim ~asovima 13. jula 1995. godine.

Komandant Glavnog {taba VRS, izvjes-tan broj oficira ovog {taba, komandeDrinskog korpusa i predstavnik Bratuna~kebrigade vi|ani su 12. i 13. jula u baziHolandskog bataljona u Poto~arima.

Prilikom prevoza autobusi i kamioni bilisu pretrpani, a vrijeme neizdr`ivo vru}e.Prvi konvoj vozila pratili su pripadniciHolandskog bataljona i usput, do Ti{}e, nijebilo razdvajanja "vojno sposobnih"mu{karaca. Kasnije su pripadnici VojskeRepublike Srpske sprije~ili ovu pratnju, uznasilno oduzimanje vozila, pa je u nastavkuevakuacije, na razli~itim mjestima, anaj~e{}e u Ti{}i, vr{eno razdvajanje. Nakonstizanja u Ti{}u izbjegli su nastavili pje{keprema Kladnju, nekoliko kilometara kroz"ni~iju zemlju", izme|u srpskih ibo{nja~kih linija. Potpuna evakuacija izb-jeglih Bo{njaka civila iz Poto~ara i real-izacija dogovora od 11. i 12. jula, zavr{enaje 13. jula do 20 ~asova.

Na aerodrom u Dubravama smjestilo seoko 22.000 ovih izbjeglih lica dok se vi{ehiljada smjestilo na druga mjesta i kod rod-bine i prijatelja.

Strah i haoti~no stanje u enklavi uop{tei Poto~arima, posebno uz pomenute okol-nosti, uvjetovali su masovno bje`anjecivilnog stanovni{tva iz "za{ti}ene zone"Srebrenica, {to je, ina~e bila, karakter-isti~na pojava mnogih ranijih doga|anja iosvajanja teritorija.

Najdramati~nije je bilo 12. i 13. jula uPoto~arima, gdje je do{lo do sistematskograzdvajanja "vojno sposobnih" mu{kara-ca od porodica. Ono je otpo~elo od jutra 12.jula, nakon ulaska navedenih jedinica poli-cije i VRS. Izdvojeni su dr`ani na zasebn-im mjestima (ispred Fabrike cinka i u "bi-jeloj ku}i"). Bolna je ~injenica da je me|unjima bilo dosta vojno nesposobnih i mal-oljetnika. Razdvajanje je nastavljeno i zavrijeme ukrcavanja u vozila i u toku

15

TERE

T ZL

O^IN

A

evakuacije.Razdvojeni su prethodno, u Poto~ari-

ma, morali ostaviti sve svoje stvari ispred"bijele ku}e", a potom su dr`ani u krajnjenepovoljnim uslovima.

U blizini "bijele ku}e", iza zgrade"Transporta" i u blizini potoka u naveden-im danima vr{ena su sporadi~na ubijanja,u {ta su se uvjerili pripadnici Holandskogbataljona UN, o ~emu su obavijestilipukovnika Jozefa Kingorija, vojnog pos-matra~a UN za podru~je Srebrenice. ^uoje pucnje i poku{ao ispitati {ta se doga|a,ali su ga u tome sprije~ili pripadnici VRS,o ~emu su svjedo~ili u Ha{kom tribunalupripadnici ovih snaga.

Razdvojeni "vojno sposobni" Bo{njaciu Poto~arima (njih najmanje 1.000)odvezeni su iz Poto~ara na druga mjesta

zato~enja u Bratuncu, 12. i 13. jula, gdje sudovo|eni i zarobljenici iz mje{ovite koloneu {umi, a odatle na mjesta pogubljenja. Izanjih ostala je velika gomila li~nih stvari idokumenata koji su spaljeni kasno uve~e13. jula 1995. godine, pa pri~e o provjeri itra`enju ratnih zlo~inaca gube smisao.

Me|unarodni komitet Crvenog krsta izbaze u Poto~arima 16. jula evakuisao je 87ranjenika u Bratunac, g|e je tako|e izvr{enoizdvajanje "vojno sposobnih". Izdvojenasu 23 ranjenika, koji su potom postali rat-ni zarobljenici. Odatle su odvedeni i nji-hova sudbina postala je neizvjesna.

b) U mje{ovitoj koloni

Jedan broj stanovnika (izme|u 10.000i 15.000) nakon zauzimanja Srebrenice

okupio se u selima Jagli} i [u{njari, tra`e}ispas prema teritoriji pod kontrolom ArmijeRBiH. Oko tre}ine mu{karaca bili su vo-jnici iz 28. divizije Armije RBiH, iako svinisu bili naoru`ani. ^elo kolone ~inile sujedinice 28. divizije, nakon njih kretali suse civili, me|u kojima je bio manji broj`ena, djece i staraca pomije{anih sa vo-jnicima. Na za~elju kolone nalazio seSamostalni bataljon 28. divizije.

^elo kolone je 12. jula 1995. u 00.30krenulo iz [u{njara preko Jagli}a i Buljimaka Kameni~kom Brdu. U toku no}i je zbogslabe vidljivosti, straha od mina i panikedo{lo do prekida kolone i kretanje je bilozaustavljeno. Prekinuta kolona je ponovonastavila kretanje tek nakon svitanja.

VRS je iz raznih pravaca granatiralakolonu, koja je, prema propisima VRS, u

Povodom eventualnog postojanja odgov-ornosti za genocid na strani Slobodana

Milo{evi}a (pred Tribunalom u Hagu) i nastrani na{e dr`ave (pred Me|unarodnimsudom pravde), prof. Vojin Dimitrijevi} uprvom broju novog magazina Forum imaozbiljnih sumnji da ovakva odgovornosrtpostoji. On za to navodi tri razloga.

Prvi razlog: "Ha{ki tribunal je dosad odba-cio sve optu`be za genocid, izuzev u provste-penoj presudi protiv generala Krsti}a, koja nijekona~na." Ovom nepotpunom indukcijom sesugeri{e zaklju~ak da nikakvog genocida tunije ni bilo.

Naravno, u me|uvremenu je presudaprotiv generala Krsti}a postala pravos-na`na, a jedan jedini slu~aj krivi~ne osudeje dovoljan da, ovog puta ispravno, za-klju~imo da je postojanje genocidautvr|eno sudskom presudom.

Da li to uti~e na stav prof. Dimitrijevi}a?Ne znamo, nismo ~uli.

Drugi razlog: "Racionalni razlozi se svodena brigu da svi gra|ani Srbije i Crne Gore neplate za politiku biv{eg predsednika i njegovekamarile. Milo{evi}eva osuda za genocidmogla bi pasti na teret cele dr`ave, to je jedi-no krivi~no delo za koje mo`e biti odgovornadr`ava, ona ina~e krivi~no ne odgovara."

Da po|emo od kraja. Me|unarodni sudpravde nije krivi~ni sud i na{a dr`ava prednjim ne odgovara krivi~no. Dr`ava nika-da ne odgovara za krivi~na dela, pa ni na

tom sudu, pa ni za genocid. Dr`ava odgo-vara za posledice krivi~nog dela koje su uvr{enju slu`be izvr{ili njeni izabrani or-gani, njena adminstracija, vojska, polici-ja itd. Dr`ava uvek i svuda odgovara za takveposledice, kao i za svaku drugu {tetu kojuu vr{enju slu`be pri~ine njeni organi (rec-imo, protivpravno li{enje slobode).

Prof. Dimitrijevi} to predstavlja kaoneki svojevrsni paradoks {to dr`ava odgo-vara za {tetu koju pri~ine njeni organi.

Ali, ustvari, prof. Dimitrijevi} `eli daka`e da nekako "nije lepo" da sada svipla}amo za grehe svoje dr`ave (njenih or-gana). [ta mi imamo s tim {ta radi na{predsednik ili na{i generali?!

Pa ne}e biti da je ba{ tako, pogotovo kadase zna da je taj predsednik akalamcijomizabran i potom ~etiri puta biran na (razn-im) predsedni~kim izborima, poslednjiput revolucionarne 2000. godine sa 2 mil-iona glasova. Da li se `eli re}i da su bira~ineodgovorni za svoj glas? Da je bira~kotelo neodgovorno? Ono se svakako neod-govorno pona{alo, ali odluka ve}ineobavezuje sve. [ta u tome ima "ira-cionalnog"?

Kada ovaj razlog progla{ava "racional-nim", prof Dimitrijevi} ustvari ho}e daka`e da je razumljivo {to je neprijatno sadapla}ati ceh. Me|utim, du`niku je to uvekneprijatno. On "racionalno" ne `eli da platidug. Ali, da li je to pravni razlog da mu sud

dug oprosti? Tre}i razlog: "Merila koja postavlja

Konvencija o genocidu su stroga. Ma kolikostra{no bilo masovno izvr{avanje zlo~ina, onone predstavlja genocid bez genocidne namere"potpunog ili delimi~nog uni{tenja jedne na-cionalne, etni~ke, rasne ili verske zajednice".Da bi se ona (namera - S.P.) utvrdila, potreb-no je na}i dokaz kakav je Nirnber{ki sud imaou vidu zapisnika (podvla~enje - S.P.) s kon-ferencije u Vanzeu, gde je vrh nacisti~keNema~ke re{io da pristupi brutalnom"kona~nom re{enju" jevrejskog pitanja."

Sti~e se utisak da prof. Dimitrijevi}, iz-gleda, misli da je tom nacisti~kom vrhu uNirnbergu su|eno za genocid, a da je tobilo mogu}e, jer je bio dovoljno neoprezanda svoje genocidne namere zapisni~ki kon-statuje. Ni{ta sli~no se nije dogodilo.

Nirnber{ki sud nije utvr|ivao nikakvugenocidnu nameru, jer za genocid nije nisudio, pa njegova praksa u tom pogledu nemo`e da predstavlja nikakav pravnipresedan. Naime, u doba Nirnber{kogprocesa takvo krivi~no delo nije ni posto-jalo. Sam pojam i njegova definicija datisu tek u Rezoluciji Generalne skup{tineUN na prvom zasedanju 11. decembra 1946,a Nirnber{ki proces je dovr{en 1. oktobra1946. god. Dakle, Nirnber{ki sud nijeutvr|ivao nikakavu genocidnu nameru, pasamim tim nije mogao ni trasiratimetodologiju kojom bi se takva namerautvr|ivala.

Po{to je (pogre{no) utvrdio da je zadokazivanje genocidne namere "potreb-no na}i zapisnik", prof, Dimitrijevi} naspodse}a da "jo{ nije na|en sli~an doku-ment koji bi se odnosio na politi~ku elituSRJ i njene saveznike i saradnike."

16

TERE

T ZL

O^IN

A

“Racionalni” otporpi{e: Sr|a Popovi}

Dakle, prema prof. Dimitrijevi}u bez"zapisnika" ili "sli~nog dokumenta" nemo`e se dokazati namera, a bez namerenema genocida, ergo ni Milo{evi}, ni SRJni za kakav genocid ne mogu biti odgov-orni. Quod erat demonstrandum!

Ostavimo sad po strani odgovornost SRJ,jer u postupku pred Me|unarodnim su-dom pravde, koji nije krivi~ni sud, va`edruga pravila dokazivanja koja zahtevajuni`i stepen izvesnosti, ograni~imo se nadokazivanje odgovornosti SlobodanaMilo{evi}a pred krivi~nim sudom.

Cela pri~a o tobo`njim nepremostivimte{ko}ama u dokazivanju namere je debe-lo mistifikovana. Te{ko je oteti se utiskuda se to ~ini samo zato {to se strahuje dase te namere ne doka`u, {to se to upravopri`eljkuje. (Naravno, iz "racionalnog"razloga!)

Naime, sudovi svuda, pa i kod nas,dnevno u stotinama slu~ajeva utvr|ujunamere po~inioca. Genocid nije nikakavposeban slu~aj koji zahteva utvr|ivanjenamere, kako se to `eli predstaviti. "Merilakoja postavlja Konvencija o genocidu su stro-ga", a "stroga" su zato {to zahtevaju da seutvrdi postojanje namere. Pa, podjednakosu "stroga" merila za sva ona krivi~na delakod kojih je potrebno utvrditi nameru.

Uzmimo mo`da najbanalnije od svihkrivilnih dela - kra|u. Kra|a se defini{ekao "oduzimanje tu|e pokretne stvari unameri da se njenim prisvajanjem prib-avi sebi ili drugom protivpravna imovin-ska korist". Dakle, mora se utvrditi "nam-era". Pa, je li to neki problem, pa zar to ne~ine sudovi stotinama hiljada slu~ajevasvakodnevno, bez ikakvog problema. ^aki kada lopov ne sastavi zapisnik ("ili sli~an

dokument") o nameri prisvajanja. Lopovvam je izvadio nov~anik iz d`epa i otr~aoniz ulicu. Kakva li mu je bila namera? Ujednoj sedmici pobijeno je sistematski7000 ljudi druge etni~ke pripadnosti.Kakve li su bile namere? Pla}ali ste vojskukoja to ~ini, slali joj oru`je i municiju,prikrivali u~inioce po delu. Kakve li su tobile namere? Kako ih "utvrditi" bez "za-pisnika"?

Ova i sli~na tobo`nja "zabirnutost" i va-jkanja nad "te{ko}ama Tu`ila{tva" prisut-na su od po~etka su|enja. Nema ni~egmisterioznog i nedoku~ivog u utvr|ivan-ju namera. Mi to svi ~inimo svakodnevnou li~nim kontaktima. U krivi~nom pos-tupku ~injenica postojanja namera dokazu-je se svim dokaznim sredstvima, o njoj sezaklju~uje sa stanovi{ta zdravog razuma inormalnog ljudskog iskustva, uzimaju}i uobzir sve okolnosti doga|aja (kao {to je,recimo, rana Karad`i}eva izjava da"Muslimana u Bosni ne}e biti" ili prirodaodnosa Slobodana Milo{evi}a i Karad`i}a,ili prikrivanje Mladi}a posle genocidnogmasakra u Srebrenici ili slanje naoru`anih"dobrovoljaca" u Bosnu, ili veze vojskeRepublike srpske sa Vojskom Jugoslavije,ili hap{enje dezertera iz Vojske RS ivra}anje u Bosnu i Hercegovinu itd.).

Jednom prilikom, ranije, bilo je re~i o"savetima" koje prof. Dimitrijevi} {aljeTu`ila{tvu Ha{kog tribunala, da ne insis-tira mnogo na izru~enjima, jer u Srbiji pre-ma tome "postoji otpor", pa joj se mo`edesiti da mi potpuno prekinemo saradnjuHa{kim tribunalom. Postavlja se pitanjeda li prof. Dimitrijevi} ovakvim svojim re-zonovanjima, ustvari, bar objektivno, nepodsti~e i sam takav otpor?

17

TERE

T ZL

O^IN

A

~emu su bili saglasni vojni vje{taci optu`bei odbrane u procesu protiv generala Krsti}a,"predstavljala legitimni vojni cilj".

Glavnina kolone je u popodnevnim sati-ma nastavila kretanje, pri ~emu je kasnijeprva grupa pre{la saobra}ajnicu Konjevi}Polje-Nova Kasaba. VRS je oko 18.00 ~aso-va ta~no locirala poziciju izbjeglih naKameni~kom Brdu (iznad sela Pobude),gdje je ve}i dio kolone uspio sti}i.

Kolona izbjeglih, predvo|ena op{tin-skim rukovodstvom sa ranjenicima u pred-njem dijelu, oko 20.00 ~asova je krenula ispu{tala se sa Kameni~kog Brda kaKrajinovi~kom potoku. Nakon {to je pre{losamo nekoliko desetina ljudi iz kolonepreko tog potoka, pojavili su se vojniciVojske Republike Srpske. Oni su dolazilikolskim putem iz pravca Kravice, kamion-

ima i oklopnim transporterima (me|u ko-jima je bilo i jedno vozilo bijele boje sa oz-nakama UNPROFOR, Bo{njaci su pozivanipreko razglasa da se predaju.)

U poslijepodnevnim i ranim ve~ernjim~asovima snage VRS i MUP zarobile su ve}ibroj ljudi sa za~elja kolone u rejonu RavniBuljim. VRS je koristila razne na~ine,uklju~uju}i i opremu Ujedinjenih nacija iCrvenog krsta, kako bi obmanula u~esnikekolone, uz obe}anje da }e im {tititi `ivote,zatim da }e biti preba~eni u Tuzlu i da imse garantuje bezbjednost, te da su UN-PROFOR i Crveni krst zadu`eni za njiho-vo prebacivanje za Tuzlu. Broj zarobljenihje 12. jula iznosio oko 1.000 osoba. Prilikomzarobljavanja VRS je od zarobljenih oduz-imala li~nu imovinu, a neke od njih i nalicu mjesta likvidirala. Jedinice Drinskog

korpusa su 12. jula preduzimale "sve mereu cilju spre~avanja iznena|enja,anga`ovanjem jedinica na izvr{enju za-datka KRIVAJA-95", planski izvr{avaju}isve borbene zadatke. Na procijenjenimpravcima jedinice Vojske i MUP RepublikeSrpske organizovale su "zasedna dejstva ucilju uni{tenja" pripadnika kolone koja jepoku{avala "proboj iz enklave prema Tuzli".Pripadnici kolone poku{avali su da seizvuku "sa `enama i djecom prema RavnomBuljimu i Konjevi} polju", gdje su nai{li"na minsko polje".

Na blokiranju i zarobljavanju izbjeglihiz Srebrenice, Republika Srpska jeanga`ovala i specijalne jedinice policije.Tako je u rejonu sela Bre`anci-Bok~in Potoku 15.55 ~asova bio blokiran ve}i broj izb-jeglih. U tim aktivnostima su, premanaredbi koju posjeduje Komisija, trebaloda u~estvuju i neke manje jedinice polici-je iz Republike Srpske Krajine i RepublikeSrbije. Me|utim, analizom cjelokupnedokumentacije ne dolazi se do pouzdanihdokaza o u~e{}u tih jedinica u doga|ajimau i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995.

Drugo mjesto zarobljavanja bilo je u re-jonu presijecanja kolone u podno`juKameni~kog Brda i zaseoka Krajinovi}i uselu Pobude (A/8, paragrafi 60-63; B/66-77).

Razbijene grupe iz kolone 13. jula 1995.u 01,00 ~as su nastavile kretanje premaputnoj komunikaciji Konjevi} Polje-NovaKasaba i uspjele pre}i put pred samo svi-tanje. Prelaz preko navedene komunikacijevatrom su spre~avali pripadnici VojskeRepublike Srpske. Posljednje ve}e grupepre{le su asfaltni put u Svilima oko 06 caso-va, nakon ~ega je dalji prelazak ceste bionemogu}, jer je VRS na tom mjestupostavila jake snage.

U jutarnjim ~asovima na {irem pros-toru sela Pobude izmedu putne komu-nikacije Bratunac-Konjevi} Polje-NovaKasaba blokirano je oko 8.000 ljudi.

U toku dana je do 17.30 zarobljeno na-jmanje 6.000 mu{karaca, koji su ras-pore|eni na nekoliko lokacija. Najve}i brojzarobljenih odvoden je na sabirna mjestau Novoj Kasabi, gdje je zato~eno izme|u1.500-3.000 ljudi, i u selu Sandi}i na jed-noj poljani, gdje je bilo zato~eno izme|u1.000 i 4.000 ljudi. Odre|eni brojzarobljenih kod Nove Kasabe i Konjevi}Polja ubijeni su na obali Jadra, ujutro 13.jula 1995.

Istog dana u poslijepodnevnim ~asovi-ma (oko 16 ~asova) VRS je u tri autobusadovezla grupu zarobljenih Bo{njaka i stri-jeljala ih u Cerskoj. Najmanje su strijel-

jana 149 lica, starosne dobi od 14 do 50 go-dina, od ~ega je 147 lica nosilo civilnuodje}u. Najmanje 48 je bilo povezano`icom, tako {to su im ruke svezane s le|a.

Nekoliko zarobljenih na putnoj komu-nikaciji Kravica-Mili}i (Konjevi} Polje,Pervani, Loli}i...) ubijeno je na licu mjes-ta.

Kasno poslije podne 13. jula 1995. vi{eod 1.000 zarobljenih u selu Sandi}i odve-deno je u Kravicu i zatvoreno u skladi{teOsnovne organizacije kooperanata"Kravica" (zemljoradni~ka zadruga). Nakon{to se desio incident u kome je jedanzarobljenik ubio jednog policajca, ~iji suse pripadnici "snaga MUP razbjesnili i oko18,00 sati po~eli likvidirati zarobljenike"(zoljama, ru~nim baca~ima, ru~nim bom-bama i pu{~anim mecima).

VRS je oko 16 ~asova po planini Udr~ta~no locirala okupljenu masu, gdje senalazilo oko 5.000 ljudi, po kojima je ot-varala artiljerijsku vatru. Kolona je nas-tavila kretanje prema selu Kamenica i dal-je prema Tuzli.

U selu Glodi kolona je zaustavljena zbogtoga {to je VRS u rejonu Velja glava postavi-la zasjedu, vjerovatno o~ekuju}i da }e

kolona i}i preko Capardi ka Tuzli, tj. na-jkra}im putem.

Jedinice 1. bratuna~ke brigade su na-padale i dio ljudstva iz presje~ene koloneu Pobudu, koji je poku{ao na}i spas u @epi,postavljaju}i zasjede u rejonu Bra~an iPodravanje. VRS je 14. jula 1995. postavi-la zasjedu na objektu Velja glava i razbilakolonu. Nakon toga, kolona se vratila ikrenula prema Mla|evcu. ^elo kolone sezaustavilo u Jo{anica Gaju i ~ekalo da sekolona prikupi, gdje je ostala do 16 ~aso-va, nakon ~ega je nastavljeno kretanje. VRSje u rejonu sela Mar~i}i - Snagovo postavi-la jaku zasjedu, kombinovanu sa tenkovi-ma i transporterima, koju su podr`avalespecijalne snage MUP. U tom sukobuzarobljen je komandir jedne jedinice, kojaje bila sastavljena od specijalaca. U 16 ~aso-va kolona (oko 5.000 ljudi) nastavila je dal-je kretanje prema Tuzli. Na kolonu jeotvorena artiljerijska vatra sa objekta Veljaglava, te sa Kula grada iznad Zvornika.

Zarobljeni komandir je posredstvommotorole uspostavio kontakt sa majoromObrenovi}em iz Zvorni~ke brigade VojskeRepublike Srpske, nakon ~ega je prestalodjelovanje artiljerije.

U toku no}i 14. na 15. jul 1995. kolonasa ne{to vi{e od 4.000 ljudi kretala se pre-ma putnoj komunikaciji Zvornik - Tuzla.Nakon napravljenog prolaza u rejonu selaMar~i}i ~elu kolone su po~eli pristizati ioni koji su se uspjeli probiti iz okru`enjana prostoru Konjevi} Polja i Nove Kasabe.

Oru`ane snage Republike Srpske, aposebno 1. Mili}ka i 1. Bratuna~ka briga-da, te Samostalni bataljon Skelani, 14. julavr{ile su "pretres terena" i zarobljavale ve}ibroj Bo{njaka. U selu Lije{anj je, poreddrugih mjesta, zarobljeno {est- sedamBo{njaka. Presje~eni dio kolone na po-dru~ju Pobuda, Konjevi} Polja, Cerske,Kamenice, D`afinog Kamena, Snagova,Mar~i}a i Han Pogleda (prevoj izme|uVlasenice i Han Pijeska) bio je sve vrijememeta progona, hap{enja i likvidacije odstrane pripadnika policije i vojskeRepublike Srpske.

U toku 14. jula 1995. iz Bratunca je uZvornik prevezeno 2.000-2.500 mu{kara-ca. Zarobljenici su zato~eni u salu osnovne{kole u Grbavcima (kod Orahovca) i udrugim {kolama. U Grbavcima je, po nekimprocjenama, bilo oko 1.000 zato~enih. Onisu iz Grbavaca prevo`eni kamionima dostrati{ta u Orahovcu. Svi su prethodno

18

TERE

T ZL

O^IN

A

Jedan od najrasprostranjenijih srpskihstereotipa o Ha{kom tribunalu je

stereotip da Ha{ki tribunal sudi samoSrbima. Ve} na prvi pogled, uvidom u na-cionalnu strukturu optu`enih predTribunalom, jasno je da je taj stereotip,kao i svaki drugi, floskula, la` i propagan-da. Dakle, u Hagu se sudi pripadnicimasvih naroda koji su u~estvovali u ratovimana prostoru biv{e Jugoslavije: Srbima,Hrvatima, Bo{njacima i Albancima. Malodetaljnijom analizom fenomena koji je kodSrba prerastao u stereotip mo`e se kon-statovati slede}e:

1. Ha{ki tribunal sudi po~iniocimazlo~ina u ratu na teritoriji biv{e Jugoslavije.Kriterijum za odgovornost predTribunalom je izvr{enje zlo~ina a ne komenarodu zlo~inac pripada. Teoretski, pos-toji mogu}nost da odgovaraju samo pri-padnici jednog naroda ako su samo onivr{ili zlo~ine, jer je ta~ka razgrani~enja pi-tanje: "Ko je izvr{io zlo~in?", a ne "Kome nar-odu pripada zlo~inac?".

2. Srbi su daleko najbrojniji narod u

biv{oj Jugoslaviji, bilo ih je ta~no kolikosvih ostalih, pa je normalno da ih ima na-jvi{e kako u [eveningenu tako i u bekstvu.

3. Srbi su u~estvovali u tri rata(Hrvatska, Bosna, Kosovo), a ostali u samopo jednom.

4. Srbi su najdu`e ratovali od 1991-1995. (Hrvatska, Bosna) od 1998-1999.(Kosovo), ukupno pet godina - svi drugiznatno kra}e.

5. Srbi su izvodili ratne operacije naubedljivo i uverljivo najve}em prostoru:skoro cela Bosna i Hercegovina, Slavonija,Baranja, Zapadni Srem, Lika, Banija,Kordun, Cazinska krajina, Knin, Benkovac,Kistanje i druga mesta Dalmatinske zagore,Zadar, Konavle, Dubrovnik, Popovo poljekao i mnogi drugi delovi Hrvatske, zatimu celoj pokrajni Kosovo. Svi ostali delo-vali su na daleko manjoj teritoriji.

6. Srbi su u ratovanju koristili skorokompletne potencijale biv{e JNA (ljudst-vo, komandni kadar, oru`je, oru|e, voznipark, tehniku, logistiku, pozadinske je-dinice, gorivo i sve drugo ~ime je opreml-

jena jedna u to vreme moderna vojska).Kada se biv{a SFRJ raspadala 1989-1991.godine JNA je po brojnosti, snazi i opre-mi bila ~etvrta armija u Evropi. Ta ogrom-na sila sru~ila se na ostale sukobljenestrane koje su bile naoru`ane pro{verco-vanim kala{njikovima, zatim nasilnoprisvojenim naoru`anjem teritorijalneodbrane i lova~kim, kao i drugim zastare-lim i trofejnim oru`jem dr`anim poku}ama. Ovde treba imati u vidu da jeme|unarodna zajednica uvela embargo nauvoz oru`ja za sve zara}ene strane.

7. Srbi su imali rezervni polo`aj na kojisu mogli da se povuku, da se isele, dasklone porodice, da dobiju logisti~kupodr{ku, hranu, naftu i druge strate{kesirovine, jer na teritoriji Republike Srbijenije bilo ratnih dejstava. Svi ostali bili suu poziciji da brane svoju jedinu ku}u,zemlju, porodicu, po{to alternativu nisuimali, jer nisu imali gde da se povuku, nitida dobiju neku pomo} sa podru~ja na komese ne vodi rat.

Kada se uzmu u obzir svi parametri ra-tovanja na prostoru biv{e SFRJ izlo`enipod 1-7 i kada broj optu`enih predTribunalom uporedimo sa tim parametri-ma, proporcionalno Srba u Hagu ima man-je od pripadnika svih drugih naroda ili pri-bli`no isto kao i drugih.

Kome se sudi u Hagupi{e: Dragoljub Todorovi}

povezani po o~ima. Za pogubljenjekori{tene su dvije livade. Ubijeni su odmahzatrpavani u masovne grobnice, koje je kas-nije VRS prekopala i prenijela tijela nadruge lokacije (Lazeta 1 i Lazeta 2, a zatimista tijela jo{ jednom premjestila na cestiza Hod`i}e).

Istoga dana VRS je prevezla izme|u1.500 i 2.000 zarobljenika iz Bratunca doPetkovaca i zato~ila ih u sali osnovne {kole.Zarobljenicima su `icom vezali ruke nale|ima, natjerali ih da izuju cipele ikamionima ih prevozili do brane Petkovci.VRS je zato~enike strijeljala u grupi od 5 do10 ljudi (dva zato~enika su pre`ivjela stri-jeljanja).

Jedan broj zarobljenika je 14. jula izBratunca prevezen autobusima u Pilicu (usalu osnovne {kole), gdje su zadr`ani dvi-je no}i. U toku no}i izme|u 14. i 15. jula1995. glavnina kolone sa ranjenicima, nas-tavila je dalje prema Crnom vrhu i pre{laput Zvornik - Tuzla. U jutarnjim ~asovimaona je pre{la asfaltni put u rejonu Crni vrhi uputila se ka lokalitetu Kri`eva~ke njive,gdje je izvr{eno prikupljanje kolone.

Kolona je u jutarnjim satima 15. julapre{la komunikaciju Zvornik - Caparde ido tada nije imala borbeni dodir sa pred-njim linijama Vojske Republike Srpske, sobzirom na udaljenost 3-4 km odBaljkovice. Drugi dio kolone je u to vrijemebio jo{ ispod Udr~a i kretao se premaKamenici i dalje prema Tuzli.

Za "~i{}enje" i "pretres terena" od 15.jula 1995. bio je zadu`en komandantBratuna~ke brigade Vidoje Blagojevi}. Podnjegovu komandu stavljene su sve jedinicekoje su bile zadu`ene za "~i{}enje" terena.Te su jedinice u narednim danima vr{ile"pretres terena". Dio kolone se kretao pre-ma Kravici i Konjevi} Polju, radi prebaci-vanja u rejon planine Udr~, a zatim premaTuzli i @ivinicama. U toku 15. jula vi{e takvihgrupa se predalo pripadnicima VojskeRepublike Srpske.

Prva zvorni~ka pje{adijska brigada je"sa poja~anjima" vr{ila pripreme za bloki-ranje i okru`enje "neprijateljskih vojnika"koji su se kretali od sela Planinci kaKri`evi}ima. Tako|e su i 1. Mili}ka iSamostalni pje{adijski bataljon Skelani di-jelom snaga vr{ili "pretres terena radiotkrivanja zaostalih neprijateljskih gru-pa".

Snage Vojske Republike Srpske su, radispre~avanja prolaska grupa, blokirale {irirejon Crnog Vrha i Planinaca, djelimi~norejon Kamenice i Glo|ansko brdo. U re-jonu Pandurice, Planinaca, Crnog vrha,Kamenice i Glo|anskog brda nalazilo se

oko 3.000 ljudi.U zoni odgovornosti 1. zvorni~ke brigade

15. jula 1995. bilo je ogromnih problemasa ukopavanjem, strijeljanjem i ~uvanjemzatvorenika "koje tek treba strijeljati".Dragan Obrenovi}, koji je znao da se vodioperacija ubijanja, te drugi oficiri odvodilisu ljude "gdje oni ho}e". Pri tome nisu za-pisivali ni{ta {to se odnosilo na aktivnos-ti "oko operacije ubijanja", daju}i smjer-nice da se o tome ne govori preko radija.

Visoki oficir Zvorni~ke brigade je obav-ijestio Komandu Drinskog korpusa da mudodatno optere}enje predstavlja veliki brojzarobljenika razmje{tenih po {kolama uzoni brigade, kao i obaveze obezbje|enja iasanacije terena, jer su mu sve snage bileanga`ovane i nije imao rezervi.

U razgovoru sa jednim generalom izGlavnog {taba Vojske Republike Srpske,Obrenovi} je predlo`io da se kolona pro-pusti. Me|utim, taj general to nije odobrioi naredio je da kolonu zaustavi i uni{ti, sa~ime se saglasio i savjetnik ministra un-utra{njih poslova (ime nepoznato), tra`e}ida svim raspolo`ivim snagama, uklju~uju}ii avijaciju, pobiju sve ljude u koloni.

Visoki oficir Centra javne bezbjednos-ti Zvornik upoznao je Obrenovi}a sa stan-jem u Bratuncu u vezi sa velikim brojemzarobljenih Bo{njaka i ukazao na ~injenicuda je time stvorena opasna situacija. Timprije, jer zbog nedovoljnog prostora nekegrupe zarobljenika nisu imali gdje sm-jestiti, te su no} proveli u autobusima, pri~emu su se uznemirili i po~eli da ljuljajuautobuse.

Prilikom prelaska linija na putuKonjevi} Polje zarobljen je veliki brojBo{njaka.

Tog je dana Sekretarijat Ministarstvaodbrane Zvornik, na osnovu zahtjevaKomande Drinskog korpusa, Str. pov. broj:05/1-241, od 15. jula 1995. "i ukazanepotrebe", izdao nare|enje za mobilizaci-ju svih vojno sposobnih obveznika sa ter-itorije op{tina Vlasenica, Mili}i, Skelani,Bratunac, [ekovi}i, sa ciljem pretresa ter-ena i uni{tenja kolone.

Osim vojske, i policijske snageRepublike Srpske su, bile aktivnouklju~ene u hap{enje i privo|enje.

^elo kolone se 15. jula 1995, (u 17.15~asova) sukobilo sa jedinicamaMinistarstva unutra{njih poslovaRepublike Srpske u selu Mar~i}i na pravcukretanja kolone. Tada je prvi put do{lo dodirektnog sukoba izme|u ~ela kolone i za-sjede koju su postavile snage MUPRepublike Srpske, ~ije su jedinice, poseb-no Centar javne bezbjednosti Zvornik, za-

jedno sa vojskom, bile raspore|ene naprostoru od Srebrenice do Tuzle. Na objestrane je bilo `rtava.

Jedinice Drinskog korpusa, posebno 1.Bratuna~ka i 1. Mili}ka brigada, teSamostalni bataljon Skelani, vr{ile suzarobljavanje i likvidaciju izbjeglih Bo{nja-ka, {to, izme|u ostalog, potvr|uje visokioficir u prijedlogu upu}enom Komandikorpusa, koji je vi{eg oficira predlo`io zakomandanta svih snaga koje obavljaju teposlove.

Kolona je u toku no}i 15. na 16. jul 1995.bezbjedno pro{la dio puta Kri`eva~ke njive- Baljkovica, gdje se sakrila u jednom po-toku, ~ekaju}i ishod borbi na Baljkovici,koje su u to vrijeme vodile snage 2. KorpusaArmije RBiH iz Tuzle i jedna grupanaoru`anih vojnika koji su se kretali na~elu kolone.

Jedinice iz sastava Zvorni~ke brigade,osim {to su u rejonu Baljkovice na bor-benim linijama izvr{ile poja~anja u ljud-stvu i naoru`anju, organizovale su i zas-jede na vi{e mjesta.

U rejonu Mar~i}i-Crni vrh oru`anesnage Republike Srpske su anga`ovale 500vojnika i policajaca kako bi zaustavili prek-inuti dio kolone (oko 2.500 ljudi), koji seiz pravca Glodi kretao prema Mar~i}ima.

I jedinice Bratuna~ke brigade su 15. jula1995, po nare|enju Komande Drinskogkorpusa, Str. pov. br. 01/4-157-5, od 13.jula 1995, vr{ile "pretres terena", pri ~emuje dio snaga upu}en u rejon Zvorni~kebrigade (60 vojnih obveznika). Dana 15.jula 1995. oko 11 ~asova visoki oficir jeobavijestio generala Krsti}a "da ima jo{3.500 'paketa'", koje je morao razdijeliti,za {to, kako navodi, nije imao rje{enja.

Obrenovi} je u razgovoru sa dvojicomvisokih oficira saznao o pogubljenimBo{njacima na mnogim mjestima, aposebno u Kravici. On je bio siguran da susvi prisutni znali za plan egzekucije prog-nanika iz Srebrenice. U tom vremenu uZvornik su stigli i vojnici iz Bratunca, kojisu kasnije u~estvovali u egzekucijama.

Obrenovi} je upoznao komanduZvorni~ke brigade o zarobljenim Bo{njaci-ma i operaciji ubijanja u kojoj su u~estvo-vali visoki oficiri. Dijelovi iz 28. divizijeArmije RBiH uz sadejstvo i artiljerijskupodr{ku jedinica 2. Korpusa Armije RBiHiz Tuzle, u jutarnjim ~asovima (oko 8) 16.jula 1995. izveli su napad, probili linijeVojske Republike Srpske i spojili se sa~elom kolone u {irem rejonu Baljkovice,gdje su vo|ene `estoke borbe. Nakon toga,preko sredstava veze, uslijedili su pregov-ori izme|u 2. Korpusa Armije Republike

19

TERE

T ZL

O^IN

A

Bosne i Hercegovine i Zvorni~ke brigadeVojske Republike Srpske.

Komanda Zvorni~ke brigade je "cene}isituaciju" izgubila tri rova, samovoljnootvorila koridor "civilnom stanovni{tvu,koga je bilo oko 5.000 hiljada sa pro-tivni~kom stranom", i usaglasila "tehnikuevakuacije", zahtijevaju}i "osloba|anjezarobljenog policajca i svojih nestalih bo-raca". Vjerovatno je, po njoj "me|u civil-ima iza{ao i odre|en broj vojnika, ali sve{to je pro{lo je nenaoru`ano".

Dogovoreni koridor koji je bio otvoren(od 14 do 17 ~asova) za kolonu u rejonuBaljkovice potpuno je 16. jula (izme|u 17i 18 ~asova) zatvoren. [esnaestog jula 1995,prema utvr|enom obrascu, ubijeno jeizme|u 1.000 do 1.200 ljudi, koji su 14.jula 1995. odvezeni u Pilicu. Strijeljanjasu izvr{ena na Vojnoj ekonomiji Branjevo.

Istoga je dana (oko 15 ~asova) izvr{enajo{ jedna egzekucija zarobljenih. Tada jegrupa pristiglih vojnika iz Bratuna~kebrigade Vojske Republike Srpske izvelazato~ene iz Doma kulture u Pilici i lik-vidirala oko 500 ljudi.

Tako|e je oko 16. jula 1995, VRS izvr{ilai likvidaciju vi{e stotina zarobljenih (oko500) u Kozluku.

U rejonu Pobuda je 16. jula 1995. bilooko 2.000 izbjeglih koji su se krili po{umama.

Srpske snage su i 17. jula 1995. nastavileakciju zarobljavanja Bo{njaka. Vr{e}i "pre-tres terena", VRS je tog dana zarobila vi{ecivila, me|u kojima je bilo i ~etvoro mal-oljetne djece (od osam do ~etrnaest god-ina), koji su zatvoreni u vojni~ki pritvor uBratuncu.

Jedinice 1. Bratuna~ke lake pje{adijskebrigade (3. i 4. pje{adijski bataljon) i mo-bilisano ljudstvo iz radne obaveze, te poli-cijske snage, 18. jula 1995, vr{ili su "pre-tres terena" u rejonu Pobude, Glogova,Hran~i}i, Konjevi} Polje, te s obje stranekomunikacije Mili}i - Drinja~a.Malobrojne grupe su poku{avale da seizvuku iz rejona Pobuda, Konjevi} Polja upravcu Cerske i Ku{lata prema Tuzli.

Komanda Zvorni~ke brigade izdala je,nakon pogibije jednog njenog vojnika, kojije "poku{ao da privede neke zarobljenike

u toku operacije pretresa", 18. jula nared-bu da zarobljene u njenoj zoni odgov-ornosti treba likvidirati, kako se ne birizikovalo "njihovim hvatanjem". Tako su,u skladu sa tom naredbom, svi oni koji suprilikom "pretresa terena" prona|eni ubi-jani na licu mjesta sve do 21. jula 1995,kada je komanda promijenila navedenunaredbu.

VRS je 18. jula 1995. radila napronala`enju, hap{enju i likvidacijiBo{njaka. U ranim jutarnjim ~asovimajedna grupa od 200 lica predala se na pros-toru izme|u Nove Kasabe i Konjevi} Polja.

Tada se u {irem rejonu Pobuda krilo oko500 ljudi, koji su poku{avali da se izvukuprema @epi, zatim Srbiji ili preko Udr~a uTuzlu.

Jedinice 1. Zvorni~ke brigade su orga-nizovale blokadu i uni{tenje zaostalih gru-pa, kao i "pretres terena", sa pridodatimjedinicama na pravcu Baljkovica - Cetinobrdo - Crni vrh - Perunika - Lisina. Pretresterena u rejonu sela Kamenica vr{ile su je-dinice Ministarstva unutra{njih poslova.

U rejonu Planinci - Baljkovica VRS je

20

TERE

T ZL

O^IN

A

Dragi Vlado,Podnosim predlog da Pravni fakultet u

Beogradu dodeli titulu po~asnog doktoraprava gospo|i Karli del Ponte, tu`iocuHa{kog tribunala.

Ovaj predlog zasnivam na stru~nim ipoliti~kim razlozima.

[to se ti~e stru~nih razloga, dovoljno jenabrojati funkcije koje je gospo|a DelPonte obavljala tokom svoje pravni~ke kar-ijere, a ti podaci dostupni su na web-siteTribunala. Me|utim, ono {to je od togava`nije jeste da je nju na sada{nju funkci-ju postavio Savet bezbednosti UN. Zajednog pravnika ne postoji ve}i profe-sionalni domet i ve}e priznanje njegovestru~nosti, nego da bude imenovan naneku funkciju u pravosudnom sistemu

svetske organizacije. Zbog toga, ospora-vanja njenih pravni~kih kvaliteta, koja semogu ~uti od nekih ovda{njih "stru~nja-ka", imaju istu vrednost kao kada bih jaosporavao nau~na dostignu}a Nikole Tesle.

[to se ti~e politi~kih razloga i potrebeda od Srbije dobije ovakvo priznanje, onisu jo{ ubedljiviji.

Srbijom danas dominira i vlada mo}anantiha{ki lobi koji ~ine dobro poznate poli-ti~ke stranke, institucije i javne i politi~keli~nosti. To je nevidljiv centar politi~kemo}i koji o svemu odlu~uje, koji u svojimrukama dr`i sve instrumente sile (vojskui policiju) i instrumente prisile (medije)i koji {iri strah kao osnovni metod svogauticaja. Od ubistva Zorana \in|i}a, zbogisporuke Hagu dvojice njihovih miljeni-

ka, Srbijom je ponovo zavladao strah i vi{enema nikoga ko ovome lobiju mo`e da sesuprotstavi. Stotine ljudi zna gde se poSrbiji nalazi i kre}e Ratko Mladi}, ali onito ne smeju ni samima sebi da priznaju.Koliko je veliki strah koji vlada Srbijomnajbolje se mo`e videti po grobnoj ti{inikojom poslanici Narodne skup{tine Srbijeprate izlaganje nekog od lidera antiha{koglobija.

Za Srbiju nema ne samo evropske, ve}ni bilo kakve druge budu}nosti, bez elim-inacije antiha{kog lobija. A njegov najve}iprotivnik, jedini koji ga mo`e ozbiljnougroziti, jeste Karla del Ponte. Antiha{kilobi je ono zlo ~udovi{te koje je otelo lep-oticu (Srbiju) i dr`i je zarobljenu u svojojpe}ini, a Karla del Ponte je onaj usamljenivitez koji poku{ava da lepoticu oslobodi.Da li }e u tome uspeti, zavisi najvi{e od nassamih. Ho}emo li mi i dalje, prestra{eni,posmatrati }utke ovaj dvoboj, jer ~udovi{teno}u izlazi iz pe}ine, napada na{e domove,ubija i plja~ka, ubrizgava injekcije, ili }emoskupiti hrabrost i stati na stranu viteza.

Priznanje koje predla`em imalo bi ve-liki uticaj u ovom smislu. U su{tini, to priz-nanje i ne bi bilo toliko priznanje Karli delPonte, koliko priznanje nama samima. Jer,ovde se i ne radi o njoj, radi se o nama.

Srda~an pozdrav,

(Autor je advokat iz Beograda; objav-ljeno u listu Danas, 22. jula 2004)

OTVORENO PISMO PROFESORU VLADIMIRU MILI^U, DEKANU PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU

Karlu del Ponte treba promovisati u po~asnog doktora Pravnog fakulteta u Beogradupi{e: Aleksandar Sekulovi}

18. jula 1995. u jutarnjim ~asovima lik-vidirala 20 lica. Na lokacijama Crni vrh -Poto~ari - Planinci - Baljkovica bilo je uokru`enju oko 150 lica.

U toku dana 19. jula 1995. Vojska i snageMUP Republike Srpske nastavili su sa pre-tresom i blokadom terena radi blokiran-ja i uni{tenja zaostalih bo{nja~kih grupa.Na podru~ju zone odgovornosti Zvorni~kebrigade prilikom pretresa terena likvidi-rano je 13, a uhap{ena su 2 Bo{njaka.

Sve raspolo`ive snage MUP-aRepublike Srpske, koje su se nalazile uzoni Centra javne bezbjednosti Zvornik,izvr{ile su pretres terena u rejonuKamenica, Jo{anica, Liplje, D`afin kameni Crni vrh do Snagova. Tom prilikom jeubijeno osam Bo{njaka. Tada se u rejonuispod stare ceste kod Snagova krilo "jo{oko 200 muslimana naoru`anih au-tomatskim i lova~kim pu{kama". Tog ju-tra je "oko 50 muslimana napalo linijuZvorni~ke brigade u rejonu Pandurice, unamjeri da se probiju na muslimanskuteritoriju. Tom prilikom jedan borac VRSje poginuo, a jedan je te{ko ranjen". Centarjavne bezbjednosti Zvornik je planirao dasljede}eg dana svim raspolo`ivim snaga-ma opkoli i uni{ti obje navedene grupe.

Bratuna~ka brigada Vojske RepublikeSrpske vr{ila je pretres terena na podru~juGornji Poto~ari, Blje~eve, ^izmi}a,Lehovi}a, Bacute i putne komunikacijeGlogova-Konjevi} Polje. Manje grupeBo{njaka su se i poslije 19. jula 1995. dan-ima i mjesecima krile po {umama,poku{avaju}i da se probiju do Tuzle. Jedanbroj zarobljenih ranjenika (oko 50) pre-vezen je u bolnicu Bratunac. Druga grupazarobljenih odvedena je u logor Batkovi}i(kod Bijeljine), oni su kasnije, uglavnom,razmijenjeni.

Jedan broj Bo{njaka je uspio da pre|eu Srbiju (Ljubovija i Bajina Ba{ta), odak-le je njih 38 vra}eno u Republiku Srpsku.Neki od njih odvedeni su u logor Batkovi}i,gdje su razmijenjeni. Za najve}i brojvra}enih do sada nije utvr|ena sudbina.

U @epu je do 17. jula "stigao 201 vojnik"("jako su iscprljeni, ima ih dosta lak{eranjenih"). Do 28. jula u @epu je izSrebrenice pristiglo jo{ 500 ljudi. Izvjestanbroj u~esnika mje{ovite kolone je stradaona razne na~ine, kao {to su: ranjavanje,pojedina~na samoubistva, utapanja u ri-jeci Drini prilikom poku{aja prelaska uSrbiju, iscrpljenost i dr.

(Dokumenti iz izvje{taja KomisijeRepublike Srpske)

Visoki predstavnik za BiH smijenio jepredsjednika Narodne skup{tine RS,

ministra unutra{njih poslova, nekolikoposlanika u parlamentu Srpske, direk-tore nekih javnih preduze}a, gradona~el-nike pojedinih op{tina - ukupno 59funkcionera, i to uglavnom ~lanovaSrpske demokratske stranke. Na ovaj ko-rak Pedi E{daun se odlu~io zbog nepri-manja BiH u Partnerstvo za mir, jerRepublika Srpska nije sara|ivala saHa{kim tribunalom i nije uhapsila os-umnji~ene za ratne zlo~ine. Me|u smi-jenjenima na{li su se i oni koji su svojimdjelovanjem doveli do "plja~ke poreskihobveznika" i koji su odgovorni za aferekoje su ovaj prostor potresale u zadnjihnekoliko godina.

Iako su ove smjene bile najavljivane io~ekivane, dobar dio javnosti bio je iz-nena|en brojem ka`njenih. Za 12 osobaovo je ujedno kraj politi~kog `ivota, sobzirom da im je zabranjen svaki poli-ti~ki i javni anga`man, dok su ostalika`njeni "uslovno", {to }e re}i da se moguvratiti svojim poslovima ~im se u Hagprivede Radovan Karad`i}. Istina, viso-ki predstavnik u obrazlo`enju odluke nijenaveo da li }e "grupa korumpiranih poli-ti~ara i kriminalaca" i krivi~no odgo-

varati.Reakcije na ovu odluku Pedija E{dau-

na su se kao i obi~no prili~no razlikovale- od onih u kojima je ova smjenaozna~ena kao "brutalna, drakonska,ne~uvena i nevi|ena u savremenomdemokratskom svijetu" do onih u koji-ma je E{daunov postupak ozna~en kaokrajnje legitiman. "Smijenjeni su ljudikoji su opstruirali hap{enje optu`enih zaratne zlo~ine i na taj na~in u~inili da BiHne u|e u Partnerstvo za mir. Zbog nji-hovih opstrukcija ka`njena je cijela zeml-ja, iako smo proveli reforme u oblastiodbrane i u~inili korak naprijed kaevroatlantskim integracijama. Mislim daje smjena bila o~ekivana", komentarisaoje Safet Halilovi}, predsjednikPredsjedni{tva Stranke za BiH. Lider so-cijaldemokrata BiH Zlatko Lagumd`ijaka`e da je E{daunovo rje{enje polovi~no"jer nakon ovakvih poteza SDS samopostaje ja~a. Visoki predstavnik trebaoje ili ukinuti SDS, ili je pustiti da ideputem kojim idu sve nacionalne stranke.Mislim da ni sam E{daun ne zna {to biuradio s ovim reformatorima". SamE{daun je sedmicama pa`ljivo razmatraomjere protiv SDS i shvatio da ne bi bilopametno zabraniti ih: "NATO nije upe-

21

TERE

T ZL

O^IN

A

Smjene u RepubliciSrpskojpi{e: Tanja Topi}

rio prst samo prema SDS, nego u sve op-strukcioniste". Kalini} je odlaze}i izNarodne skup{tine kojom je predsje-davao dva mandata vi{e nego cini~noporu~io da Karad`i}a "~uvaju Bog ian|eli", najavljuju}i da }e se `aliti predEvropskim sudom za ljudska prava uStrazburu, po{to iskoristi sve pravnemogu}nosti u zemlji koje su "zbogpolukolonijalnog sistema vlasti sasvimograni~ene i unaprijed osu|ene napropast". Kalini}u je zabranjen svaki javnii politi~ki rad, ulazak u kancelarije, uk-inuti su mu plata, penziono i zdravstvenoosiguranje. "Htio bih da ka`em narod-skim jezikom, ali me ku}ni odgojspre~ava, gospodo, da vas uputim tamogdje bi vas, vjerovatno, poslali moji na-jbli`i koje sam svojevremeno `rtvovaoradi RS. Pra{tam vam zbog smjene iakoste to u~inili mimo Ustava i zakona ukolonijalnom stilu kao kauboji i koloni-jalisti", poru~io je predstavnicimame|unarodne zajednice na odlaskuKalini}. Ministar unutra{njih poslovaZoran Djeri} do`ivio je smjenom satis-fakciju, jer je smijenjen sa funkcije "nezbog njega li~no, nego zbog njegovefunkcionalne odgovornosti".

Sve politi~ke partije u RepubliciSrpskoj usaglasile su se oko primarnogtrenutnog interesa - omogu}avanje nes-metanog rada institucija sistema io~uvanje RS. Me|utim, u konkretnim ko-racima do izra`aja je do{la `elja da senastali trenutak {to bolje iskoristi za pozi-cioniranje sopstvenih stranaka. Tako je"najdramati~niju" borbu preduzelaPartija demokratskog progresa aktuelnogministra vanjskih poslova BiH MladenaIvani}a. Ivani} tra`i prijevremene izborei smjenjivanje tri ministra u Vladi RS izredova Stranke demokratske akcije, pri~emu sam ne pomi{lja na davanje ostavke,s obzirom da je ministar postao uzpodr{ku upravo te stranke. Istovremenose mnogi pitaju otkud ovoliki pritisakPDP za odr`avanje prijevremenih izbo-ra, kad je rejting ove stranke prili~noopao i kad je ona naslabija stranka ukoaliciji na vlasti. Osim toga, Ivani}poku{ava ukazati na krizu RepublikeSrpske, koju su "prouzrokovali upravoSDA, u koaliciji sa visokim pred-stavnikom", a on to vi{e ne mo`e to-lerisati. Upravo stalno ukazivanje na"ugro`enost Republike Srpske" osjetnodoprinosi nacionalnoj homogenizaciji,koja se najbolje ispoljava na izborima.Tako da se mnogi sla`u oko toga da Ivani}poku{ava osvojiti prazan prostor nastao

smjenama Pedija E{dauna, i pridobitirazo~arane glasa~e SDS.

Ve}ina drugih stranaka ovakvopona{anje PDP ocjenjuje "politikanstvomi ~istim marketingom". Nekada{nji os-niva~ ove stranke, a sada nezavisniposlanik u Parlamentarnoj skup{tini BiHPetar Kuni} ka`e da Ivani} otvaranjemkrize `eli vratiti u narodu izgubljene pozi-cije, koje je, nepovratno izgubio. Kuni}istovremeno ne isklju~uje mogu}nost dasu "vlasti RS u~estvovale u sastavljanjuspiska funkcionera koji su smijenjeni".On ka`e da "OHR nije mogao raspolagatisvim informacijama o radu pojedinihpreduze}a, ukoliko im neko iz postoje}evlasti nije to redovno dostavljao".

Iako je ovim mjerama najvi{epogo|ena Srpska demokratska stranka,u njoj su vrlo brzo na{li zamjenu za smi-jenjene. Dragan ^avi} odmah je preuzeoulogu predsjednika stranke, sve dok novaskup{tina stranke, koja bi trebalo da seodr`i u septembru, ne izabere novogpredsjednika. U Predsjedni{tvo stranke,u kojem su samo ostali Dragan ^avi} iBorislav Paravac, izabrani su novi ljudi,na mjesta smijenjenih poslanika, premaizbornom zakonu do{li su slijede}i sakandidatske liste na prethodnim izbori-ma, iako su se neki od njih u me|uvre-menu priklonili drugim politi~kimstrankama. To im nije smetalo da prih-vate mandat SDS.

Klju~ rje{enja situacije, koju mnogismatraju kako krizom RS tako i krizom uBiH, po mnogima le`i u rukama SDS. Ododluke njihovog glavnog odbora zavisi}ei dalji tok doga|aja. Neki ~lanovi ovestranke nisu isklju~ili mogu}nost izlas-ka SDS iz vlasti, ali su istovremeno tak-ti~ki mudro i sve ostale opcije ostaviliotvorenim.

Predsjednik Republike Srpske zatra`ioje od lidera PDP Mladena Ivani}a da sejasno odredi - ^avi}a je zanimalo da li jePDP zahtjevom za prijevremenim iz-borima napustio skup{tinsku ve}inu i dali }e predsjednik Vlade RS podnijeti os-tavku. "Kako mi nije jasan stav va{e par-tije, u cilju razja{njavanja nastale situaci-je, a radi mjera koje bih u skladu sa us-tavom morao da preduzmem tra`imodgovor na slijede}a pitanja: da li }e min-istri PDP u Vladi RS podnijeti ostavke ida li }e ministri PDP u Savjetu ministaraBiH podnijeti ostavke", pisao je ^avi}Ivani}u. Nakon odluke E{dauna, ^avi} seogla{ava samo pismima i to li~no adresir-anim.

U me|uvremenu su se svi ministri iz

Republike Srpske vratili na posao u Savjetministara BiH i ne pominju da bi moglinapustiti fotelje. U prvim reakcijima biloje nagovje{taja da bi se oni mogli povu}iiz Savjeta ministara, ~ime bi se institu-cionalna kriza iz RS mogla prenijeti naBiH. Do toga nije do{lo.

U najte`oj poziciji trenutno se nalazipremijer Vlade RS, kojem je partijski {efbacio vru} krompir u ruke. Sam Mikerevi}nastoji najprije voditi "ra~una o institu-cijama sistema RS", a do tada ~eka od-luku SDS od koje }e zavisiti i njegovi sli-jede}i potezi. Mikerevi} i potpredsjed-nik Vlade Boris Ga{par su preuzeliovla{}enja i du`nosti smijenjenih min-istra unutra{njih poslova i ministra zaekonomiju i energetiku RS. Mandatnovim ministrima mo`e potvrditi samoNarodna skup{tina RS, koja u ovomtrenutku najprije mora dobiti predsjed-nika i biti popunjena novim poslanici-ma. "Sa~eka}emo i prvu sjednicu parla-menta RS kada }emo nakon izbora novogpredsjednika vidjeti postoji li jo{skup{tinska ve}ina koja podr`ava ovuvladu. Pretpostavljam i ho}u da vjerujemda }e to biti ista skup{tinska ve}ina", ka`eMikerevi}. Kako su mu "institucije RS isama RS ispred svih drugih interesa",lako se mo`e desiti da Mikerevi} neposlu{a Mladena Ivani}a, te da zadr`iministre iz redova SDA. U tom slu~aju, sobzirom na demokrati~nost stranke ko-joj pripada, on ne o~ekuje da budeka`njen zbog eventualne neposlu{nosti:"PDP je previ{e demokrati~na i poredsvih nastojanja nekih da vide razlikeizme|u predsjednika partije i bilo kojegdrugog njenog funkcionera. Mi smo pre-vi{e ozbiljni da bismo mogli na nekimpitanjima imati takve razlike da se nerazumijemo". ^lan predsjedni{tva istepartije Igor Crnadak misli druga~ije:"O~ekujemo da se na{ svaki ~lan pona{au skladu s odlukama Glavnog odbora par-tije", dodaju}i da PDP ~vrsto stoji iza za-htjeva za razrje{enjem ministara SDA iraspisivanjem prijevremenih izbora uRS.

U slu~aju da predsjednik RS iskoristiustavnu mogu}nost i raspi{e pri-jevremene izbore, oni zakonski mogu bitiodr`ani tek za pola godine. A do tada }eostati otvorena dilama da li su smjene,kojima je visoki predstavnik "iskorije-nio korov u RS", donijele rje{enje, za kojese pretpostavljalo da ga mogu donijeti,ili su samo doprinijele homogenizacijinacionalnog bira~kog korpusa, {to seobi~no de{ava pre izbora.

22

TERE

T ZL

O^IN

A

Sdolaskom Slobodana Milo{evi}a na vlast1987. godine, nakon ~etiri decenije ko-

munisti~kog razdoblja, revitalizovana jetradicionalno sna`na i vi{estrukapovezanost srpske dr`ave i srpske crkve ireaktualizovana je me|usobna ispre-pletenost njihovih interesa. Ono {to jepovezalo Crkvu i novi re`im u Srbiji, up-rkos njegovom komunisti~kom izvori{tu,bila je podudarnost njihovih krajnjih cil-jeva: ujedinjenje svih Srba u jednu dr`avu.Komunizam, ~iji je legitimacijski a time imobilizatorski potencijal ionako ve} biouveliko istro{en, predstavljao je slab ide-olo{ki osnov za ovakav politi~ki programi Milo{evi}ev re`im je vrlo brzo potra`io iprona{ao novi izvor legitimiteta u et-nonacionalisti~koj velikodr`avnoj ide-ologiji. Autenti~ni nosilac ove ideologijebila je Srpska pravoslavna crkva. O~eku-ju}i od njega efikasnost u praksi, Srpskapravoslavna crkva je pru`ila Milo{evi}evomre`imu aktvnu podr{ku i tako postala jedanod klju~nih ~inilaca u stvaranju najnovi-je istorije Srbije, kao i regiona u celini.Osim {to je dala sna`an doprinos bu|enjuetnonacionalizma i velikodr`avnog raspo-lo`enja naj{irih slojeva naroda, manip-uli{u}i njegovim religijskim i nacional-nim ose}anjima u politi~ke svrhe, Crkva,u kojoj je tada preovladala tvrda nacional-isti~ka struja, pru`ala je neposrednupodr{ku prakti~noj politici SlobodanaMilo{evi}a, daju}i blagoslov njegovim rat-nim pohodima i prekrajanju granica naBalkanu.

Uprkos sve bliskijim vezama dr`ave iCrkve, Milo{evi}ev re`im, zbog svognera~i{}enog odnosa prema komu-nisti~kom ideolo{kom nasle|u, nije do-pustio institucionalizaciju njene javneuloge. Me|utim, njegovim odlaskom idolaskom nove vlasti koja svoj legitimitetotvoreno i manifestno temelji u antiko-munizmu nestale su ideolo{ke preprekete vrste i po~eo je ubrzan rad na institu-cionalizaciji nove uloge Crkve u svim sege-mentima dru{tva i dr`ave, a posebno onimkoji imaju klju~nu ulogu u oblikovanju na-cionalnog identiteta i sveukupnog kul-turnog modela mladih. Srpska pravoslav-na crkva, uklju~uju}i i njenog poglavara,

sve glasnije tra`i i, uz podr{ku ve}eg delapoliti~ke elite, ostvaruje napu{tanje prin-cipa odvojenosti crkve i dr`ave. Ukratko,svedoci smo sveukupne desekularizacije,koja sa svakom promenom vlasti dobijanovi zamajac, i koja se pokazuje kao jed-na od najdubljih i najdalekose`nijih prom-ena koje je doneo proces "tranzicije" uSrbiji, iniciran dolaskom SlobodanaMilo{evi}a na vlast.

Nastala kao rezultat pobede razuma,odnosno napu{tanja bo`anske i usvajanjaracionalne, iskustvene, kriti~ke inter-pretacije sveta, sekularizacija kao principure|enja dru{tva i dr`ave predstavlja onugrani~nu crtu koja moderno doba razdva-ja od predmodernog i bez koje je danasdemokratski poredak nezamisliv. Ovajprincip u Srbiji nije pustio dublji koren,jer su srpsko dru{tvo i srpska crkva, kaouostalom i Balkan u celini, ve}im delomostali po strani od velikih pokreta kojipredstavljaju ugaone kamene modernos-ti - renesanse, reformacije i prosvetiteljst-va. Za razliku od zapadnih crkava, koje sui same pretrpele svojevrsnu "sekular-izaciju", pravoslavne crkve se i dan danass te{kom mukom prilago|avaju ovom, kaoi drugim temeljnim na~elima modernogdoba.

Vrednosti koje, s retkim izuzecima,promovi{e Srpska pravoslavna crkvadrasti~no su, i vrlo obespokojavaju}e sve-do~anstvo ove ~injenice. One su obele`enekrajnjom arhai~no{}u, kolektivizmom,antizapadnja{tvom i ksenofobijom, uzizrazitu netoleanciju prema onima koji tevrednosti javno osporavaju. "Srbi uEvropu, da; Evropa u Srbe, ne daj Bo`e!"1

- uzvik je koji bi se mogao uzeti za motoSPC kada je u pitanju njen odnos premaZapadu. Jer, na Zapadu je na delu "raspadmorala i ... mentalnog zdravlja"; "satanskesile - zavereni~ke, politi~ke, kulturne, lib-eralne, levi~arske - vode NSP (novi svet-ski poredak) koji je nesumnjivo... nadah-nut Satanom". Preostaje nam nada da"me|u Srbima ne}e biti poreme}enih lju-di koji bi hteli da nas zaraze smrtonosnombole{}u zapadne kulture. Daleko im lepaku}a sa ovom njihovom napredno{}u".2

Antizapadnja{tvo Srpske pravoslavne

crkve podrazumeva i odgovaraju}u kon-cepciju dru{tva i dr`ave. Ta koncepcijapretpostavlja znak jednakosti izme|udru{tva i dr`ave, pri ~emu se pojedinacutapa u organsku celinu - "kao u jednomtelu u kome svaki organ vr{i svoju funkci-ju, za koju je osposobljen imaju}i u viduop{te dobro organizma" - kako je to ob-jasnio patrijarh Pavle. Dosledno tome,odbacuju se individualizam i pluralizam,a usvajaju principi kolektivizma i soli-darizma ili, u srpskoj varijanti u~enja,"sabornost" i "doma}insko-pravoslavna"etika. Optimalno re{enje je "organsko-pravoslavna monarhija" koja po~iva naneraskidivom trojstvu "bog-kralj-doma}in". U takvoj dr`avi nema mesta zavi{epartijski sistem, jer - opet premare~ima patrijarha Pavla - pitanje je "da lisu partije dovoljno uzrasle da bi odnos udru{tvu bio organski".3 Ukratko, re~ je omodelu koji u celini i sistematski odbacu-je same temelje modernog demokratskogdru{tva i dr`ave.

U funkciji ovakve vizije dru{tva i dr`aveje i poistove}ivanje srpske nacije saSrpskom pravoslavnom crkvom, ~ime sedobija jo{ jedna karika u organskom jedin-stvu: dr`ava i crkva, dru{tvo i dr`ava, naci-ja i crkva. "Ka`u: 'Ja sam Srbin', a Srbinnekr{ten ne biva" - izri~it je patrijarhPavle, obja{njavaju}i zna~aj Srpskepravoslavne crkve za srpski narod.4

Pripadnost srpskoj naciji - premaPatrijarhu - uslovljena je, dakle, pripad-no{}u srpskoj crkvi, {to istovremeno pred-stavlja jo{ jedan od razloga iz kojih je zaSrbe ateizam neprihvatljiv: Srbin ne mo`ebiti ateista i mora pripadati Srpskojpravoslavnoj crkvi.

Istorijski gledano - kako na to ukazujusvi ozbiljni pisci me|u Srbima, od DositejaObradovi}a do Milorada Ekme~i}a - re-ligija, odnosno konfesija imale su uloguvododelnice u formiranju modernihju`noslovenskih nacionalnih identiteta inacionalizama. Srpska nacija, kao uostalomi ve}ina drugih balkanskih nacija, nije seuobli~avala na gra|anskom nego na kon-fesionalnom principu - kao religijska za-jednica unutar Osmanskog carstva koje jepreko sistema mileta narodnost izjed-na~avalo sa veroispove{}u i uz to jo{ ver-skim poglavarima prepu{talo svetovnuvlast nad pripadnicima njihove crkve.Srpska je, dakle, nacija izgra|ena ne krozidentifikaciju sa dr`avnim okvirom u komeje `ivela (kao na Zapadu) nego kroz iden-tifikaciju sa crkvom kojoj je pripadala; nekao gra|anska, ve} kao etnokonfesional-na zajednica. Zato je srpski nacionalni

23

SRBI

JA I

TRAN

ZICI

JA

Crkva - klju~ni faktorblokadepi{e: Olga Popovi} Obradovi}

identitet doista te{ko razdvojiti odpravoslavlja i od srpske crkve.

Ali, u jednom specifi~nom smislu, srp-ski nacionalni identitet povezan je i sadr`avom, u ~emu je spska crkva tako|e odi-grala odlu~uju}u ulogu. Re~ je o srpskojsrednjovekovnoj dr`avi ~ija je veza saSrpskom pravoslavnom crkvom i{la douzajamne identifikacije, simboli~kiizra`ene u posve}ivanju srpskih vladara.Kroz celo razdoblje turske vladavine srp-ska crkva je, kao jedini organizovani ~uvarnarodnog pam}enja, odr`avala i prenosi-la mit o srednjovekovnoj srpskoj dr`aviizgubljenoj na Kosovu, propovedaju}i ide-al njene obnove (vaskrsa). Dr`ava kaosadr`ina istorijskog pam}enja i ideal "os-vete Kosova" `ivi me|u pripadnicima srp-skog naroda bez obzira na to gde su se oninastanili. Zbog nedostatka novovekovnihkulturnih i politi~kih vrednosti koje sunastale u krilu sopstvenog naroda, a uuslovima zaostalog patrijarhalnog agrarnogdru{tva koje ne pogoduje recepciji takvihideja, srpski narod je i u novom vekuo~uvao istorijsko pam}enje, ta~nije mit-sku vezu sa srednjovekovnom dr`avom isvojom crkvom kao glavni, takore}i jedi-ni izvor nadahnu}a i osnov kulturnog,odnosno nacionalnog identiteta.

Tako srpski narod ulazi u moderno doba,u epohu stvaranja svoje nacionalne dr`ave.Konfesionalna identifikacija trans-formisana je u nacionalnu, a potom jeusledila borba za nacionalnu dr`avu. Utome je poreklo i sadr`ina tradicionalnogtrojstva crkva, nacija, dr`ava - koje Srpskapravoslavna crkva i danas name}e kao for-mulu kulturnog i politi~kog identiteta Srba.

U modernoj istoriji srpskog naroda ovaje formula, me|utim, postala dubokoproblemati~na. Ona je odgovorna ne samoza etnokonfesionalni karakter srpskog na-cionalnog identiteta, odnosno zaspre~avanje nastanka moderne srpskenacije kao nacije gra|ana, nego i za et-nokonfesionalni karakter srpskog na-cionalizma kao moderne politi~ke ide-ologije i srpske dr`ave kao nacionalnedr`ave. Parola "osveta Kosova" uobli~enaje kao najsna`niji mobilizatorski ~inilac unovovekovnoj Srbji. U njoj je sadr`anasama su{tina moderne srpske dr`avne ide-je, a to je dr`avno ujedinjenje svih zemal-ja koje se, bilo po etni~kom, bilo po is-torijskom pravu, smatraju srpskim. UJugoslaviji ta parola gubi funkciju, ali neumire, ve} se samo potiskuje u istorijskopam}enje i o`ivljava uvek u trenucima krizejugoslovenske dr`ave. Na kraju XX veka,kada je raspad Jugoslavije ponovo postavio

na dnevni red definisinje srpskog na-cionalnog interesa, "osveta Kosova" jeponovo postala nacionalno politi~ka kri-latica, legitimiraju}a formula za teritori-jalnu ekspanziju - nezavisno od toga da lisu se teritorijalne aspiracije temeljile naetni~kom ili na istorijskom pravu, i bezobzira na to da li su one bile usmerene kajugu ili ka zapadu Balkana. Kosovo je posta-lo ne (ili bara ne samo) cilj, ve} sredstvonacionalne politike.

Etnokonfesionalni karakter srpskedr`avne ideje predstavlja jedno od najte`ihoptere}enja ju`noslovenskog prostora unjegovoj modernoj istoriji. On je odgov-oran za ~injenicu da je stvaranje srpske(etnokonfesionalne) nacionalne dr`aveneodvojivo od neprekidnih ratova za ter-itorije, kao i etni~kih ~i{}enja i zlo~inaprema pripadnicima drugih veroispovesti.Srpski ratovi za stvaranje nacionalne dr`aveu XIX, a posebno u XX veku, uklju~uju}i iove poslednje kojih smo sami savremeni-ci, kao ni sam srpski nacionalizam, nemogu se objasniti izvan pomenute formule- crkva, nacija, dr`ava. Za pre`ivljavanje inovo o`ivljavanje te formule na kraju XXveka odgovorna je na prvom mestu Srpskapravoslavna crkva. To je onaj su{tinski ra-zlog duboke problemati~nosti njenedana{nje uloge u srpskom dru{tvu, kao injene odgovornosti za tragi~nu sudbinusrpskog naroda na kraju XX veka.

U skladu sa razumevanjem srpske na-cionalne dr`ave kao dr`ave svih Srba irazumevanjem srpske nacije kao et-nokonfesionalne zajednice, Srpskapravoslavna crkva niikad nije priznala tzv.avnojevske granice, odnosno granice Srbijeu posleratnoj Jugoslaviji. Nakon {to jedolaskom Slobodana Milo{evi}a na vlastpostavljeno dr`avno pitanje Srbije, SPCsve glasnije govori o neprihvatljivosti tihgranica i otvoreno poziva na njihovonepo{tovanje, odnosno promenu u skladus etni~kim na~elom.5 Ni posle vojnog slo-ma velikosrpskog dr`avnog programa SPCnije napravila ni minimalan otklon od svogstava da su tzv. avnojevske granice Srbijenelegitimne i kao takve neodr`ive. Tegranice vi{e su nego dvostruko manje od"srpskog istorijskog prostora" - pi{e 2002.godine Pravoslavlje (1. maj 2002), navode}ikao glavnog krivca za to Josipa Broza. Koje onda kvisling - pita se Pravoslavlje i za-klju~uje: "U svakom slu~aju, ni MilanNedi} ni Dra`a Mihailovi} ne}e se na}i udru{tvu kvislinga Drugog svetskog rata.".Kriterijum kvislin{tva u Srbiji, sastanovi{ta SPC, nije dakle (ne)saradnja sfa{isti~kom okupatorskom vla{}u,6 nego

(ne)uva`avanje etni~kih granica na pros-toru biv{e Jugoslavije. Sli~no stanovi{teprema granicama biv{ih jugoslovenskihrepublika ima i zna~ajan deo srbijanskepoliti~ke elite.7

Ve}i deo intelektualnog i dobar deo poli-ti~kog potencijala Srbije nakon 5. oktobraanga`ovan je na negovanju kolektivnesvesti o legitimnosti etni~kih granica naBalkanu, isto onako kao i onda kada je natemelju takve svesti poveden rat. Jer - kakoka`e jedan istori~ar - "kada zapadnaEvropa izgubi svoj sada{nji misionarskiapetit za gra|enje hibridnih nacija, oli~enu Petri~u, E{daunu, Hakerupu, [tajneru isli~nima, Srbi treba da budu spremni zareviziju svog poraza".8 Podpokroviteljstvom profesionalne istori-ografije odvija se dosad nevi|eni re-vizionizam u istoriografiji, ~iji je glavnicilj obezvre|ivanje antifa{isti~kog nasle|a,a glavna okosnica primitivni antikomu-nizam i rehabilitovanje ~etni{tva kao na-jpre~i{}enijeg istorijskog oblika etnona-cionalne velikodr`avne ideologije. Ali, ne-sumnjivo najzna~ajniju ulogu u ovomtrenutku ima Crkva, kao institucija kojasimboli{e ideju svesrpskog jedinstva i kojanakon vojnog i politi~kog sloma nastoji daduhovno, kulturno i politi~ki zaokru`i onajprostor koji usled ratnog poraza nijezaokru`en dr`avno, odnosno - kao uslu~aju Crne Gore - nije zaokru`en na `el-jeni na~in. Ono {to je dovelo do rata -osporavanje zate~enih i poku{aj us-postavljanja novih dr`avnih granica poetni~kom principu - ona ponovo nudi kaoformulu za budu}nost. Raspad Jugoslavijeu toj formuli predstavlja samo prvu fazu uvelikom projektu rekonstrukcije ~itaveregije po etni~kom na~elu. S obzirom naveliki uticaj koji ima u narodu u nju sepola`u velika o~ekivanja, pa Crkva u svomposlu u`iva sna`nu logisti~ku podr{kudr`ave i vojske. Sa ovom poslednjom, Crkvaje nakon 5. oktobra izgradila specifi~nuzajednicu interesa koja se iskazuje kakoneposrednom saradnjom tako i na sim-boli~kom nivou.

** *

Sada, kada Srpska pravoslavna crkvado`ivljava sna`nu dru{tvenu reafirmacijui kada se sve otvorenije name}e kaovrhovni arbitar - po~ev od vaspitanja decei omladine do sveukupne kulturne i civi-lizacijske orijentacije dru{tva, njeno nepri-hvatanje vrednosti i principa modernogdoba, a sa tim i odbacivanje sekularnog

24

SRBI

JA I

TRAN

ZICI

JA

na~ela, predstavlja jednu od najozbiljni-jih prepreka uspostavljanju modernogdru{tva u Srbiji. Ovo utoliko vi{e {to svo-ju novu ulogu Crkva vr{i u uslovima ra-zorenog dru{tva, krize identiteta i op{tegvrednosnog vakuuma koje su za sobom os-tavili nedavno zavr{eni ratovi.

Poseban problem u tome predstavljaokolnost da za te ratove kao i pusto{ kojusu oni prozveli i sama Crkva snosi znatandeo odgovornosti. Sa ovom odgovorno{}uSPC se jo{ nije suo~ila, niti pokazuje znakespremnosti za samopreispitivanje isuo~avanje sa njom. Naprotiv, ona danaside u suprotnom smeru, ula`u}i sav svojautoritet u nastojanje da svoju nacional-no-politi~ku ulogu koju je povratila spo~etkom poslednjih ratova kona~no in-stitucionalizuje i tako je dodatno legiti-mi{e. To je uloga koja se, danas ni{ta man-je nego ju~e, temelji upravo na etnona-cionalizmu i projektu svesrpskog ujedin-jenja, a ujedno i na antimodernom kul-turnom modelu koji je njegova pret-postavka.

Umesto otklona prema tom projektu,Crkva se sve jasnije i nametljivije profili{ekao glavna upori{na ta~ka nastojanja dase projekat odr`i u `ivotu. S obzirom dapredstavlja okosnicu i jedinu istorijskukonstantu srpskog nacionalnog identitet,SPC tako predstavlja klju~ni faktor blokadeu koju je doveden srpski narod raspetizme|u zahteva modernog doba s jednestrane, i fikcija, mitova i predrasuda u~ijem je stvaranju, odr`avanju i o`ivlja-vanju Crkva odigrala i nastavlja da igrajednu od najzna~ajnijih uloga, s drugestrane. A bez osloba|anja od tih fikcija,mitova i predrasuda srpski narod }e os-tati trajno li{en identiteta moderne naci-je.

Napomene:1 Srbi u Evropu, da; Evropa u Srbe, ne

daj Bo`e! Pravoslavlje, 1. juli 1999.2 Pravloslavlje, 1. juli 2002. 3 Intervju Patrijarha Pavla, Danas, 5-7

januar 2002. U ovom pogledu SPC se kre}eu krugu ideja poznatih pod nazivom "novasrpska desnica", koje su najbli`e or-ganicisti~kom konceptu dru{tva i dr`ave.O srpskoj organicisti~koj misli videti\or|evi}, M. 2003 (pr.) Srpska konzerva-tivna misao, Beograd: Helsin{ki odbor zaljudska prava u Srbiji, s. 5-33.

4 Neka pitanja na{e vere 1998.Navedeno prema nedeljniku Vreme, 19.decembar 2002.

5 Ve} od 1990. godine njeni velikodos-tojnici pozivaju na podelu Jugoslavije po

etnokonfesionalnim granicama i stvaran-je srpske homogene etni~ke dr`ave, izri~itopredla`u}i podelu BiH i promenu grani-ca Hrvatske. (Perica, V. 2002. Balkan Idols.Religion and Nationalism in Yugoslav States,Oxford: Oxford University Press) Kasnije,kada je rat za nove granice ve} bio u toku,takvi pozivi su postali uobi~ajena stvar, a1992, Sabor SPC izdao je i zvani~nosaop{tenje da ne priznaje avnojevskegranice.

6 Milan Nedi} je bio predsednik kvis-lin{ke vlade u okupiranoj Srbiji za vremeDrugog svetskog rata.

7 Tako, na primer, za biv{eg predsed-nika SRJ, sada{njeg premijera srpske

vlade, Vojislava Ko{tunicu (koji ina~eDimitrija Ljoti}a dr`i za visokomoralnogpoliti~ara), unutra{nje granice biv{eJugoslavije predstavljaju "komunisti~konasilje" ~iji je glavni cilj bio da se "Srbijau~ini manjom nego {to jeste, a druge re-publike u~ine ve}im nego {to one stvarnojesu". Shodno ovakvom razumevanjugranica Srbije, ovaj politi~ar zaklju~uje"da najve}e osvajanje i 'etni~ko ~i{}enje'od izbijanja rata u Jugoslaviji... (pred-stavlja) progon Srba iz Krajine, ZapadneBosne i Sarajeva" (Srpski narod naraskr{}u, Obraz, 3-4/1996).

8 Sr|a Trifkovi}, Danas, 16-17. novem-bar 2002, str X VIII.

25

SRBI

JA I

TRAN

ZICI

JA

Crkva dobija atribute javne vlastiMinistarstvo vera Republike Srbije izradilo je Prednacrt zakona o verskoj slobodi, crk-vama, verskim zajednicama i verskim udru`enjima, u cilju "uspostavljanja pravne dr`avei funkcionisanja javnih ustanova, kao i izgradnje demokratskih i zakonom utvrdjenihodnosa izmedju dr`ave i crkve", kako se navodi u saop{tenju od 6. jula 2004. godine. Iako Prednacrt zakona, posebno u delovima koji reguli{u "odnos izmedju dr`ave i crkve"zahteva dublje kriti~ko preispitivanje, HOLJPS ovom prilikom skre}e pa`nju samo najedan ~lan za koji smatramo da nedvosmisleno ilustruje ponekad zamagljenu su{tinuovog zakona. ^lan 17. Prednacrta zakona predvidja da "Sve{tenoslu`itelji i verski dostojanstveniciu`ivaju imunitet kao narodni poslanici i sudije. Njima imunitet mo`e da ukine samoVrhovni sud Srbije, na opravdan predlog tu`ila{tva".Uvodjenjem imuniteta za sve{tena lica na najflagrantniji na~in kr{i se na~elo odvojenosticrkve od dr`ave, proklamovano ~l. 41. Ustava Republike Srbije i ~l. 27. Povelje o ljud-skim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama, dok se u sistem trojne podelevlasti na zakonodavnu, sudsku i izvr{nu, uvodi i ~etvrta - crkvena.U savremenoj pravnoj teoriji i praksi poznati i prihva}eni oblici imuniteta su: imunitetsuverena (predsednika dr`ave, predsednika vlade i ministara, kralja i sl.); imunitetposlanika parlamenata; diplomatski imunitet; imunitet sudija i tu`ilaca, i imunitet odkrivi~nog gonjenja (za{ti}eni svedoci). Prema Ustavu Republike Srbije, predsednik dr`ave, predsednik vlade, ministri i naro-dni poslanici u`ivaju imunitet koji podrazumeva da ne mogu biti pritvoreni bez odobren-ja Narodne skup{tine tj. Vlade u slu~aju predsednika Vlade i ministara, osim ako suzate~eni u vr{enju krivi~nog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju du`emod 5 godina. Protiv lica koja se pozovu na imunitet ne mo`e se, bez odobrenja Narodneskup{tine, tj. Vlade, pokrenuti krivi~ni postupak ili drugi postupak u kome se mo`e izre}ikazna zatvora.Ustav Srbije predvidja znatno slabiji domet imuniteta sudija i tu`ilalaca u odnosu nanosioce zakonodavne i izvr{ene vlasti, s obzirom da samo predvidja da ova lica u pos-tupku pokrenutom zbog krivi~nog dela u~injenog u vr{enju sudijske ili tu`ila~ke funkci-je ne mogu biti pritvorena bez odluke Narodne skup{tine.Iako se iz teksta odredbe ~l. 17. Prednacrta zakona ne mo`e zaklju~iti kakva se vrstaimuniteta tra`i za sve{tenoslu`itelje i verske dostojanstvenike jer je nemogu}e njegovopoistove}enje sa o~evidno razli~itim dometima imuniteta narodnih poslanika i sudija,zabrinjava sama ~injenica da se takvo re{enje predla`e Narodnoj skup{tini na usvajan-je.Osim {to bi prihvatanje ove odredbe crkvama, a posebno Srpskoj pravoslavnoj crkvi kaodominantnoj i najmo}nijoj, predstavljalo priznanje atributa javne vlasti, ovakva odred-ba bila bi i presedan u pravnoj doktrini i praksi savremenih dr`ava koje ne samo da nepoznaju ovakav oblik imuniteta, ve} sve vi{e idu ka ukidanju ili umanjenju imunitetanosioca dr`avne vlasti.

(Saop{tenje Helsin{kog odbora za ljudska prava u Srbiji, 23. jul 2004)

Zaista, bilo bi to mnogo sme{no da nije vrlotugaljivo! Usvajanje Strategije odbrane,

tog tako dugo pripremanog i na sva vojno-politi~ka zvona nagove{tavanog strate{ko-doktrinarnog dokumenta, prekinuto je, sko-ro bi se moglo re}i, ve} na prvoj ozbiljnijojproveri, negde polovinom juna. Dok su voj-na i politi~ka elita u Beogradu, osobito nji-hov ekspertski tim iz General{taba i min-istarstva vojnog koji je pisao to delo, najavileStrategiju kao hvale vredan produkt vlastitepameti i kao osnovnu pretpostavku za refor-mu Vojske i sistema odbrane - oficijelna jePodgorica odbacila Nacrt strategije jer on, ~aki u nekim va`nim postavkama, nije u saglasjusa Ustavnom poveljom, pri ~emu je naro~itoproblemati~an onaj stav u predlogu Strategijeodbrane koji aktivira Vojsku kao "osnovnognosioca oru`ane borbe" u slu~aju da do|e do"oru`ane pobune", motivisane "secesijomjedne od dr`ava ~lanica"!

Nakon uzbune u Crnoj Gori, vojni faktoriu Beogradu su u medijsku orbitu lansirali tezu

o tome kako je sporni stav u Nacrtu strategi-je nastao kao "gre{ka u prekucavanju" doku-menta, iz ~ega sledi da u stru~nom i politi~komdelu javnosti cirkuli{u dve varijante predlo-ga strategije odbrane: jedna sa "daktilograf-skom gre{kom" i druga bez te "gre{ke"!Na`alost, mi, tzv. obi~ni gra|ani Dr`avne za-jednice Srbija i Crna Gora gotovo da nismoni imali {ansu da vidimo nijednu od te dvevarijante. Pa da mi lepo razlu~imo {ta su za-pisali ovda{nji vojni eksperti, a {ta je, opet,na svoju ruku "dopisivala" i "dopisala" "svo-jeglava, nesavesna daktilografkinja", te je takoi nastala vojna bajka o "Strategiji sa daktilo-grafskom gre{kom", koja bi ba{ zgodno pris-tajala kakvoj zbirci ~uda, samo da ~uda u ovoj~udnoj politi~koj tvorevini odavno nisui{~ezla.

Budu}i da su strategije nacionalnihbezbednosti (strategija nacionalne bezbed-nosti, po mi{ljenju stru~njaka, na vrhu je listeu hijerarhiji strate{ko-doktrinarne doku-mentacije), kako tvrde zvani~nici iz Beograda

i Podgorice (potonji, vi{e), u nadle`nostidr`ava ~lanica (stoga je, ka`u, u Ustavnojpovelji i izostavljena mogu}nost da se strate-gija nacionalne bezbednosti tvori i usvaja udr`avnoj zajednici), i budu}i da na nivou uni-je nije oblikovana politi~ka koncepcijaodbrane u formi zvani~nog dokumenta -logi~no je pretpostaviti da bi Strategijaodbrane trebalo da sadr i i te op{te, da ka`emofilozofsko-politi~ke postulate kao osnovu nakojoj bi se projektovali politi~ki i vojni strate-gijski ciljevi i globalna re{enja u sferi razvo-ja i upotrebe oru`anih snaga, prevashodnore{enja o razvoju i upotrebi Vojske kao nji-hove okosnice.

Ako Strategija odbrane, vi|ena iz tog rakur-sa, nije dokument od op{teg dru{tvenog in-teresa, {ta jeste!? Pa, ako je tako, a nesumn-jivo da jeste, onda je bilo gotovo nu`no da seu proces projektovanja i izrade Strategijeuvrste najumnije glave, pa ako ho}emo, sveko-lika pamet ovoga dru{tva (a ne samo pukovni-ci i generali), {tavi{e, da se u proces na izves-tan na~in uklju~i i naj{ira javnost dr`avne za-jednice, i da se o tome postigne naj{iri poli-ti~ki i dru{tveni konsenzus. Pri svemu tome,ne vidimo ni jedan valjan, racionalan razlogzbog kojeg bi se bilo koji strate{ki politi~ki ilivojni cilj, ili bilo koje strate{ko re{enje ima-lo sakriti od o~iju javnosti tako {to bi se }u{nulipod turban vojne tajne. Dodu{e, Uprava zaodnose sa javno{}u Ministarstva odbrane }e

26

VOJS

KA I

ODBR

ANA

Strategija nacrnogorskom ispitupi{e: Stipe Sikavica

Jo{ 1992. bijah zapazio sa televizijskogekrana interesantnu ~injenicu: daju}i vre-

mensku prognozu, famozni dr`avni Drugiprogram Televizije Srbije, grafi~ki je, un-ose}i ikonice i simbole za meteorologiju,sjen~io zami{ljene teritorije ekspanzion-isti~ke politike onda{nje vlasti. Tako se,tokom vremena, sa tog detalja, iznova i izno-va, mogla vidjeti `elja i imperativi srpskepolitike, nada i somnanbulija srpske elite,paranoja srpske populacije. Ki{a i oblaci,pahuljice i sunce iza oblaka, vjetar i gro-movi nastanjivali su onaj prostor koga susrpski pametari krunisali re~enicom: gdjesu srpski grobovi i zemlja je srpska.

Kninska krajina, sva Bosna, di~naHercegovina, Dubrova~ka regija, Baranja,dio Makedonije, Crna Gora. I naravno:

Kosovo i Metohija! Sve je bilo obojeno {tri-hom - budu}i raj nebeskog naroda. Velikiprostor, mo}na geografija. Ostali narodi,rubom te {eme, primjerice hrvatski i make-donski, skrajnuti su kao }utljive kom{ije, aBo{njaci, Crnogorci, Albanci i ostali, bilisabijeni u "meteorolo{ki izvje{taj"; nije tre-balo ni{ta da im nedostaje, trebali su dabudu sretni unutar imperije, koja ima davedri i obla~i datim krajolikom.

Od tada, do dana dana{njeg, (treba lipodsje}ati da smo u 2004. godini, a ikon-ice sa ekrana i dalje svjetlucaju), srpska poli-tika i srpska nada, jer one su naj~e{}e za-jedno, uporno se dr`e tog recepta, te sim-bolike: i meteorologijom za srpske zemljei srpske grobove u njoj. Sa oblacima, vjetromi gromovima.

Ne ra~unaju}i razliku, ne uzimaju}i uobzir preinaku koju su vrijeme, realiteti ipravda uporno donosili proteklu decenijui po, su`avao se tamo njihov {ematski prikazvremenske prognoze, sabijala se sjenka,ugibao se varijabilni simulakrum nebeskihdarova nebeskom nacionu. Metod je, avaj!ostajao isti. Da kazuje kako je simbol va`nastvar u sticanju iluzije o vremenu, prostoru.

Najprije su gromovi (Hrvati bi rekli:"oluja" i "bljesak") odnijeli Knin i Baranju.Dugo se opirala obla~i}ima i pahuljicamaBosna i Hercegovina, sa o{trim kopljemRepublike Srpske do Banjaluke. Crna Goraje ostala, jo{ uvijek pod te{kim da`dom kogasipaju snovi unijata. I Kosovo i Metohija jejo{ tu, da podsje}a na krunski poraz kogave}ina ne}e da vidi! Dva preostala sna poli-ti~kih budala srpske politike. Kao da je sveuredio njegovo veli~anstvo Slu~aj, na tomdetalju, meteorolo{kom izvje{taju, na {ema-ma klimatskih promjena mo`e se, kome jedo takvim istra`ivanja, o~itovati sva kalvar-ija srpska unazad deceniju i po. Poraz"Milo{evi}evog Carstva". Krah projekcijeSrpske Akademije nauka i umjetnosti. Ponospijanaca iz Francuske 7. Zlokobna nakana

MRA^NI SIMBOLI

Obla~no i ki{ovito sasun~anim razdobljimapi{e: Jovan Nikolaidis

dr`avne zajednice, iscediti i u re~enu svrhu!)Da je tako u~injeno, bila bi to, izme|u osta-log, sjajna demonstracija jednog od mogu}ihoblika demokratske kontrole odbrambenesfere dru{tva i njenih glavnih aktera. I to, naotvorenoj sceni, takore}i pred o~ima Evropei sveta. Da je tako u~injeno, verovatno bi seizbegli svi ovi neprijatni udari kritike kojesada izvesno, s duboko opravdanim razlozi-ma, trpe i Vrhovna komanda, i Ministarstvovojno, i General{tab, i neposredni kreatorite toliko najavljivane i unapred mnogo hval-jene Strategije!

Ali, ko na ovda{njem vojno-politi~kompoligonu jo{ mari za gra|anina kao individuu;gde on da se petlja i da sugeri{e neka re{enjau tako "svetim" stvarima kao {to su vojne;gra|anin ovde tek ne{to zna~i kad se usabori,kad se sabije u okvir domicilne nacije, odnos-no u ram nacionalne manjine, pa da poslepoliti~ari i ostali du{ebri`nici i duhovni ocima{u njim kao nacionalnom zastavom sa per-manentnom opasno{}u da se zastava trans-formi{e u ma~. [ta je onda ostalo tom na{emgra|aninu? Koliko god da su mediji nepouz-dan oslonac, preostalo mu je da iz njih (i tonajve}ma iz podgori~kih jer su beogradski uovoj stvari, osim ~asnih izuzetaka, zakazali,{to je tako|e simptomati~no) saznaje na ko-jem je punktu verfikacije zapeo Nacrt strate-gije. I, kao {to je re~eno, zapeo je nacrnogorskom kriti~kom diskursu, najpre uvladaju}im strukturama, potom i u ostalomdelu javnosti. U prvi je mah bio sporan samoonaj stav Nacrta u kojem se (kao {to je poz-nato iz novinske interpretacija) ka`e: dabezbednost dr`avne zajednice mo`e bitiugro`ena "oru`anom pobunom, kao speci-fi~nim oblikom oru`anog sukoba, mo-tivisanom secesijom dr`ave ~lanice"!

Budu}i da je taj stav izazvao vrlo neprijatneasocijacije na Slobova politi~ka vremena kadaje taj samodr`ac po crnogorskim vrletimarazigravao ~uveni Sedmi bataljon Vojne poli-cije, Slu`bu bezbednosti, vazduhoplovce naaerodromu u Golubovcima i jo{ neke forma-cije Vojske u svrhu disciplinovanja "drugogoka u glavi", ovaj je "nesporazum" eskaliraoskoro do op{teg politi~kog nezadovoljstva uovoj dr`avi ~lanici i do eksplicitnog zahteva- da se Nacrt strategije preradi iz osnove!Skup{tina i Vlada Crne Gore formirale su rad-nu grupu koja je imala zadatak da Nacrt pod-vrgne rigoroznoj analizi. I upravo je ta grupana{la da Nacrt strategije odbrane ne samo daje problemati~an u spomenutom stavu, ve}da pati od mnogih manjkavosti koncepcijskenaravi, {to se kosi i sa na~elima Ustavne povel-je, pa je stoga nu`no "temeljno preradiditiStrategiju odbrane". Na zasedanju 1. julacrnogorski je Parlament usvojio nalaze svo-

jih eksperata iz spomenute Radne grupe i za-uzeo nedvosmislen stav da Predlog strategi-je odbrane, osim na nivou unije, mora bitiverifikovan u skup{tinama dr`ava ~lanica.

Ostaje, me|utim, zagonetna i zabrinjava-ju}a ~injenica da Ministarstvo odbrane,General{tab, pa i Vrhovni savet odbrane is-trajavaju na nekom neshvatljivo nein-teligentnom obja{njenju kako je tamo nekadaktilografkinja (ili vi{e njih) u~inila gre{kuu prekucavanju teksta Predloga strategije.Neverovatno je do koje mere zvani~nici nave-denih institucija takvom odbranom, po sve-mu sude}i ozbiljno feleri~nog teksta, pot-cenjuju opet nas, tzv. obi~ne gra|ane i na{usposobnost zdravog rasu|ivanja, mada je ovdeprevashodno o njima re~. Pa sve i kad bi biloonako kako tvrde, ko bi im poverovao!Upadljivo ministar Prvoslav Davini} insisti-ra na "nenamernoj tehni~koj gre{ki", odbacu-ju}i bilo kakvu mogu}nost zloupotrebe Vojskepo Milo{evi}evoj recepturi, jer da je (premanovinskoj interpretaciji ministrove re~i sasednice skup{tinskog Odbora unije zaodbranu) "upotreba vojske predvi|enaisklju~ivo u slu~aju nelegalne i oru`ane se-cesije jednog dela dr`ava ~lanica(...)" (citatprema "Danasu"), pa ko je ovo razumeo, alalmu vera!

Izme|u ostalog, ne malu zabrinutost izazi-va i to da je u svakom slu~aju problemati~anNacrt strategije lako pro{ao kroz filtereVrhovnog saveta odbrane i Saveta ministara.Stekao se utisak da su Vrhovni savet, resornoministarstvo i General{tab iz nekih razloga(mogu}e je da su Strategiju, kao va`an adut,nameravali da bace na sto na samitu NATO28. i 29. juna u Istambulu, nadaju}i se da biim se time mogla otvoriti vrata Partnerstva zamir.) `urili da se Strategija odbrane {to pregurne u skup{tinsku proceduru, ne bi li seusvojila po hitnom postupku. Zbog konfuzi-je koju je izazvao ponu|eni tekst ovog doku-menta, skup{tinska procedura njegovog us-vajanja, kako je izjavio predsednik Skup{tineSCG Zoran [ami, prolongirana je "tamo negdeza septembar". Pa, ako }emo se ravnati poa`urnosti i operativnosti organa ovda{njihvlasti, te po njihovoj sposobnosti za odabirnajboljih re{enja, ne bi trebalo da se izne-nadimo ako se Strategija bude usvojila tamanuo~i isteka vremena na koje je "oro~ena"dr`avna zajednica!

Dakle, ova, blago re~eno, konfuzija u pro-cesu verifikacije Nacrta strategije odbranejeste i pouzdan znak da ni reforma Vojske (akamoli reforma odbrambenog sistema, o re-formi sektora bezbednosti ne}emo ni gov-oriti) nije zapravo ni po~ela. [tavi{e, de-plasirano je i pomi{ljati da kreatori Strategijenisu bili svesni toga {ta rade!

re}i da su ( prema nedeljniku "Vojska") "uizradi predloga Strategije odbrane, Vojnedoktrine" i dokumenata ni eg ranga "u~estvo-vali najrazli~itiji dru{tveni ~inioci kao {to suvladine i nevladine institucije, doma}a istrana ekspertska javnost, relevantni dr`avniorgani, crkva, brojni nezavisni analiti~ari.Na ovaj na~in data je mogu}nost da niko neostane limitiran u te`nji da na argumento-van na~in ispolji razli~itost u stavovima (...)"

^ast damama i gospodi iz Uprave, ali po-tonja konstatacija iz citiranog dela njihovogoficijelnog saop{tenja naprosto ne odgovaraistini. Jer, mnogi gra|anin ne samo da je "os-tao limitiran" u mogu}nosti da "ispolji" svo-je "argumentovane stavove" o stanovitimstrate{kim na~elima, nego je uskra}en i zaelementarno saznanje o tome {ta pi{e uNacrtu strategije, iz jdnostavnog razloga {togra|anima dokument nije bio dostupan!Dakako, ne mislimo da je predlog Strategijetrebalo ponuditi doma}em pu~anstvu u mil-ionskom tira`u, ali da su za to postojali poli-ti~ka volja i spremnost, i u ovom bi se siro-ma{tvu na{li izvori finansiranja i forma {tam-panja dokumenta u nekom razumnom tira`ukoji bi zadovoljio op{tu dru{tvenu potrebu.(Uostalom, ako je Vojska iz svoje hroni~noprazne kase mogla da iscedi pare, na primer,za ne ba{ male tro{kove suizdava{tva luksuzneVelike enciklopedije "Manastiri Srbije", za{toih ne bi mogla, uz pomo} administracije

27

VOJS

KA I

ODBR

ANA

glibavih mantija{a iz SPC. I svih ostalih kojisve ti{e pjevuckaju "onu na{u sla|anu": iopet }e, i opet }e, ako bude sre}e.

Hrvati su znali {to je njihovo, to su i do-bili. Bo{njaci, tako|e, pla}aju}i doista skuposvoju mirno}u i blagorodnost. Crna Gora,pak, jo{ dugo }e, zahvaljuju}i infantilnos-ti crnogorske populacije, stajati u "mete-orolo{kom brevijaru" srpskih medija.

A Kosovo i Metohija?! Na nju se ~ekakao na glas vapiju}eg iz pustinje srpskogsna. Nad kojom i dalje grmi, da`di, sijeva iduva simbolika srpske meteorologije. Dastvar nije ru`i~asta pokaza}e svakom raz-lo`nom jedna jedina ~injenica. Na ekran-ima srpskih televizija i dalje je ucrtana me-teorolo{ka {ema u kojoj je taj prostor udomenu srpskog klimata. Albanska tele-vizija, makedonska televizija, crnogorskatelevizija, televizija Kosova, dr`e se okvirasvojih meteorolo{kih kompetencija. Onesvoj prostor ogra|uju svojom klimatskom{emom. Jedino Srbija prostor Kosova i dal-je zove: vremenska prognoza Kosova iMetohije, unutar Srbije. Kosovski Albancika`u kratko, odsje~no i ta~no: Kosovo.Meteorologjija e Kosoves.

Za radikalno nepovjerenje u instituci-je sistema u Crnoj Gori ima mnogo

povoda. Vlast se reformisala prije sedamgodina otklonom \ukanovi}a i drugovaod politi~ke grupacije koja je ostala vjer-na Milo{evi}u. Ipak, jo{ niko nije nipoku{ao da pokrene postupak protiv"vitezova" koji su opusto{ili pljevaljskuBukovicu, na Kalu|erskom Lazu, pod iz-govorom da gone "{iptarske teroriste",pobili albanske nevoljnike - `ene, starcei djecu - koji su pred srpskim terorompoku{avali u crnogorskim zabitimaprona}i uto~i{te. Jo{ niko od visokihzvani~nika crnogorskog MUP, koji su1992. naredili lov na muslimanske izb-jeglice (mu{karci od 16 do 70 godina), sobja{njenjem da }e biti razmijenjeni zasrpske zarobljenike, nije odgovarao zaovo nedjelo, iako su ti ljudi, po svemusude}i, pobijeni ve} u Crnoj Gori. Za ot-micu u [trpcima su|eno je, u nastavci-ma, vazda pred izbore, jednom jedinom~ovjeku, sitnom izvo|a~u radova. Krupnezvjerke, kojima pripada autorstvo mon-struoznog zlo~ina, ostale su u sjeni.

Ima zanimljivih primjera i novijegdatuma. Afera S. ^. jo{ nije rasvijetlje-na. U doma}im pravni~kim krugovimavode se u~ene rasprave na temu te da lije za ponovno otvaranje postupka

Moldavka uop{te potrebna, te jesu lime|unarodne organizacaije za repatri-jaciju obavezne obezbijediti njezinoprisustvo, kao {to su obe}ale kad je podnjihovim pokroviteljstvom oti{la.Mi{ljenja su podijeljena. U svakomslu~aju, nema nikavih izgleda da }e uskorije vrijeme postupak u aferi seks-trafiking biti obnovljen. Slu~aj je for-malno okon~an odlukom osnovnogtu`ioca Zorana Radonji}a da "zbog po-manjkanja dokaza" odustaje od krivi~noggonjenja ~etvorice osumnji~enih. Ume|uvremenu, `igosana ~etvorka `ivipod stra{nom hipotekom jer sud, isti-na, nije dokazao njihovu krivicu ali nijeni nevinost. Vrlo je indikativna i odlu-ka nove dr`avne tu`iteljice VesneMedenice, koja je ubrzo nakon dolaskana du`nost bez obja{njenja smijenila sdu`nosti upravo tu`ioca koji je zaklju~ioslu~aj. Po zakonu, me|utim, postupak jemogu}e obnoviti i ako se utvrdi da jeneko od u~esnika u postupku zloupotri-jebio polo`aj. Ostala je tajna da li jeRadonji}, o kojem su po Crnoj Gori ko-lale glasine da je i sam imao va`na poslas Moldavkom, zbog toga smijenjen.

U me|uvremenu, vrhovna tu`iteljka,ina~e {krta u izjavama za javnost,saop{tila je da postupak bez prisustva

Moldavlke nije mogu}e obnoviti,provaliv{i uzgred tajnu gdje se ona sadanalazi. Kanadski zakon o za{titi privat-nosti, me|utim, tamo{njim vlastimaonemogu}ava bilo kakvu akciju bez pris-tanka tra`ene osobe. I tako, do daljnje-ga, pojeo vuk magarca.

Za utjehu znati`eljnoj javnosti, Vladaje osnovala specijalnu komisiju zapreispitivanje uloge policije u slu~ajuS.^., ~ije je zvani~nike indirektnooptu`ila za fabrikovanje afere. Do kakvihje nalaza do{la komisija, me|utim, nijepoznato ni nekoliko mjeseci otkako pos-toji. Podsjetimo jo{ na prijetnje premi-jera \ukanovi}a, koji je u vi{e navrataponovio da raspola`e dokazima da jeslu~aj iskonstruisan u politi~ke svrhe ida }e u pravom trenutku obznaniti ime-na konstruktora. "Pravi trenutak" nikakoda kucne: ni dokaza ni imena jo{ nema,a afera je odavno izi{la iz sudskih pro-cedura i pretvorila se u pri~u s ozbiljn-im politi~kim konotacijama, koje CrnojGori pod nos, kad god zatreba, uvijek iiznova podme}e me|unarodna zajedni-ca.

Iako afera seks trafiking nije do`iv-jela sudski epilog, porodila je novesudske procese. Jedan od ~etvorice os-umnji~enih crnogorskih gra|ana, biv{izamjenik dr`avnog tu`ioca ZoranPiperovi}, nakon {to je i pored "po-manjkanja dokaza za daljnje gonjenje"tako|e bez suvislog obrazlo`enja razri-je{en du`nosti, tu`io je dr`avu i zatra`iood{tetu od 200.000 eura. Sud je ovogputa bio efikasan: filmskom brzinomodlu~io je da Piperovi} nema nikakvogosnova ni za kakva potra`ivanja.

Crnogorski premijer Milo \ukanovi}ovih je dana zaprepastio javnostponudom "konzulijumu opozicionih lid-era" da im svoje ljepote izlo`i "u prirod-noj veli~ini". Toj zanimljivoj ponudiprethodilo je su|enje lideru crnogorskihliberala Miodragu @ivkovi}u, koji je, popremijerovoj privatnoj tu`bi, osu|en zaklevetu na nov~anu kaznu od 8.000 eura.Premijer je tu`io @ivkovi}a zato {to je uopozicionom zanosu javno izjavio da je\ukanovi} li~no bio korisnik usluga~uvene Moldavke, te da je zato aferu gur-nuo pod tepih. Kao dokaz te svoje tvrd-nje ponudio je, uz ostale, i dio iskaza izistra`nih spisa predmeta S. ^, u kojemje ona opisala \ukanovi}a "nagog skarakteristi~nim o`iljkom na ramenu"i zatra`io "medicinsko vje{ta~enje pre-mijerovog tijela". Na pravom mjestu, usudu, to nije u~injeno a efikasno su

28

AKTU

ELN

A CR

NA

GORA

Simboli bez dr`avepi{e: Olja Obradovi}

odbijeni i ostali prijedlozi odbrane.Tako je propala i prilika da se odag-

naju sumnje da li je @ivkovi} stvarno ok-levetao \ukanovi}a i u skladu s tim do-bio zaslu`enu kaznu ili su se putevi rop-kinje i visokog dr`avnika ipak nekadnegdje ukrstili.

I ne samo to. Istraga vi{e od mjesec i po dana tap-

ka u mjestu i u slu~aju ubistva direkto-ra i glavnog i odgovornog urednika lista"Dan". Iza brave je samo jedna osoba,poznati karatista Damir Mandi}, osum-nji~en kao pomaga~ u ubistvu. Stru~njaciiz Visbadena potvrdili su ovih danacrnogorskoj policiji ko je drugi u~esnikatentata. DNK Vuka Vulevi}a prona{li suna kundaku pu{ke iz koje je pucano naJovanovi}a. Kriminalac i pripadniknekad ozlogla{enog Sedmog bataljonaVuk Vulevi}, kojeg su policijski izvoriodmah ozna~ili kao atentatora, zan-imljivo, privo|en je ve} u prvoj fazi is-trage i odmah pu{ten na slobodu. Vulevi}se, dakako, odmah potom dao u bjekst-vo.

Naravno, adresa je nepoznata. O mo-tivima i nalogodavcima da se i ne gov-ori. Sude}i po nezvani~nim informaci-jama, koje cure iz MUP, tako }e i ostati.Prema saznanjima "Monitora", naime,Vulevi} je imao jatake upravo u polici-jskim redovima. Ostane li nerasvijetl-jeno i ovo ubistvo, na vlasti je velikaodgovornost: pucnji iz mraka poruka sui svakom `ivom neistomi{ljeniku da gamrak mo`e progutati.

O pravnoj dr`avi Crnoj Gori, ~ija sevlast di~i reformama na svom putu uEvropu (samo da nije Srbije) - tek to-liko. I politi~ka scena neiscrpno je vre-lo tako|e zanimljivih dogodov{tina.Opozicija ne}e u parlament, ali jeodustala i od protestnih {etnji i okupl-janja svakog ~etvrtka pod inventivnimmotom "Mi ne ljubimo lance". Naravno,kao razlog nije navedena `alosna ~in-jenica {to na tim protestima nikad nijebilo vi{e od tri-~etiri hiljade ljudi. Kaokrivac ozna~ena je vru}ina, pa }e nas-tavak, vjerovatno, uslijediti s prvim je-senjim zahla|enjem.

Opozicione partije slo`no tra`e pri-jevremene parlamentarne izbore. To {tosva istra`ivanja pokazuju da bi i na timizborima ponovo pobijedila aktuelnavlast, ne brine ih puno. Kao i uvijekdosad, i istra`ivanja i izborni rezultati,plod su "{pekulacija vlasti". Zbog toga,ka`u, ovi izbori ne smiju biti organizo-vani pod vladavinom \ukanovi}a, pa zato

tra`e njegovu ostavku i prelaznu vladu.Iako vlast, s ve}inom u parlamentu, nehaje za ove zahtjeve, opozicione partijeozbiljno se pripremaju. Ve} su se usp-jele i posva|ati zbog - raspodjeleposlani~kih mandata.

Iz njihovih redova nedavno jeodjeknula jo{ jedna patriotska poruka:Srpska narodna stranka pozvala jeme|unarodnu zajednicu da u Cru Goru,dok je \ukanovi}a, ne ulo`i ni centa.

Vlast, u me|uvremenu, zavr{ava svo-je poslove. Iako su posljednjih godinasvim snagama nastojali odgoditi priva-tizaciju "velikih sistema" i sa~uvatimonopol, sad su krenuli u drugu kra-jnost. Navrat-nanos, rasprodaju na-cionalne resurse budza{to, bez strate-gije, bez javne rasprave, ~esto i bez ten-dera, kao i bez opozicije u parlamentukoja bi mogla obezbijediti ako ne kakvu-takvu kontrolu, a ono bar transparent-nost procesa. Na dnevnom je reduKombinat aluminijuma (K AP). Grupaza promjene javno upozorava da se upri~i o K AP kriju razlozi propasti CrneGore.

"Ne prodaje se zlatna koka nego zas-tarjela fabrika", rekao je jedan od po-tencijalnih kupaca Dragan Brkovi}. ^ov-jek je, formalno gledano, u pravu. Naprodaji je iscrpljena fabrika, optere}enavelikim dugovima. A, ustvari, rije~ je ofabrici koja je u posljednjih deset god-ina i te kako bila "zlatna koka" privile-govanim trgovcima, koji su na njen ra~unstvorili ogromno bogatstvo. Me|u nji-ma prvi je na listi upravo spomenutiDragan Brkovi}, ~ijoj firmi "Vektra" KAPduguje oko 70 miliona dolara. Javnostnikad nije saznala kako je taj dug nas-tao.

Vlast nije uzbudila ni Strategijaodbrane dr`avne zajednice, od koje biCrna Gora, padne li joj samo na pametreferendum, trebalo da se dobro pri~uva.Da nije bilo generala Blagoja Grahovca,kojeg je predsjednik dr`avne zajedniceSvetozar Marovi} ne{to ranije otpustio,"daktilografska gre{ka" pro{la bi pot-puno nezapa`eno. Iako Crna Gora imaizabrane predstavnike u institucijamakroz koje je tekst "s gre{kom u kucanju"pro{ao, niko ni{ta nije primijetio. Ni za-mjenik ministra odbrane Vuka{in Mara{,koji je koordinirao rad na tekstu. Nipredsjednik Savjeta ministara SvetozarMarovi}, koji je predsjedavao sjedicomna kojoj je tekst usvojen. Ot}utao je i ~lanVSO Filip Vujanovi}, kojem je tekstblagovremeno dostavljen. Niko ni iz

DPS, pa ni sam \ukanovi}, kolegama naradu u Beogradu nije uputio ni rije~ kri-tike.

Crnogorski parlament, koji je nakonotkri}a generala Grahovca da je u zajed-ni~koj odbrani predvi|ena mogu}nostvojne intervencije u slu~aju da se jednadr`ava-~lanica odlu~i za nezavisnost,vratio je dokument na doradu. [ta }e dal-je biti ne zna se, ali cini~no zvu~i utje-ha koja je stigla s nadle`ne beogradskeadrese. "Gre{ka je ispravljena, dobro je{to je tekst pa`ljivo analiziran u CrnojGori, jer su uo~ene i druge nepreciznostikoje su sada otklonjene", poru~io jeministar odbrane Prvoslav Davini}.

Predsjednik dr`avne zajednicepo~inio je u novije vrijeme jo{ jedan nes-ta{luk izjavom da je "sada neukusnoraspravljati o terminu referenduma", dase ne pliva trka za koju se nema snage isrca i na kraju prijateljski upozorio svo-je partijske drugove da ne daju izjaveMilo{evi}evog tipa "malo morgen" jernas to "vodi u pro{lost i izolaciju". Nakonzaprepa{}enja koje je ovom elaboraci-jom proizveo, jo{ ve}e ~u|enje izazvaoje sam \ukanovi}. Umjesto da ga povu~eiz Beograda, stao je u njegovu odbranu:kao, Marovi} nije rekao ono {to je rekaove} je mislio da "u prelaznom periodunije neophodno stalno licitirati ho}e liili ne}e biti referenduma", a na javnojsceni "ima puno ljudi koji gube vrijemejalovo licitiraju}i o nekim ve} ispri~animpoliti~kim pri~ama".

Analiti~ari odva{njih prilika sad sebave pitanjem da li je i \ukanovi} odus-tao od "plivanja uzaludne trke" i da li jes tim u kakvoj vezi najnovija odluka na-puljskog suda da djela, za koja napuljs-ki javni tu`ilac optu`uje crnogorskogpremijera u istrazi trgovine cigaretama,nijesu kriminalna, "jer su {titila interesenjegove dr`ave kroz naplatu poreza"?

Va`no je, me|utim, da Crna Gora ovihdana dobila nove-stare dr`avne simbole.Skup{tina je, dakako bez opozicije, usvo-jila vladin Prijedlog zakona o dr`avnimsimbolima i Danu dr`avnosti. Grb }e bitiizvorni grb dinastije Petrovi}a. Zastava}e, ba{ kao u doba Petrovi}a, biti crve-na s grbom na sredini i zlatnimobrubom, himna "Oj, svijetla majskazoro" a Dan dr`avnosti 13. jul, koji zaCrnu Goru ima dvostruko zna~enje -osim Dana ustanka, 13. jula 1878. naBerlinskom kongresu Crna Gora je do-billa nezavisnost. [to stolje}e i ~etvrtpotom nema dr`avu, njezinim jevrhovnicima sve manje va`no.

29

AKTU

ELN

A CR

NA

GORA

Uprvoj izjavi koju je dao nakon {to jeizabran za predsednika Srbije, Boris

Tadi} je najavio odlazak u Podgoricu i raz-govore sa tamo{njim zvani~nicima okofunkcionisanja dr`avne zajednice i odnosadve republike, budu}i da oni, kako jepodvukao, "evropski razmi{ljaju". Ho}eli se istim povodom sresti i sa liderimaprosrpske opozicije koju javnim i tajnimkanalima poma`u i usmeravaju velikos-rpski nacionalisti~ki krugovi u Beogradu,ostaje da se vidi. Jedno je, me|utim,uo~ljivo - Tadi} je sa vidnom uzdr`ano{}ugovorio o SCG deklari{u}i se kao pristal-ica funkcionalne zajednice koja se bazi-ra na ekonomskim interesima, uzpodse}anje na "istorijsku povezanost"dva naroda.

O (ne)funkcionalnosti dr`avne zajed-nice govorio je i Miroljub Labus, pot-predsednik srbijanske vlade, ozna~iv{iperiod nakon izbora kao tajming zakona~nu procenu svega {to, kako ka`e,Srbija finansijski gubi u zajednici saCrnom Gorom. Zbog toga, obja{njavaLabus, Srbija tapka u mestu na putu kaEvropi, a br`e bi napredovala da taj putnastavi sama. Uzgred, zvani~na Podgoricaje i pre ove izjave u vi{e navrata poru~ilaisto - obe republike bi, kao samostalnedr`ave, pre otvorile briselska vrata no {toto ~ine bezuspe{no u okviru provizoriju-ma na "staklenim nogama", kakva je SCG.

Za{to je Labus odabrao upravo ovajtrenutak za reafirmaciju zna~ajne stavkepartijskog programa koju je G17+ zamr-zla da bi u{la u Ko{tunicinu vladu? Naime,to {to je samostalnost Srbije vratio u poli-ti~ki opticaj pre je rezultat Labusoveprocene da se bli`e parlamentarni izbori,te da je za privla~enje dela razo~aranihbira~a G17+ ovakva pri~a profitabilna,nego {to predstavlja dosledno pridr`avan-je stavova stranke o SCG. Zanimljivo je,me|utim, da je, za razliku od pomenutedvojice, gubitnik predsedni~kih izbora,radikal Tomislav Nikoli}, u vi{e navrata

pomenuo referendum o nezavisnosti CrneGore, tvrde}i da bi ga priznao i prihvatiodemokratski izra`enu volju gra|ana.

Crnogorski referendum ne pominjeni Ko{tunica, tvrdi zagovornik ~vrstog,centralisti~kog odnosa prema Podgorici.On ra~una s tim da }e Dr`avna zajednicaoja~ati nakon op{tih izbora za njen par-lament po~etkom naredne godine na ko-jima }e sigurno u~estvovatipromilo{evi}evska i prosrpska crnogors-ka opozicija. Srbijanski premijer ignori{e~injenicu da bi se Podgorica moglaodlu~iti za referendum upravo pre tih izb-ora, {to joj je garantovano Beogradskimsporazumom, kojim je i predvi|enoizja{njavanje gra|ana nakon tri godineod njegovog potpisivanja, odnosno odstvaranja SCG. Taj rok isti~e u martu idu}egodine. Indikativno je, me|utim, da ve}ima otvorenih poku{aja opstrukcije pra-va na referendum, posebno u vojnim kru-govima bliskim Ko{tunici. Tako se u ma-terijalu o strategiji odbrane SCG nedavnopojavila formulacija po kojoj vojska mo`eda interveni{e u slu~aju secesije jedne odrepublika, {to je odmah nakon objavlji-vanja obja{njeno "tehni~kom gre{kom".Iako je ovaj stav povu~en, izazvao je ve-liko podozrenje u Podgorici, jer podse}ana vokabular iz Milo{evi}evog ratnog vre-mena.

S druge strane, pitanje je kako }e sekohabitacija, koju je najavio srbijanskipredsednik, u odnosima sa manjinskomKo{tuni~inom vladom, koju podr`ava SPS,reflektovati na parlament Dr`avne za-jednice, budu}i da su odnosi izme|uvladaju}e DPS u Crnoj Gori i demokratau Srbiji nakon ubistva premijera \in|i}azahladneli. Pribli`avanje DSS i DS bi zaCrnu Goru moglo iskomplikovati odnossnaga u parlamentu zajednice. U tom kon-tekstu treba o~ekivati jo{ ja~e povezivanjeparlamentarnih partija u Srbiji i opozi-cije u Crnoj Gori. Nema sumnje da je tosna`an motiv i za Ko{tunicu i za Tadi}a,

ali isto tako ne treba gubiti iz vida da }eupravo takav trend dodatno motivisatigrupaciju za samostalnu Crnu Goru, pa}e i to ubrzati proces sprovo|enja refer-enduma o samostalnosti.

Harmonizacija ekonomskih odnosaizme|u Srbije i Crne Gore, na ~emu in-sistira Evropska unija pod ~ijim je pa-tronatom i formirana SCG, te~e sporo iveliko je pitanje da li }e uop{te i uspetido isteka trogodi{njeg roka, odnosnoodr`avanja referenduma. Podgorica iznosisvoju ra~unicu koja se u najkra}em svo-di na nekompatibilnost i nesrazmernostdveju privreda, ali i na ~injenici da suUstavnom poveljom SCG definisani odvo-jeni suvereniteti u ekonomiji, pravosu|ui unutra{njoj bezbednosti dr`ava ~lani-ca. Crna Gora je zadr`ala svoju valutu,odvojene trgovinske i carinske re`ime,njena policija kontroli{e dr`avne granice,a dostignuti nivo ekonomske i dru{tvenereforme i dosada{nji rezultati u us-agla{avanju zakonodavstva sa propisimaEU ve}i su nego u Srbiji. Najzad,(ne)saradnja s Ha{kim tribunalom je pi-tanje s kojim kona~no mora da se suo~iSrbija kao {to je i problem Kosova vezanza relaciju me|unarodne zajednice,Pri{tine i Beograda, a ne Podgorice.

U seriji ponuda za politi~ko re{enjepermanentne krize u kojoj se nalazi SCG(setimo se kakve je sve ponude imaoMilo{evi} uo~i krvavog raspada biv{eSFRJ, koje je bahato odbijao) poslednjuje uputio crnogorski premijer FilipVujanovi}.Ona je glasila da "SCG trebada se ugleda na ^e{ku i Slova~ku, koje suprocenile da im zajedni~ka dr`ava nedonosi korist i da je bolje da imajusamostalni subjektivitet u me|unarod-noj zajednici. Ukoliko do toga ne do|enu`an je referendum o dr`avnom statusuCrne Gore". Srbijanski premijer Ko{tu-nica je na to uzvratio da je "nemogu} ~e{kirazlaz, to ne dopu{taju ni Beogradski spo-razum ni Ustavna povelja", ne pomin-ju}i, pritom, referendum. U me|uvre-menu se nastavljaju stalni sofisticiranipritisci na Podgoricu u ~emu prednja~i,pored velikosrpskih nacionalista, Srpskapravoslavna crkva koja otvoreno negirapostojanje crnogorske nacije i dr`ave.Sve je to, me|utim, ra~un bez kr~mara,jer se prenebregavaju najmanje dvestvari: prvo, da je proces emancipacijecrnogorskog dru{tva nezaustavljiv i dru-go, da je odvajanje Srbije i Crne Goreprirodan i zavr{ni ~in raspada biv{e SFRJ.To }e i Evropa, voljno ili ne, morati dauva`i.

30

SRBI

JA I

CRN

A GO

RA

Ra~un bez kr~marapi{e: Vojislava Vignjevi}

Me|unarodno pravo ovda{nji {irokipopulus uglavnom poima kao "skup

neprijateljski nastrojenih normi" u odno-su na doma}e va`e}e zakonodavstvo i na-cionalni pravosudni sistem. Takav stavuglavnom je proiza{ao iz politi~kogtuma~enja me|unarodnih pravila zaisanihu konvencijama i drugim dokumentimakoja se ti~u odgovornosti za ratne zlo~ine aglavnu je predrasudu stvorilo osnivanjeHa{kog tribunala i njegov ovde nedovoljnopoznat Statut, te obaveze ove dr`ave prematom Sudu. Politika i pravo morali bi imatiuzajamne ograde ili ograni~enja u uticajujedne na drugu {to je, uostalom, u skladusa proklamovanom politikom podele na trigrane vlasti u dr`avama koje te`e prefiksudemokratskih. Me|unarodno pravo bi, pak,trebalo da bude na vi{em nivou od obapomenuta segmenta, dakle, iznad svake na-cionalne politike ~iji je opet zadatak da sop-stveno zakonodavstvo i pravosudni sistemuskladi sa me|unarodnim pravom. Drugimre~ima, ta me|unarona pravila ne smejuzavisiti od slu~aja do slu~aja ili promenevlasti odnosno njihovih unutarnjih poli-ti~kih interasa i tuma~enja op{teprihva}enih normi u svetu ~ije dru{tvo, barverbalno, `eljno i{~ekujemo.

Udru`enje za Me|unarodno pravo Srbijei Crne Gore -Nacionalni ogranak zame|unarodno pravo SCG nedavno je izda-lo "Godi{njak 2000 -2003" ~iji je cilj dadoprinese {to boljem (u)poznavanju savre-menih tendencija razvoja univerzalnogme|unarodnog poretka i doktrineme|unarodnog prava. Uklju~ivanju ume|unarodnu stvarnost u interesu zeml-je, kako u uvodnoj re~i ovog Godi{njakaukazuje njegov glavni urednik i ugledni svet-ski jurista dr Milan [ahovi}, nerazdvojni jepratilac upravo me|unarodno pravo."Pro{lost nam omogu}ava da saznamo bardeo istine ali i budu}nost krije njene de-love, pozivaju}i nas da ih otkrivamo", citi-ra dr. [ahovi} re~i Nehrua. Duga tradicijaobrade me|unarodnog prava u SCG,podse}a urednik Godi{njaka, povezana jesa razvojem dr`avnosti i regulisanjem nji-hovog me|unarodnog polo`aja u vremenudu`em od dva veka. [ahovi} zatim podse}ada je jo{ 1928. u prvoj zajedni~koj dr`aviJu`nih Slovena osnovano Jugoslovensko

udru`enje za me|unarodno pravo koje jebilo aktivno do raspada nekada{nje SFRJ.Delatnost ove organizacije, mada poddrugim imenom i u ne{to druga~ijem sas-tavu, nije se ugasila zahvaljuju}i profe-sionalnom entuzijazmu ali i pomo}i [vaj-carske ambasade u Beogradu ~ija je finan-sijska i moralna podr{ka omogu}ila da, zasada, prva sveska Godi{njaka do|e do ~ita-laca.

EDUK ACIJOM DO RAZUMEVANJA -^ime se, dakle, "obi~an" ~italac (ne)znalacmo`e edukovati iz novog Godi{njakaUdru`enja za me|unarodno pravo SCG?Pred njim je niz tema iz razli~itih me|unar-odno - pravnih oblasti me|u kojima su ione koje izazivaju svakodnevnu pa`njuovda{nje javnosti poput: "Terorizam i ljud-ska prava" (dr Vojin Dimitrijevi}), "Srbijai Crna Gora kao subjekt me|unarodnog pra-va"(dr Vesna Kne`evi} Predi}), "SporoviSrbije i Crne Gore pred Me|unarodnim su-dom pravde" (Sa{a Obradovi}), "AktivnostEvropskog suda za ljudska prava i Srbija iCrna Gora" (Vidan Had`i - Vidanovi}),"Raoru`anje na raskr{}u" (Olga [ukovi}).Tu je i ~lanak o za{titi prava dece, kod nasna `alost sve ugro`enijih, "Zadaci i metodirada Komiteta Konvencije o pravima dete-ta" (dr Nevena Vu~kovi} [ahovi}).

Iz razumljivih razloga koji podrazumevajuograni~enost novinskog prostora ovde }emoskromno izdvojiti najaktuelnije delovepriloga Godi{njaka koji nastavlja tradicijupodsticanja upoznavanja me|unarodnogprava a time i sa`ivota u me|unarodnojporodici. Hag odnosno Ha{ki tribunal, nje-gov rad i saradnja Srbije i Crne Gore ne-sumnjivo je tema koja preokupira ne samopoliti~are, ve} zbog o~igledne zavisnostibliske i dalje budu}nosti ove dr`ave ododnosa sa tim Sudom, i sve nas. Autor tek-sta " Rad Me|unarodnog krivi~nog tribunalaza biv{u Jugoslaviju, saradnja sa Srbijom iCrnom Gorom, su|enja za ratne zlo~inepred doma}im pravosu|em", mr. IvanJovanovi}, na analiti~ki na~in te`i odgov-oru na pravna pitanja u vezi sa razre{enjem(ovde) spornih odnosa sa Tribunalom.Me|u njima su strategija okon~anja radaHa{kog tribunala (u okviru toga, na primer,govori se o mnogo spominjanoj dilemi opravu pritvorenih na fer su|enje kada u

proseku du`e od dve godine ~ekaju napo~etak procesa), sudska ve}a i promene upravilima procedure, Tu`ila{tvo. Osim ovih"op{tih mesta" u posebnom poglavljuukazuje se i na konkretan proces SlobodanuMilo{evi}u koji je, kako prime}uje autor,"najmarkantniji slu~aj jer je re~ o prvom{efu dr`ave u istoriji kome se sudi predMe|unarodnim sudom". Pored ostalog, mr.Ivan Jovanovi} pi{e i o saradnji SCG saHa{kim tribunalom te su|enju za ratnezlo~one pred doma}im sudovima. "Ako seka`e da ne treba vi{e predavati optu`eneHagu po komandnoj odgovornosti, ve} daim treba suditi u Srbiji, u ~ijem krivi~nomzakonodavstvu ina~e ne postoje odredbekoje tu odgovornost reguli{u name}e se pi-tanje {ta u tom slu~aju ~initi sa delomoptu`nice koji se, kao u predmetu ~etvoricevojnih i policijskih generala, odnosi na nji-hovu direktnu odgovornost", pitanje je nakoje upozorava Jovanovi}.

DR@AVNA "PRAVDA" U ME\UNARO-DNOM OGLEDALU - Povremeno ali ipakuredno ovda{nja se javnost obave{tava otu`bama Bosne i Hercegovine kao i Hrvatskeprotiv SCG pred Me|unarodnim sudompravde, tako|e, stacioniranim u Hagu. Iakoje od tu`be BiH za kr{enje obaveza preuzetihKonvencijom o spre~avanju i ka`njavanjuzlo~ina genocida pro{lo vi{e od deset god-ina su{tina bosanskih zahteva i njenih za-snovanosti ovde je malo poznata jer se onjima izve{tava uglavnom u dnevno-poli-ti~kom kontekstu i - interesu. U ~lanku"Sporovi Srbije i Crne Gore pred Me|unar-odnim sudom pravde" Sa{a Obradovi}ukazuje na dve naj~e{}e zablude : prvo, daje SCG tu`ena za genocid i agresiju na BiHa druga se ti~e brojnih {pekulacija o visinikompenzacije (pogre{no nazivane i kao"ratna {teta") koju BiH zahteva od Srbije iCrne Gore. "Ta~no je da je SCG tu`ena zagenocid, ali ne i za agresiju, ~ija definicijajo{ uvek nije usvojena u me|unarodnomkrivi~nom pravu, niti Me|unarodni sudpravde ima u ovom slu~aju osnova za zas-nivanje nadle`nosti po eventualnoj tu`bi zaagresiju", obja{njava Obradovi} u svom pri-logu "Godi{njaku".. On, dalje, ukazuje i davisina od{tetnog zahteva za navodni geno-cid u ovom trenutku nije odre|ena a pre-ma praksi Me|unarodnog suda pravde, tekukoliko bi tu`ilac uspeo u sporu Sud biodredio rok u kom bi dve dr`ave postigledogovor oko kompenzacije.

[to se hrvatske tu`be ti~e u ovom je tek-stu nazna~eno ~injeni~no stanje prema kombi trabalo da bude dokazano da je u sukobuna teritoriji Hrvatske po~injen genocid nadhrvatskim stanovni{tvom i da se taj zlo~in

31

NOV

A IZ

DAN

JA

Uklju~ivanje ume|unarodnu stvarnostpi{e: Bojana Oprijan - Ili}

Ba{ je neobi~an ovaj naslov, ovaj uzvik:jaooo... Ko to ovde uzvikuje ili jau~e,

ovo jaooo...! U eseju je zaista sve mogu}e.U onom pro{lom jo{ uvek je padao sneg, ibilo je izneto jedno obe}anje koje }u danas,jer je sunce, prekr{iti. Dok jo{ mogu, jerpitanje utemeljenja, ili razloga treba raz-likovati, kako je to verovao jo{ Kant - odpitanja slobode. Uostalom, tek ose}anjezadovoljstva, odnosno, nelagode, dajena{em saznanju punu oljudsku dimenzi-ju. Zato se pod stare dane Kant i vratio"mo}i su|enja", ili dopadanja shvativ{i dapoimanje, ili predikacija nije dovoljna, jerne obuhvata ono {to je odsutno iz pred-stave, ono {to je, mo`da, lepo i bez svrheu odnosu na ono malo i sku~eno "jesam".Mnogo {ta je opasnije i "lep{e" od ovog"jesam". Na primer, kondicional. Nisi, alimogao si, veli unutra{nji glas, prete}i, ilisti{avaju}i svoj bes, iz onoga {t je "odsut-no", a moglo je biti. To prisiljava tvojumisao da se vrti u krugu i da se vra}a u ovoni{tavilo, odnosno, metafiziku odsustva.Jer, Kant nije bio metafizi~ar prisustva,kao Aristotel, nego odsustva. Upravo ga jeovo odsutno, ovaj kondicional, prmoraoda se pozabavi granicama saznanja i da sevrati na "mo} su|enja" koja, za razliku odaprehenzije i poimanja treba da se suo~isa onim {to je odsutno i mo}nije od pos-tojanja. Na primer, miris nekog cveta (dieTulpe) mo`e biti veoma mo}an i graniceili svrha njegovog postojanja ne mogu bitiodre|ene nekom predikacijom ili poiman-jem. Zato i postoji ova mo} su|enja kojanas vra}a ili izbacuje u ono odsutno imo}no. Snovi, na primer, nisu stvoreni"namerno" i pitanje njihovog postojanjaostaje otvoreno. Razum je zato nemo}nijiod ove mo}i. Zato se Kant vratio ovimsvakako vi{im "mo}ima su|enja" da bipre{ao granice "prisustv a" i "postojanja"i dospeo do onog {to je "odsutno" i mo`da"lepo", iako ne svrhovito i, mo`da, prete}ei opasno. Kako to objasniti?

Na primer, razum vam ka`e da ste nevi-ni, jer niste to u~inili. To spada u ono "je-sam", ili "nisam" (jedna binarna opozi-cija). Ali, za savest ona nije dovoljna, i ovajproces samooptu`ivanja se nastavlja gube}ise u onom odsutnom. Nisi, ali mogao si,

uzvra}a glas, zna~i kriv si! Kako da se izovog kovitlaca vratite u stvarnost onoga"jesam", ili "nisam"? I da li je to uop{temogu}e? Na to je mo`da mislio Kant u svo-joj "Kritici mo}i su|enja", na ovu uo-brazilju koja mo`e biti i bolesna, ali jesvakako mo}na, jer je bez pojma. Naprimer, za{to postoji trava, zar je onastvorena namerno, ili cvet (die Tulpe), ilisnovi, ili ljudi: za{to su ljudi ~udni, kakoje napisao @an Lik Nansi, u nedavno preve-dena (Tomislav Medak) "Dva ogleda",jedan, posve}en zajednici, i drugi, kojigovori o ~ovekovom "singularno plural-nom bitku".

Ali, ko }e to da ~ita? Mo`da, ni TamaraKaliterna, novinarka "Danasa". Mojkom{ija, koji je Rom, udaje k}erku. Jo{uvek nisam siguran da li se pi{e }erka, ili- kao {to sam napisao - k}erka. Sa svojeterase vidim da je podigao {ator i zagradioulicu. To je u Bor~i mogu}e. Onda se ~ujemuzika. Romi su poznati po tome {to ~aki na svadbama retko sviraju svoju muziku.Uglavnom je to odvratna novokompono-vana muzika koju prati povremeno ovo:Jaooo...! iz naslova ovog umesto eseja ukome je sve mogu}e i u kome sada odjeku-je ovo Jaooo..., za koje ne znam da li je znakradosti, ili o~ajanja, kao {to ni za muzikukoja je izazvala ovo Jaooo... nije jasno dali je znak radosti ili o~ajanja. I mo`da bineko mogao da napi{e hroniku ovihpalana~kih svadbi, ili hroniku palana~koggroblja, koja je ve} napisana, ali granica,ili razlika i dalje ne postoji, jer ona spadau ono {to je odsutno, u onu metafizikuodsutnosti, ili metafiziku samooptu`ivan-ja u kojoj rad `alosti i rad radosti padaju ujedno, u ovo Jaooo...! [ta odjekuje, ili {tapostoji, ako postoji, u tom Jaooo...? Vi neznate, ni ja ne znam da li se njegov sub-jekt u ovom Jaooo... predstavlja, ili pre-stravljuje, da li je on singularan, ili kolek-tivan?

Ustao sam od stola i iza{ao na terasu ivideo da kom{ija Rom sakuplja {ator. Za{tosu ljudi ~udni? Otvaram slu~ajno Nansijevuknjigu koja je pomalo ve{ta~ki sklopljenaod dva ogleda na strani 66. "I to je ono~emu odgovara '~udnost': svaka singual-rnost drugi je pristup svijetu... Ono {to se

mo`e pripisati Srbiji i Crnoj Gori. Takvi sedokazi u velikoj meri zasnivaju na izjava-ma svedoka, sli~no protivtu`bi na{e dr`aveu sporu sa BiH. "Obzirom na isto ~injeni~nostanje u vezi sa dr`avno - pravnim statu-som na{e zemlje (odustajanje od ranijegzahteva za kontinuitetom i u~lanjenje ume|unarodne organizacije u svojstvu novedr`ave - ~lanice) jasno je da bi uspeh is-tovrsnih argumenata NATO dr`ava i odlu-ka Suda da u tim sporovima nije nadle`anpo na{oj tu`bi, morao da ima isti efekat i usporu po tu`bi Hrvatske", zaklju~uje autorovog ~lanka.

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA ISCG - Mnogo je tema koje bi ~itaoce, iolezainteresovane za doba u kom `ive i sop-stveno okru`enje u evropskim i svetskimrazmerama te ostvarivanje "sopstvenepravde" pred me|unarodnim institucija-ma, mogle zaintrigirati u "Godi{njaku 2000- 2003" Udru`enja za Me|unarodno pra-vo SCG. "Aktivnost Evropskog suda za ljud-ska prava i Srbija i Crna Gora", naslov jejednog od tekstova u kom se upravo o tomegovori. Autor Vidan Had`i Vidanovi}, sarad-nik Beogradskog centra za ljudska pravapodse}a najpre da se SCG nakon {to jepro{le godine postala ~lan Saveta Evropepridru`ila za sada jedinoj panevropskoj or-ganizaciji koja je uspela da okupi skoro svedr`ave kontinenta. Time je, uz ostalo, do-bila i puno pravo obra}anja Evropskomsudu za ljudska prava koji predstavlja branuda se sporadi~na kr{enja ljudskih prava iosnovnih sloboda ne pretvore u sistemskokr{enje.

Lajt-motiv Godi{njaka o kome je ovdere~ svakako je po{tovanje ljudskih pravaodnosno spre~avanje njihovog kr{enja usvim oblastima. Dr Vojin Dimitrijevi}, di-rektor Beogradskog centra za ljudska prvai ekspert me|unarodnog prava pi{e o tomaspektu u vezi sa terorizmom. Ukazuju}ina razli~ite definicije terorizma kaodru{tvene i politi~ke pojave te o njenoj na-jspornijoj, moralnoj dimenziji, drDimitrijevi} pominje konkretne primere~iji smo svedoci poslednjih godina. Naprimer, on podse}a kako je "osnovna raz-lika izme|u teroristi~kih napada u pro{lostii napada 11. septembra u SAD {to su prvibili prostorno ograni~eni na jednu dr`avu,evntualno na grupu dr`ava, dok je akcijaod 2001. bila uperena na svet u celini".Autor, pored ostalog, u iscrpnoj analizi kakoterorizam i "antiterorizam" ugro`avajuljudska prava upozorava, ukazuju}i na dosa-da{nju pravosudnu praksu, na neophod-nost sudske kontrole i po{tovanja pret-postavke nevinosti.

32

UM

ESTO

ESE

JA

Jaooo!pi{e: Nenad Dakovi}

ra~una u umetnosti, ono {to od umjetnosti~ini umjetnost i ono {to ~ovjeka ~ini um-jetnikom svijeta, to jest, onim koji izla`esvijet za svijet nije lijepo, niti uzvi|eno,nije svrhovitost bez svrhe, niti sud ukusa,nije osjetilno o~itovanje, niti udjelovljeneistine. Nedvojbeno ono jest sve to, ali dru-ga~ije: ono je pristup raspr{enom izvoru,u samoj njegovoj rasr{enosti, ono je plu-ralno dodirivanje singularnog izvora". Toje Nansijeva pozicija, povodom ovog te{kogpitanja zajednice, ili singularno pluralnogbitka ~oveka, ili onoga lepog i uzvi{enog,a ipak ono odjekuje ovom ljudskomdolinom koju su nazvali Bor~a i u koju samja nai{ao i smestio se iz mnogo razloga.

Hteo sam da navedem drugo mesto nakome Nansi pi{e o vezi zajednice i smrti,jer sam siguran da to odjekuje u ovomJaooo koje se kao po{ast pro{irilo, ilipro{etalo, ili preletelo Bor~om i to ne kaosahrana ve} svadba retka u tom danupunom sunca. I to dolazi iz ove razlike ilisingularnosti koja je, ustvari, neponovlji-va, i koja izgra`uje na{u zajednicu iz ovepukotine ili odsustva, iz same smrti, iakozajednica, na prvi pogled izgleda ho-mogeno ili "dru{tveno", ona je za razlikuod p~ela, zajednica onih koji se neponovli-vo razlikuju od ro|enja do same smrti.Odnosno, razlikuju se i dok `ive i kadaumiru. Nema ni `ivota ni smrti koji semo`e ponoviti, ma kako zna~ajan, ili bez-na~ajan bio. I to je ta razlika, ili Nansijevaprednost, koja se mo`da gubi u ovomJaooo... Zajednica se, drugim re~ima, nemo`e razumeti sa pozicije identiteta, ilisubjekta, kao zajednica u kojoj - kako jepisao Sartr - jedna svest prodire u drugu,kao u neki zajedni~ki um, ili um zajed-nice, jer nema tog uma kojim se mo`e mis-liti ne{to zajedno, ili zajedni~ki. I zato jeto iluzija jedne metafizike zajednice, ilimetafizike zajedni~kog subjekta kao "op{tevolje" i to zato {to je smrt uvek singualr-na, i uvek razli~ita i kona~na, kao i `ivotsam. Zato se zajednica mo`e misliti jedi-no iz ovog odsustva, ili prekida, za kojinam je potrebna uobrazilja, a ne pojam, imo`da ovo: Jaooo...

Ili ovaj, kako ga Nansi naziva, koegzis-tencijalizam, to singularno koje postojipored drugog, ili pluralnog singularnog,izgleda ubedljivo samo dok kritikuje ovusvest koja prodire u drugu, ili egzistenci-ju koja prethodi kao "svest" esenciji, ilikao egzistencija. Tako je to u filozofiji. Bezove kritike edruge filozofije sama filozofijaje ni{ta. Ali, gde spada ovo Jaooo... Zarnisam to hteo da pitam. Ovo "umesto" filo-zofije, ili eseja.

Verujem da smo svi mi bili zate~enive{}u o iznenadnoj smrti Stipe

[uvara. Razlog neumitne snage, zbog ko-jeg Stipe [uvar ne}e mo}i da nam sedanas pridru`i.

Pre desetak dana Stipe mi se javio izZagreba da bi utvrdio moje u~e{}e u pro-mociji njegove knjige. Tom prilikom, pri-hvataju}i se sa zadovoljstvom te obaveze,upitao sam ga zar ne bi bilo bolje da sepromocija obavi u septembru, kada }esvi biti tu i kada bi i medijske pogodnostibile bolje. Bio je, me|utim, ~vrst u uv-erenju da se promocija treba obaviti na-jkasnije u prvoj polovini jula. Ne moguda se oslobodim pomisli da je Stipina`urba sa promocijom bila neka vrsta trkesa smr}u, izraz mo`da podsvesne `eljeda se ona pretekne.

Koja se}anja naviru kad danas govo-rimo o [uvaru? Stipe [uvar, kao {to jepoznato, bio je poslednji Hrvat-Jugosloven koga je Tu|man opozvao izdr`avnog Predsedni{tva biv{e SFRJ da bimogao objaviti kraj Jugoslavije. Po momose}anju stvari [uvar je, u tim na{imsmutnim vremenima demonstrirao retkusposobnost, da se mo`e voleti svoja naci-ja, a da se ne bude nacionalist, te da ba{zato {to je istinski voli i mo`e da joj ka`eopore i neprijatne istine o njenim zablu-dama, umi{ljenostima i zastranjivanji-ma.

[uvar je bio jedna od retkih li~nostikoja nikoga nije ostavljala ravnodu{nim- ni istomi{ljenike ni neistomi{ljenike.Svojim provokatvnim duhom - kod neis-tomi{ljenika unosio je duh nemirenja sapostoje}im, a kod idejnih i politi~kihprotivnika izazivao je ljutnju i bes {to imogoljuje slabost njihovih pozicija. I samnaziv knjige koju danas promovi{emo -'Hrvatski karusel' - u zna~enju 'Hrvatskavrte{ka' - mnogima na krajnjoj desnicine}e biti po volji.

Ne mogu da ne istaknem da je [uvar,istupaju}i protiv zvani~ne tu|manovskeHrvatske, zajedno sa malobrojnim borci-ma protiv nacionalisti~ke histerije, gov-orio u ime druge Hrvatske. Kao {to su uto vreme, protivnici rata i nacionalizma,okupljeni oko Beogradskog kruga, gov-orili u ime druge Srbije.

[uvar svakako nije bio bezgre{nali~nost. Iznosio je i stavove koji se nisudopadali u svim sredinama tada{njeJugoslavije, pa ni u njegovoj rodnojHrvatskoj. Lebdelo je svojevremeno pi-tanje da li je sa polo`aja predsedavaju}egCK SKJ u~inio koliko je bilo mogu}e dase spre~i uspon Slobodana Milo{evi}a.Ali to je pitanje i za mnoge druge utada{njem jugoslovenskom i srpskompoliti~kom establi{mentu, kojim }e sejo{ dugo vremena baviti istorija ju-goslovenskog propadanja. [uvaru sespo~itavala i tzv. "Bela knjiga" u kojoj sukritikovani intelektualci druk~ijih uv-erenja od zvani~nih, posebno zbog raznihvidova nacionalizama, kritikovana je injegova aktvnost u oblasti reforme {kol-stva itd. itsl. Sve te i sli~ne kritike, sobzirom na kasniji sled doga|anja, do-bija}e, uveren sam, objektivniju kono-taciju, nego u vremenu u kome su se javl-jale.

[uvar me|utim, nije izbegavao kri-tike svojih pogleda. Naprotiv. @eleo je dasazna na kakav prijem nailazi to {to gov-ori i radi, posebno ovde u Srbiji. Bezobzira da li su odobravanja ili kritike.Ustvari, uvek je bio vi{e zainteresovanza kritike. I u polslednjem telefonskomrazgovoru sa mnom, zamolio me je dakriti~ki govorim o njegovoj knjizi.

[uvar ne spada u onu vrstu politi~arakome je po svaku cenu stalo do popu-larnosti. Nije posedovao crte populizmada bi bio omiljen politi~ar. Ali je zato biocenjen politi~ar do ~ijeg mi{ljenja je sta-lo i onima koji se nisu slagali sa njim.

Stipe [uvar osta}e upam}en ne samopo tome {to se kao retko ko iz posleratnegeneracije snagom svoje li~nosti vinuou sam vrh jugoslovenske politike. ve}ponajvi{e po svom li~nom po{tenju,principijelnosti i doslednosti u borbiprotiv nacionalizma. Stipe je postaviodomet koji se te{ko posti`e, ali je pod-sti~u}i i vredan ljudskog anga`mana.

* * *Pred nama je drugo izdanje knjige

Stipe [uvara pod nazivom - "Hrvatskikarusel". Poku{a}u da iska`em nekolikomisli i zapa`anja o nekim aspektimasadr`aja i poruka njegove knjige, pri tom

33

IN M

EMOR

IAM

: STI

PE [

UVA

R

Doslednost u borbiprotiv nacionalizmapi{e: Milenko Markovi}

sasvim svestan manjkavosti mojihmogu}nosti u odnosu na bogatstvo ide-ja i pogleda izlo`enih u knjizi.

I u Hrvatskoj, i u Srbiji, devedesetihgodina tek izmaklog veka, prevagnuo je,kao {to je poznato, nacionalisti~ki zovnad porukama ru{enja Berlinskog zida.Pobedile su, antijugoslovenske, na-cionalisti~ke i antikomunisti~ke snage.Snage rata i {ovinizma prevladale susnage mira i etni~ke tolerancije.Dosledan svojim `ivotnim uverenjima,[uvar je ostao socijalist-marksist, Hrvat-Jugosloven i antinacionalist. I nakon ras-pada Jugoslavije, on nastavlja bitku pro-tiv, pre svega hrvatskog ali i svih drugihnacionalizama, za odbranu jugosloven-skih i socijalisti~kih vrednosti, za reafir-maciju ideja levice.

Trebalo je doista hrabrosti za opsta-janje na pozicijama antinacionalizma ilevih ube|enja, dve najproka`enije ide-je u Tu|manovoj Hrvatskoj iMilo{evi}evoj Srbiji. [uvar se nije us-tru~avao da na ra~un Tu|mana itu|manovi{tine izrekne o{tre kritike.Nisu ga pokolebali psiholo{ko i politi~koterorisanje, niti nasrtaji ~ak i na njegov`ivot, ~ime je iskazao iznimnu li~nu igra|ansku hrabrost. Malo je takvihli~nosti u Srbiji koje su se usu|ivale daza `ivota Slobodana Milo{evi}a bilo {tasli~no izreknu protiv njega. Naprotiv.Znam mnoge li~nosti iz sveta politike,kulture i nauke, koji su slavili 'vo`da', adanas peru svoje biografije. guraju}i seu prve redove demokratskih boraca.

Za snage koje su zdu{no do~ekale ras-pad Jugoslavije i u Hrvatskoj i u Srbiji,Stipe [uvar, sasvim o~ekivano, bio je per-sona non grata, za jedne-bio je anti-hrvatza druge- anti-srbin. Osta}e upam}enoda se je Stipe [uvar, u vremenu uvla~enjasrpske dijaspore u velikosrpske osva-ja~ke planove Milo{evi}evog re`ima, us-protivio etni~kom ~i{}enju izmanip-ulisanog srpskog stanovni{tva. To jezna~ilo navu}i na sebe etiketu nepatri-ote i izdajnika hrvatskih nacionalnih in-teresa.

Potrebno je imati u vidu da uHrvatskoj nije bilo jednostavno bitirodoljub naspram srpske agresije, I uisto vreme o{tar kriti~ar hrvatske agre-sije u Bosni i Hercegovini,Milo{evi}evsko-tu|manovske podeleBiH, i Tu|manovske politike etni~kog~i{}enja nakon "Oluje". To dvoje [uvarje uspe{no spajao. Isku{enjima kojimaje on odolevao, me|utim, nisu odolevaleni neke stranke, niti neki pojedinci na

levici. To, donekle obja{njava za{to

Socijalsiti~ka radni~ka partija, ~iji je os-niva~ i idejni predvodnik Stipe [uvar,uprkos osiroma{enjima i egzistencijal-noj nesigurnsti velikog broja gra|ana neulazi u Sabor, mada su u Savetu te strankeistaknute li~nosti hrvatske nauke, kul-ture i opozicione politike, i mada je,li~nost Stipe [uvara u Hrvatskom javnommnenju, uprkos nastojanjima nekih kru-gova politi~ke desnice da je oblati i mar-ginalizuje, veoma respektovana.Dodajmo tome, kao potvrdu, nedavnuanketu zagreba~kog lista "Nacional", ukojoj je, me|u 100 najuglednijih Hrvataistorije i sada{njice, Stipe [uvar zauzeovisoko 13 mesto.

Sa [uvarom se ne moramo slo`iti usvim aspektima socijalisti~kog projek-ta, Ali, [uvar imponuje ~vrstinom svo-jih levih ube|enja i socijalisti~kimvizionarstvom. On je svakako u velikompravu kad ka`e da nije dovoljno na ovimna{im prostorima deklarisati se kao so-cijalidemokrata da bi bio levi~ar. Na ju-goistoku Evrope, pi{e on u svojoj knjizi,ne mogu imati prolaznost ni stranke kojebi bukvalno prepisivale programe soci-jalne demokracije zapadne Evrope, aliisto tako ni stranke "koje bi ponavljale{to{ta iz repertoara 'stare' ljevice". Upromenjenim istorijskim okolnostima,podvla~i on, budu}nost mo`e imati onastranka levice koja se bori "za novu so-cijalisti~ku alternativu". Levica uHrvatskoj "ostat }e na slijepom kolosi-jeku ako ne izgradi jednu svoju novu ide-ologiju i strategiju koja bi uva`avala ikontinuitet i diskontinuitet u odnosu nasve ono {to je ljevica i poku{avala i ~in-ila u po{losti".

U svojoj knjizi, pod kriti~kom jepaskom ne samo Hrvatska, ve} i ~itavprostor biv{e Jugoslavije. Na pitanje {tasu dobile, a {ta izgubile nove dr`avenastale iz velike Jugoslavije, za [uvara jenesumnjivo da su, bar do danas, vi{eizgubile nego {to su dobile. Time on neizra`ava nekriti~ki jugoslovenski ro-mantizam. [uvar zna da nema povratkana pro{lost, makoliko ona lepo izgledalaiz ugla te{ke sada{njice i neizvesnebudu}nosti. Ali, s druge strane, i da jesada{njost, u nekim segmentima ispodnivoa pro{log. On jednostavno nijedozvoljavao vladaju}em establi{mentu inacionalistima koji bi Jugoslaviju i so-cijalizam hteli da izbri{u iz istorijskogpam}enja naroda, smatraju}i, s pravom,da se ne mo`e graditi budu}nost na ner-

azlikovanju onoga {to je bilo dobro odonoga {to je bilo lo{e u pro{losti. Umestotoga, oni im "divlji kapitalizam", obe-spravljenost radnika i kolonijalni polo`aj,nude kao reformski kurs kademokratskoj tranziiciji i uklju~ivanjuu svetski proces globalizacije.

Kada ~itamo [uvarovu kritikuhrvatskih prilika, spontano se pomi{ljai na Srbiju, name}e se ona latinska de tefabula naratur (o tebi pri~a govori).Primera radi, u obe zemlje gaji se nega-tivisti~ka svest o jugoslovenskojpro{losti, uprkos ~injenici da su one uteritorijalnom smislu, upravo uJugoslaviji, stekle dr`avno-teritorijalnopro{irenje, civilizacijski napredak ime|unarodni ugled kakav nikada rani-je u njihovoj istoriji nisu imale. U obezemlje na{li su se na ~elu dr`ave na-cionalisti~ki lideri sa istim aspiracija-ma o podeli Jugoslavije. Duhovna sferajednog i drugog dru{tva optere}ena jesklonosima ka mitologizaciji pro{lostiili teokratizaciji dru{tva (teza o na-jhri{}anskijim narodima, Hrvat je do-bar kao katolik, Srbin kao pravoslavac);provincijalnost i robovanje konzerva-tivnom tradicionalizmu najbolje se vidipo kultivisanju averzije prema ateizmuili prema marksizmu. [uvar citira"Ve~ernji list" u kome se tvrdi kakomarksizam nikad nije uspeo dubljepustiti korijenje u Hrvatskoj kulturi, teda nije uspeo re{iti hrvatsko ni na-cionalno niti socijalno pitanje. Za nekeistori~are u Srbiji marksizam je mrtvapro{lost. a njegovi najve}i gubitnici susrpski narod i srpska kultura. Po tom sh-vatanju, Srbija, se mo`e unormaliti tekuvo|enjem veronauke i reafirmacijomtradicionalnih vrednosti u sistem obra-zovanja. Dakle, iz jedne krajnosti, kao{to je pretvaranje marksizma u jednuvrstu ideolo{ke religije u nekim ranijimvremenima, sada se prelazi u drugu kra-jnost - u pretvaranje religije u alfa iomegu duhovne kulture i svakodnevnog`ivljenja. Drugim re~ima, modernizaci-jski procesi shvataju se kao povratakkonzervativnom tradicionalizmu s jednestrane i kao odr`avanje sumnji~avostiprema zapadnoevropskim civilizacijskimvrednostima, s druge strane.

Otkuda, ~ime objasniti ve}u kriti~nost(do negacije) prema jugoslovenskom so-cijalizmu nego prema nacionalizmima(do blagonaklonosti), iako je dobro poz-nato kolika su zla naneli i srpskom ihrvatskom narodu? Ima, {to se ti~eSrbije, bar dva me|usobno povezana

34

IN M

EMOR

IAM

: STI

PE [

UVA

R

odgovora na to pitanje. Prvo, `eli se dase hajkom protiv "komunizma", odgov-ornost za tragi~ne ratove nastalih iz ras-pada Jugoslavije, sa srpskih nacional-ista prebace na jugoslovenske komunistei Josipa Broza Tita, ve{to izjedna~avaju}iMilo{evi}ev re`im sa prethodnim soci-jalisti~kim sistemom. Drugi je razlog unesposobnosti bar jednog dela tzv."demokratskog bloka" da demokratskiprevlada autoritarna i nacionalisti~kanasle|a iz jugoslovenske pro{losti.

Hrvatska i Srbija, koliko su bilezna~ajne za opstanak avnojskeJugoslavije, toliko su ne manje zna~ajneza pretvaranje Balkana u zonu mira i do-brosusedske saradnje. Zato se sa poseb-nom pa`njom prate politi~ki procesi utim dvema dr`avama nakon dezinte-gracije Jugoslavije Njihov je zajedni~kiproblem kako da svoj nacionalni etosspoje sa evropskim vrednostima, odnos-no kako da se upute putevima modern-izacije, osloba|aju}i se baga`a na-cionalisti~ke pro{losti i konzervativnihtradicija uop{te. ^ini se da je Hrvatskaza korak vi{e odmakla prema Evropskojuniji i da bi to moglo da deluje stimula-tivno na Srbiju. Ako bi se stari istorijs-ki konflikti izme|u Srba i Hrvata u dveJugoslavije, Milo{evi}evsko-Tu|manovs-ki dogovori o podeli Jugoslavije, zame-nili takmi~enjem u demokratskoj tranzi-ciji, nastala bi nova istorijska era uodnosima dva naroda i ~itavog balkan-skog regiona. To bi valjda bio i njihov na-jvredniji doprinos sopstvenoj i evrop-skoj istoriji. U tome je utkano i `ivotnodelo Stipe [uvara.

Uveren sam da knjiga Stipe [uvara"Hrvatski karusel" nije samo dokumentjednog tragi~nog vremena. Ona }e,svakako, budu}im istori~arima pred-stavljati zna~ajan izvor saznavanja is-torijske situacije u kojoj se dogodio ras-pad Jugoslavije. Ali i mnogo vi{e odtoga. Ube|en sam da su [uvarevistavovi, njegova britka kritika provin-cijalne nadobunosti i megalomanije, ipored nastojanja desnice da im se nedozvoljava medijska prolaznost, dospe-vali i da }e dospevati do gra|anaHrvatske, a evo, nadamo se nakon ovepromocije, i do gra|ana Srbije, te da }epredstavljati dragoceni doprinosgra|anskom samoosve{}enju ljudina{eg podneblja.

(Tekst izgovoren na promociji knjige u Paviljonu Veljkovi},

5. jula 2004)

Ne znam da li ste primetili, ali ima ve}nekoliko meseci kako se, kad je re~ o

sportu i zbivanjima oko njega, doga|a pra-va tematska zbrka. Tako se na udarnimstranicama posve}enim sportu (a to je,ako niste znali, ona poslednja u ve~ern-jacima i tabloidima) isklju~ivo pojavlju-ju manje ili vi{e obna`ene lepotice kojesu u nekoj "{emi" sa nekim svetskizna~ajnim asom. Ako se tome doda da nisame sportistkinje vi{e ne `ele da budu"mitska bi}a" (u smislu u kome jeAleksandar Tijani} za jednu ovda{njuuglednu pravnicu rekao da je ona "pola`ena, pola konj"), pa se slikaju u svekra}im haljinacama, majicama i {ortse-vima - gotovo da su u pravu oni koji ka`uda dana{nji klinci ja~aju desnu ruku, ~ita-ju}i sportske stranice dnevnih novina igledaju}i Mariju [arapovu, AnuKurnjikovu, Bekamove {valerke ili itali-janske televizijske zvezde koje zavodeasove "kal~a".

Po{to se na tako koncipiranim sport-skim stranicama vidi sve {to treba da sevidi, sasvim je logi~no {to se pisanje otajnim i zakulisnim radnjama u sportupreselilo na neke druge stranice u istimtim novinama, naj~e{}e i najvi{e na onekoje se nazivaju "Crna hronika". U tomsmislu je, samo od po~etka jula ove(2004.) godine, posebno interesantnonekoliko tekstova: od onoga da biznismenFilip Cepter, "jedan od najbogatijih Srba"(doslovan citat) tajno pregovara o kupovi-ni Fudbalskog kluba "Obili}" od SvetlaneRa`natovi}, udovice @eljka Ra`natovi}aArkana, preko pri~e da je KristijanGolubovi}, samozvani "novi Arkan" (kakoje li~no rekao u obra}anju gra|anima predzgradom Vlade Srbije 17. marta, u no}ikad je zapaljena beogradska d`amija),uhap{en zato {to je ozbiljno zasmetaonekim ljudima iz Fudbalskog kluba"Partizan", pa sve do novosadskog "slu~ajaTomi}", gde je visoki funkcioner G17 plusMilo{ Tomi}, kao predsednik Nadzornogodbora Naftne industrije Srbije izde-jstvovao da ta firma uplati Ko{arka{kom

klubu "Vojvodina" dva miliona eura, aonda do{ao za predsednika Upravnog odb-ora tog kluba da raspola`e tim parama.

Ove tri pri~e, ba{ ovako pore|ane, ods-likavaju tri razdoblja u ovda{njem sportu,kad je re~ o na~inu i kvalitetu para koje seu njega slivaju i u njemu peru i obr}u. Ma{ta mislili o gospodinu Zepteru/Jankovi}u,njegovom bogatstvu i njegovim poslovn-im vezama u Srbiji - to je neminovnabudu}nost ovda{njeg sporta: vrhunskiklubovi }e, po uzoru na evropske, biti pri-vatizovani i njihovi uspesi i vrednostmeri}e se dubinom d`epova mecena ikoli~inom novca investiranog u stadione,marketing, trenere i igra~e.Zepter/Jankovi} nije Roman Abramovi~,"Obili}" nije "^elzi" (klub koji je kupio iu koga i dalje nemilice investira pomenu-ti ruski biznismen), ali bi napredak usvakom pogledu bio evidentan, jer bi~ovek po svom naho|enju potro{io svojepare.

"Obili}" bi time iza{ao iz faze vrlo sum-njive privatizacije, koja je bliska pro{lostovda{njeg sporta. Nije tajna da je @eljkoRa`natovi} Arkan preuzeo taj klub u vremekad niko nije smeo da mu se ozbiljnijesuprotstavi (i kad je propao njegov poku{ajda to isto napravi sa Fudbalskim klubom"Pri{tina"). Na to vreme podsetila je ipri~a o "akcijama" Kristijana Golubovi}au "Partizanu" (navodno mu je taj klubdugovao neki procenat od prodaje nekihigra~a). Vreme kad su "ugledni kriminal-ci" bez pardona ulazili u klupske pros-torije na{ih najpoznatijih klubova i tamotra`ili prostor za svoje "poslove" - nijebilo tako davno, bez obzira na na{e tradi-cionalno "pam}enje od tri tv dnevnika".Oni su u ovda{nji sport uneli malo para imnogo samovolje, malo morala i mnogostraha, prilago|avaju}i ga svojim nepisan-im pravilima, zakonima ulice i pravu ja~eg,beskrupulozno se poigravaju}i i sa sportis-tima, i sa trenerima, i sa sportskim pro-pagandistima, i sa publikom...

U "Partizanu", me|utim, sede mnogoprevejaniji tipovi nego {to je istetovirani

35

SPOR

T I P

ROPA

GAN

DA

Sve`e vesti iz pro{losti ibudu}nostipi{e: Ivan Mr|en

Ve} odavno je utvr|eno da turski doku-menti, ta~nije re~eno, zvani~ni akti os-

manske administracije nude obiljedragocenih podataka za privrednu, socijal-nu i kulturnu istoriju balkanskih naroda uvreme duge turske vladavine na ovim pros-torima. U njima se, me|utim, istovremenoogleda, u odre|enoj meri i period balkan-skog Srednjeg veka. To je veoma zna~ajno sobzirrom na ~injenicu da su vreme i ljudiuni{tili, u velikoj meri, pisane tragove o ovomperiodu, a neretko netragom su nestali i nje-govi materijalni ostaci.

O manastirima, postoje}im i onimi{~ezlim, svedo~e danas, pored pisanih izvo-ra - sa~uvano je 160 srednjovekovnihcrkvenih povelja - nazivi crkvina/crkvi{te,manastirina/manastiri{te, njihovi neznat-ni materijalni ostaci (temelji, delovi zida),a ~esto ni to. Mozaik na{ih znanja o manas-tirima, tim vaspitnim, knji`evnim i prepi-

siva~kim centrima u vreme turkokratije kojes pravom nazivaju "the backbone ofOrthodoxy", u najve}oj meri popunjuju up-ravo turski izvori.

Pa`ljivim i{~itavanjem turskih zvani~nihpopisa (tzv. deftera) koji pokrivaju podru~jejurisdikcije obnovljene Pe}ke patrijar{ije,prona{li smo veliki broj sasvim nepoznatihmanastira. Ukratko, mo`e se tvrditi (uz sveograde) da je broj zate~enih, a to zna~i sred-njovekovnih manastira bio mnogo ve}i nego{to se do pojave masovnijeg kori{}enjaturskih izvora smatralo. Uz to, turski popisiomogu}avaju da se ponekad i u du`em vre-menskom periodu prati sudbina pojedini-jh manastira. Ne mali broj ovih bogomoljavodi se u turskim popisima najpre kao opus-teo, da bi vremenom o`iveli i stekli svoje"stanovnike". Nije neznatan broj ni onihmanastira koji se, zahvaljuju}i svedo~anstvi-ma turskog porekla, mogu pouzdanije dati-

36

MAL

O PO

ZNAT

A IS

TORI

JA

Manastiri u svetluturskih izvorapi{e: Olga Zirojevi}

Pisanje ovih redova je dole potpisanoga mo-tivisao napis g. Stipe. Sikavice u "Danasu"

od 3-4. aprila 2004. godine, pod naslovom“Beogradske ‘vje{tice iz Rija’”, kome sadr`ajuni{ta ne treba oduzeti. Sadr`aj napisa je nasvome mestu.

Ekstremnim nazovipatriotima su, neo-pravdano, trn u oku Biljana Kova~evi} Vu~o,na ~elu Pravnika za ljudska prava, Nata{aKandi}, predsednica Fonda za humanitarnopravo (FHP), Sonja Biserko, predsednicaHelsin{kog opdbora za ljudska prava u Srbiji(HO), @ene u crnom i sve sli~ne nevladine,nestrana~ke organizacije i nezavisni mediji,~ija je delatnost borba za istinu, za mir, za ljud-ska prava; za jednu bolju, demokratsku,otvorenu i bogatiju Srbiju u zajednici ostalihdr`ava sveta. "Patriote" i mnogi ekstremistisvih boja i bombastih naziva, neopravdanoiskaljuju bes protiv njih. Oni bi da svi vrtimoistu, njihovu plo~u ksenofobije i jednostraneobmane naroda, {to nas je dovelo u ovaj ni-malo zavidan polo`aj, u sramotu i siroma{tvo.

Ko je Srbe i Srbiju doveo do ovog te{kogpolo`aja? Sonja i gore pomenute osobe i or-ganizacije i nezavisni mediji zasigurno nisu.Da je poslednjih 15 godina bilo po njihovom,ne bi bilo ni ratova u Hrvatskoj, BiH i naKosovu, ni ovih izbeglica, ni sankcija, ni bom-bardovanja 1999. godine, ni ovog sirom{tva.I niko ne bi morao u Hag. A ovako, ceo dr`avni,vojni i policijski vrh, ili je u Hagu, ili mora uHag, {to je katasrofalno za na{u dr`avu. Sonjui druge okrivljuju za rad protiv "srpskih na-cionalnih interesa", daju}i im diskvalifika-tivne ocene pred javno{}u. Bar kod onih kojio njima ne znaju, ili ne}e da znaju, pravu istinu.Ko je radio protiv srpskih nacionalnih in-teresa? Sonja ili oni koju su poslednjih 15 go-dina vodili ratove, organizovali mafiju i de-formisali dr`avu u kojoj su zavladali zakonimafije; upropastili prekodrinske i prekosavskeSrbe, "zaradili" blokadu i bombardovanje,pokrali sve {to su mogli, vr{ili represivni terori likvidiranja ljudi. Ko je u tom na{em na-jcrnjem razdoblju ubio Pavla Bulatovi}a, min-

“[ta je Sonja Biserkou~inila za srpstvo”pi{e: Rade Vukosav

uli~ni razbija~ Golubovi}, svesni da setakvo vreme vi{e nikad ne}e vratiti i re{enida {to pre i ovaj klub zaigra po novimevropskim notama. U tom smislu je vrloindikativna izjava direktora Agencije zaprivatizaciju Branka Pavlovi}a da"Partizan" vredi oko 60 miliona eura. Bezobzira {to je Pavlovi} nedavno smenjen,taj iznos ostaje upam}en i to je mnogo ve-liki zalogaj za bilo koga iz "sive zone". Toje trideset puta vi{e nego {to je pomenu-ti Milo{ Tomi} namakao na ra~un KK"Vojvodina", koji je parama svih nas(Naftna industrija Srbije je javno pre-duze}e) kupio pravo da tamo vedri iobla~i. "Obili}", svakako, nije "Partizan",ali je sasvim verovatno da je i njegovatr`i{na cena znatno ve}a od dva milionaeura, {to samo potvr|uje pretpostavku da}e nekog reda u ovda{njem sportu biti tekonda kad se ta~no bude znalo ko je "gaz-da" u nekom klubu, kako je to postao i ko-liko je spreman da to zadovoljstvo daljepla}a. Ta novosadska pri~a nas, me|utim,vra}a jo{ dalje u pro{lost, u razdoblje kojeje prethodilo arkanizaciji ovda{njegsporta, u vreme kad su svim klubovimadrmali i o svemu se pitali "ugledni dru-govi", mahom direktori velikih dru{tvenihpreduze}a ili uticajni politi~ari. Sve jetada bilo dru{tveno, i stadioni, i klubovi,i takmi~enja, ali se pravo da se "u imedru{tva" raspola`e tim vrednostima vre-menom pretvorilo u samovolju neza-menljivih funkcionera, ~ija je fakti~kamo} bila utemeljena u ~itavom sistemudru{tveno-politi~kih odnosa i otu|enihinstitucija. Kako se taj sistem krunio ipo~eo da raspada, tako su se oni jo{ vi{evezivali za sportske klubove, pronalaze}iu sportskim rezultatima i tabelama sat-isfakciju za sopstveni politi~ki fijasko...A onda su ti klubovi gurnuti u prethod-nicu "oru`anih sukoba, koji nisuisklju~eni", pa su doju~era{nji predsed-nici i mirni ljudi iz lo`a postali akteri"odjeka i reagovanja", u~esnici "istori-jskih sednica" i "nacionalni tribuni", ko-jima je ubrzo sport, posebno kad su stiglegodine sankcija i sveop{te bede - postaoneinteresantan.

Njih su smenile "nove gazde", koje suvremenom ili nestale sa ovda{nje sceneili se utopile u novu politi~ku ikonografiju.U tom smislu samo na prvi pogledpona{anje visokog fukcionera G17 plusMilo{a Tomi}a odslikava sada{nje vreme,kad se stranke na vlasti upinju da poka`uefikasnost u svemu {to nije njihov posao,a mnogo vi{e li~i na opisani sportski idru{tveni imperfekt.

rati. Tako, primerice, prva vest o manastiruModo{u (na reci Tami{u) datira s kraja XVIveka, a dosad se smatralo da je izgra|ensredinom X VIII. Za nekoliko decenijapomera se i starost ov~arsko-kablarskihmanastira, Nikolja i sv. Trojice. I fru{ko-gorski manastir Novo Hopovo, ~ija se grad-nja vezivala za 1576. godinu, datira, u stvari,iz predturskog perioda. Kod manastiraKoporina saznajemo, pak, da je bio posve}ensv. Arhan|elu, a pretpostavljalo se da mu jepatron mogao biti sv. Stefan. Defteri dajupodatke i o privremenom napu{tanju man-astira. Tako su \ur|evi Stupovi kod NovogPazara bili napu{teni do 1489. godine, kadasu monasi do{li "spolja" i povratili jedan deomanastirskog imanja. Mnogo vremena bioje pust i poru{en i manastir sv. Spasa u Pe}i,pa su na njegovom zemlji{tu bile izgra|eneku}e i tako je nastala jedna od pe}kih maha-la, kazuje turski popis iz 1570/71. godine. Tuje svakako re~ o vremenu koje je prethodiloobnovi Pe}ke patrijar{ije (1557). Saznajemo,tako|e, da se dosad nelocirani manastirMe}avac nalazio kod sela Loznice u Valjevskojnahiji. Utvr|en je i njegov patron sv.Arhan|eo. Sa vi{e sigurnosti mo`e se tvrdi-ti i da se ~uveni manastir Mrk{ina crkva(imao je u XVI veku {tampariju) mo`e veza-

ti za Pambukovicu. Defteri redovno sadr`e i podatke o man-

astirskim imanjima: njihovoj vrsti, veli~ini,mestima na kojima su se nalazila, da`bina-ma kojima su bila optere}ena (ovi popisi sui nastali iz fiskalnih razloga) odnosnooslobo|ena da`bina, uz odgovaraju}e slu`beosmanskoj dr`avi (naj~e{}e su bili sokolari,uklju~uju}i i samog patrijarha). Pritom seobi~no poimence navode poljoprivrednekulture koje kalu|eri uzgajaju (`itarice, vi-nova loza, vo}e, povr}e), kao i sitna stoka:ovce i koze (ovih podataka nema kad man-astir pla}a "odsekom", {to nije retka poja-va, kao i u sumarnim defterima). Postoje,tako|e, i vesti o zate~enim srednjovekovn-im ustanovama na manastirskim imanjima(vlasi-sto~ari, vojnuci).

Najzad, o pojedinim manastirima,prete`no o njihovom imanju, privrednom`ivotu, odnosu sa turskim vlastima,obave{tavaju, najiscrpnije, turski doku-menti koji su se ~uvali i sa~uvali u samimmanastirskim arhivima odnosno u nji-hovim riznicama. Dosad su objavljeni onikoji se odnose na fru{kogorske manastire,sv. Trojicu kod Pljevalja, manastir Mile{evui Svetogorske manastire. Oni neizdati, biloda se nalaze u manastirskom posedu u

doma}im arhivima ili u privatnom vlas-ni{tvu, ~ekaju i dalje svoje istra`iva~e.

U turskim arhivima, pak, uz sudske pro-tokole (sid`ile) sa~uvani su i popisi raznihvrsta.

Do nekretnina, a to je uglavnom bilozemlji{te (uz ribnjake i vodenice), mana-stiri su, ina~e, dolazili, u najve}oj meri,kupovinom. U kupoprodajne odnose stu-pali su i sa hri{}anima i sa muslimanima,o ~emu ubedljivo svedo~e ne ba{ malo-brojni turski dokumenti sa~uvani u samimmanastirskim arhivima. Svoje zemlji{nekomplekse manastiri su tako|e pove}avalii poklonima i zave{tanjima (svaki hri{}aninje mogao, a to su mnogi i ~inili, zave{tatitre}inu svoga imanja crkvama i manastir-ima). Ukratko, tokom vremena materijal-no stanje manastira trpelo je, ~esto,zna~ajne promene, pa je isti manastir mo-gao da iz relativnog blagostanja zapadne ukrajnju bedu. ^ak i da opusti, privremenoili trajno. Manastiri su, ina~e, propadali uvreme ratova, ali i u vreme mira, iz niza ra-zloga.

Bele`e}i, iz fiskalnih razloga, svezate~ene manastire, pa ~esto i one privre-meno ili trajno opustele, turski popisi ihtako izvla~e iz tame zaborava.

37

MAL

O PO

ZNAT

A IS

TORI

JA

istra odbrane SRJ, policijskog generalaRadovana Stoj~i}a - Bad`u, generalnog direk-tora JAT, pa Slavka ]uruviju, Ivana Stamboli}a,ko je napravio masakr politi~kih neistomi{-ljenika na Ibarskoj magistrali, ubio generalaBo{ka Buhu, premijera Srbije Zorana \in|i}aitd? Pa masovne grobnice i hladnja~e sa ljud-skim le{evima. I ko je za to i koliko osu|en? Jeli sve to ra|eno u korist "srpskih nacionalnihinteresa"? Po kritizerima Sonje i ostalih kaoSonja - to nije ra|eno protiv "srpskih na-cionalnih interesa" a mirovnjaci, po njima,jesu i radili i sada to rade, jer su ukazivali iukazuju na navedene kriminalne gre{ke, ~imesu se zamerili tim "borcima" za "srpske na-cionalne interese". Izvesnog gospodina kojije u tv-razgovoru Sonju pitao {ta je uradila zasrpstvo i Srbiju, pitamo - {ta je on uradio?Osim {to je podr`avao ili pre}utkivao krvaveavanture "na{eg" re`ima i ostalih aktera na{etragedije, {to nas je dovelo do ovog. Podr`avanisu oni koji su od Srbije napravili nesre}nudr`avu u kojoj se sve mo`e i ni{ta ne mo`e.Pametni roditelji svoju decu u~e i opominjuda nikome ne ~ine zlo, a ako ga ipak u~ine,roditelji }e ih prekoriti za to. A to ne zna~i dati roditelji svojoj deci `ele propast. Ne! @eleim da idu pravim putem. Sonja i ostali se boreza Srbiju na jedan, drugi, pametniji iblagotvorniji na~in prilaska raspletu proble-ma i do puta prosperiteta Srbije. Hiljadamaizbeglica iz Hrvatske i drugih biv{ih yu re-

publika, HO u Beogradu, putem svoje institu-cije "HO]U KU]I", pravno i materijalnopoma`e izbeglicama, bilo da se vrate na svojaognji{ta, da steknu penzije u Hrvatskoj, dobi-ju finasijsku i materijalnu pomo}. Godinamase pune hodnici i druge prostorije HO pris-ustvom tih nesretnih izbeglica za ~iju sunesre}u upravo krivi oni koji kritikuju Sonjui ostale. Mukotrpan je i dugotrajan rad HO unaporima da se tim nesre}nicima pomogne.To ne vide oni ograni~enih umova {to su nazidu hodnika HO ispisali primitivni impera-tivno-blasfemi~ni grafit: "Sekta{i, mar{ izSrbije!" Znaju li oni {ta je sekta i ko su sekta{i?Mr`nja u njihovim glavama ograni~ava da toznaju. Pomra~eni i su`eni umovi odMemoranduma SANU do sada, prekomasmedija, i ekstremnih politi~ara, bruse nasksenofobi~nim i "patriotskim" brusevima,~ime su izbru{ena mnoga ekstremna, nazad-na mi{ljenja kod nekih gra|ana. Uzroci name}uposledice. A te posledice koje imamo su te{kei preskupe.

Kad je re~ o albanskim ekstemistima iteroristima, {to oni i jesu, jer ~ine zlo~ine kojise ne mogu opravdati i {to je za naj`e{}u os-udu, moramo znati da su im "na{i" ekstrem-isti i teroristi, pod Milo{evi}evim re`imom,svojim zlodelima u BiH, kao i na njihovoj ko`i,dali {kolski primer kako se to radi. Dok su uHrvatskoj i BiH ubijani ljudi, `ene i deca,vr{ena te{ka razaranja, paljene ku}e, crkve i

d`amije, trpani civili u logore, vr{eno etni~ko~i{}enje, a iza svega toga ostale masovne grob-nice - "patriote" (pa ni ostali) nisu protiv togaprotestovali. Za{to? Zato {to su nam re`imskimediji i politi~ari uporno servirali la`nu, krivusliku o tome. Kad su slobodni mediji na toukazivali, ka`njavani su, ga{eni su, optu`ivanii su|eni pa i ubijani njihovi novinari.Podsetimo da su na Kosovu Albanci, za vremeturske vladavine koja je tamo trajala 523 go-dine, sve do 1912. godine, ~uvali na{e mana-stire i ostale bogomolje od hajdu~ije, pa ~ak iginuli u odbrani istih. Neki vrag jeste u~iniosvoje da se sve okrene za 180 stepeni, pa ih,na`alost, sada pale. Razmislimo o tome.

Vojna policija (kao da je vojna hunta navlasti) je upala u prostorije Helsin{kog odbo-ra i odnela knjige Vladana Vlajkovi}a, jedanogod aktera sramotne afere u {pijuna`i (da li?)u vrhovma na{e vojske i dr`ave. Vojna tajna -{ta je to? Ako se ve} dve godine vojni i dr`avnivrh samo blamiraju oko tog skandala, ko jeonda kriv {to do sada ni{ta nije ura|eno da sesazna istina i {to je dato vremena akterima(ako su krivi) da pi{u knjige. Da bi se zaba{uri-lo, neko eli da se slome kola na izdava~u knji-ge, ovog puta HO u Beogradu. Time ovaj skan-dal za dr`avni i vojni vrh postaje jo{ sramot-niji. Gra|ani ove zemlje moraju znati istinu oaferi u kojoj Sonja Biserko i HO, zasigurno,nisu njeni akteri. Za{to se ovo sve ote`e i ~egase odgovorni boje? Neko je du`an odgovoriti.