Agatha Christie

VEÈITA NOÆ

NARODNA KNJIGA 2006

Direktor Srðan JaniæijeviæGlavni i odgovorni urednik Milan MišiæUreðuju Radivoje Mikiæ Vaša PavkoviæDizajn korica Natalija PetroviæTehnièki urednik Jasmina Živkoviæ

Agata Kristi

VEÈITA NOÆ

NARODNA KNJIGA 2006

Naslov originalaAgatha Christie

ENDLESS NIGHT

Preveo Milan Seèujski

Copyrighl © 1967 by Agatha Christie Limited Copyright renewed 1995 by Agatha Christie LimitedAll rights reserved.

Translation copyright © za Srbiju KLUB ÈITALACA, 2006.

Za izdavaèa Milièko Mijoviæ

Sva prava zadržana

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnožavati, preštampavati iliprenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaèa,niti može biti na bilo koji drugi naèin ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana iliumnožavana bez odobrenja izdavaèa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržavajuautor i izdavaè po odredbama Zakona o autorskim pravima.

Nori Prièard, od koje sam prvi put èula legendu o Ciganskom imanju

Svake noæi i svakoga dana Neki se rode za život pun rana. Svakoga dana i svake noæi Neki æe putem sreæe poæi. Neki æe putem sreæe poæi, Neki u susret Veèitoj noæi.Vilijam Blejk Znamenja nevinostiKNJIGA PRVAPRVA GLAVAU mom kraju je moj poèetak... Taj sam citat èesto imao prilike da èujem. Dobro zvuèi - ali šta zapravo znaèi?Može li èovek ikad da upre prstom i kaže: „Sve je poèelo tog i tog dana. na tom i tom mestu, tim i tim dogaðajem"?Je li moja prièa, možda, poèela kada sam primetio plakat na zidu „Svetog Ðorða i aždaje", plakat kojim se oglašavala aukcijska prodaja tog vrednog imanja pod nazivom „Tornjevi", sa svim podacima ukljuèujuæi i površinu u jutrima, kao i prilièno idealizovan prikaz „Tornjeva", onakvih kakvi su možda bili u svoje zlatno doba, pre nekih osamdeset, pa možda i sto godina?Nisam ništa posebno radio, šetao sam se glavnom ulicom Kingston Bišopa, jednog sasvim beznaèajnog seoceta, i ubijao vreme. I tako sam primetio oglas o prodaji. Zašto? Je li to sudbina resila da se tako grubo poigra mnome? Ili da mi se velikodušno osmehne? Može se na to gledati i ovako i onako.

ф*1е, možda, može reæi da je sve poèelo kada sam upoznao San-toniksa, kroz razgovore koje sam vodio sa njim - i sad ga vidim kad sklopim oèi: njegove rumene obraze, oèi sa i suviše sjaja u njima, i pokrete snažne a ipak krhke šake koja je skicirala i izraðivala planove kuæa. Naroèito jedne kuæe, prelepe kuæe, kuæe koju bi bilo divno posedovati!Ш*1-12Agata KristiMoja èežnja za kuæom, pristojnom i lepom kuæom, kuæom kakvoj se nikada nisam mogao nadati, tada se rasplamsala u meni. Bila je to jedna sreæna maštarija, samo naša, o kuæi koju æe mi Santoniks sagraditi - ako bude poživeo dovoljno dugo...O kuæi u kojoj bih, u svojim snovima, živeo sa devojkom koju volim, o kuæi u kojoj bismo, kao u nekoj naivnoj deèijoj bajci zajedno „živeli sreæno doveka". Sve je to bila èista fantazija, obièna glupost, ali je probudila tu èežnju u meni. Èežnju za neèim što verovat-no nikada neæu imati.Ili, ako je ovo ljubavna prièa - a jeste ljubavna prièa, kunem se - zašto onda ne poèeti onim danom kada sam prvi put ugledao Eli kako stoji meðu tamnim jelama na Ciganskom imanju?Cigansko imame. Da, možda je najbolje da poènem od tog trenutka, kada sam sSenuo pogled sa oglasa o prodaji jedva primetno uzdrhtavši, pošto je jedan crni oblak upravo bio zaklonio sunce, i onako usput upitao jednog od meštana, koji je nedaleko odatle potkresi-vao živicu naizgled bez nekog posebnog plana:„Kakva je to kuæa, Tornjevi"?"Još se seæam njegovog neobiènog izraza lica kada me je onako iskosa pogledao i rekao:„Mi je ovde ne nazivamo tako. Kakvo je to ime?" Frknuo je u znak neslaganja. „Silne su veæ godine prošle otkako su tu živeli ljudi koji su je nazivali Tornjevi"." Onda je frknuo još jednom.Na to sam ga upitao kako je on naziva, i opet su te oèi na njegovom naboranom licu skrenule nekud u stranu, kako to veæ seljaci ponekad imaju obièaj da vas ne gledaju pravo u oèi, veæ gledaju nekud preko vašeg ramena ili iza ugla, kao da vide nešto što vi ne vidite.„Ovde je nazivaju "Cigansko imanje"", rekao je.„A zašto je tako nazivaju?", upitao sam.Veèita noæ13„Neka prièa. Ne znam taèno. Neko kaže ovo, neko kaže ono." A onda je dodao: „U svakom sluèaju, tamo se dogaðaju nesreæe."„Saobraæajne nesreæe?"„Svakojake nesreæe. U današnje vreme uglavnom saobraæajne. Ima tamo jedna gadna krivina, znate."„Pa dobro", rekao sam, „ako postoji nezgodna krivina, nije ni èudo da se dogaðaju nesreæe."„Opštinska uprava je dala da se postavi znak za opasnost, ali ništa im to ne vredi. Nesreæa ima i dalje."„A zbog èega je "cigansko"?"I opet mu je pogled nekud odlutao, a odgovorio mi je neodreðeno:

„Valjda po prièi. To je nekad, kažu, bila ciganska zemlja, i kad su ih isterivali odatle, oni su bacili kletvu na nju."Nasmejao sam se.„Da, da", rekao je, „možete vi da se smejete, ali ima mesta koja su zaista pod kletvom. Vi, pametnjakoviæi iz grada, ne znate za njih. Ali ima ukletih mesta, i ovo mesto je ukleto. Ljudi ginu u kamenolomu kad krenu da vade kamen za gradnju. Stari Džordi je tako jedne noæi pao preko ivice i slomio vrat."„Pijan?", pretpostavio sam.„Može biti. Voleo je on da popije. Ali mnogi pijanci padnu - i to gadno - pa im na kraju ništa ne bude. Ali Džordi, on je slomio vrat. Tamo", rekao je, pokazujuæi na breg obrastao borovima, „na "Ci-ganskonj4lianju"."4Da, valjda je tako poèelo. Nije da sam u to vreme obratio posebnu pažnju na taj razgovor. Samo sam ga se, eto, setio. Ništa više. Èini mi se - to jest, kad se malo bolje prisetim - da sam mu ponešto i dodao. Ne znam da li sam pre ili posle toga upitao svog sagovorni-ka da li u okolini još ima Cigana. Rekao mi je da ih u današnje vre-Jл14Agata KristiVeèita noæ15me nigde nema mnogo. Policija ih stalno proteraje s jednog mesta na drugo, rekao je. Onda sam ga upitao:„Zašto niko ne voli Cigane?"„Veliki su to lopovi", rekao je na to, mršteæi se s neodobravanjem. A onda se pažljivije zagledao u mene. „Da nemate možda i vi ciganske krvi?", upitao me je, ne skidajuæi pogled s mene.Rekao sam mu da nemam, koliko mi je poznato. Istina je, pomalo podseæam na Ciganina. Možda me je zato i privukao taj naziv, "Cigansko imanje". Dok sam tako stajao i zabavljao se razgovarajuæi sa njim, uèinilo mi se da možda i imam poneku kap ciganske krvi.Cigansko imanje. Krenuo sam vijugavim putem iz sela i zaputio se medu tamno drveæe. Naposletku sam izbio navrh brega, odakle se pogled pružao sve do mora i brodova. Bio je to velièanstven pogled i pomislio sam, onako kako ljudi ponekad svašta pomisle: „Pitam se kako bi bilo da je "Cigansko imanje" moje imanje..." Tek tako... Bila je to puka maštarija. Ada sam, u povratku, prošao pored svog pot-kresivaèa živice, rekao mi je:„Ako su vam potrebni Cigani, tu je, naravno, stara gospoða Li. Major joj daje da živi u toj kolibi."„Kakav major?", upitao sam.Na to mi je, sav sablažnjen, odgovorio: „Major Filpot, naravno." Uèinilo mi se da ga je prilièno pogodilo što to uopšte pitam! Zakljuèio sam da je major Filpot lokalni Bog. Gospoða Li je navodno bila jedna od onih o kojima se starao. Filpotovi su, ispostavilo se, oduvek živeli tu i manje-više su upravljali selom.Pošto sam poželeo starom prijatan dan i okrenuo se da poðem, dobacio je za mnom:

„Njena je ona poslednja koliba na kraju ulice. Možda æete je zateæi napolju. Ne voli da sedi u kuæi. Ko god ima ciganske krvi to ne voli."I tako sam produžio niz put, zviždeæi i razmišljajuæi o "Ciganskom imanju". Veæ sam gotovo i zaboravio šta mi je isprièao, kad sam ugledao stariju ženu crne kose kako zuri u mene preko ograde svoje bašte. Odmah mi je bilo jasno da to mora biti gospoða Li. Zastao sam i obratio joj se:„Èujem da vi možete nešto da mi kažete o "Ciganskom imanju"", rekao sam.Zagledala se u mene kroz pramenove crne kose koja joj je neuredno padala preko lica i rekla:„Nemojte se u to petljati, mladiæu. Slušajte me. Manite se toga. Vi ste simpatièan momak. "Cigansko imanje" nikad nije donelo nikom ništa dobro, i nikad i neæe."„Vidim da se prodaje", rekao sam.„Jeste, i teško onom ko ga bude kupio."„A ko treba da ga kupi?",Jedan preduzimaè je zainteresovan. I ne samo jedan. Jeftino æe se prodati. Videæete."„Zašto bi se jeftino prodalo?", upitao sam, zainteresovan. „To je lepo imanje."Na to nije htela da odgovori.„Recimo da ga neki preduzimaè kupi, šta æe uraditi s njim?"Na to se zakikotala. Bio je to neprijatan, zlurad smeh.„Srušiæe staru oronulu kuæu i sagraditi nove, naravno. Dvade-set-trideset kuæa, možda - a sve æe one biti uklete."Poslednji deo reèenice sam ignorisao. Zatim sam, i ne razmišljajuæi, rekao: *>„To bi bra šteta. Velika šteta."„Ništa se vi ne brinite. Neæe se usreæiti ni taj što ga kupi, ni taj što bude redao cigle i malter. Nekom æe noga da sklizne sa merdevi-na, neki natovareni kamion æe da se slupa, neki crep æe da padne sl

16Agata KristiVrata noæ17krova gde ne treba. A i drveæe. Može da popada kad se iznenada spusti oluja. Ah, videæete vi veæ! Neæe "Cigansko imanje" nikome done-ti ništa dobro. Najpametnije bi im bilo da ga zaobiðu. Videæete. Videæete." Silovito je klimnula glavom, a onda ponovila, više za sebe: ,flema sreæe za onog ko se bude petljao sa "Ciganskim imanjem". Nikad nije ni bilo."Nasmejao sam se. Ona je na to oštro odvratila:„Ne smejte se, mladiæu. Možda vam ovih dana presedne taj smeh. Nikad tu sreæe nije bilo, ni u kuæi, a ni na imanju."„Šta se to desilo u kuæi?", upitao sam. „Zašto je tako dugo prazna? Zašto su dozvolili da tako propadne?"„Poslednji koji su u njoj živeli su umrli, svi do jednog."„Kako su umrli?", upitao sam, iz èiste radoznalosti.„Bolje d^se više ne prièa o tome. Ali posle više niko nije hteo da doðe da tu živi. Ostavili su je da istrune i propadne. Sad se to veæ zaboravilo, i tako je i najbolje."

„Ali, vi biste mogli to da mi isprièate", krenuo sam slatkoreèivo. „Vi znate sve o tome."„Neæu ja da širim kojekakve prièe o "Ciganskom imanju"." Nastavila je, glasom koji je podseæao na ono izveštaèeno prosjaèke jadi-kovanje. „Sad æu da vam proreknem sudbinu, lepi moj deèaèe, ako želite. Pospite mi dlan srebrom i proreci" æu vam sudbinu. Vi ste jedan od onih što æe daleko dogurati ovih dana."„Ne verujem u te gluposti o proricanju sudbine", rekao sam, „a nemam ni srebra. To jest, nemam ga na bacanje."Na to mi je prišla bliže i nastavila da me ubeðuje: „Šest penija. Za šest penija. Uradiæu vam to za šest penija. Šta je to? Baš ništa. Uradiæu vam to za šest penija jer ste vi jedan zgodan momak bez dlake na jeziku, i zato što imate to nešto u sebi. Možda zaista dogurate daleko."Išèeprkao sam jedan novèiæ iz džepa, ne zato što sam poverovao u njene sujeverne koještarije, veæ zato što mi se iz nekog razloga dopala ta stara varalica iako sam je prozreo. Zgrabila mi je novèiæ iz ruke i rekla:„Sad mi dajte da vam vidim dlanove. Obe ruke."Uzela je moje šake u svoje uvele kandže i zagledala se u otvorene dlanove. Neko vreme nije govorila ništa, samo je zurila. Onda ih je naglo ispustila, gotovo kao da ih odguruje od sebe. Ustuknula je jedan korak, pa graknula:„Ako znate šta je dobro za vas, smesta æete otiæi odavde, zaboraviti na "Cigansko imanje" i neæete se više vraæati! To je najbolji sa-vet koji mogu da vam dam. Ne vraæajte se."„A zašto? Zašto da se ne vratim?"„Jer ako se vratite, èekaju vas èemer i jad, a možda i opasnost. Nevolja je tu, crna æe vas nevolja snaæi. Zaboravite da ste ikada vi-deli ovo mesto. Upozoravam vas!"„E, pa, da mi je neko..."Ali, veæ se bila okrenula i uputila ka kolibi. Ušla je i zalupila vrata za sobom. Nisam praznoveran. U sreæu verujem, naravno, ko ne veruje? Ali ne i u gomilu gluposti o oronulim kuæama nad kojima visi prokletstvo. Pa ipak, nisam mogao da se otmem neprijatnom utisku da je ta mraèna starica videla nešto u mojim dlanovima. Ispružio sam dlanove i zagledao se u njih. Šta uopšte može da se vidi u neèijim dlanovima? Gledanje u dlan je ordinarna glupost - obièan trik da bi vamj|vukli novac - ako ste dovoljno naivni i lakoverni. Pogledao sam u nebo. Sunce se zavuklo za oblak, i dan je odmah delovao nekako drukèije. Nekakva senka, gotovo preteæa. Kao da se sprema oluja, pomislio sam. Vetar je krenuo da duva, i lišæe na drveæu je veæ poèelo da pokazuje poleðinu. Krenuo sam da zviždim, ne bih li se ko-liko-toliko oraspoložio, i uputio se drumom kroz selo.

18Agata KristiJoš jednom sam pogledao oglas o aukcijskoj prodaji „Tornjeva". Èak sam pribeležio i datum. U životu nisam prisustvovao nijednoj javnoj prodaji imanja, ali sam pomislio da bih mogao da doðem i prisustvujem ovoj. Bilo bi zanimljivo videti ko je kupio „Tornjeve". Drugim recima, bilo bi zanimljivo videti ko je postao vlasnik „Ciganskog imanja". Da, mislim da je tu sve poèelo... A onda me je mašta povela korak dalje. Mogao bih da doðem i zamišljam da sam ja taj koji æe se nadmetati za „Cigansko imanje"! I ja bih se nadmetao sa lokalnim preduzimaèima! Oni bi odustali, shvativši da su se uzalud nadali da æe ga jeftino kupiti. Ja bih ga kupio, a onda bih otišao kod Ru-dolfa Santoniksa

i rekao mu: „Sagradi mi kuæu. Našao sam ti mesto." I našao bih devojku, jednu divnu devojku, i zauvek bismo živeli sreæ-ni u toj kuæi.Èesto sam sanjao o takvim stvarima. Naravno, od tih snova nikad nije bilo ništa, ali je barem bilo zabavno. Tako sam tada gledao na to. Zabavni Bože moj, zabavno? Da sam samo znao!DRUGA GLAVAPuki sluèaj me je tog dana doveo u blizinu „Ciganskog imanja". Dovezao sam iznajmljenim kolima neke ljude iz Londona da prisustvuju jednoj licitaciji - nije se prodavala kuæa, veæ njen sadržaj. Kuæa je bila velika, na samom ulazu u grad, i prilièno ružna. Bio je to jedan stariji par, i koliko sam uspeo da uhvatim iz njihovog razgovora, bili su zainteresovani za kolekciju papirmašea, šta god to bilo. Pre toga sam samo jednom èuo tu reè - pomenula ju je moja majka u vezi sa sudoperima. Rekla je da sudoper od plastike nije ni prineti sudoperu od papirmašea! Uèinilo mi se èudnim što dvoje bogataša dolazi ovamo da bi kupilo kolekciju tako neèega.U svakom sluèaju, upamtio sam tu èinjenicu i resio da prvom prilikom potražim u reèniku ili negde drugde šta je zapravo papirmaše. Nešto zbog èega su ljudi smatrali da se isplati iznajmiti kola i odvesti se na seosku licitaciju. Voleo sam sve da znam. Tada su mi bile dvadeset i dve godine i veæ sam bio nauèio dosta toga sa raznih strana. Razumeo sam se u automobile, bio prilièno dobar mehanièar i pažljiv vozaè. Neko vreme sam radio s konjima u Irskoj. Malo je nedostajala^ se upetljam sa jednom bandom krijumèara droge, ali sam se opametio i izvukao na vreme. Posao šofera u firmi koja se bavi iznajmljivanjem luksuznih automobila uopšte nije loš. Od napojnica se dosta može zaraditi. I obièno nije naroèito naporno. Ali je sam posao bio dosadan.M20Agata KristiVeèita noæ21Jedno leto sam proveo beraèi voæe. Nije se naroèito isplatilo, ali sam uživao u tome. Isprobao sam razne poslove. Radio sam kao konobar u hotelu niže kategorije, kao spasilac na plaži preko leta, prodavao sam enciklopedije, usisivaèe i štošta još. Neko vreme sam se bavio i hortikulturom - radio sam u botanièkoj bašti i nauèio ponešto o cveæu.Nikad se nisam dugo zadržavao na jednom poslu. A i zašto bih? Skoro sve što sam radio bilo mi je zanimljivo. Neki poslovi bili su naporniji od drugih, ali mi to nije naroèito smetalo. Nisam ja lenj. Samo nisam u stanju da se skrasim. Hoæu da odem svuda, da vidim sve, da uradim sve. I da naðem nešto. Da, to je to. Hoæu da naðem nešto.Još otkako sam napustio školu, želeo sam da naðem nešto, ali još uvek nisam znao šta bi to nešto trebalo da bude. Bilo je to, naprosto, nešto za èim sam onako usput, u tom svom nezadovoljstvu tragao. Bilo je negde. l|e ili kasnije bi mi postalo jasno. Možda se radilo o de-vojci... Volim devojke, ali mi nijedna koju sam dosad upoznao nije mnogo znaèila... U poèetku ti se dopadnu, a onda jedva doèekaš da preðeš na drugu. Bile su kao poslovi kojima sam se bavio. Neko vreme sve bude u redu, a onda poželiš da preðeš na sledeæu. Prelazio sam tako s jedne stvari na drugu još otkako sam digao ruke od škole.Mnogi se nisu saglašavali s mojim naèinom života, Pretpostavljam da su mi želeli dobro. To je zbog toga što me uopšte nisu poznavali. Hteli su da se smirim s nekom finom

devojkom, da uštedim nešto novca, da se oženim i skrasim uz neki lep stalan posao. I tako dan za danom, godinu za godinom, život bez kraja, amen. Hvala im lepo! Mora da postoji nešto bolje od toga. Nešto više od puke sigurnosti, onoga što stari dobri sistem socijalne zaštite na svoj trapav naèin pokušava da ponudi. Pa valjda u svetu u kom èovek šalje satelite na nebo i na sav glas prièa o putovanju ka zvezdama mora da postoji nešto od èega vam krv brže poteèe a srce brže zakuca, i radi èega vre-di pretražiti èitav svet! Jednog dana, seæam se, šetao sam se UlicomBond. Bilo je to dok sam radio kao konobar, a trebalo je veæ da budem na poslu. I tako sam prolazio ulicom i razgledao neke cipele u izlogu. Delovale su prilièno kicoški. Kao što kažu u novinskim reklamama: „Ono što elegantni muškarci danas nose", a uz to obièno ide i slika dotiènog elegantnog muškarca. I verujte, obièno je u pitanju neki šmokljan! Oduvek su me zasmejavale takve reklame.Ostavio sam cipele i prešao na sledeæi izlog. Bila je to prodavni-ca slika. Samo tri slike u pretenciozno aranžiranom izlogu, u kome je somotska draperija neke neutralne boje bila prebaèena preko postolja obojenog u zlatno. Pederski, ako shvatate šta hoæu da kažem. Ne razu-mem se mnogo u umetnost. Jednom sam, iz radoznalosti, svratio u Nacionalnu galeriju. Nisam se baš naroèito proveo. Ogromne slike bitaka u stenovitim dolinama ili izmuèenih svetaca izbodenih strelama -sve u jarkim bojama. Portreti velikih dama koje se glupavo smeška-ju, uživajuæi u svoj toj svili, somotu i èipki. Odmah mi je bilo jasno da umetnost nije za mene. Ali slika koju sam sada gledao bila je nekako drukèija. U izlogu su se nalazile tri slike. Jedna je predstavljala pejzaž, obièan ali prijatan za oko. Draga je predstavljala ženu tako èudno nacrtanu, tako neobiènih proporcija, da se jedva moglo videti da je uopšte reè o ženi. Valjda je to ono što nazivaju art nouveau. Nisam je baš razumeo. Treæa slika je bila moja slika. Nije bila bogzna šta, ako me razumete. Bila je nekako jednostavna. Bilo je tu mnogo prostora i nekoliko velikih krugova koji se šire, jedan u drugom, ako mogu tako da kažem. Svi u razlièitim bojama, i to nekim èudnim bojpll koje ne biste oèekivali. I tu i tamo bilo je nekih neobiènih poteza bojom koji kao da nisu znaèili ništa. Samo su, nekako, ipak nešto znaèilil Nisam naroèito dobar u opisivanju. Sve što mogu da kažem je da je bilo prilièno teško odvojiti pogled od nje.l tako sam stajao tu, i èudno se oseæao - kao da mi se desilo nešto sasvim neobièno. Recimo, te kicoške cipele, njih bih voleo da obu--^ми.^.аЛ^^^Н22AgataKristiVeèita noæ23jem. Hoæu da kažem da mi je stalo do toga kako se oblaèim. Volim lepo da se obuèem i da ostavim dobar utisak, ali mi u životu ne bi palo na pamet da kupim par cipela u Ulici Bond. Znam ja kakve su tu cene. Za taj bi par mogli da traže i petnaest funti. Ruèni rad ili tako nešto, tako oni to nazivaju, samo da bi zbog neèeg digli cenu. To bi bile baèene pare. Jesu te cipele elegantne, ali postoji previsoka ce-na i za eleganciju. A ja dobro znam koliko šta vredi.Ali ta slika, koliko bi ona mogla koštati, pitao sam se. Šta kad bih ja kupio tu sliku? Lud si, rekao sam sam sebi. Pa tebi slike ništa ne znaèe, bar u principu. To je bilo taèno. Ali ovu sliku sam že-leo... Želeo sam da bude moja. Maštao sam o tome da mogu da je okaèim na zid, sednem i posmatram je koliko god hoæu, i da znam da je ja posedujem!

Ja! Da kupujem slike. I sama pomisao èinila mi se bezumne™. Ponovo sam pogledao sliku. To što sam je želeo nekako nije imalo smisla, a uostalom, verovatno bi bila preskupa za mene. Inaèe, tad sam baš bio pri parama. Bilo mi se posreæilo na trka-ma. Slika bi verovatno bila paprena. Dvadeset funti? Dvadeset pet? U svakom sluèaju, ne bi mi ništa falilo da pitam. Neæe me valjda pojesti? Ušao sam oseæajuæi se prilièno agresivno, ali na oprezu.Unutra je vladala sveèana tišina. Atmosfera je bila nekako prigušena zidovima neutralnih boja, a tu je bila i sofa presvuèena somotom na koju ste mogli da sednete i posmatrate slike. Prišao mi je èovek koji je pomalo podseæao na model savršeno odevenog èoveka iz reklama, i obratio mi se vrlo tiho da bi se što bolje uklopio u okruženje. I da stvar bude èudnija, nije delovao nadmeno kao što to èesto umeju u otmenim radnjama u Ulici Bond. Saslušao me je, a onda izvadio sliku iz izloga i prislonio je uza zid tako da sam mogao da je posmatram koliko god sam želeo. I tad mi je palo na pamet - kako vam se veæ nekad desi da odjednom taèno shvatite kako stvari stoje - da kod slika ne važe ista pravila kao i kod drugih stvari. Moglo bise desiti da neko uðe ovamo u iznošenoj odeæi i iscepanoj košulji, a da se ispostavi da je reè o milioneru koji je požebo da dopuni svoju kolekciju. Ili bi taj možda mogao da bude obuèen elegantno a jeftino, možda baš kao ja, ali da mu je toliko stalo do slike da bi na ovaj ili onaj naèin uspeo da se domogne novca.„Vrlo lep primer umetnikove veštine", rekao je èovek koji je držao sliku.„Koliko?", kratko sam upitao.Odgovor me je prenerazio.„Dvadeset pet hiljada", rekao je blago.Oduvek sam umeo da zadržim pokeraški izraz lica. Ništa se nije videlo. Barem mislim da nije. Dodao je neko ime koje mi je zazvu-èalo strano. Verovatno se umetnik tako zvao, a rekao je i da se upravo pojavila na tržištu pošto je naðena u jednoj kuæi u unutrašnjosti, i da ljudi koji su je našli nisu imali pojma o èemu je reè. Ja sam na to nastavio da igram svoju ulogu i uzdahnuo.„To je dosta novca, ali pretpostavljam da vredi toliko", rekao sam.Dvadeset pet hiljada funti. Kakva smejurija!„Da", rekao je i uzdahnuo. „Zaista vredi." Vrlo pažljivo je spustio sliku i vratio je u.izlog. Pogledao me je i osmehnuo se. „Imate ukusa", rekao je.Osetio sam da smo se na neki naèin razumeli. Zahvalio sam mu i izašao na Ulicu Bond.TREÆA GLAVANe razumem se mnogo u pisanje - to jest, ne kao pravi pisac. Recimo, to sa slikom koju sam video. Zapravo i nema veze sa bilo èim. Mislim, posle toga se više ništa nije desilo, niti je to dovelo do bilo èega, a ipak mi se èini da je nekako važno i da mu je negde me-sto. Bila je to jedna od onih stvari koje su mi se desile i koje su nešto znaèile. Jao što mi je „Cigansko imanje" nešto znaèilo. Kao što mi je Santoniks nešto znaèio.Nisam, zapravo, još ni rekao bogzna šta o njemu. Bio je arhitekt. To ste, naravno, veæ shvatili. Sa arhitektima takoðe nisam imao mnogo dodira, mada znam ponešto o graðevinskom zanatu. Na Santonik-sa sam naišao tokom svojih lutanja. Bilo je to dok sam radio kao vozaè i razvozio bogataše na razne strane. Dešavalo se da ih vozim i u inostranstvo; dvaput sam vozio u Nemaèku - znao sam ponešto na ne-maèkom - jednom ili dvaput u Francusku - znao sam reè-dve i na francuskom - i jednom u Portugal. Obièno su to bili stariji ljudi, i èesto su imali zdravstvenih problema otprilike koliko i novca.

Kad vozite takve ljude, poènete da razmišljate o tome da novac zapravo i nije najvažniji na svetu - kod tolikih predinfarktnih stanja, tolikih boèica sa tabletama koje svaki èas morate da pijete, i tolikog nerviranja oko hrane i loše usluge u hotelima. Mnogi bogataši koje sam poznavao prilièno su se bedno oseæali. I oni imaju svoje brige. Porezi i investicije. Èujete ih kako prièaju jedni sa drugima ili sa pri-Veèita noæ25jateljima. Brige! Eto šta ubija polovinu njih. A ni seksualni život im baš ne cveta. Takav èovek je ili oženjen dugonogom seksepilnom plavušom koja švrlja okolo, ili je oženjen ženom kojoj veèito nešto smeta, a uz to je ružna kao greh i uopšte ga ne zarezuje. Ne. Radije bih ostao svoj. Majki Rodžers, koji obilazi svet i odvodi zgodne devojke u krevet kad mu se prohte!To je znaèilo život od danas do sutra, naravno, ali s tim sam se veæ bio pomirio. Život je bio zabavan, a ja nisam imao ništa protiv toga da ostane zabavan. Pretpostavljam da to nije ništa neobièno. Tako gledate na svet dok ste mladi. A kad mladost poène da se primièe kraju, ni zabava više ne bude ono što je nekad bila.A iza toga se, èini mi se, uvek krilo ono drugo - želja za nekim i za neèim... Meðutim, da nastavim s ovim što sam poèeo, bio je tu jedan matorac koga sam èesto vozio do Rivijere. Tamo je gradio kuæu. Išao je da vidi kako radovi napreduju. Santoniks mu je bio arhitekt. Zapravo i ne znam koje je nacionalnosti bio Santoniks. Najpre sam pomislio da je Englez, mada je imao to èudno ime koje nikad do tada nisam èuo. Ali mislim da nije bio Englez. Bio je, mislim, odnekud iz Skandinavije. Bio je to bolestan èovek. To sam odmah video. Bio je mlad i veoma mršav i svetle puti, i nekako èudnog, nesimetriènog lica. Njegova leva i desna polovina nisu se podudarale. Na svoje klijente se èesto otresao. Pomislili biste da je, pošto su ga oni plaæali, on morao i da igra kako oni sviraju. Nije bilo tako. On je bio taj koji je vodio glavnu reè i uvek je bio sasvim siguran u sebe iako oni nisu. .фИ tako je tom mom matorcu, seæam se, pao mrak na oèi èim je stigao i video kako stvari stoje. Imao sam priliku da tu i tamo uhvatim poneki deliæ razgovora dok sam stajao u blizini za sluèaj da mu zatrebaju moje usluge kao vozaèa ili majstora. Svima je od poèetka bilo jasno da æe gospodin Konstantin na kraju doživeti srèani ili moždani udar.Hfe26Agaata KriptiVeèita noæ27„Niste to uradili kako sam vam rekao", gotovo da je vrištttao. „Pre-terali ste s troškovima. I te koliko ste preterali. Nismo se taliko dogovorili. Koštace me više nego što sam mislio."„Potpuno ste u pravu", rekao mu je Santoniks. „Ali novaac se mora potrošiti."„Neæe se potrošiti! Ne srne se potrošiti. Morate ostati u okvirima koje sam vam propisao. Je li vam to jasno?"„Onda neæete dobiti kuæu kakvu želite", odgovorio je Siantoniks. „Ja znam šta vi želite. Kuæa koju budem sagradio biæe kuæa koju želite. Sasvim sam siguran u to, a i vi ste sasvim sigurni u to,>. Nemojte mi sad tu škrtariti kao da ste iz ne znam kakve srednje Iklase. Vi hoæete kvalitetnu kuæu i dobiæete je, i hvaliæete se svojim priajateljirna i oni

æe vam zayideti. Ja ne gradim kuæe svakome, rekao ssam vam to. Nije tu sam*novac u pitanju. Ova kuæa neæe biti nalik; kuæama drugih ljudi!"„Biæe grozna. Grozna."„O, ne, neæe. Problem kod vas je što ni vi ne znate štea hoæete. Ili bi u najmanju ruku to svako mogao da pomisli. Samo što wi u stvari znate šta u principu hoæete, ali ne možete to sebi da priikažete u mislima. Ne možete jasno da je vidite. Ali ja znam. To je ono što uvek znam. Šta ljudi hoæe da postignu i šta žele. Vi imate kaj oseæaj za kvalitet. A ja æu vam dati kvalitet."Tako je prièao. A ja bih stajao u blizini i slušao. Nekako je i meni bilo jasno da ta kuæa koju grade meðu borovima, s poglsedom na more, neæe biti obièna kuæa. Jedna polovina nije ni gledala ka mom u uobièajenom smislu. Gledala je ka kopnu, uz jedan greben,, do traèka neba koji se nazirao meðu brdima. Bilo je to èudno i nesebièno i vrlo uzbudljivo.Santoniks i ja bismo tu i tamo poprièali dok nisam bio ma dužnosti. Jednom mi je rekao:„Gradim kuæe samo onim ljudima kojima želim da ih gradim."„Misliš, bogatim ljudima?"„Moraju biti bogati inaèe ne bi mogli da ih plate. Ali nije mi najvažniji novac koji æu zaraditi. Moji klijenti moraju biti bogati jer takve kuæe kakve ja želim da gradim koštaju. Kuæa sama po sebi nije dovoljna, razumeš? Mora da se naðe u pravom okruženju. I ono je podjednako važno. To ti je kao rubin ili smaragd. Lep kamen je samo lep kamen. Ne vodi te nikuda dalje. Ne znaèi ništa, nema oblik ni smisao dok se ne nade u pravom okruženju. A okruženje mora da ima svoj dragulj, dostojan takvog okruženja. I eto, za mene je okruženje pejzaž koji veæ postoji kao takav. On nema svoje znaèenje dok se moja kuæa ponosno ne ugnezdi u njega kao kakav dragulj." Pogledao me je i nasmejao se. „Ne razumeš me?"„Ne baš", rekao sam polako, „a opet - na neki naèin - mislim da razuman..."„Moguæe." Pogledao me je sa zanimanjem.Kasnije smo još jednom otišli na Rivijeru. Do tada je kuæa bila veæ skoro gotova. Neæu je opisivati jer ne bih mogao to da uradim kako treba, ali bila je - pa, nešto posebno - i bila je prelepa. To sam jasno video. Bila je to kuæa kojom biste se ponosili, koju,biste s ponosom pokazivali drugima, s ponosom je sami gledali, a možda i bili ponosni što je tu uz vas i prava osoba. A onda mi je jednog dana Santoniks iznenada rekao:„Mogao bih da sagradim kuæu za tebe, znaš. Ja bih znao kakvu bi ti kufuzeleo."""Odmahnuo sam glavom.„Ja sam to ne bih znao", rekao sam iskreno.„Možda ti ne bi. Ali ja bih znao umesto tebe." A onda je dodao: „Kakva je to strašna šteta što nemaš taj novac."„I nikad ga neæu ni imati", rekao sam.28Agata Kristi„Ne možeš to znati", rekao je Santoniks. „Ako si roðen kao siromah, ne mora da znaèi da æeš ostati siromah. Novac je èudan. Ide kod onog ko ga hoæe."„Ja nisam dovoljno bistar za to", rekao sam.„Nisi dovoljno ambiciozan. Ambicija se još nije probudila u tebi, ali tu je, znaš."„E, pa dobro", rekao sam, „kad se jednom ta ambicija u meni probudi i kad zaradim veliki novac, doæi æu kod tebe i reæi æu: "Sagradi mi kuæu.""Tu je uzdahnuo, pa rekao:

„Ne mogu da èekam... Ne, ne mogu sebi da priuštim to èekanje. Ostalo mi je još malo vremena. Još jedna kuæa - najviše dve. Ne više od toga. Niko ne želi da umre mlad... Ali nekad moraš... Nije to toliko ni važrro, znaš."„Moraæu brzo da probudim tu svoju ambiciju."„Ne", rekao je na to Santoniks, „zdrav si, zabavljaš se, nemoj to da menjaš."„Ne bih mogao ni kad bih hteo", rekao sam.Tada sam mislio da je to istina. Dopadalo mi se kako živim, zabavljao sam se, a ni sa zdravljem nisam imao nikakvih problema. Imao sam prilike da vozim mnoge ljude koji su zaraðivali dosta, koji su teško radili i zbog toga dobijali èireve, koronarne tromboze i štošta drugo. Ja nisam hteo mnogo da radim. Nisam imao ništa protiv toga da se zaposlim, ali ništa više od toga. A nisam bio ambiciozan, ili sam barem tako mislio. Santoniks je, pretpostavljam, bio ambiciozan. A video sam da ga je sav taj posao prilièno iscrpljivao - projek-tovanje kuæa i njihova gradnja, izrada nacrta, kao i još nešto što nisam baš taèno mogao da prepoznam. On ni inaèe nije bio jak èovek. A èinilo mi se ponekad da se namerno pre vremena uništava radom koji je ulagao da bi zadovoljio tu svoju ambiciju. Ja nisam hteo daVeèita noæ29radim. Upravo tako. Nisam imao poverenja u rad, nisam ga voleo. Smatrao sam da je to nešto vrlo loše što je ljudski rod nekom nesreæom natovario sebi na vrat.Èesto sam mislio na Santoniksa. Kopkao me je više nego iko drugi koga sam poznavao. Jedna od najèudnijih stvari u životu su, ako mene pitate, stvari kojih se seæate. Pretpostavljam da èovek sam bira èega æe se seæati. Mora da nešto u njemu napravi taj izbor. Santoniks i njegova kuæa bili su meðu tim stvarima, kao i slika u Ulici Bond i poseta toj oronuloj kuæi, „Tornjevima", kada sam èuo i prièu o „Ciganskom imanju" - sve su to bile stvari kojih sam ja odabrao da se seæam! Nekad to budu devojke koje upoznam, nekad putovanja u strane krajeve dok razvozim klijente. A klijenti su svi bili isti. Dosadni. Uvek bi odsedali u istim hotelima i jeli istu, nemaštovitu hranu.Još uvek sam imao u sebi taj èudan oseæaj da nešto išèekujem, da èekam da mi nešto bude ponuðeno ili da mi se desi, ne znam kako bih to mogao da opišem. Pretpostavljam da sam u stvari tražio de-vojku, ali onu pravu - pod tim ne mislim na neku finu devojku s kojom bi se èovek lepo mogao skrasiti, i kakvu bi verovatno zamislila moja majka ili moj ujak Džošua ili neki moji prijatelji. U to vreme nisam znao ništa o ljubavi. Sve što sam znao bio je seks. To je, izgleda, bilo sve što je moja generacija znala. Mislim da smo suviše prièali o seksu, suviše slušali o njemu i suviše ozbiljno ga shvatali. Nismo znali - ni ja ni moji prijatelji - kako æe to stvarno izgledati kada^jlesi. Mislim na ljubav. Bili smo mladi i puni snage, devojke koje smo upoznavali gledali smo površno i divili se njihovim oblinama i njihovim nogama, odmeravali poglede koje su nam dobacivale, a u sebi smo mislili: „Hoæe li ili neæe? Da li se isplati gubiti vreme?" I što smo više devojaka imali, više smo se hvalili i više su nas poštovali zbog toga, a i mi smo više držali do sebe.30Agata KristiNisam zapravo imao pojma da nije sve u tome. Pretpostavljam da se to svakome pre ili kasnije dogodi, i da se dogodi iznenada. Ne pomisliš kao što oèekuješ da æeš pomisliti: „To bi mogla biti devojka za mene... To je devojka koja æe biti moja." Barem ja to nisam

osetio. Nisam ni slutio da æe, kad se dogodi, to biti sasvim iznenada. Da æu reæi: „To je devojka kojoj pripadam. Ja sam njen. Pripadam njoj, potpuno i zauvek." Ne. Nisam ni sanjao da bi moglo biti tako. Zar nije jednom jedan od onih starih komièara rekao - mislim da je to bila jedna od njegovih standardnih šala: „Jednom sam veæ bio zaljubljen i kažem vam, ako osetim da me to ponovo hvata, ima da se odselim u drugu zemlju." Tako je bilo i sa mnom. Da sam znao, da sam samo znao do èega bi sve to moglo dovesti, i ja bih se odselio! To jest, da sam bio pametan.ÈETVRTA GLAVANisam zaboravio svoju nameru da odem na licitaciju.Trebalo je da se održi za tri nedelje. U meðuvremenu sam još dva puta otputovao na kontinent - jednom u Francusku, drugi put u Nemaè-ku. Do krize je došlo u Hamburgu. Za poèetak, smuèili su mi se i èo-vek koga sam vozio i njegova žena. Predstavljali su sve ono što sam mrzeo. Bili su neuljudni, samoživi, bilo ih je neprijatno i pogledati, i pretpostavljam da su u meni probudili taj oseæaj da više ne mogu da podnesem život ulizice. Da se razumemo, pazio sam šta radim. Bilo je trenutaka kad mi se èinilo da ne mogu da ih podnesem više nijedan dan, ali im to nisam rekao. Nema nikakve koristi od toga da se zamerite firmi kod koje radite. I tako sam im telefonirao u hotel i javio da sam se razboleo, a isto obaveštenje poslao sam telegramom i u London. Rekao sam da æe možda morati da me stave u karantin, i da bi bilo preporuèljivo da pošalju drugog vozaèa da me zameni. Niko to ne bi mogao da mi zameri. Nisu se toliko brinuli za mene da bi se dalje raspitivali, i ve-rovatno bi pretpostavili da mi je toliko loše da i ne pomišljam da im se javljam^asmje bih mogao da se pojavim u 1лж1опи s nekom dirljivom priom o tome koliko sam bio bolestan. Ali sumnjao sam da æu to uraditi. Veæ mi je bilo preko glave vozaèkog posla.Ta moja pobuna predstavljala je važnu prekretnicu u mom života- Zbog nje sam se, a i zbog nekih drugih stvari, tog dana ipak pojavio na licitaciji.32Agata KristiVeèita noæ33„Ako se ne proda privatnim ugovorom", bilo je nalepljeno preko prvobitnog oglasa. Ali oglas je još bio tu, tako da nije bilo prodalo privatnim ugovorom. Bio sam toliko uzbuðen da sam jedva znao šta radim.Kao što sam veæ rekao, pre toga nikada nisam prisustvovao javnoj prodaji imanja. Bio sam opijen predoseæajem da æe biti uzbudljivo, ali nije bilo uzbudljivo. Bila je to jedna od najdosadnijih predstava kojima sam ikada prisustvovao. Održavala se u prilièno sivoj atmosferi, a prisustvovalo joj je svega šest ili sedam ljudi. Voditelj nije bio ni nalik onima koje sam viðao da vode javnu prodaju namešta-ja ili sliènih stvari •*- to su bili duhoviti i srdaèni ljudi, uvek puni šala. Ovaj je, glasom koji je bio više mrtav nego živ, pohvalio imanje, naveo po*šinu u jutrima i još neke podatke, a zatim je prilièno bezvoljno prešao na licitaciju. Neko je ponudio pet hiljada funti. Voditelj se umorno osmehnuo, kao da je èuo neku šalu koja i nije naroèito smešna. Dodao je još nekoliko reci, pa je zatim palo još nekoliko ponuda. Oko mene su uglavnom bili ljudi iz provincije. Jedan me je pod-seæao na farmera, za drugog sam pretpostavio da je jedan od onih graðevinskih preduzimaèa. Bila su tu i dva advokata, od kojih je jedan delovao kao Londonac, elegantno obuèen i profesionalnog izgleda. Ne znam da li je i on licitirao,

moguæe je da jeste. Ako jeste, bilo je to neèujno, verovatno pokretom rake. U svakom sluèaju, licitiranje je ma-lo-pomalo zamrlo i voditelj je setnim glasom objavio da poèetna ce-na nije dostignuta, tako da od svega na kraju nije bilo ništa.„Baš je bilo dosadno", rekao sam, izlazeæi, nekom tipu seljaèkog izgleda koji je stajao pored mene.„Kao i obièno", rekao je. „Èesto ih poseæujete?" „Ne", odgovorio sam. „Ova mi je u stvari prva." „Došli ste iz radoznalosti, zar ne? Nisam primetio da ste išta ponudili."„Bez brige", rekao sam. „Samo sam hteo da vidim kako æe se završiti."„Pa, uglavnom se završava ovako. Samo hoæe da vide ko je sve zainteresovan, znate."Pogledao sam ga sa zanimanjem.„Samo ih je trojica, ako mene pitate", rekao je moj sagovornik. „Vederbi iz Helminstera. To je onaj graðevinski preduzimaè, znate. Onda Dakham i Kum, oni su licitirali u ime neke firme iz Liverpula, koliko sam shvatio, i jedan autsajder iz Londona, èini mi se advokat. Naravno, može biti da ih ima i više, ali bih rekao da su ovi glavni. Prodaæe se jeftino. To svi kažu."„Zato što je mesto na lošem glasu?", upitao sam.„A, znaèi, èuli ste za "Cigansko imanje"? To su prièe za seljake. Opštinska uprava je "davno trebalo da sredi taj put - to je prava crna taèka."„Ali mesto jeste na lošem glasu?"„Kažem vam, to je obièno sujeverje. U svakom sluèaju, kao što sam vam rekao, ovo je tek poèetak - pravi posao odvijaèe se iza scene. Biæe nadmetanja. Meni se èini da bi ovi iz Liverpula mogli da ga dobiju. Ne verujem da æe Vederbi hteti da ide toliko visoko. On voli da kupuje jeftino. U današnje vreme ima na tržištu mnogo zemljišta namenjenog za gradnju. Najzad, nema toliko ljudi koji bi mogli sebi da priušte da kupe to imanje, sruše onu stara kuæu i podignu novu, je li?"4f%,Da, u današnje vreme se to ne dogaða baš èesto", rekao sam.„Suviše je teško. Kod tolikih poreza i svega ostalog, a uz to, na selu ne možete da naðete ni poslugu. Ne, ljudi æe danas radije dati hiljade i hiljade funti za luksuzan stan u gradu, na šesnaestom spratu neke moderne zgrade. Glomazne kuæe na selu nemaju naroèitu proðu na tržištu."34Agata Kristil„Ali, mogli biste da sagradite modernu kuæu", usprotivio sam se. „Praktiènu.",Mogli biste, ali to æe da vas košta, a osim toga, ljudi baš ne vole usamljenièki život."„Neki možda i vole", rekao sam.Nasmejao se i tu smo se rastali. Udaljio sam se namršten i zadubljen u misli. Noge su me odnele, a da to nisam ni primetio, seoskim drumom oivièenim drveæem, pa uzbrdo do puteljka koji je krivudao kroz šumarak i vodio ka vresištu.l tako sam stigao do mesta na puteljku gde sam prvi put ugledao Eli. Kao što sam rekao, stajala je tik pored visoke jele i delovala je, da tako kažem, poput nekog ko nije bio tu trenutak ranije, veæ se, eto, upravo materijalizovao iz stabla. Nosila je na sebi kratak tamnozeleni kaput od tvida, kosa joj je bila nežne smeðe boje jesenjeg lišæa, i bilo je u njoj neèeg nestvarnog. Ugledao sam je i stao. Gledala me je, usana jedva primetno razdvojenih, kao da sam je zatekao u neèemu. Pretpostavljam da sam i ja delovao zateèeno. Hteo sam nešto da kažem, ali nisam znao šta. A onda sam ipak rekao:

„Izvinite. Nisam hteo da vas prepadnem. Nisam znao da je neko tu."Progovorila je, a glas joj je bio vrlo nežan i blag - mogao je to biti glas male devojèice, mada ipak ne sasvim. Rekla je:„U redu je. Mislim, ni ja nisam oèekivala da æe neko da naiðe." Osvrnula se oko sebe pa rekla: „Ovo je - usamljeno mesto." Zatim se jedva primetno stresla.Tog popodneva je duvao prilièno hladan vetar. Ali možda to nije bio vetar. Ne znam. Približio sam se korak-dva.„Malo je i zastrašujuæe, zar ne?", rekao sam. „Mislim, zato što je kuæa u tako oronulom stanju."•"" -"Иа \e zamišljeno. „Tako se nazivala, je li, samoVeèita noæ35„To joj je valjda bio samo naziv", rekao sam. „Ljudi ponekad nazovu svoju kuæu "Tornjevi" samo da bi zvuèalo grandioznije."Ona se jedva èujno nasmejala. „Verovatno je to u pitanju", rekla je. „Ovo je - ne znam, možda vi znate - ovo je imanje koje se danas prodaje, to jest, ide na licitaciju?"„Da", rekao sam. „Upravo dolazim sa licitacije."Kao da ju je to iznenadilo. „A bili ste - odnosno - zainteresova-ni ste?"„Nije baš verovatno da bih kupio oronulu kuæu sa nekoliko stotina jutara šumovitog terena", rekao sam. „Nisam ja od takvih."„Je li prodata?", upitala je.„Ne, nije stigla ni do poèetne cene."„A, tako." Kao da joj je laknulo.„Niste valjda vi hteli da je kupite?", upitao sam.„O, ne", rekla je. „Nipošto." Zvuèala je pomalo nervozno.Za trenutak sam oklevao, a onda mi je izletelo:„Ja se u stvari samo igram. Ne mogu, naravno, da ga kupim jer nemam toliki novac, ali sam zainteresovan. Voleo bih da ga kupim. Hteo bih da ga kupim. Eto, smejte mi se ako hoæete, ali tako je."„Ali, zar nije i suviše trošna, i suviše..."„Jeste", rekao sam. „Nisam mislio na ovakvu kakva je sada. Ovu bih srušio, da ništa od nje ne ostane. To je ružna kuæa, a izgleda da je bila i tužna. Ali ovo mesto nije ni tužno ni ružno. Divno je. Evo, pogledajte. Doðite malo ovamo, tu kroz drveæe. Pogledajte kakav se odavde pogled pruža - ka brdima i vresištu. Vidite li? Da se tu rašèisti jedan vidik - a sad doðite ovamo..."Uhvatio sam je za ruku i poveo na drugu stranu. Ako smo se i ponašali nekonvencionalno, ona to nije primeæivala. Uostalom, i nisam je tako držao. Hteo sam da joj pokažem šta sam video.Agata Kristi„Evo", rekao sam, „vidite kako se pruža sve do mora i kako se vide one stene. A izmeðu nas i svega toga je gradiæ, samo što ga mi ne vidimo pošto ga oni tamo brežuljci zaklanjaju. A imate i treæi vidik, na onu maglovitu dolinu pod drveæem. Vidite li sada da ako se ovo drveæe poseèe i vidici malo prošire, i ako još malo rašèistite prostor oko kuæe, vidite li kakvu biste divnu kuæu ovde mogli da podignete? Ne biste je podigli na istom mestu gde je bila ona stara. Pome-rili biste je za nekih pedeset do sto metara

udesno. Tu biste mogli imati kuæu - predivnu kuæu. Kuæu koju bi sagradio jedan genijalni arhitekt."„Poznajete li nekog genijalnog arhitektu?" Zvuèala je sumnjièavo.„Znam jednog", rekao sam.Onda sam krenuo da joj prièam o Santoniksu. Seli smo jedno do dr%og na jedno oboreno stablo, i prièao sam joj. Da, prièao sam toj vitkoj šumskoj devojci koju nikada pre toga nisam video, i uneo sam sve ono što je bilo u meni u to što sam joj prièao. Isprièao sam joj kakav bi se tu san mogao ostvariti.„A to se neæe desiti", rekao sam. „Znam ja to. Ne može se desiti. Ali zamislite. Zamislite to onako kako ga i ja zamišljam. Tu bismo posekli drveæe i tu bismo raskrèili, i sadili bismo razne biljke, rododendrone i azaleje, i moj prijatelj Santoniks bi došao. Mnogo bi kašljao jer mislim da umire od tuberkuloze ili tako neèeg, ali mogao bi to da uradi. Mogao bi to da uradi pre nego što umre. Mogao bi da sagradi najlepšu kuæu. Ne znate vi kakve su njegove kuæe. Gradi ih za vrlo bogate ljude, i to samo za one koji hoæe pravu stvar. Ne mislim na pravu stvar u konvencionalnom smislu. Mislim na ono što žele ljudi koji žele da im se ostvari san. Nešto velièanstveno."„Ja bih želela takvu kuæu", rekla je Eli. „Tako ste mi je jasno prikazali, prosto mogu da je osetim... Da, ovde bi bilo divno živeti. To bi bio san koji se obistinio. Živeti tu i biti slobodan, da vas nikoVeèita noæ37ne sputava i tera vas da radite ono što ne želite, a spreèava da radite ono što želite. Tako mi je dosta ovog mog života, svih ljudi oko mene i svega!"Tako je to poèelo, Eli i ja zajedno. Ja sa svojim snovima, a ona sa svojim revoltom protiv svog naèina života. Zaæutali smo i pogledali jedno drugo.„Kako se zovete?", upitala me je.„Majk Rodžers", rekao sam. „Majki Rodžers", ispravio sam se. „A vi?"„Fenela." Nakon kratkog oklevanja, dodala je: „Fenela Gudmen", gledajuæi me nekako uznemireno.To nam nije naroèito pomoglo da nastavimo razgovor, ali smo se i dalje gledali. Oboje smo želeli da se ponovo vidimo - ali tog trenutka, eto, nismo znali kako da to izvedemo.PETA GLAVAEto, tako je to poèelo izmeðu Eli i mene. Stvari nisu napredovale brzo, j"er smo, rekao bih, oboje imali svoje tajne. Oboje smo hteli ponešto da preæutimo, tako da nismo mogli da otkrijemo jedno drugom toliko toga o sebi kao što bismo uèinili da je bilo drukèije, i to je uvek predstavljalo odreðenu barijeru izmeðu nas. Nismo mogli otvoreno da kaSmo: "Kad æemo se opet sresti? Gde mogu da vas naðem? Gde živite?" Jer, naravno, ako to nekoga upitate, on æe oèekivati da i vi to kažete njemu.Fenela je delovala nekako uplašeno dok mi je govorila kako se zove. Èak toliko da sam na trenutak pomislio da joj to nije pravo ime. Gotovo da sam pomislio da ga je možda izmislila! Ali, naravno, znao sam da to nije moguæe. Ja sam joj se predstavio pravim imenom.Nekako nismo znali kako da se rastanemo tog dana. Bila je to nezgodna situacija. Bilo je zahladnelo i hteli smo da siðemo sa „Tornjeva" - ali šta onda? Prilièno nespretno, krenuo sam da ispipavam teren: „Zadržavate se u ovom kraju?"

Na to je rekla da je odsela u Market Èedvelu. To je bio obližnji trgovaèki gradiæ. Znao sam da tamo postoji veliki hotel sa tri zvezdi-ce. Pretpostavio sam da je odsela tamo. Onda je, s istom dozom nespretnosti, ona mene upitala:„Vi ovde živite?"„Ne", rekao sam, „ne živim tu. Došao sam samo na jedan dan."Veèita noæ39Potom je opet zavladao neprijatan tajac. Jedva primetno je zadrhtala. Bio se digao hladan povetarac.„Bolje da prošetamo", rekao sam, „da se malo ugrejemo. Jeste li - imate li kola ili idete autobusom ili vozom?"Rekla je da je ostavila auto u selu.„Ali neæe mi ništa biti", dodala je.Kao da je bila pomalo nervozna. Pomislio sam da je možda hte-la da me se resi, ali da ni sama nije sigurna kako to da izvede.„Da onda prošetamo do sela?", predložio sam.Na to mi je uputila brz zahvalan pogled. Polako smo hodali niz krivudavi put na kom su se dogodile tolike saobraæajne nesreæe. Kako smo zamakli za ugao, jedna prilika je iznenada istupila iza zaklona jele. Desilo se to tako naglo da se Eli trgla i uzviknula. Bila je to starica koju sam onog dana video u bašti njene kolibe. Gospoda Li. Sada je izgledala još strasnije, sa zamršenom crnom kosom koja je lepršala na vetru i jarkocrvenim ogrtaèem oko ramena - teatralan stav koji je zauzela kao da ju je uèinio još višom.„A šta vi to radite, dragi moji?", upitala je. „Šta vas nosi na "Cigansko imanje"?"„O, nismo valjda na tuðem posedu?", rekla je Eli. „Možda i jeste. Ovo je nekad bila zemlja Cigana. Zemlja Cigana, pa su nas oterali. Ovde vam nema dobra, i ništa vas dobro ne èeka ako budete njuškali po "Ciganskom imanju"."Eli joj se nije usprotivila, nije bila takva osoba. Samo je blago iujjWo rekla: -„Veoma mi je žao ako nije trebalo da doðemo ovrno. Mislilasam da se to imanje danas prodaje."„I teško onome ko ga bude kupio!", rekla je starica. „Poslušajte vi mene, lepa moja, jer lepi jeste, nesreæa æe sustiæi svakog ko ga bude kupio. Na toj zemlji leži kletva, kletva od davnine, od pre mnogo40Aeata Kristigodina. Držite se podalje od nje. Nemojte se petljati sa "Ciganskim imanjem". Opasnost æe vam doneti, i smrt. Vratite se kuæi preko mora i ne vraæajte se na "Cigansko imanje". Nemojte reæi da vas nisam upozorila."S jedva primetnom iskrom ljutnje, Eli je rekla: „Ne radimo ništa loše."„De, de, gospoðo Li", rekao sam, „nemojte da plašite ovu mladu damu."Okrenuo sam se ka Eli da joj objasnim.„Gospoda Li živi u selu. Tamo ima kolibu. Gata i prorièe buduænost. Zar ne, gospoðo Li?", obratio sam joj se u šali.„Imam taj dar", jednostavno je rekla, uspravivši još više svoju cigansku figuru. „Imam taj dar. U meni je od roðenja. Svi ga imamo. Evo, gataæu vaa, mlada damo. Pospite mi dlan srebrom, pa æu da vam gatam."

„Nisam baš sigurna da želim da mi gatate."„Mudro bi bilo znati ponešto o buduænosti. Znati èega se treba èuvati, znati šta vas èeka ako ne pazite. Hajde, veliki su novci u vašem džepu. Veliki novci. Ja znam ono što bi bilo pametno da i vi znate."Po mom mišljenju, sklonost ka gatanju je zajednièka gotovo svim ženama. To sam imao prilike da primetim kod devojaka koje sam poznavao. Kad god bih ih vodio na vašar, morao bih da im platim da odu u šator kod gatare. Eli je otvorila torbicu i spustila dva novèiæa od pola krune na starièin dlan.„Tako, lepa moja, to je u redu. Sad èujte šta stara majka Li ima da vam kaže."Eli je svukla rukavicu i spustila svoj nežni mali dlan u starièinu šaku. Ova se zagledala u njega, mrmljajuæi za sebe: „Šta to sad vidim? Šta to vidim?"Veèita noæ41Iznenada je naglo ispustila Elinu ruku.„Ja bih otišla odavde da sam na vašem mestu. Idite - i ne vraæajte se! To je ono što sam vam maloèas rekla i to je istina. Videla sam to i na vašem dlanu. Zaboravite "Cigansko imanje", zaboravite da ste ga ikada videli. Ne samo onu oronulu kuæu tamo gore, i samo zemljište je ukleto."„To je kod vas nekakva manija", grubo sam joj rekao. „U svakom sluèaju, mlada dama nema nikakve veze sa ovom zemljom. Ona je samo danas došla da se tuda prošeta, nema veze sa ovim krajem."Starica nije obraæala pažnju na mene. Uporno se držala svoje prièe.„Kažem vam, lepotice. Upozoravam vas. Možete imati sreæan život - ali morate izbegavati opasnost. Klonite se mesta gde vreba opasnost i nad kojima je kletva. Idite tamo gde vas vole, gde vas èuvaju i brinu se o vama. Morate se èuvati. Upamtite to. Inaèe - inaèe..." Tu je jedva primetno zadrhtala. „Ne sviða mi se to što vidim. Ne sviða mi se to što vidim na vašem dlanu."Onda je, iznenada, neobièno naglim pokretom ruke tutnula dva novèiæa nazad u Elinu raku, mrmljajuæi nešto što smo jedva mogli da èujemo. Zvuèalo je kao: „To je surovo. Surovo je to što æe se dogoditi." Zatim se okrenula i udaljila žustrim krupnim koracima.„Kakva... kakva zastrašujuæa žena", rekla je Eli.„Nemojte obraæati pažnju na nju", rekao sam ljutilo. „Njoj fali daska u glavi, ako mene pitate. Samo hoæe da vas zaplaši i otera. Izgleda da ih neka oseæanja èvrsto vežu upravo za to imanje."„A^*|li tu bik) nesreæa? Jesu li se dogaðale ružne stvari?"„Nesreæa je moralo biti. Pogledajte samo tu krivinu i to suženje puta. Opštinsku upravu bi trebalo streljati što ništa ne preduzima u vezi s tim. Nije ni èudo da se ovde dogaðaju nesreæe. Nema dovoljno znakova da vas upozore."„Samo nesreæe - ili i druge stvari?"42Agata Kristi„Èujte", rekao sam, „ljudi vole da sakupljaju nesreæne sluèajeve. A nesreænih sluèajeva se uvek naðe. Tako i poènu da kruže prièe o nekim mestima."„Je li to, onda, jedan od razloga što æe, kako kažu, ovo imanje biti jeftino prodalo?"„Pa, možda i jeste. To jest, za meštane. Ali ne verujem da æe ga kupiti neko od meštana. Verovatno æe ga kupiti da bi gradili kuæe na njemu. Pa vi drhtite", rekao sam. „Nemojte.

Hajde, požuriæemo." Zatim sam dodao: „Da li biste možda da vas ostavim pre nego što stignemo u gradiæ?"„Ne. Naravno da ne. Otkud vam to?"Odluèio sam se na oèajnièki potez.„Èi^te", rekao sam, „sutra æu biti u Market Èedvelu. Ne znam -ne znam hoæete li još biti tamo... Mislim, postoji li ikakva šansa da - da vas vidim?" Vukao sam noge i gledao u stranu. Mislim da sam prilièno pocrveneo. Ali, da tada ništa nisam rekao, èemu bih mogao da se nadam?„O, da", rekla je. „U London se vraæam tek uveèe."„Onda biste - možda - verovatno je pomalo drsko..."„Ne, nije."„Pa, možda biste došli da popijemo èaj u jednom kafeu - mislim da se naziva "Plavi pas". Prilièno fino mesto", rekao sam. „Nekako je... mislim..." Nisam mogao da se setim prave reci, pa sam upotre-bio jednu koju sam u nekoliko navrata èuo od svoje majke. „Damski", dovršio sam pomalo nervozno.Tu se Eli nasmejala. Verovatno joj je to zvuèalo prilièno nesvakidašnje za današnje vreme.„Sigurna sam da æe sasvim odgovarati", rekla je. „Da. Doæi æu. Oko pola pet, može?"Veèita noæ43„Èekaæu vas tamo", odgovorio sam. „Pa - drago mi je." Nisam joj rekao zbog èega mi je drago.Stigli smo do poslednje krivine puta, gde su veæ poèinjale kuæe.„Onda do viðenja", rekao sam, „do sutra. I - nemojte više da razmišljate o onome što je rekla ta stara veštica. Meni se èini da ona naprosto voli da plaši ljude. Nije baš èitava", dodao sam.„I vama to mesto deluje zastrašujuæe?", upitala je Eli.„"Cigansko imanje"? Ne, ne deluje", rekao sam. Možda sam tu zvuèao pomalo preodluèno, ali mi zaista nije delovalo zastrašujuæe. Uèinilo mi se, kao što mi se èinilo i ranije, da je to prelepo mesto, prelepo okruženje za prelepu kuæu...Eto, tako je protekao moj prvi susret sa Eli. Sutradan sam otišao u Market Èedvel i saèekao je kod „Plavog psa". Zajedno smo popili èaj i poprièali. I dalje nismo prièali mnogo o sebi, to jest, o svojim životima. Uglavnom smo prièali o nekim svojim mislima i oseæanji-ma, a onda je Eli bacila pogled na svoj sat i rekla da bi morala da krene pošto njen voz za London polazi u pet i trideset...„Mislio sam da ste došli kolima", rekao sam.Na to kao da se pomalo zbunila, a zatim je rekla da ono juèe nisu bila njena kola. Nije rekla èija su bila. Ponovo je zavladala ta neprijatna tišina. Dao sam znak konobarici i platio raèun, a onda sam otvoreno upitao Eli:„Hoæu li - hoæu li vas ikad opet videti?"Nije me gledala, gledala je dole, u sto.„Biæu ti Londonu još dve nedelje", rekla je.„Kada? Gde?"Dogovorili smo se da se naðemo za tri dana u Ridžents parku. Dan je bio prijatan. Pojeli smo nešto u restoranu na otvorenom, otišli do ba-šte kraljice Meri, gde smo sedeli na

ležaljkama i razgovarali. Od tog dana poèeli smo da govorimo i o sebi. Rekao sam joj da sam stekao44Agata Kristirelativno solidno obrazovanje, ali da osim toga nisam postigao naroèito mnogo u životu. Spomenuo sam joj poslove na kojima sam radio, u svakom sluèaju bar neke od njih, kako se nikada nisam ni za šta vezivao, i kako nikad nisam imao mira i stalno sam lutao, isprobavajuæi sve i svašta. Da stvar bude èudnija, moja prièa kao da ju je opèinila.„Toliko drukèije", rekla je, „toliko nestvarno drukèije."„Drukèije od èega?"„Od mene."„A vi ste, znaèi, bogatašica? Sirota mala bogatašica?", dodao sam u šali.„Da", rekla je, „ja sam sirota mala bogatašica."Tu je nabacila ponešto o svom životu u raskoši, o zagušljivoj udobnosti, dosadi, o tome kako nikada zaista nije mogla da bira svoje prijatelje nitWa radi ono što zaista želi, o tome kako bi katkad gledala ljude kako se zabavljaju, a ona ne. Majka joj je umrla dok je još bila sasvim mala, a otac joj se ponovo oženio. A onda je, ne mnogo godina zatim, i on umro, rekla je. Shvatio sam da joj nije bilo mnogo stalo do maæehe. Ova je uglavnom živela u Americi, a dosta je putovala i po inostranstvu.Dok sam je slušao, èinilo mi se neverovatnim da bilo koja devoj-ka u današnje doba može živeti pod takvim staklenim zvonom. Doduše, odlazila je na prijeme i zabave, ali po tome kako je o njima prièala, èinilo mi se da su se mogli odigrati pre pedeset godina. Tu kao da nije bilo nikakve intimnosti, nikakvog uživanja. Njen život se razlikovao od mog kao nebo od zemlje. U neku ruku, bilo je fascinantno slušati o svemu tome, ali je meni delovalo prilièno otupljujuæe.„To znaèi da u stvari nemate nijednog pravog prijatelja?", upitao sam u neverici. „A kako je s momcima?"„I njih mi biraju", rekla je prilièno ogorèeno. „A svi su mi ubitaèno dosadni."Veèita noæ45„Pa to je kao u zatvoru", rekao sam.„Tako nekako."„I stvarno nemate pravih prijatelja?"„Sad imam. Imam Gretu."„Ko je Greta?", upitao sam.„Prvo je došla kao au pair devojka - pa, možda ne baš tako. Ali u svakom sluèaju, prvo sam godinu dana imala jednu Francuskinju, za francuski jezik, pa je onda Greta došla iz Nemaèke, radi nemaèkog. Greta je bila drukèija. Sve se promenilo kad je Greta došla."„Mnogo je volite?", upitao sam.„Pomaže mi", rekla je Eli. „Ona je na mojoj strani. Ona sredi da mogu da odem kuda hoæu i uradim šta hoæu. Ume i da slaže za mene. Ne bih ni mogla da doðem i vidim "Cigansko imanje" da nije bilo Grete. Ona mi pravi društvo i brine se za mene u Londonu dok je moja maæeha u Parizu. Ako poželim nekud da odem, napišem nekoliko pisama pa ih Greta šalje svaka tri-èetiri dana tako da imaju žig londonske pošte."„A zašto ste uopšte hteli da doðete na .Cigansko imanje"?", upitao sam. „Iz kog razloga?"Nije mi odmah odgovorila.

„Greta i ja smo to sredile", rekla je. „Greta je zaista divna", dodala je. „Svašta smisli, znate. Uvek ima ideja."„Kako izgleda ta Greta?", upitao sam.„O, Greta je lepa", rekla je. „Visoka i plava. Ona sve može."„NisUn siguran da bi mi se svidela", rekao sam.Eli se na to nasmejala.„Bi. Sigurna sam da bi. A i prilièno je pametna."„Ne volim devojke koje sve znaju", rekao sam. „I ne volim visoke plavuše. Volim sitne devojke sa kosom boje jesenjeg lišæa."„Meni se èini da ste ljubomorni na Gretu", rekla je Eli.46Agata Kristi„Možda i jesam. Mnogo je volite, je li?"„Da, zaista je mnogo volim. Ona mi je potpuno promenila život."„I ona vam je predložila da doðete ovamo. Zašto, pitam se? U ovim krajevima nema mnogo toga da se vidi ili uradi. Meni tu nisu èista posla."„To je naša tajna", rekla je Eli, i kao da joj je odjednom bilo neprijatno.„Vaša i Gretina? Recite mi."Odmahnula je glavom.„Moram da imam bar neku svoju tajnu", rekla je.„Zna li ta vaša Greta da se sastajete sa mnom?"„Zna da se sastajem s nekim. To je sve. Ne zapitkuje me. Zna da sam sreæna."Posle^toga nisam video Eli nedelju dana. Maæeha joj se vratila iz Pariza sa nekim koga je zvala teèa Frenk, a onako usput mi je rekla i da æe joj za nekoliko dana roðendan i da joj spremaju veliku roðendansku zabavu u Londonu.„Tako da neæu moæi da se izvuèem", rekla mi je. „Èitave slede-æe nedelje. Ali posle toga - posle toga æe biti drukèije."„Zašto æe posle toga sve biti drukèije?"„Onda æu moæi da radim šta hoæu."„Uz Gretinu pomoæ, kao i obièno?", upitao sam.Eli se èesto smejala kada bih tako govorio o Greti. Rekla bi: „Baš ste smešni što ste tako ljubomorni na nju. Morate jednom da je upoznate. Svideæe vam se."„Ne volim devojke koje šefuju", nisam popuštao.„Zašto mislite da šefuje?"„Po tome kako prièate o njoj. Samo nešto organizuje."„Vrlo je efikasna", rekla je Eli. „To joj odlièno ide od ruke. Zato se moja maæeha toliko i oslanja na nju.4"Veèita noæ47Onda sam je upitao kakav je taj njen teèa Frenk.„Zapravo ga i ne poznajem tako dobro", rekla je. „On je bio muž sestre mog oca, sa mnom i nije u krvnom srodstvu. Mislim da je uvek bio prilièno nemiran duh i da je nekoliko puta upadao u nevolje. Znate veæ kako ljudi prièaju o drugima, ništa vam ne kažu direktno."„Društveno neprihvatljiv?", upitao sam. „Mutan tip?"

„O ne, ne baš mutan, ali je umeo da se naðe u škripcu, znate. Finansijskom. I obièno su staratelji i advokati i ko zna ko još morali da ga izvlaèe. Da mu isplate dugove."„To je to", rekao sam. „On je crna ovca porodice. Verovatno bih se bolje slagao s njim nego sa uzornom Gretom."„On ume da bude vrlo simpatièan kad hoæe", rekla je Eli. „Lepo je biti u njegovom društvu."„Ali ga u stvari ne volite?", upitao sam je iznenada.„Pa, volim... Samo ponekad - kako da vam objasnim? Uèini mi se da ne znam šta mu se mota po glavi."„Još jedan od onih što planiraju, znaèi?"„Ne znam kakav je zapravo", ponovo je rekla Eli.Nikada nije predložila da upoznam ikog od njene porodice. Katkad sam se zapitao da li bi to ja možda trebalo da spomenem. Nisam znao šta misli o toj temi. Na kraju sam je otvoreno upitao.„Èujte, Eli", rekao sam, „da li mislite da bi trebalo - da upoznam vašu porodicu, ili možda to ne biste želeli?" tfHlNe želim da ih upoznate", smesta je rekla.„Znam da nisam bogzna...", poèeo sam.„Nije to u pitanju, ni sluèajno! Hoæu da kažem da bi oni odmah digli galamu oko toga. A ja to ne podnosim."„Nekako imam utisak da im ovo radimo iza leða", rekao sam. „A to mene ne prikazuje u naroèito lepom svetlu, zar ne?"48Agata Kristi„Dovoljno sam stara da bih mogla sama da biram prijatelje", rekla je Eli. „Imam skoro dvadeset i jednu godinu. Kad budem imala dvadeset i jednu, imaæu svoje prijatelje i niko mi neæe moæi ništa. Ali sada - pa, kao što sam rekla, digli bi veliku galamu i na kraju bi me spakovali negde tako da ne bih mogla da se viðam sa vama. Bilo bi - nemojte, hajde da nastavimo kao i do sada."„Meni odgovara ako vama odgovara", rekao sam. „Samo nisam hteo da, pa - da ispadnem nepošten u svemu tome."„Nije to nepoštenje. Èovek mora da ima prijatelje s kojima može da razgovara i kojima može svašta da kaže. S kojima može" - iznenada se osmehnula - „s kojima može da mašta. Vi i ne znate kako je to divno."Da, bilo je tu maštanja, i te kako! Sve veæi deo našeg zajednièkog vremerlt išao je u tom pravcu. Ponekad sam to bio ja. Èešæe je Eli bila ta koja bi rekla: „Zamislimo da smo kupili "Cigansko imanje" i da tamo gradimo kuæu."Mnogo sam joj prièao o Santoniksu i o kuæama koje je sagradio. Pokušao sam da joj opišem kakve su to kuæe i da joj doèaram njegove ideje. Ne verujem da sam to dobro opisao, jer mi opisivanje nikad nije išlo od ruke. Eli je, bez sumnje, imala svoju zamisao kako bi ta kuæa - naša kuæa - trebalo da izgleda. Nikada nismo rekli „naša kuæa", ali smo znali da na to mislimo...Onda je došla ta nedelja kada nisam smeo da viðam Eli. Uzeo sam ono malo ušteðevine što sam imao i kupio joj mali zeleni prsten u obliku deteline, napravljen od nekog irskog kamena. Poklonio sam joj ga za roðendan; veoma joj se svideo i bila je veoma sreæna zbog toga. „Divan je", rekla je.

Nije nosila mnogo nakita, a i kad jeste, bili su to sigurno pravi dijamanti, smaragdi i tako to - ali njoj se dopao moj zeleni irski prsten.Veèita noæ49„To æe mi biti najdraži roðendanski poklon", rekla je.Onda sam dobio hitnu poruku od nje. Trebalo je da otputuje sa porodicom u inostranstvo, na jug Francuske, odmah posle roðendana.„Ali ne brini", napisala je, „vratiæemo se ovamo za dve-tri nede-Ije, na putu za Ameriku. Ali u svakom sluèaju, tada se vidimo. Imam nešto posebno o èemu bih želela da razgovaramo."Bez nje sam oseæao nemir i teskobu, a brinulo me je i što je otputovala u Francusku. Dobio sam i neke vesti o „Ciganskom imanju". Navodno su ga ipak prodali privatnim ugovorom, ali nije se znalo mnogo o tome ko ga je kupio. Neka advokatska firma iz Londona bila je navedena kao kupac. Pokušao sam da saznam nešto više o tome, ali bez uspeha. U dotiènoj firmi nisu bili raspoloženi za prièu. Naravno, nisam ništa pokušavao kod direktora. Sprijateljio sam se s jednim službenikom i tako dobio neku neodreðenu informaciju. Posed je kupljen za vrlo bogatog klijenta koji ga smatra za dobru investiciju koja æe se isplatiti kada taj kraj krene da se razvija.Vrlo je teško nešto saznati kad imate posla sa zaista ekskluzivnim firmama. Sve drže u tolikoj tajnosti kao da su u najmanju ruku državna bezbednost! Svi uvek istupaju u ime nekog èije se ime ne sme otkriti i o kome se ne sme govoriti! Licitacije nisu za takve!Tu sam veæ postao prilièno nervozan. A onda sam prestao da razmišljam o tome i otišao da posetim majku.Nisam je video veæ dosta dugo.Veèita noæ51ŠESTA GLAVAMoja majka je živela u istoj ulici poslednjih dvadeset godina - u ulici bezbojnih kuæa, vrlo pristojnih i lišenih bilo kakve lepote ili zanimljivosti. Kuæni prag bio je lepo oèišæen i izgledao je kao i obièno. Bio je to broj 46. Pozvonio sam. Majka je otvorila vrata i zastala gledajuæi me. I ona je izgledala kao i obièno. Visoka i košèata, sede kose sa razdeljkom po sredini, usta poput mišolovke i oèiju veèito sumnjièavih. Delovlla je èvrsto kao èelik. Ali kada se radilo o meni, postojala je negde duboko u njoj i neka nežnost. Nikad je nije pokazivala ako baš nije morala, ali sam otkrio da postoji. Ni za trenutak nije prestala da želi da budem drukèiji, ali njenim željama nije bilo suðeno da se ostvare. Kao da nikada nismo odmakli sa mrtve taèke.„A, ti si", rekla je.„Da", rekao sam. „Ja sam."Malo se povukla u stranu da me propusti i ušao sam u kuæu, prošao pored dnevne sobe i produžio u kuhinju. Pošla je za mnom, pa zastala gledajuæi me.„Mnogo je vremena prošlo", rekla je. „Šta si radio?"Slegao sam ramenima.„Svašta pomalo", rekao sam.„Znaèi, kao i obièno?", rekla je moja majka.„Kao i obièno", saglasio sam se.„Koliko si poslova promenio otkako sam te poslednji put videla?"

Razmislio sam na trenutak. „Pet", rekao sam.„Volela bih da odrasteš."„Potpuno sam odrastao", rekao sam. „Odabrao sam svoj naèin života. A kako je kod tebe?", dodao sam.„Isto kao i obièno", rekla je moja majka.„Zdrava i ostalo?"„Nemam ja vremena da se razbolim", rekla je. Onda me je iznenada upitala: „Zbog èega si došao?"„Zar moram da imam neki poseban razlog da doðem?"„Obièno imaš."„Ne vidim zbog èega si toliko protiv toga da upoznam svet", rekao sam.„Vozeæi luksuzna kola po æelom kontinentu! Tako zamišljaš upoznavanje sveta?"„Naravno."„Neæeš tako postiæi bogzna šta. Ne ako napuštaš posao s otkaznim rokom od jednog dana pod izgovorom da si se razboleo, i ostavljaš klijente bogu iza leda."„Kako si za to saznala?"„Tvoja firma je nazvala. Zanimalo ih je da li znam tvoju adresu."„Šta su hteli od mene?"„Verovatno da te ponovo zaposle", rekla je moja majka. „Mada nemam pojma zašto."„Jej^jam dobar vozaè i klijenti me vole. Uostalom, šta mogu kad sam se razboleo?"„Ne znam", rekla je moja majka.Oèigledno je smatrala da sam nešto ipak mogao.„Zašto im se nisi javio kada si se vratio u Englesku?"„Jer sam imao preèa posla", rekao sam.52Agata KmNa to je podigla obrve. „Još ideja u tvojoj glavi? Još ludih planova? Èime si se sve od tada bavio?",£adio sam na pumpi. Radio sam kao mehaničar u garaži. Kao službenik na odreðeno vreme, peraè sudova u jednom bednom noænom klubu."„Znaèi, srozavaš se", primetila je moja majka s nekim mraènim zadovoljstvom.„Ni sluèajno", rekao sam. „Sve je to deo plana. Mog plana!"Na to je uzdahnula.„Šta æeš, èaj ili kafu? Imam i jedno i drugo."Odluèio sam se za kafu. Veæ sam se bio odvikao od pijenja èaja. Sedeli smo tako sa šoljicama pred sobom, a ona je izvadila domaæi kolaè iz metalne posude i odsekla svakom po jedno parèe.„Drukèii si", rekla je iznenada.„Ja? Kako?"„Ne znam, ali si drukèiji. Šta se desilo?"„Ništa se nije desilo. Šta je trebalo da se desi?"„Uzbuðen si", rekla je.„Nameravam da opljaèkam banku", rekao sam.Nije bila raspoložena za šalu. Samo je rekla:„Ne, ne brinem se ja da bi" ti to uradio."„Što da ne? Izgleda da je to u današnje vreme vrlo lak naèin da se brzo obogatiš."

„Za to bi se trebalo pomuèiti", rekla je. „I mnogo planirati. Napregnuti mozak više nego što bi ti to želeo. A i rizièno je."„Ti misliš da znaš sve o meni", rekao sam.„Ne, ne znam. Ne znam zapravo ništa o tebi, jer se ti i ja razlikujemo kao nebo i zemlja. Ali znam kad nešto smeraš. A sad nešto smeraš. Šta je to, Miki? Neka devojka?" „Zašto misliš da se radi o devojci?"Veèita noæ53„Oduvek sam znala da æe se to jednog dana desiti."„Šta ti to znaèi: "jednog dana"? Imao sam veæ gomilu devojaka."„Ne mislim ja na to. To je bilo tipièno ponašanje momka koji ne zna šta æe sa sobom. Imao si uspeha kod devojaka, ali nikada do sada nisi mislio ozbiljno."„A ti misliš da sam sada ozbiljan?"„Je li devojka u pitanju, Miki?"Nisam je pogledao u oèi. Skrenuo sam pogled i rekao:„Može se reæi."„Kakva je to devojka?"„Prava devojka za mene", rekao sam.„Hoæeš li je dovesti da me vidi?"„Neæu", rekao sam.„A, tako."„Ne, nije tako. Ne bih da te povredim, ali..."„Ne povreðuješ ti mene. Neæeš da je vidim da ti ne bih rekla: "Nemoj". Jesam li u pravu?"„Ne bih obratio pažnju èak i kad bi to rekla."„Možda ne bi, ali bi te uzdrmalo. Uzdrmalo bi te negde unutra jer ti nikad nije bilo svejedno šta ja kažem ili mislim. Ima stvari koje sam naslutila o tebi - i možda sam u pravu a ti to znaš. Ja sam jedina osoba na svetu koja može da uzdrma tvoje samopouzdanje. Je H ta devojka koja te je uhvatila neka sumnjiva?"„Sumnjiva?", ponovio sam i nasmejao se. „Da je samo vidiš! zasmejavaš."„Šta hoæeš od mene? Nešto hoæeš. Uvek nešto hoæeš."„Potrebno mi je nešto novca", rekao sam.„Od mene ga neæeš dobiti. Šta æe ti - da ga potrošiš na tu de-vojku?"„Ne", rekao sam. „Hoæu da kupim prvoklasno odelo za venèanje."54„Oženiæeš se njome?"„Ako me bude htela."To ju je potreslo. •„Kad bi mi samo nešto rekao!", kazala je. „Dobro te je uhvatilo, to se vidi. Toga sam se uvek najviše plašila - da æeš odabrati pogrešnu devojku."„Pogrešnu devojku! Do ðavola!", uzviknuo sam. Bio sam besan. Izašao sam iz kuæe i zalupio vrata.SEDMA GLAVAKad sam se vratio kuæi, doèekao me je telegram - bio je poslat iz Antiba.Sastanak sutra u 16.30, isto mesto.

Eli se promenila. Odmah sam to primetio. Sastali smo se u Ri-džents parku kao i obièno i u poèetku kao da smo bili malo tuði i kao da nam je zbog neèeg bilo neprijatno. Spremao sam se da joj nešto kažem i bio sam u nedoumici kako da to izvedem. Verovatno se tako ose-æa svaki muškarac koji namerava da predloži brak. I ona se zbog ne-Èeg ponašala èudno. Možda je razmišljala o tome kako bi mi na najfiniji i najljubazniji naèin rekla "ne". Ali nekako mi se èinilo da nije to u pitanju. Sva moja vera u život zasnivala se na èinjenici da me Eli voli. Ali sada kao da se u njoj javila neka nova nezavisnost, novo samopouzdanje koje jednostavno nisam mogao da pripišem samo tome što je godinu dana starija. Jedan roðendan više ne može izazvati toliku pro-menu u devojci. Ona i njena porodica bili su na jugu Francuske, pa mi je isprièala ponešto i o tome. A onda je pomalo stidljivo rekla:„Videla sam onu kuæu o kojoj si mi prièao. Onu koju je izgradio опашрј prijatelj arhitekt."„Šta - Santoniks?"„Da. Bili smo tamo jedan dan na ruèku."„Kako si to izvela? Tvoja maæeha poznaje èoveka koji tamo živi?"„Dmitrija Konstantina? Pa ne baš, ali ga je upoznala i - pa - u stvari je Greta sredila da odemo tamo."Agata Kristi„Opet ta Greta", rekao sam, dopuštajuæi da mi se uobièajena doza ljutnje uvuèe u glas.„Rekla sam ti. Greta ume sve da organizuje."„Dobro, dobro. Znaèi, sredila je da ti i tvoja maæeha..."„I teèa Frenk", dodala je Eli.„Prava porodièna zabava", rekao sam. „I Greta, pretpostavljam."„Pa, ne, Greta nije došla, jer, eto" - oklevala je - „Kora, moja maæeha, ne odnosi se prema Greti na taj naèin."„Nije èlan porodice, veæ samo siromašna roðaka, je li?", rekao sam. „Taènije, samo au pair devojka. Greti mora da nije svejedno što tako postupaju s njom."„Nije ona au pair devojka, ona mi je više kao družbenica."„Gardedama", rekao sam. „Pratilja, guvernanta. Ima mnogo izraza za to." 4„Uæuti veæ jednom", rekla je Eli. „Hoæu nešto da ti kažem. Sad znam na šta si mislio kad si govorio o svom prijatelju Santoniksu. To je divna kuæa. Sasvim je - drugaèija. Ako nam on bude gradio kuæu, biæe to prelepa kuæa."Upotrebila je tu reè sasvim nesvesno. Nama, rekla je. Otišla je na Rivijeru i naložila Greti da joj organizuje da vidi kuæu koju sam joj opisao, jer je htela sebi malo jasnije da doèara kuæu koju bi nam sagradio Rudolf Santoniks, a koju bismo u svetu snova sagradili sami. „Drago mi je što tako misliš", rekao sam. Na to me je upitala: „Šta si ti radio?"„Samo svoj dosadni posao", rekao sam, „a jednom sam otišao i na trke i kladio se na jednog autsajdera. Trideset prema jedan. Stavio sam sve na njega, do poslednje pare, i pobedio je za dužinu. Ko kaže da me sreæa ne služi?"„Drago mi je da si dobio", rekla je Eli, ali rekla je to bez nekog uzbuðenja, jer staviti sve što imaš na jednog autsajdera, a on pobedi,Veèita noæ57nije znaèilo ništa u Elinom svetu. Barem ne onoliko koliko je znaèilo u mom.

„I otišao sam da posetim majku", dodao sam.„Nisi mi mnogo prièao o svojoj majci."„Zašto bih?", rekao sam.„Zar je ne voliš?"Razmislio sam. „Ne znam", rekao sam. „Ponekad mi se tako uèini. Najzad, èovek odraste i - preraste roditelje. Majke i oèeve."„Ja bih rekla da ti je stalo do nje", rekla je Eli. „Inaèe ne bi bio tako nesiguran dok govoriš o njoj."„Nekako je se i bojim", rekao sam. „Suviše me dobro poznaje. To jest, poznaje ono najgore u meni."„Neko mora i to", rekla je Eli.„Šta hoæeš da kažeš?"„Ima jedna izreka, mislim da je to neki veliki pisac rekao, da nijedan èovek nije junak u oèima svog sluge. Možda bi svako trebalo da ima slugu. Inaèe bi bilo teško - živeti samo za dobro mišljenje koje ljudi imaju o tebi."„Tebi stvarno svašta pada na pamet, Eli", rekao sam. Uzeo sam je za raku. „I o meni sve znaš?"„Mislim da znam", rekla je Eli. Rekla je to sasvim mirno i jednostavno.„Nikad ti nisam mnogo prièao.""Mjl^š, nikad mi nisi rekao ništa, uvek si æutao kao riba. Ne pri-cam "Tome. Ja znam kakav si u duši."„Pitam se da li znaš", rekao sam, pa nastavio: „Verovatno bi zvuèalo glupo kad bih rekao da te volim. Za to je veæ malo prekasno, jeMislim, to znaš veæ odavno, još od samog poèetka, zar ne?" "Da", rekla je Eli. „A i ti si znao za mene, je li?"Agata Kristi„Stvar je u tome", rekao sam, „šta æemo da preduzmemo u vezi s tim. Neæe biti lako, Eli. Ti vrlo dobro znaš kakav sam, šta sam radio, kakav sam život vodio. Vratio sam se da posetim majku i tu sivu, pristojnu ulièicu u kojoj živi. Nije to tvoj svet, Eli. Ne znam da li æemo ikad moæi da spojimo ta dva sveta."„Mogao bi da me odvedeš da posetim tvoju majku."„Mogao bih", rekao sam, „ali radije ne bih. Tebi æe to verovat-no zvuèati vrlo grubo, možda èak surovo, ali vidiš da je pred nama jedan èudan život. To neæe biti život kakav si ti do sada vodila, i neæe biti život kakav sam ja vodio. To mora da bude neki nov život, gde æemo nekako sastaviti moje neznanje i siromaštvo i tvoj novac, kulturu i manire. Moji prijatelji æe misliti da si ti puna sebe, a tvoji prijatelji æe misliti da sam ja^neotesan. Pa, šta æemo onda?"„Ja cimi taèno reæi šta æemo da radimo", rekla je Eli. „Živeæe-mo na "Ciganskom imanju" u kuæi - u kuæi iz bajke - koju æe nam sagraditi tvoj prijatelj Santoniks. To æemo uraditi." Zatim je dodala: „A prvo æemo se venèati. To si mislio, je li?"„Da", rekao sam, „to sam mislio. Ako je, što se tebe tièe, sve u redu."„Sasvim je jednostavno", rekla je Eli. „Možemo se venèati slede-æe nedelje. Punoletna sam. Sad mogu da radim šta hoæu. To sve me-nja. Mislim da si možda u pravu što se tièe rodbine. Ja neæu reæi svojima a ti nemoj reæi majci dok sve ne bude gotovo, a posle toga mogu da naprave kakvu god hoæe scenu i neæe im ništa vredeti."

„To je divno", rekao sam, „divno, Eli. Ali ima tu još jedna stvar. Ne znam kako da ti kažem. Ne možemo da živimo na "Ciganskom imanju", Eli. Gde god budemo resili da sagradimo svoju kuæu, ne možemo tamo jer je prodalo."„Znam da je prodalo", rekla je Eli. Smejala se. „Ne razumeš, Majk. Ja sam ga kupila."OSMA GLAVASedeli smo tu, na travi pored potoka, okruženi vodenim cvetovima, uskim slazama i kamenim slepenicima. Još je mnogo ljudi sedelo oko nas, ali nismo obraæali pažnju na njih, nismo ih ni primeæivali jer smo bili baš popul njih - mladi par koji razgovara o svojoj buduænosti. Gledao sam je bez reci. Naprosto nisam mogap da progovorim.„Majk", rekla je. „Ima nešto što moram da li kažem. Nešto o sebi, znaš."„Ne moraš", rekao sam. „Ne moraš ništa da mi kažeš."„Znam, ali moram. Trebalo je to još davno da ti kažem, ali nisam htela jer - jer sam mislila da bi te odbilo. Ali to na neki naèin objašnjava ovo sa "Ciganskim imanjem"."„Ti si ga kupilaT, rekao sam. „Kako si to uspela?"„Preko advokata", rekla je. „Uobièajen postupak. To je, inaèe, sasvim dobra investicija. Zemljište æe dobiti na vrednosti. Moji advokati su se prilièno obradovali."Bilo je èudno tako iznenada èuti Eli, nežnu i bojažljivu Eli, kako ^Hilikim znanjem i samopouzdanjem govori o poslovnom svetu kupovine i prodaje.„Kupila si ga za nas?"„Jesam. Otišla sam kod jednog svog advokata, ne kod porodiènog. Rekla sam mu šta hoæu, rekla sam mu da proveri šta je potrebno i sredila sve ostalo. Bilo je još dvoje zainteresovanih, ali nisu bi-60li toliko zagrejani pa nisu hteli da idu na neku visoku cenu. Bilo j"e važno samo da se sve to sredi na vreme, da bih ja samo stavila svoj potpis èim postanem punoletna. Sad je sve potpisano i završeno."„Ali morala si unapred da im ostaviš neki depozit ili tako nešto. Imala si dovoljno novca za to?"„Ne", rekla je Eli. „Tad nisam imala mnogo novca pod kontrolom, ali postoje ljudi koji æe ti dati novac unapred. A ako se obratiš novoj firmi pravnih savetnika, biæe zainteresovani da ih i dalje anga-žuješ za ugovaranje poslova kad jednom doðeš do svog novca, pa æe biti voljni i da preuzmu taj rizik da æeš možda umreti pre nego što postaneš punoletan."„Toliko si poslovna da nemam reci!", rekao sam.„Mani sad poslovnost", rekla je Eli, „hoæu ovo da ti isprièam do kraja. Praktièao sam ti veæ isprièala, samo što nisam sigurna da si me zaista razumeo."„Ne želim da znam", rekao sam. Podigao sam glas, skoro sam vikao. „Nemoj ništa da mi prièaš. Ne želim da znam ništa o tome šta si radila ni koga si volela ni šta ti se dešavalo."„Nema to veze s tim", rekla je. „Nije mi palo na pamet da se to-c. plašiš. Ne, nije reè ni o èemu sliènom. Ni o kakvim seksualnim tajnama. Ne postoji niko osim tebe. Reè je o tome da sam - pa - da sam bogata."„To znam", rekao sam. „To si mi veæ rekla."„Da", rekla je Eli uz jedva primetan osmeh, „a ti si mi rekao: "Sirota mala bogatašica". Ali to baš nije pravi izraz. Moj deda je, vidiš, bio basnoslovno bogat. Nafta. Uglavnom nafta. A i druge stvari. Žene kojima je plaæao alimentaciju su umrle, bili smo ostali samo moj otac i ja, pošto su mu druga dva sina poginula. Jedan u Koreji a drugi u saobraæajnoj

nesreæi. I tako se skupila jedna ogromna svota, i kad je moj otac iznenada umro, sve je to postalo moje. Moj otac se veæVeèita noæ61bio pobrinuo za maæehu, pa nije dobila više ništa. Sve je završilo u mojim rukama. Ja sam - zapravo jedna od najbogatijih žena u Americi, Majk."„Blagi bože", rekao sam. „Nisam znao... Da, u pravu si, nisam znao da je baš tako."„Nisam htela da znaš. Nisam htela da ti kažem. Zato sam se i plašila kad sam ti rekla kako se zovem. Fenela Gudmen. U stvari se piše G-u-t-e-m-a-n, pa sam pomislila da si možda èuo za Gutemano-ve - zato sam ga brzo izgovorila i pretvorila u Gudmen."„Da", rekao sam. „Seæam se da sam negde proèitao prezime Gu-teman. Ali ne verujem da bih to povezao i da si mi rekla. Mnogi ljudi imaju slièna prezimena."„Zato su me toliko i èuvali, kao u zatvoru", rekla je. „Èuvali su me i detektivi, i dešavalo se da udalje neke mladiæe pre nego što mi se i obrate. Kad god bih bila na putu da sklopim neko prijateljstvo, detaljno bi proveravali tu osobu da bi se uverili da to nije loš potez. Ne znaš ti kako je strašan život zatvorenika! Ali sada je svemu tome kraj, i ako tebi to ne smeta..."„Naravno da mi ne smeta", rekao sam. „Odlièno æemo se zabavljati. Da ti pravo kažem, za mene ne možeš biti dovoljno bogata!"Oboje smo se nasmejali.„Ono što mi se kod tebe sviða je što tako prirodno prihvataš stvari", rekla je.„Osim toga, sigurno plaæaš velik porez na to, zar ne?", rekao sam. "To j^jjflna od prednosti koje imaju ljudi kao što sam ja. Sav novac koji zaradim ide u moj džep i niko ne može da mi ga uzme."„Imaæemo svoju kuæu", rekla je Eli, „svoju kuæu na "Ciganskom imanju"." I tu, na trenutak, kao da je zadrhtala.„Nije ti valjda hladno, dušo?", rekao sam i pogledao ka suncu.„Nije", rekla je.62Bilo je èak prilièno vruæe. Uživali srao na suncu. Mogla j"e to biti i južna Francuska.„Nije", rekla je Eli, „samo sam se selila - one žene, one Ciganke što smo je videli."„Nemoj da misliš na nju", rekao sam, „oèigledno je luda." „Misliš da ona stvarno misli da na toj zemlji leži kletva?" „Mislim da su Cigani takvi. Znaš - uvek spremni da naprave predstavu od nekog prokletstva ili tako neèeg." „Ti znaš dosta toga o Ciganima?"„Baš ništa", rekao sam iskreno. „Ako ne želiš "Cigansko imanje", Eli, kupiæemo kuæu negde drugde. Na vrhu neke velške planine, na obali Spanije ili na brežuljcima Italije - Santoniks može i tamo da nam sagradi kuæu."„Ne", rekla je Eli, „hoæu da to bude tamo. Tamo sam te prvi put videla rako dolaziš putem, kako se iznenada pojavljuješ iza ugla, a onda si i ti primetio mene, zastao i zagledao se u mene. To nikad neæu zaboraviti."„Neæu ni ja", rekao sam.„Zato æe kuæa biti tamo. A tvoj prijatelj Santoniks æe je sagraditi."„Nadam se da je još živ", rekao sam, iznenada se setivši njegovog stanja. „On je bolestan èovek."„O, da", rekla je Eli. „živ je. Otišla sam mu u posetu."„Ti si mu otišla u posetu?"

„Da, kad sam bila na jugu Francuske. Bio je tamo u jednom sa-natorijumu."„Iz èasa u èas sve me više zaprepašæuješ, Eli. Šta ti sve ne postižeš."„Deluje mi kao zaista izuzetna osoba", rekla je Eli, „ali i pomalo zastrašujuæa." „Je li te uplašio?"Veèita noæ63„Da, iz nekog razloga me je prilièno uplašio."„Jesi li mu prièala o nama?"„Jesam. O, da, rekla sam mu sve o nama i o "Ciganskom imanju" i o kuæi. Onda mi je rekao da æemo s njim morati da preuzmemo rizik. Teško je bolestan. Rekao je da u njemu još ima toliko života da ode i pogleda lokaciju, da uradi projekat, da doèara kuæu u mislima i sve skicira. Rekao je da mu neæe biti žao ako i umre pre nego što bude završena, ali sam mu ja na to rekla da ne srne umre-ti, veæ da mora doæi da nas vidi kako živimo u njoj."„Šta je rekao na to?"„Pitao me je da li znam šta radim kad se udajem za tebe, a ja sam mu rekla da znam, naravno."„A onda?"„Onda je rekao da se pita da li ti znaš šta radiš."„Dabome da znam", rekao sam.„I rekao mi je: "Vi æete uvek znati svoj put, gospoðice Guteman." I dodao je: "Uvek æete iæi kuda želite jer je to put koji ste odabrali.""Ali Majk bi mogao da krene pogrešnim putem, dodao je zatim. "On još nije dovoljno odrastao da bi znao kuda se uputio."A ja sam rekla: "Sa mnom æe biti sasvim siguran.""Bilo je prosto neverovatno koliko je verovala u sebe. Ipak, bio sam ljut zbog onoga što je Santoniks rekao. Bio je kao moja majka. Kao da je oduvek znao više o meni nego ja sam.„Ja znam kuda idem", rekao sam. „Idem putem kojim želim da i proæi, æemo tim putem zajedno."„Veæ su poèeli da ruše ostatke Tornjeva"", rekla je Eli.Tu je veæ prešla na praktiènije stvari.„Moraæe brzo da se radi èim planovi budu gotovi. Moraæemo da požurimo. Santoniks je tako rekao. Da se venèamo sledeæeg utorka?", upitala je Eli. „To je dobar dan za to."64Aeata Ki„I da niko ne bude prisutan", rekao sam.„Osim Grete", rekla je Eli.„Do ðavola i sa Gretom!", rekao sam. „Neæe nam valjda ona dolaziti na venèanje? Ti i ja i niko drugi. A svedoke možemo da dovuèemo i sa ulice."Zaista mislim, gledajuæi unazad, da je to bio najsreæniji dan mog života...KNJIGA DRUGADEVETA GLAVAI tako smo se, eto, Eli i ja venèali. Zvuèi pomalo grubo tako to jedn&stavno reæi, ali bilo je upravo tako. Resili smo da se venèamo i to smo i uradili.To je bio samo deo æele prièe - ne tek završetak nekog romantiènog romana ili bajke. „I tako su se venèali i zauvek sreæno živeli." Od tako neèega se i ne može napraviti neka

velika drama. Venèali smo se i oboje smo bili sreæni, i dosta je vremena prošlo dok nas se najzad nisu dokopali i dok nisu poèeli uobièajeni problemi, ali na to smo veæ bili spremni.Prosto je neverovatno koliko je sve to ispalo jednostavno, U svojoj èežnji za slobodom, Eli je i do tada veoma vesto zametala svoje tragove. Efikasna Greta je preduzela sve potrebne korake i uvek joj je èuvala leda. A ubrzo sam shvatio i da nije zapravo bilo nikog ko se previše brinuo za Eli i za to što ona radi. Imala je maæehu obuzetu sopstvenim društvenim životom i ljubavnim avanturama. Ako Eli nije želela da je prati bilo kuda po svetu, nije ni morala. Imala je sve dobre guvernante i liène služavke i završila dobre škole, pa ako je htela da ide^e*Evropu, zašto da ne? Ako je odabrala da proslavi dvadeset i prvi roðendan u Londonu, opet zašto da ne? Sad kada je stekla kontrolu nad svojim basnoslovnim bogatstvom, ona je držala svoju porodicu u šaci kada se radilo o trošenju njenog novca. Ako je htela vilu na Rivijeri ili dvorac na Košta Bravi ili jahtu ili bilo šta slièno, sa-68mo j"e trebalo to da pomene, i neko od svite koja uvek okružuje mi-lionere odmah bi preduzeo potrebne korake.Na Gretu je, koliko sam shvatio, njena porodica gledala kao na idealnu devojku za sve. Kompetentnu, sposobnu da sve efikasno orga-nizuje, uvek poslušnu i vrlo ljubaznu prema maæehi, tetku i još nekim roðacima koji su se tu i tamo vrzmali okolo. Eli je pod svojom komandom imala najmanje tri advokata, kako sam zakljuèio iz onog što bi s vremena na vreme pomenula. Bila je okružena ogromnom finan-sijskom mrežom bankara, pravnika i staratelja raznih fondova. Bio je to svet u koji sam tek na trenutke uspeo da zavirim, uglavnom zahvaljujuæi neèemu što bi. Eli sluèajno pomenula tokom razgovora. Njoj, naravno, nije padalo na pamet da ja o tome ne znam ništa. Ona je odrasla u toj sredini, pa joj je bilo sasvim prirodno da èitav svet zna ko je tu ko i kako sve to funkcioniše.Zdravo, pokazalo se da smo u prvim danima svoga braka najviše uživali upravo u otkrivanju svih onih sitnica koje su èinile naše živote tako posebnim. Grubo reèeno - a ja sam to u sebi tako i postavljao, jer je to bio jedini naèin da nekako prihvatim svoj novi naèin života - siromašni u stvari ne znaju kako žive bogati, bogati ne znaju kako žive siromašni, a otkrivanje svega toga predstavlja užitak i jednima i drugima. Jednom prilikom sam, s nelagodnošæu, rekao:„Èuj, Eli, diæi æe strašnu galamu oko ovoga - oko našeg braka, je li?"Primetio sam da se Eli time ne optereæuje suviše.„Sigurno", rekla je. „Verovatno æe biti grozni." Zatim je dodala: „Nadam se da ti to neæe mnogo smetati."„Neæe - zašto bi? Ali tebi - tebi æe se sigurno popeti na glavu!"„Verovatno", rekla je, „ali ne treba ih slušati. Stvar je u tome što oni tu ništa ne mogu."„Ali pokušaæe?"Veèita noæ69„Naravno", rekla je. „Pokušaæe." Zatim je zamišljeno dodala: „Verovatno æe pokušati da te isplate."„Da me isplate?"

„Što si tako šokiran?", rekla je, pa se osmehnula, osmehom jedne sreæne devojèice. „Ne nazivaju oni to tako." Zatim je dodala: „Tako su isplatili prvog muža Mini Tompson."„Mini Tompson? To je ona što je zovu naftaškom naslednicom?"„Jeste. Pobegla je i udala se za spasioca s plaže."„Slušaj, Eli", rekao sam pomalo nelagodno, „i ja sam jednom radio kao spasilac, u Litlhemptonu."„Nije valjda? Baš dobar štos! Za stalno?"„Ne, naravno. Samo jedno leto, ne više."„Volela bih kada se ne bi tako brinuo", rekla je Eli.„Šta je na kraju bilo sa Mini Tompson?"„Mislim da su morali da idu do dvesta hiljada dolara", rekla je Eli. „Nije hteo da pristane na manje od toga. Mini je bila luda za muškarcima i ne baš pametna", dodala je.„Stvarno me iznenaðuješ, Eli", rekao sam. „Dobio sam ne samo ?enu, veæ i nešto što u svakom trenutku mogu da unovèim."„Tako je", rekla je Eli. „Naðeš nekog opasnog advokata i odmah spustiš karte na sto. Onda on sredi razvod i ugovori visinu alimentacije", nastavila je Eli da me poduèava. „Moja maæeha se èetiri puta adavala", dodala je, „i dosta je pri tom zaradila." A onda je rekla:|t, što si tako šokiranTNajèudnije je što sam i bio šokiran. Poput nekog èistunca, osetio sam gaðenje prema pokvarenosti savremenog društva u bogatijim slojevima. Postojala je jedna crta male devojèice u Eli, nešto prostodu-Šno, gotovo dirljivo u njenom stavu, tako da sam bio prilièno iznenaðen kada sam otkrio koliko se ona zapravo razume u praktiène stvari i koliko se snalazi u njima. A ipak sam znao da sam, što se onog

70Agata Kristinajvažnijeg u njoj tièe, u pravu. Vrlo dobro sam znao kakva je Eli osoba. Znao sam tu njenu prostodušnost, njenu oseæajnost, njenu prirodnu ljupkost. To nije znaèilo da mora biti neznalica. Doduše, to što je poznavala i u èemu se dobro snalazila bio je zapravo tek jedan prilièno ogranièen sloj društva. Nije mnogo znala o mom svetu, o svetu u kom se otimaš za posao, o bandama sa hipodroma i o narkomanima, o svim opasnostima koje vrebaju u životu, o onom jeftinom tipu ljudi koji sam tako dobro poznavao jer sam meðu takvima proveo èitav život. Nije znala šta to znaèi odrasti pristojno i èestito ali veèito u novèanoj stisci, sa majkom koja se u ime ugleda iscrpljivala od posla, odluèna u tome da æe njen sin uspeti u životu. Za svaki s mukom ušteðeni peni, i za gorèinu koju osetiš kad tvoj bezbrižni sin prokocka neku S|nsu ili stavi sve što ima na nekog konja za koga je èuo da sigurno dobija.Uživala je slušajuæi o mom životu, kao što sam i ja uživao slušajuæi o njenom. Oboje kao da smo istraživali nepoznatu zemlju.Gledajuæi unatrag, shvatam koliko je to neobièno sreæan život bio, ti prvi dani sa Eli. U to vreme sam ih prihvatao zdravo za gotovo, kao i Eli. Venèali smo se kod matièara u Plimutu. Guteman i nije tako neuobièajeno ime. Niko, pa ni novinari, nije znao da je Gutema-nova naslednica u Engleskoj. Tu i tamo bi se u štampi pojavili neki neodreðeni èlanci i izveštavali da je trenutno u Italiji ili na neèijoj jahti. Venèali smo se kod

matièara, a svedoci su nam bili jedan njegov službenik i sredoveèna daktilografkinja. Održao nam je ozbiljan mali govor o odgovornostima braènog života i poželeo nam sreæu. Onda smo izašli, slobodni i venèani. Gospodin i gospoða Rodžers! Proveli smo nedelju dana u jednom hotelu na moru, a onda smo otišli u ino-stranstvo. Tri nezaboravne nedelje putovali smo kuda god nas je mašta vodila, ne mareæi za troškove.VeÈita noæ.pisma koja joj je Eh ostavila.r , upitao sam. J. -*" * <- M W. "U. ie El, J*• ,"a H * *. **- " „Zašto bi tražila drugi posao? , rekla je Ш.nama."„Ne!", usprotivio sam se.",Kako to misliš, ne, Majk?"jWu da još ndco S.i s nama . Ло"""" *

dooalo. Sem to-Gretislim, ne bi bilo u redu prema reti amnom je veæ èetiri godine i u svemu mi pomaže. Pnam je pomogla da se venèamo.

KristlVeèita noæ73„Neæui da nam se stalno mesa u život." „Ali, Majk, ona uopšte nije takva. Nisi je još ni upoznao." „Da, znam da nisam, ali - nema to veze s tim da li mi se sviða ili ne. Hoæu da budemo samo nas dvoje, Eli." „Dragi moj Majk", nežno je rekla Eli. I tako je ostalo na tome.Tokom svojih putovanja posetili smo i Santoniksa. Bilo je to u Grèkoj. Boravio je u maloj ribarskoj kolibi pored mora. Iznenadilo me je koliko bolesno izgleda, mnogo lošije nego kada sam ga video pre godinu dana. Pozdravio je i Eli i mene vrlo srdaèno. „Znaèi, vas dvoje ste to uradili", rekao je. „Da", rekla je Eli, „a sad æete da nam sagradite i kuæu, je li?" „Evo, tu su ti crteži i planovi", rekao mi je. „Rekla ti je, zar ne, kako mi je ^šla u trag i - izdala mi nalog?", rekao je, pažljivo birajuæi reci.„O ne, ne nalog", rekla je Eli. „Samo sam vas lepo zamolila." „Znaš da smo kupili zemljište?", upitao sam ga. „Eli mi je javila telegramom. Poslala mi je gomilu fotografija." „Naravno, prvo morate da doðete i da ga pogledate", rekla je Eli. „Možda vam se ne dopadne." „Dopada mi se."„Ne možete biti sigurni dok ga ne vidite." „Ali video sam ga, dete. Otputovao sam tamo avionom pre pet dana. Upoznao sam tamo jednog od onih vaših advokata duguljastog lica - tog engleskog." „Gospodina Kroforda?"„Baš tog. U stvari, radovi su veæ poèeli - rašèišæavanje terena, uklanjanje ostataka stare kuæe, postavljanje temelja, kanalizacije... Kad se vratite u Englesku, ja æu vas tamo

doèekati." Zatim je izvadio planove, pa smo onda sedeli i razgovarali o svojoj buduæoj kuæi. Tu je,pored graðevinskih planova i nacrta, bila èak i jedna gruba skica uraðena vodenim bojama.„Sviða ti se, Majk?"Duboko sam udahnuo vazduh.„Da", rekao sam, „to je to. To je upravo to."„Èesto si prièao o tome, Majk. Kad bi me mašta ponela, uèinilo bi mi se da te je taj komad zemlje opèinio. Bio si èovek zaljubljen u kuæu koja možda nikada neæe biti tvoja, koju možda nikada neæeš vi-deti, koja možda nikada neæe ni biti sagraðena."„Ali biæe sagraðena", rekla je Eli. „Biæe, zar ne?"„Ako se bude prohtelo Bogu ili ðavolu", rekao je Santoniks. „To ne zavisi od mene."„A nije ti - ništa >bolje?", upitao sam nesigurno.„Utuvi to u tu svoju glavurdu. Nikad mi neæe biti bolje. To ne stoji u kartama."„Koješta", rekao sam. „Ljudi stalno pronalaze nove lekove. Doktori su ti veèiti pesimisti. Proglase te za izgubljen sluèaj, a ti im se onda nasmeješ u brk i poživiš još pedeset godina."„Divim se tvom optimizmu, Majk, ali moja bolest nije takva. Ov-de te prime u bolnicu i daju ti transfuziju, i tako još malo produžiš život, dobiješ još malo vremena. A svaki put si sve slabiji."„Vrlo ste hrabri", rekla je Eli.„O ne, nije to hrabrost. Kad je nešto neizbežno, tu nemaš mesta da bu^Es hrabar. Sve što možeš jeste da naðeš nekakvu utehu."„Gradeæi kuæe?"„Ne, nisam na to mislio. Kako tvoja vitalnost išèezava, gradnja kuæa ti pada sve teže, a ne lakše. Snaga te izdaje. Ne. Ali postoje ute-he. Katkad veoma neobiène."„Ne razumem te", rekao sam.,*74Agata Kristi„Ne, Majk, i ne možeš. Ne znam da li Eli može. Možda bi i mogla." Nastavio je, ne obraæajuæi se toliko nama koliko sebi: „Dve se tu stvari prepliæu. Slabost i snaga. Slabljenje vitalnosti i snaga frustrirane moæi. Vidite, sad više nije važno šta radite! Ionako æete umreti. I zato možete da radite šta god vam je volja. Ništa vas ne može zadržati, ništa vas ne može spreèiti. Mogao bih da prošetam ulicama Ati-ne i da pucam u svakog muškarca ili ženu èije mi se lice ne dopadne. Zamislite samo to."„Policija bi te svejedno uhapsila", podsetio sam ga.„Naravno da bi. Ali šta bi mi mogli? U najgorem sluèaju da mi oduzmu život. A život æe mi vrlo ubrzo oduzeti sila jaèa od zakona. Šta bi još mogli da mi urade? Da me pošalju u zatvor na dvadeset-tridesel^godina? To bi bila ironija, zar ne? Ne èeka mene još dvade-set-trideset godina. Šest meseci - godinu dana - najviše osamnaest meseci. Niko mi ne može ništa. U razdoblju koje mi preostaje ja sam kralj. Mogu da radim šta god hoæu. Ponekad takva pomisao može èo-veku da udari u glavu. Samo - eto, za mene to ne predstavlja naroèito iskušenje jer ne postoji ništa posebno egzotièno ili razuzdano što bih hteo da uradim."Dok smo se, nakon te posete, vozili nazad u Atinu, Eli mi je rekla:

„On je èudna osoba. Da znaš da ga se ponekad uplašim."„Uplašiš se Rudolfa Santoniksa - zašto?"„Jer nije kao drugi ljudi i jer ima tu neku - ne znam - nemilosrdnost i arogantnost. I èini mi se da je u stvari pokušavao da nam kaže da ga je to saznanje da æe uskoro umreti uèinilo još arogantni-jim. Zamisli", rekla je Eli, gledajuæi me živo i nekako zaneseno, „zamisli da nam izgradi naš dvorac iz snova, našu divnu kuæu na litici, tamo medu borovima, zamisli da odemo tamo da živimo. A tamo on stoji na pragu da nam poželi dobrodošlicu, i..."75Veèita noæda ude zai fe *" i". , a onda . n, na" Nemoj da povezuješ "Cigansko imanje" sa žrtvama/posti. Zaboravi to." To je bilo u Grèkoj.JIVeèita noæ77DESETA GLAVABilo je to, èini mi se, sutradan. Bili smo u Atini. Iznenada, na stepeništu Akropolja, Eli j"e naletela na neke ljude koje je poznavala. Upravo su pristali na obalu nakon krstarenja po Grèkoj. Žena od nekih trideset i pet godina odvojila se od grupe i požurila uz stepenište vièuæi:„Gle, ko l| rekao? To si stvarno ti, Eli Guteman? Pa otkud ti ov-de? Pojma nisam imala. Na krstarenju si?"„Ne", rekla je Eli. „Tu sam odsela."„Bože, divno je što te vidim. Kako je Kora, je li tu?"„Nije, Kora je u Salcburgu, èini mi se."„Gle, gle." Žena me je gledala, pa je Eli tiho rekla: „Da vas upoznam: gospodin Rodžers, gospoða Benington."„Drago mi je. Koliko još ostaješ tu?"„Sutra odlazim", rekla je Eli.„O, bože! Otiæi æe mi grupa ako ne požurim, a stvarno ne bih da propustim nešto od predavanja i opisa. Uvek te tako požuruju, znaš. Na kraju dana sam mrtva umorna. Ima li šanse da se naðemo, da nešto popijemo?"„Danas ne", rekla je Eli. „Idemo na izlet."Gospoða Benington je na to požurila da se prikljuèi svojoj grupi. Eli, koja se do tog trenutka sa mnom penjala uz stepenište Akropolja, okrenula se i krenula da silazi.„To na neki naèin sve rešava, zar ne?", rekla mi je.„Šta rešava?"Nije mi odmah odgovorila. A onda je, s uzdahom, rekla: „Veèeras moram da im pišem."„Kome da pišeš?"„Kori, i teèa Frenku, valjda - i ujka Endruu."„Ko je ujka Endra? Za tog još nisam èuo."„Endru Lipinkot. Nije mi stvarno ujak. On mi je glavni staratelj, tutor, ili kako se to veæ naziva. Advokat je - i to vrlo poznat."„Šta æeš im kazati?"

„Kazaæu im da sam se udala. Nisam mogla tek tako da kažem Nori Benington: "Da ti predstavim svog muža." Bilo bi tu cike i vike, pa onog: "Jao, nisam èula da si se udala! Hajde, dušo, isprièaj mi sve o tome" i tako dalje i tako dalje. Ipak bi bio red da moja maæeha, teèa Frenk i ujka Endru prvi to saznaju." Uzdahnula je. „Pa dobro, bar smo se do sada lepo proveli."„A šta æe oni da kažu - ili da urade?", upitao sam je.„Verovatno æe da dignu galamu", mirno je rekla Eli. „Ali to ništa neæe promeniti i oni æe sigurno biti toga svesni. Pretpostavljam da æemo morati da se sastanemo s njima. Mogli bismo da odemo do Nju-jorka. Šta ti misliš o tome?" Pogledala me je upitno.„Ne", rekao sam, „to mi se ni najmanje ne bi dopalo."„Onda æe verovatno oni doæi u London, ili barem neki od njih. Ne znamda li bi ti se to možda više svidelo."„NCra mi se svidelo ni jedno ni drugo. Hoæu da budem s tobom i da vidim kako naša kuæa raste ciglu po ciglu èim Santoniks tamo stigne."„Možemo i tako", rekla je Eli. „Najzad, ti porodièni susreti neæe trajati dugo. Možda bude dovoljna jedna poštena svaða. Da sve zavr-78Agata Kmšimo jednim udarcem. Ili da mi odletimo tamo, ili da oni doðu ovamo."„Zar nisi rekla da ti je maæeha u Salcburgu?" „A, to sam rekla tek tako. Zvuèalo bi èudno da sam rekla da ne znam gde je. Da", rekla je Eli uzdahnuvši, „otiæi æemo kuæi i sastati se sa svima njima. Majk, nadam se da æeš to dobro podneti." „Šta - tvoju porodicu?"„Da. I da im neæeš zameriti ako budu neprijatni prema tebi?" „To je valjda cena koju moram da platim za to što sam se oženio tobom", rekao sam. „Podneæu to nekako." „A tu je i tvoja majka", zamišljeno je rekla Eli. „Pobogu, Eli, neæeš valjda da pokušaš da organizuješ susret izmeðu svoje maæehe, koja živi u svetu luksuza, i moje majke iz njene zabaèene ulice. Šta misliš da bi uopšte imale da kažu jedna dragoj?"„Daje Kora moja prava majka, možda bi imale dosta toga da kažu jedna drugoj", rekla je Eli. „Volela bih da nisi tako opsednut klasnim razlikama, Majk!"Ja!", rekao sam u neverici. „Kako ono ide taj vaš amerièki izraz - dolazim s pogrešnog koloseka, je li?"„Pa neæeš valjda to da napišeš na tablu i okaèiš je oko vrata?" „Ne znam ni šta bih obukao", rekao sam ogorèeno. „Ne znam ni kako se vodi razgovor, a u stvari ne znam ništa ni o slikama, o umet-nosti ili muzici. Tek uèim kome treba ostaviti napojnicu i koliko."„Zar ne misliš, Majk, da ti je zbog toga sve ovo još uzbudljivije? Meni se tako èini."„U svakom sluèaju", rekao sam, „neæeš da uvlaèiš moju majku u to vaše porodièno društvo."„Nisam ni htela nikog da uvlaèim ni u šta, ali mislim, Majk, da bi ja trebalo da odem i posetim tvoju majku kad se vratimo u Englesku."Veèita noæ79„Ne!", prasnuo sam. Pogledala me je prilièno iznenaðeno. „A zašto ne, Majk? Mislim, bez obzira na sve - bilo bi nepristojno da to ne uradim. Jesi li joj rekao da si se oženio?" „Nisam još." „Zašto nisi?" Nisam joj odgovorio.

„Zar ne bi bilo najjednostavnije da joj kažeš da si se oženio i da me odvedeš u posetu kod nje kad se vratimo u Englesku?"„Ne", ponovio sam. Ovog puta nije bilo tako žestoko, ali je i dalje bilo prilièno odluèno.„Ti neæeš da je ja upoznam", polako je rekla Eli. I nisam hteo, naravno. Pretpostavljam da je bilo dosta oèigledno, ali poslednje što sam mogao da uèinim jeste da joj objasnim. Nisam znao kako bih joj to objasnio.„To ne bi bilo pametno", rekao sam polako. „Moraš to razumeti. Siguran sam da to ne bi izašlo na dobro." „Misliš da joj se ne bih dopala?"„Nema onog kome se ti ne bi dopala, ali ne bi bilo - ne znam kako to da kažem. Mogla bi da se zbuni i da se uznemiri. Najzad, pa eto, oženio sam se van svojih krugova. Tako se nekad govorilo. To joj se ne bi dopalo."Eli je polako odmahnula glavom. ,£ar još ima ljudi koji tako gledaju na to?" ^„Naravno da ima. Ima ih i u tvojoj zemlji."„Da", rekla je, „ima tu istine, ali - ako tamo nešto postigneš u životu..."„Misliš, ako se obogatiš." „Pa, nije reè samo o novcu."„Da", rekao sam, „upravo j"e o tome reè. Ako se obogatiš, ljudi ti se dive i cene te i nije bitno gde si roðen." „Pa, tako je svuda."„Molim te, Eli", rekao sam. „Molim te, nemoj da ideš kod moje majke."„I dalje mislim da to nije lepo."„Nisi u pravu. Zar ne misliš da ja bolje znam šta je dobro za moju majku? Uznemirila bi se, kažem ti da bi."„Ali moraš da joj kažeš da si se oženio."„Dobro", rekao sam. „To æu joj reæi."Pomislio sam da bi bilo jednostavnije pisati majci iz inostranstva. Te veèeri, dok je Eli pisala svom ujka Endruu i teèa Frenku i svojoj maæehi Kori van Stajvesant, i ja sam pisao svoje pismo. Bilo je prilièno kratko.„Draga mam", pisao sam, „trebalo je to veæ da ti kažem, ali mi je bilo malo neprijatno. Pre tri nedelje sam se oženio. Sve se dogodilo prilièno iznenadno. Ona je jedna veoma slatka i fina devojka. Ima mnogo novca, što ponekad ispadne malo nezgodno. Sagradiæemo sebi kuæu negde u unutrašnjosti. A sad upravo putujemo po Evropi. Sve najbolje. Tvoj Majk."Rezultati naše veèernje korespondencije bili su dosta razlièiti. Moja majka je pustila da proðe nedelju dana pre nego što mi je poslala pismo baš tipièno za nju:„Dragi Majk, tvoje pismo me je obradovalo. Nadam se da æeš biti vrlo sreæan. Voli te tvoja majka."Kao što je Eli i predvidela, mnogo veæa galama digla se s njene strane. Dirnuli smo u pravi pravcati osinjak. Spopali su nas novinari željni da èuju sve o našem romantiènom venèanju, u štampi su se pojavili èlanci o Gutemanovoj naslednici i njenom romantiènom bekstvu, poèela su da stižu pisma od bankara i advokata. Na kraju smo ugo-Veèita noæ81vorili i zvaniène susrete. Našli smo Santoniksa na terenu, na „Ciganskom imanju", još jednom pogledali planove i porazgovarali o svemu, a kad smo videli kako to sve tamo napreduje, došli smo u London, uzeli apartman u „Kleridžu" i spremili se, kako to kažu u starinskim knjigama, da doèekamo konjicu.

Prvi je stigao gospodin Endru P. Lipinkot. Bio je to stariji èovek, vrlo odmeren i precizan. Bio je visok i suvonjav i imao uglaðene, uètive manire. Bio je iz Bostona, ali po njegovom govoru ne bih mogao da pogodim da je Amerikanac. Nakon telefonskog dogovora, po-setio nas je u našem apartmanu u podne. Eli je bila nervozna, prime-tio sam, mada je to dosta dobro prikrivala.Gospodin Lipinkot je poljubio Eli, a meni pružio ruku i ljubazno mi se osmehnuo.„Pa, Eli, draga moja, vrlo rr.i fcbiC izgledaš. Sva cvetaš, da tako kažem."„Kako ste vi, ujka Endru? Kako ste doputovali? Avionom?"„Ne, vrlo lepo sam doplovio "Kraljicom Men". A ovo je tvoj muž?"„Da, to je Majk."Možda sam malo preterao s Ijubaznošæu, ili mi se barem uèinilo. "Kako ste, gospodine?", rekao sam. Onda sam ga ponudio piæem, što je uètivo odbio. Seo je u jednu uspravnu fotelju sa pozlaæenim naslonima za ruke i pogledao, još uvek se osmehujuæi, prvo Eli pa mene.„E pa, vi mladi ste nas baš isprepadali", rekao je. „Sve vrlo romantièno, jpdR?"„Zao mi je", rekla je Eli. „Stvarno mi je žao.",Je li?", rekao je gospodin Lipinkot prilièno suvo.„Mislila sam da je tako najbolje", rekla je Eli.„Ne mogu da kažem da u tome delim tvoje mišljenje, draga moja."n°Æ83^^_____^- *аи„Ujka Endru", rekla je Eli, „i sami vrlo dobro znate kakvu bi prašinu podigli da sam postupila ikako drugaèije." „Zašto misliš da bi podigli toliku prašinu?" „Znate kakvi bi bili", rekla je Eli. „A i vi", dodala je optužuju-æim tonom. „Dobila sam dva pisma od Kore", dodala je. Jedno juèe i jedno jutros."„Moraš nešto da odbiješ na raèun uzbuðenja, draga. To je sasvim prirodno u ovim okolnostima, zar se ne slažeš?" „Moja je stvar za koga se udajem i kako i gde." „Možda ti tako misliš, ali veruj mi da bi se ženska strana bilo koje porodice teško saglasila s tobom."Ja sam u stvari samo uštedela svima dosta problema." „Možeš i tako da gledaš na to." „Ali tako Je, zar ne?"„Ali si, m ne, pri tom èesto posezala za prevarom, a u tome ti je pomogao neko ko je bolje trebalo da zna svoj posao." Eli je na to porumenela.„Mislite na Gretu? Ona je samo uradila ono što sam je zamolila. Jesu li strašno besni na nju?"„Naravno, Ni ona ni ti niste mogle oèekivati bilo šta drugo, zar ne? Seti se, ona je bila osoba od poverenja." Ja sam punoletna. Mogu da radim šta hoæu."Ja govorim o vremenu dok još nisi bila punoletna. Obmane su poèele još tada, zar ne?"„Ne smete da krivite Eli, gospodine", rekao sam. „Pre svega, ja nisam znao šta se dešava, a pošto su svi njeni roðaci bili u inostran-stvu, nije mi bilo lako da stupim s njima u vezu."„Meni je sasvim jasno", rekao je gospodin Lipinkot, „da je Greta slala izvesna pisma i da je davala izvesne informacije gospoði Van Stajvesant i meni po Elinom nalogu, i èitav taj posao je, ako smem

da primetim, vrlo efikasno obavila. Upoznali ste Gretu Andersen, Majki? Smem da vas zovem Majki, pošto ste Elin suprug?"„Naravno", rekao sam. „Zovite me Majk. Ne, nisam upoznao gospoðicu Andersen..."„Zaista? Iznenaðen sam što to èujem." Odmerio me je dugim, zamišljenim pogledom. „Po svemu sam mogao da pretpostavim da je Greta bila prisutna na vašem venèanju."„Ne, Greta nije bila tamo", rekla je Eli. Dobacila mi je prekoran pogled, i nelagodno sam se promeškoljio.Zamišljen pogled gospodina Lipinkota i dalje je poèivao na meni. To me je uznemiravalo. Èinilo mi se da je hteo još nešto da doda, a onda se predomislio.„Bojim se", rekao je nakon kraæe tišine, „da æete vas dvoje, Majki i Eli, morati da se pripremite na izvestan prekor i kritike od strane Eline porodice."„Pretpostavljam da æe u èopora da navale na mene", rekla je Eli.„Vrlo verovatno", rekao je gospodin Lipinkot. „Ja sam pokušao da im utrem put", dodao je.„Vi ste na našoj strani, ujka Endru?", rekla je Eli, osmehujuæi mu se.„Teško da možeš tražiti od jednog opreznog advokata da ide tako daleko. Nauèio sam da je u životu mudro prihvatiti ono što je fart accompli. Vas dvoje ste se zaljubili jedno u drago, venèali ste se "" koliko sam te razumeo, Eli, kupili ste jedno imanje na jugu Engleske i veæ stgijjoèeli tamo da gradite kuæu. Odluèili ste, znaèi, da živite u ovojVmlji?""Da, hoæemo da nam tu bude dom. Imate li nešto protiv toga?", dodao sam veæ pomalo ljutilo. „Eli je udata za mene i sada je britan-ka. Zašto onda ne bi živela u Engleskoj?"(Fr.) svršen èin (prev.)„Nema razloga da to ne uèini, nipošto. U stvari, nema razloga da Fenela ne živi u bilo kojoj zemlji koju odabere, štaviše, može da po-seduje nekretnine i u više zemalja. Ne zaboravi da i kuæa u Nasauu pripada tebi, Eli."„Uvek sam mislila da je Korina. Ona se uvek ponašala kao da je njena."„Ali pravo vlasništva preneto je na tebe. Tebi pripada i kuæa na Long Ajlendu, i možeš da odeš tamo kad hoæeš. A vlasnica si i velikog broja naftonosnih polja na Zapadu." Glas mu je bio ljubazan i prijatan, ali mi se èinilo da su njegove reci na neki neobièan naèin upuæene meni. Da li je mislio da æe na taj naèin uneti razdor izmeðu Eli i mene? Nisam bio siguran. Nekako mi to nije imalo smisla - toliko naglašavati nekome da njegova žena ima posede svuda po svetu i da je basnoslovno bogata. Ako sam išta oèekivao, bilo je to da æe pokušati d4 prikaže Elino bogatstvo - posede, novac i sve ostalo -manjim nego što zapravo jeste. Da sam bio lovac na miraz, kao što je oèigledno mislio, time bi me samo još više privukao. Meðutim, bilo mi je jasno da je gospodin Lipinkot suptilan èovek. Bilo bi teško ikada znati na šta cilja - šta se krije u njegovim mislima iza tog uvek istog ljubaznog ponašanja. Da li je na neki svoj naèin pokušavao da me natera da se osetim neprijatno, da mi stavi do znanja da æu biti javno obeležen kao lovac na miraz? Obratio se Eli:„Doneo sam neka pravna dokumenta koja æeš morati da pregledaš sa mnom, Eli. Biæe mi potreban tvoj potpis na dosta mesta." „Da, naravno, ujka Endru. Bilo kada." „Kao što kažeš, bilo kada. Nema žurbe. Imam još neka posla u Londonu, tako da æu biti ovde nekih deset dana."

Deset dana, pomislio sam. To je dosta. Više bih voleo da gospodin Lipinkot nije nameravao da ostane deset dana. Prema meni se ponašao dosta.prijateljski, mada mi je, na neki naèin, davao do znanjaVettta noæ85da o nekim stvarima još nije izneo svoj sud, pa sam se zapitao da li mi je možda taj èovek zapravo neprijatelj. Ako jeste, onda se od njega nije moglo oèekivati da æe tek tako otkriti sve karte.„Eto", nastavio je, „sad kad smo se upoznali i, da tako kažem, videli kako æemo dalje, voleo bih da nakratko porazgovaram sa ovim tvojim suprugom."„Možete razgovarati sa oboma", nakostrešila se na to Eli. Spustio sam ruku na njenu.„Ne brini se, dušo, nisi ti maèka koja štiti svoje maèiæe." Blago sam je odgurao do vrata spavaæe sobe. „Ujka Endru hoæe da vidi s kim ima posla", rekao sam. „A ima i pravo na to."Nežno sam je izgurao kroz dvostruka vrata. Zatim sam zatvorio i jedna i druga i vratio se u sobu. Bio je to lep veliki salon. Vratio sam se, uzeo stolicu i seo preko puta Lipinkota. „U redu", rekao sam, „pucajte."„Hvala vam, Majki", rekao je. „Pre svega, hteo bih da vas uverim da ni u kom pogledu nisam vaš neprijatelj, kao što možda mislite."„Pa", rekao sam, „drago mi je da to èujem." Nisam zvuèao naroèito ubedljivo.„Dozvolite mi da budem iskren", rekao je gospodin Lipinkot. „Iskreniji nego što bih mogao da budem pred tim dragim detetom èiji sam staratelj i do kog mi je i te kako stalo. Vi to možda još ne shva-tate u potpunosti, ali Eli je jedna sasvim neobièno ljupka devojka koju bi svako zavoleo."„NišC% ne brinite. Ja sam stvarno zaljubljen u nju."„To uopšte nije isto", suvo je rekao gospodin Lipinkot. „Nadam se da, uz to što ste u nju zaljubljeni, možete da primetite koliko je ona zaista draga, a na neki naèin i veoma ranjiva osoba."„Tradiæu se", rekao sam. „Mada i ne mislim da æu morati previše da se trudim. Eli je stvarno nešto posebno."ilL87>i onda nastav,m sa onim što sam nameravao da SpustiæU karte na sto sa krajnjom iskrenošæu. Vi „iste tip bih ja leleo za Elinog supruga. Voleo bih ka PJda, - nekoga iz svojkLgoti; : to ^„To J68", za nekog kicoša"seNajzad,A -A možda æu i ja uraditi upravo to" rekao kraju da Stanem jedan od najbogatijih iju u "" rekao je gospodSve je moguc"e"l> ,„ jeznak.A poèinjem praktièno ni od èega" rekaon" "„",. №sam s *"

° * " B takvih

da jesam.Klimnuo je glavom u znak odobravanjav f "rodst l^r Ja "° Cenim" Pa" ^- J-„ kakvo, rod E ; a], sam joj staratdj. bdnem sJ£poslovima u skladu sa željama njenog dede, vodim raèuna o imetku i "ves .cijama. Zbog toga Imam , odredenu „J ma njim, B tog razloga bih želeo da saznam što je mog suprugu k"gJe izabrala." J uguce"•meni in njenomе o vise °f da možete mai°saznate sve što vas zanima."„Upravo tako", rekao je gospodin Lipinkot. „To bi bio jedan od naèina. Ne prepuštati ništa sluèaju. Ali ja bih u stvari voleo da saznam sve o vama iz vaših usta, Majki. Voleo bih da mi vi isprièate kako je vaš život do sada izgledao."Naravno, to mi se nije dopalo. Verovatno je i njemu to bilo jasno. Nikome u mom položaju se tako nešto ne bi dopalo. Prirodno je da èovek poželi da prikaže sebe u najboljem svetlu. To sam i pokušao da uradim, kroz prièe o školi i o svemu ostalom, tu i tamo sam se neèim pohvalio, ponešto sam ulepšao, a ponegde i malo nategnuo istinu. Ne stidim se toga. Mislim4 da je to prirodno. Mislim da je to nešto što èovek mora da radi ako želi da napreduje. Da istakne svoje vrline. Ljudi vas cene onoliko koliko i sami sebe cenite, i nisam hteo da budem kao onaj momak iz Dikensovog romana. Davali su to na televiziji i moram da kažem da to uopšte nije loša prièa. Urija se zvao, tako nekako, veèito se pravio ponizan i trljao ruke, a zapravo je kovao neke svoje planove skrivajuæi se iza te poniznosti. Ja nisam hteo da budem takav.Meni nikad nije bilo strano da se malo hvalim pred ljudima ko; je upoznam ili da se prikazem u najboljem svetlu pred potencijalnim poslodavcem. Na kraju krajeva, èovek ima svoju dobru i svoju lošu stranu, i šta vredi da istièete samo ono loše? Ne, ja sam za sebe uvek imao samo lepe reci kad god bih prièao svoju životnu prièu. Meðutim, pred gospodinom Lipinkotom mi nije bilo svejedno. Odbacio je pomisao da bi mogao malo da pronjuška o meni kao dobru šalu, ali uopštejj|am bio siguran da na kraju neæe uraditi upravo to. Zato sam mu izfleo, da tako kažem, golu istinu.Bedni poèeci, èinjenica da mi je otac bio pijanica, ali da sam imao dobru majku, koja je veèito rintala da bi mi pružila èestito obrazovanje. Nisam krio èinjenicu da sam bio nemiran duh, da sam èesto menjao poslove. Bio je dobar slušalac, delovao je nekako ohrabruju-lAgata Kristi_æe, ako me razumete. Pa ipak sam, tu i tamo, imao prilike da opazim koliko je pronicljiv. Poneko pitanje koje bi ubacio, ili komentar - poneka opaska na koju bih mogao nepromišljeno da nasednem, bilo da je potvrdim ili da je poreknem.Da, nekako sam oseæao da bi bilo bolje da se èuvam i da budem na oprezu. I kada se nakon deset minuta zavalio u svoju fotelju, bilo mi je i te kako drago što je inkvizicija,

ako bi to tako moglo da se nazove, bila gotova - mada zapravo ni najmanje nije lièilo na inkviziciju.„Imate avanturistièki pogled na život, gospodine Rodžers - Majki. Nije to loše. Prièajte mi još o toj kuci što je vi i Eli gradite."„Pa", poèeo sam, „nije daleko od gradiæa po imenu Market Èe-dvel."„Da", rekao je, „znam taèno gde je to. To jest, otišao sam da je pogledat" Juèe, da budem precizan."Bio sam malo zateèen. To mi je pokazalo da imam posla sa prepredenim èovekom za koga se nikad ne zna šta æe izvuæi iz rukava.„To je prelepa lokacija", stao sam da se branim, „a kuæa koju gradimo æe biti prelepa kuæa. Arhitekt je jedan momak po imenu San-toniks. Rudolf Santoniks. Ne znam da li ste èuli za njega, ali..."„O, da", rekao je gospodin Lipinkot. „To je prilièno poznato ime meðu arhitektima."„Radio je i u Državama, koliko mi se èini." „Da, veliki talenat koji mnogo obeæava. Nažalost, èujem da ne stoji dobro sa zdravljem."„On misli da umire, ali ja u to ne verujem", rekao sam. „Ja mislim da æe se izleèiti - da æe mu biti bolje. Ti doktori - svašta prièaju."„Nadam se da je vaš optimizam opravdan. Vi ste optimista." „Jesam, kad je reè o Santoniksu."Veèita noæ89„Nadam se da æe vam se sve što želite ostvariti. Mogu vam reæi da smatram da ste vi i Eli napravili odlièan potez kupovinom tog zemljišta."Bilo je lepo od starog što je govorio o tome u množini. Nije hteo da mi nabija na nos da je to Eli sama obavila.„Razgovarao sam sa gospodinom Krofordom..."„Krofordom?" Jedva primetno sam se namrštio.„Gospodinom Krofordom iz firme Ris i Kroford. To je engleska zastupnièka firma. Gospodin Kroford je kao èlan firme obavio dotiènu kupovinu. To je dobra firma, i koliko sam shvatio, posed je kupljen po povoljnoj ceni. Mogu vam reæi da me je to malo i zaèudilo. Poznato mi je kako se u ovoj zemlji kreæu cene zemljišta, tako da nisam umeo to da objasnim. Mislim da je i gospodin Kroford bio iznenaðen što ga je dobio tako jeftino. Zapitao sam se da vi možda ne znate zbog je cena bila tako niska. Gospodin Kroford mi nije izneo nikakvo mišljenje o tome. Štaviše, kao da mu je bilo pomalo neprijatno kada sam ga to upitao."„Pa, eto", rekao sam, „zemljište je ukleto."„Izvinite, Majki, šta ste rekli?"„Ukleto, gospodine", objasnio sam. „Cigani su ga prokleli, tako nešto. Meðu meštanima je poznato kao "Cigansko imanje".""A, tako. Neka prièa?"„Da. Deluje prilièno konfuzno i ne znam koliko su od toga ljudi izmislili a koliko je istina. Navodno se nekada davno tamo desilo ne-.. !^*vo" Muž, žena i još jedan èovek. Neki kažu da je muž ubio nJin dvoje, a onda sebe. Odnosno, tako su barem zakljuèili na pretresu. Ali èuju se i razne drage prièe. Mislim da niko ne zna šta se za-pravo desilo. Bilo je to prilièno davno. Od tada se promenilo èetiri--Pet vlasnika, ali se niko nije dugo zadržao."

Gospodin Lipinkot je na to uzdahnuo sa zadovoljstvom, pa rekao:

90„Da, zaista lep primer engleskog folklora." Zatim me je nekako podozrivo pogledao. „A vi i Eli se ne plašite prokletstva?" Rekao j"e to neozbiljno, sa jedva primetnim osmehom.„Naravno da ne", rekao sam. „Ni Eli ni ja ne bismo poverovali u takve gluposti. Nama je u stvari donelo sreæu, pošto smo prošli jeftino." Èim sam to rekao, javila mi se jedna misao. Bila je te, naravno, sreæna okolnost, ali mi se uèinilo da sa èitavim Elinim bogatstvom, imanjima i svim ostalim, njoj zapravo i ne može znaèiti mnogo da li æe neko zemljište kupiti jeftino ili po najvišoj ceni. A onda sam opet pomislio - ne, mora da grešim. Najzad, njen deda je prešao put od luèkog radnika do milionera. Svako ko ima imalo njegove krvi želeo bi da kupi jeftino a proda skupo.„Pa, ni ja nisam sujeveran", rekao je gospodin Lipinkot, „a pogled s vašeg imanja je upravo velièanstven." Zastao je za trenutak. „Samo se nadam da kad se uselite u tu kuæu, Eli neæe èesto slušati te prièe što kruže okolo."„Èuvaæu je koliko god budem mogao", rekao sam. „Ne verujem da æe joj iko govoriti o tome."„Narod po selima vrlo rado preprièava takve prièe", rekao je gospodin Lipinkot. „A nemojte zaboraviti, Majki, ni da Eli nije tako otporna kao vi. Na nju se lako može uticati. Samo u nekim stvarima. I kad smo kod toga..." Zastao je, ne završivši reèenicu. Potom je kucnuo prstom po stolu. „Dolazim do pomalo osetljive teme. Upravo ste mi rekli da niste upoznali Gretu Andersen."„Ne, kao što sam vam rekao, nisam je još upoznao."„Èudno. Baš neobièno."„Molim?" Pogledao sam ga zbunjeno.„Pomislio bih da ste je do sada svakako morali upoznati", polako je rekao. „Koliko znate o njoj?"„Znam da je veæ neko vreme sa Eli."Veèita noæ91„Sa Eli je od njene sedamnaeste godine. Bila je na odgovornom položaju, na položaju od poverenja. U Ameriku je prvi put stigla u svojstvu sekretarice i družbenice. Neka vrsta Eline pratilje, dok bi gospoða Van Stajvesant, njena maæeha, bila odsutna - što je, ako mogu tako da kažem, bilo vrlo èesto." Ovo poslednje rekao je prilièno hladno. „Koliko sam obavešten, to je devojka iz dobre porodice, sa odliènim preporukama, polu-Šveðanka, polu-Nemica. Eli se, naravno, prilièno vezala za nju."„To sam i ja shvatio", rekao sam.„Rekao bih da se u nekim stvarima Eli i suviše oslanjala na nju. Neæete mi zameriti što to kažem."„Ne, zašto bih vam zamerio? Pravo da vam kažem - pa, i meni se to tu i tamo uèinilo. Greta ovo, Greta ono. Veæ mi je - pa, znam da me se to ne tièe, ali ponekad mi je toga veæ bilo dosta."„A ona ipak još nije izrazila želju da vas upozna sa Gretom?" „Pa, ne znam kako da vam to objasnim", rekao sam. „Ona je to, u stvari, jednom ili dvaput i pomenula, ali, eto - bili smo suviše zaokupljeni jedno drugim. A osim toga, pa - nekako nisam ni imao želju da upoznam Gretu. Nisam hteo da delim Eli ni sa kim."

„Shvatam. Da, shvatam vas. A Eli nije predložila da Greta prisustvuje vašem venèanju?"„Predložila je", rekao sam. „Meðutim - vi niste hteli da ona doðe. Zbog èega?" „Ne znam. Zaista ne znam. Imao sam oseæaj da se ta Greta, ta dev{jlfe ili žena koju nikad nisam upoznao, uvek mesa u sve. Znate, da planira Elin život umesto nje. Da šalje razglednice i pisma i pokriva je, smišlja raspored za svako putovanje i prenosi ga porodici. Uèinilo mi se da je Eli nekako zavisna od Crete, da dopušta Greti da upravlja njome i da bi rado uradila sve što Greta hoæe. I da - izvi-njavam se, gospodine Lipinkot, možda ne bi trebalo sve ovo da vam92prièam. Recimo da sam naprosto bio ljubomoran. U svakom sluèaju, planuo sam i rekao da neæu da nam Greta dolazi na venèanje, da je to naše venèanje i da se tièe samo nas i nikog više. I tako smo otišli kod matièara, a svedoci su, nam bili njegova sekretarica i jedan njegov službenik. Verovatno je bilo sebièno od mene što sam odbio da Greta prisustvuje, ali sam hteo da Eli bude samo moja."„Shvatam. Da, shvatam. I ako smem to da kažem, mislim da ste mudro postupili, Majki."„Ni vama se Greta ne sviða?", rekao sam pronicljivo.„Ne možete da kažete "ni vama", Majki, ako je još niste ni upoznali."„Da, znam, ali mislim - ako èujete toliko toga o nekome, možete da stvorite neko mišljenje o njemu i da donesete neki sud. Eto, nazovite to prostotfjubomorom. Zašto se vama Greta ne sviða?"„Nije da imam predrasuda", rekao je gospodin Lipinkot, „ali vi ste Elin muž, Majki, a meni je zaista stalo do Eline sreæe. Nisam siguran da je uticaj koji Greta ima na Eli sasvim poželjan. Ona i suviše toga preuzima na sebe."„Mislite da æe pokušati da unese nekakav razdor meðu nas?", upitao sam.„Mislim", rekao je gospodin Lipinkot, „da nemam pravo da dajem bilo kakve izjave o tome."Sedeo je i oprezno me gledao, trepæuæi oèima poput nekakve naborane stare kornjaèe.Nisam znao šta bih sledeæe rekao. On je progovorio prvi, pažljivo birajuæi reci:„Nije, znaèi, bilo nikakvih sugestija da bi Greta Andersen možda mogla da doðe da živi sa vama?" „Neæe ako se ja budem pitao." „Ah. Tako gledate na to. Dakle, o tome je bilo reci."Veèita noæ93„Eli je rekla nešto u tom smislu. Ali, mi smo se tek venèali, gospodine Lipinkot. Hoæemo svoju kuæu - svoj novi dom samo za sebe. Naravno da æe nam tu i tamo doæi u posetu. To bi valjda bilo prirodno."„Kao što kažete, to bi bilo prirodno. Meðutim, možda shvatate da æe se Greta naæi u relativno nezgodnom položaju što se tièe buduæeg zaposlenja. Mislim, nije reè samo o tome šta Eli misli o njoj, veæ šta o njoj misle ljudi koji su je zaposlili i ukazali joj poverenje."„Hoæete da kažete da joj vi ili gospoða Van Kako-veæ-beše neæete dati dobre preporuke za neki slièan posao?"„Teško da æe to uraditi, osim tek da zadovolji propisanu formu."„I vi pretpostavljate da æe hteti da doðe u Englesku i živi na Elin raèun."„Ne bih voleo da vas toliko okreæem protiv nje. Najzad, to je uglavnom tek moje mišljenje. Ne odobravam neke stvari koje je uradila, kao ni naèin na koji ih je uradila.

Mislim da æe Eli, sa svojim plemenitim srcem, teško podneti pomisao da je, da tako kažemo, ugrozila Gretinu buduænost. Mogla bi impulsivno da insistira da Greta doðe da živi s vama."„Ne verujem da æe Eli insistirati na tome", polako sam rekao. To je, meðutim, ipak zvuèalo pomalo zabrinuto, i uèinilo mi se da je i Lipinkot to primetio. „Ali, zar ne bismo mogli - mislim, Eli - zar ne bi mogla jednostavno da joj isplati neku vrstu penzije?"„Ne bi to trebalo nazvati penzijom", rekao je gospodin Lipinkot. „Da biflftiekome isplatili penziju, taj bi morao da napuni odreðeni broj godina, a Greta je mlada žena, i ako smem da primetim, veoma zgodna mlada žena. Štaviše, lepa", dodao je glasom punim neodobravanja. „A uz to je i veoma privlaèna muškarcima."„Pa, onda æe se možda udati", rekao sam. „Ako je takva, kako to da se veæ nije udala?"" **""<"""",,,",94Agata Kristi„Bilo je onih koji su se zagrejali za nju, ali je nisu zanimali. Mislim, ipak, da ima neèeg u tome što ste rekli. Rekao bih da bi se to moglo izvesti tako da ne povredi nièija oseæanja. Bilo bi sasvim prirodno da joj Eli, pošto je došla do punoletstva i pošto joj je Greta svojim uslugama pomogla da sklopi brak - odredi izvesnu svotu u naletu zahvalnosti." Gospodin Lipinkot je poslednje dve reci izgovorio prilièno kiselo.„Pa, onda je s tim sve u redu", rekao sam veselo. „I opet vidim da ste optimista. Nadajmo se da æe Greta prihvatiti to što joj se nudi."„Zašto ne bi? Bila bi luda da to ne prihvati." „Ne znam", rekao je gospodin Lipinkot. „Po mom mišljenju, bilo bi sasvim neverovatno da ne prihvati, a u svakom sluèaju, ona i Eli ostae bi u prijateljskim odnosima." „Vi mislite - šta vi zapravo mislite?" „Voleo bih da se Eli oslobodi njenog uticaja", rekao je gospodin Lipinkot. Ustao je. „Nadam se da æete mi pomoæi i u tom cilju uèiniti sve što je u vašoj moæi?"„Nego šta æu", rekao sam. „Poslednje što mi je potrebno jeste da nam Greta sve vreme bude za vratom."„Možda æete promeniti mišljenje kad je vidite", rekao je gospodin Lipinkot.„Ne verujem", rekao sam. „Ne volim dominantne žene, koliko god da su efikasne, pa i zgodne."„Hvala vam, Majki, što ste me tako strpljivo saslušali. Nadam se da æete mi pružiti to zadovoljstvo da veèerate sa mnom, oboje. Možda sledeæi utorak uveèe? Kora van Stajvesant i Frenk Barton æe do tada verovatno veæ biti u Londonu."„A ja, znaèi, treba da ih upoznam."Veèita noæ95„Da, naravno, to je neizbežno." Osmehnuo mi se, i nekako mi se taj njegov osmeh uèinio iskrenijim nego u poèetku. „Ne smete to da primite k srcu", rekao je. „Kora æe verovatno biti krajnje neprijatna prema vama. Frenk æe samo biti netaktièan. Ruben za sad još neæe biti tu."Nisam znao ko je Ruben - još jedan roðak, pretpostavljao sam. Pošao sam prema vratima koja su spajala sobe i otvorio ih. „Doði, Eli", rekao sam. „Saslušanje je gotovo."Vratila se u sobu i brzo pogledala Lipinkota pa mene, a zatim mu prišla i poljubila ga.„Dragi ujka Endru", rekla je. „Vidim da ste bili fini prema Maj-klu."

„Pa, dušo, kad ne bih bio fm prema tvom suprugu, teško da bih ubuduæe bio naroèito popularan kod tebe, zar ne? Ali, zadržavam pravo da tu i tamo uputim poneki savet. Vi ste oboje još vrlo mladi." „U redu", rekla je Eli. „pažljivo æemo vas saslušati." „Sada bih, dušo, voleo da progovorim i nekoliko reci s tobom, ako smem."„Na mene je, znaèi, red da izaðem", rekao sam i otišao u spavaæu sobu.Buèno sam zatvorio dvostruka vrata za sobom, ali sam onda ponovo otvorio unutrašnja. Nisam bio tako lepo vaspitan kao Eli, pa sam poželeo da saznam koliko bi gospodin Lipinkot mogao ispasti dvolièan. Meðutim, ispostavilo se da nisam ni morao da prisluškujem. Upu-tP*5e Eli nekoliko saveta. Rekao joj je da mora da shvati da æe meni kao siromašnom èoveku možda biti teško što sam se oženio bogatom ženom, a onda ju je upitao šta misli o tome da na neki naèin is-Plati Gretu. Ona se odmah saglasila s tim i rekla da je i sama name-ravala da se posavetuje s njim o tome. Zatim je predložio da bi možda trebalo da odredi izvesnu dodatnu svotu i Kori van Stajvesant.„Ne postoji ništa na svetu zbog èega bi to morala da uradiš", rekao j"e. „Ona j"e veæ veoma dobro obezbedena zahvaljujuæi alimentacijama od nekoliko muževa. A kao što znaš, dobija i odreðeni prihod iz fonda tvog dede, mada ne naroèito velik." „Ali vi smatrate da bi trebalo da joj dam još?" „Smatram da za to ne postoji ni zakonska ni moralna obaveza. Ali mislim da æe u tom sluèaju biti daleko podnošljivija i manje pakosna, ako tako mogu da kažem. Ja bih to realizovao u vidu uveæanog prihoda koji bi mogla da opozoveš u svako doba. Saznanje da bi mogla to da uradiš ako bi otkrila da je širila zlobne glasine o Majku ili tebi, ili o vašem zajednièkom životu, spreèiæe je da upuæuje te svoje otrovne strelice, a u tome je, kao što znaš, i te kako vesta."„Kora me je oduvek mrzela", rekla je Eli. „Znam to." Zatim je, pomalo stidljivo, dodala; „Vama se sviða Majki, je li, ujka Endru?" „Mislim da j| to jedan izuzetno privlaèan mladiæ", rekao je gospodin Lipinkot. „I sasvim mi je jasno otkud to da si se za njega udala." Pretpostavljam da nisam ni mogao da se nadam neèemu boljem. Nisam baš bio njegov tip, i to mi je bilo jasno. Tiho sam zatvorio unutrašnja vrata i nekoliko trenutaka kasnije Eli je došla po mene.Stajali smo i opraštali se od Lipinkota kada se zaèulo kucanje na vratima i ušao je kurir sa telegramom. Eli ga je uzela i otvorila. Onda se iznenadila i zadovoljno uzviknula:„Od Crete je", rekla je. „Veèeras stiže u London i sutra æe nam doæi u posetu. Baš je to divno." Pogledala nas je obojicu. „Je li?", upitala je.Videla je dva kisela lica i èula dva uètiva glasa. Jedan je odgovorio: „Kako da ne, dušo", a drugi: „Naravno."JEDANAESTA GLAVASledeæeg jutra sam izašao u kupovinu i vratio se u hotel znatno kasnije nego što sam nameravao. Zatekao sam Eli kako sedi u glavnom foajeu hotela, a preko puta nje visoku mladu plavušu. Zapravo, Gretu. Obe su prièale kao navijene.Nikada nisam umeo da opisujem ljude, ali pokušaæu da opišem Gretu. Za poèetak, nije se moglo poreæi da je, kao što je Eli rekla, izuzetno lepa, a i da je, kao što je gospodin Lipinkot nerado priznao, veoma zgodna. Te dve stvari ne znaèe baš isto. Ako kažete da je žena zgodna, ne znaèi da joj se i vi sami divite. Gospodin Lipinkot se, koliko sam shvatio, nije divio Greti. Meðutim, kad bi Greta kroz predvorje ulazila u neki hotel ili restoran, muškarci su se i te kako okretali za njom. Bila je nordijski tip, sa kosom sasvim zlatnom, poput žita. Nosila je modernu frizuru, sa kosom skupljenom u punðu navrh glave, za razliku od frizura popularnih u Èelsiju, gde kosa slobodno pada sa strane.

Upravo je i izgledala kao da je došla iz Švedske ili severne Nemaèke. U stvari, ako biste joj prikaèili još dva krila, mogla bi da odej^ maskenbal kao Valkira. Oèi su joj bile bistre i sve-tloplave, a online zadivljujuæe. Treba to priznati. Bila je žena i po!Prišao sam im i pridružio im se. Pozdravio sam ih prijateljski, što sam prirodnije mogao, mada sam se ipak oseæao pomalo usiljeno. Nikad nisam umeo da se pretvaram. Eli je odmah rekla:„Najzad, Majk, ovo je Greta."Rekao sam da sam to i pretpostavio, napola u šali, ali ne baš pre-terano sreæno. Zatim sam dodao:„Drago mi j"e što sam vas konaèno upoznao, Greta."„Kao što vrlo dobro znaš", rekla je Eli, „da nije bilo Grete, nikad ne bismo uspeli da se venèamo."„Valjda bismo to ipak nekako izveli", rekao sam.„Ne bismo da se porodica obrušila na nas kao lavina. Veæ bi oni to nekako spreèili. Reci mi, Greta, jesu li bili mnogo neprijatni?", upitala je Eli. „Nisi mi napisala ni rekla ništa o tome."„Neæu valjda da pišem o tome sreænom paru koji je krenuo na medeni mesec?", rekla je Greta. „Ali, jesu li bili besni na tebe?"„Nego šta su! Šta si oèekivala? Ali, veruj mi, pripremila sam se ja za to."„Štafiu ti rekli? Šta su uradili?"„Sve što su mogli", veselo je odvratila Greta. „Poèev od otkaza, naravno."„Da, to je valjda bilo neizbežno. Ali - ali šta si ti uradila? Na kraju krajeva, ne mogu da odbiju da ti daju preporuke."„Naravno da mogu. A uostalom, sa njihove taèke gledišta, bila sam postavljena na položaj od poverenja," i to sam poverenje bestidno zloupotrebila." Zatim je dodala: „A nije da nisam uživala u tome!" „Ali šta æeš sada?" „Veæ imam posao koji me èeka." „U Njujorku?"„Ne, ovde u Londonu. Da radim kao sekretarica."„Ali, je li s tobom sve u redu?"„Draga moja Eli", rekla je Greta, „kako da ne bude u redu pored tog divnog èeka koji si mi poslala znajuæi šta æe se dogoditi kad stvar pukne?"99Njen engleski bio je prilièno dobar, akcenat se jedva primeæivao, mada je èesto koristila kolokvijalne izraze koji ponekad nisu bili sasvim odgovarajuæi.„Videla sam malo sveta, smestila se u Londonu, a dosta toga sami pokupovala."„I Majk i ja smo svašta kupili", rekla je Eli, priseæajuæi se uzosmeh.I bilo je upravo tako. Prilièno dobro smo se opskrbili na kontinentu. Bilo je zaista divno što smo slobodno mogli da plaæamo u dolarima, i što za nas nisu važila nikakva administrativna ogranièenja. Brokat i tkanine za kuæu smo kupili u Italiji. A kupili smo i slike, i u Italiji i u Parizu, i to i o fantastièno visokim cenama. Èitav svet se otvorio preda mnom, sv^t za koji nikad nisam ni sanjao da æe biti moj.„Oboje mi izgledate zuzetno sreæni", rekla je Greta. „Još nisi videla našu kuæu", rekla je Eli. „Biæe divna. Biæe baš onakva kakvu smo sanjal, zar ne, Majk?"

„Videla sam je", rek! i je Greta. „Èim sam se vratila u Englesku, iznajmila sam auto i odvezla se tamo." „Pa?", rekla je Eli. "Pa?", rekao sam i ja."Pa...", rekla je Greta zamišljeno, a zatim stala da odmahuje glavom.EU je delovala užasnuto, potpuno zapanjeno. Ali ja se nisam dao prevari". Odmah sam video da se to Greta malo šali s nama. Ako mi se za trenutak i uèinilo da takav humor nije baš naroèito umesan, ni-Sam lmao mnogo vremena da razmišljam o tome. Greta je prasnula u smeh, zvonak melodièan smeh zbog kog se nekoliko ljudi okrenulo ka nama i pogledalo nas.„Trebalo je da vidite kako ste izgledali", rekla je, „pogotovo ti, Eli. Moram malo da te peckam. Kuæa je divna, prelepa. Taj èovek je genije."„Jeste", rekao sam, „stvarno je nešto posebno. Èekajte dok ga upoznate."„Upoznala sam ga", rekla je Greta. „Bio je tamo tog dana. Da, stvarno je izuzetna osoba. A i pomalo zastrašujuæa, je li?" „Zastrašujuæa?", iznenadio sam se. „Kako to mislite?" „Pa, ne znam. Kao da gleda kroz vas i - pa, da vas prozire. To uvek deluje nekako uznemirujuæe." Zatim je dodala: „Deluje mi prilièno bolesno."„I bolestan je. Teško bolestan", rekao sam. „Baš šteta. A šta mu je, tuberkuloza ili tako nešto?" „Ne", rekao sam. „Nije tuberkuloza. Mislim da je nešto u vezi sa - pa, sa krvlju*„A, tako. Doktori danas gotovo sve mogu, je li, pod uslovom da vas prvo ne ubiju pokušavajuæi da vas izleèe. Ali bolje da ne mislimo o tome. Bolje da mislimo o kuæi. Kad æe biti gotova?"„Uskoro, barem po onome što sam video. Nikad ne bih povero-vao da kuæa može tako brzo da nikne", rekao sam.„To vam je novac", rekla je Greta bezbrižno. „Dvostruke smene, bonusi - sve što uz to ide. Ti u stvari nisi ni svesna, Eli, kako je divno imati sav taj novac što ga ti imaš."Ali ja sam znao. Uèio sam, mnogo sam uèio u poslednjih nekoliko nedelja. Zakoraèio sam, zahvaljujuæi braku, u jedan potpuno drukèiji svet, a nisam ga tako zamišljao gledajuæi ga sa strane. Do sada sam se u životu najviše primakao bogatstvu kad sam se jednom prilikom kladio na kombinovani ishod i dobio. Gomila novca koju sam zaèas potrošio, tek da imam šta da pamtim. Primitivno, naravno. Pri-mitivnost mog društvenog sloja. Ali, Elin svet je bio drukèiji svet. Ni-Veèita noæ101je bio ono što sam oèekivao. Sve više i više vrhunskog luksuza. Nije bilo sve prostranijih kupatila, ni sve veæih kuæa, ni sve više elektriènih instalacija, ni sve obilnijih obroka, ni sve bržih automobila. Nije bilo trošenja radi trošenja ni razmetanja pred dragima. Umesto toga, bilo je neobièno jednostavno. Bila je to ona jednostavnost koja dolazi kad preðete taèku razbacivanja radi njega samog. Ne želite tri jahte ni èetiri automobila, ne možete pojesti više od tri obroka dnevno, a ako kupite zaista skupu sliku, verovatno ne želite više od jedne u sobi. Zaista je jednostavno. Šta god da uzmete je najkvalitetnije, ne toliko zbog samog kvaliteta, veæ zato što ne postoji razlog da ne uzmete neku stvar ako vam se veæ dopadne ili je poželite. Ne doðe trenutak kad kažete: „Bojim se da to sebi ne mogu da priuštim." I tako na neki èudan naèin sve ispadne tako neobièno jednostavno da ja to nisam mogao da shvatim. Razmišljali smo o kupovini jednog francuskog impresioniste; mislim da je to bio Sezan. Morao sam pažljivo da nauèim to ime. Uvek sam ga mešao sa tzigane, što, izgleda, znaèi ciganski orkestar. A onda je, dok smo šetali ulicama Venecije, Eli zastala da pogleda neke uliène umetnike. Uglavnom su prodavali neke grozne slike za

turiste, sve nalik jedna drugoj. Portrete devojaka sa velikim redovima blistavih zuba i obièno plavom kosom koja im pada niz leða.I tada je kupila jednu sasvim majušnu sliku, obiènu sliku koja je Prikazivala tek deo kanala. Èovek koji ju je naslikao procenio je kako izgledajp^i platila ju je šest funti u tamošnjoj valuti. Ono što je u svemu tome bilo èudno jeste da mi je bilo sasvim jasno da je Eli Podjednako èeznula za tom slikom od šest funti kao i za onom od Se-zana.To sam opet primetio jednog dana u Parizu. Iznenada mi je rekla:103„Baš bi bilo zabavno - hajde da kupimo jednu pravu lepu hrskavu francusku veknu, pa da je pojedemo sa buterom i jednim od onih sireva zamotanih u lišæe."To smo i uradili, i Eli je u tome uživala više nego u jelima koja smo poruèili prethodne veèeri, i koja su nas koštala oko dvadeset funti. U poèetku nisam mogao to da razumem, a onda sam poèeo da shva-tam. To što mi je, nažalost, postalo jasno bilo je da brak sa Eli nije samo zabava i igra. Trebalo je raditi domaæe zadatke, uèiti kako se ulazi u restoran, šta se naruèuje i kako se daju napojnice, kao i kada iz nekog razloga treba ostaviti više nego obièno. Trebalo je upamtiti šta se pije uz odreðena jela. Uglavnom sam to morao da nauèim gledajuæi. Nisam to mogao da pitam Eli, pošto ona tako nešto ne bi razurae-la. Rekla bi: „Ali Majk, dušo, ti možeš da naruèiš šta god hoæeš. Kakve vez^ ima što konobari misle da bi trebalo da piješ neko odreðeno vino uz odreðeno jelo?" Njoj to ne bi ništa znaèilo jer je u tom svetu roðena, ali meni jeste pošto nisam mogao tek tako da radim šta sara hteo. Nije to bilo baš tako jednostavno. Odela, takoðe. Eli mi je tu bila od veæe pomoæi, jer me je u tome bolje razumela. Samo me je odvela na prava mesta i rekla mi da prepustim sve njima.Naravno, nisam odmah izgledao kako treba niti sam zvuèao kako treba. Ali to me nije mnogo brinulo. Shvatio sam dovoljno toga da bih mogao da proðem na ispitu kod ljudi kakav je bio stari Lipinkot, a i ubrzo, po svoj prilici, kad pristignu Elina maæeha i ostala rodbina. U buduænosti to zapravo ne bi ni bilo važno. Kad kuæa bude gotova i kad se u nju budemo uselili, biæemo daleko od svih njih. To bi moglo biti naše kraljevstvo. Pogledao sam Gretu koja je sedela preko puta. Zapitao sam se šta je stvarno mislila o našoj kuæi. U svakom sluèaju, bila je onakva kakvu sam ja hteo. Mene je u potpunosti zadovoljavala. Poželeo sam da se odvezem tamo i siðem niz jedan skriveni puteljak izmeðu stabala do jedne male uvale gde bi bila na-ša vlastita plaža, kojoj niko ne bi mogao da priðe s kopnene strane. Bilo bi hiljadu puta bolje, pomislio sam, otiæi tamo i zaroniti u more. Hiljadu puta bolje nego na javnoj plaži koja se prostire duž obale, sa stotinama ispruženih tela. Nisam želeo sve one besmislene bogataške stvari. Hteo sam - to su opet bile te reci, moje vlastite reci - hoæu, hoæu... Mogao sam da osetim kako to navire u meni. Hteo sam jednu divnu ženu i divnu kuæu kakvu niko nema i hteo sam da moja divna kuæa bude puna divnih stvari. Stvari koje bi pripadale meni. Sve bi pripadalo meni.„Razmišlja o našoj kuæi", rekla je Eli.Ispostavilo se da mi je veæ dvaput predložila da preðemo u trpezariju. Pogledao sam je zaljubljeno.Kasnije tog dana - bilo je to zapravo te veèeri, dok smo se spremali za veèeru - Eli me je pomalo bojažljivo upitala:„Majk, tebi se - tebi se Greta sviða, je li?"„Naravno da mi se sviða", odgovorio sam.

„Ne bih mogla da podnesem da ti se ne sviða."„AH, sviða mi se", pobunio sam se. „Otkud ti to da mi se ne sviða?"„Nisam baš sigurna. Možda zato što je jedva gledaš, èak i kadjoj se obraæaš."„Pa, valjda je to zato - pa, zato što sam nervozan."„Nervozan si zbog Grete?" „Pa da, ona malo uliva strahopoštovanje, znaš." I"m sam isprièao Eli kako me je Greta podsetila na Valkiru. „Nije tako krupna kao one u operi", rekla je Eli i nasmejala se.Oboje smo se nasmejali.„Tebi je lako jer je poznaješ godinama", rekao sam. „Ali pomalo je - pa, hoæu da kažem da je strašno efikasna i praktièna, a i pre-finjena." Borio sam se sa gomilom reci koje nekako nisu zvuèale ka-

!eponal ."a " po ш aj e * sama , da dapogurala Rei, IJe Znala fetko. I tako °Ce" Htda Je ona~s£ " -"•-je bila ta koja je želela da se pobuni, samo što nije bila sigurna kako to da izvede. Ali oseæao sam da je Eli, sad kad sam poèeo bolje da je upoznajem, bila od onih sasvim jednostavnih osoba koje imaju neku neoèekivanu snagu u sebi. Verovao sam da bi Eli i te kako bila u stanju da zauzme i brani svoj stav kad bi to poželela. Stvar je bila u tome što to nije želela naroèito èesto, i tu sam pomislio kako je zapravo teško razumeti bilo koga. Èak i Eli. Èak i Gretu. Možda èak i moju roðenu majku... Kako me je pogledala sa strahom u oèima.Onda sam se zapitao šta se mota po glavi gospodinu Lipinkotu. Dok smo Ijuštili neke povelike breskve, rekao sam joj:„Èini mi se da je gospodin Lipinkot dosta lepo prihvatio naš brak. Baš sam se iznenadio."„Gospodin Lipinkot je stari lisac", rekla je na to Greta.„Ti to stalno govoriš, Greta", rekla je Eli, „ali ja mislim da je on duša od èoveka. Onako strog, ispravan i tako to."„E pa, misli ti i dalje tako ako hoæeš", rekla je Greta. „Ja mu na tvom mestu ne bih verovala ni reè."„Njemu da ne verujem!", rekla je EH.Greta je na to odmahnula glavom. „Znam. On je stub èasti, ugleda i poverenja. On je sve što bi jedan staratelj i advokat trebalo da bude."Eli se na to nasmejala i upitala: „Da neæeš da kažeš da je pro-neverio moje bogatstvo? Ne budi luda, Greta. Postoji na hiljade revizora, a tu su i banke i njihovi redovni pregledi i sve što uz to ide."„Ma ne, ne sumnjam ja da je on na mestu", rekla je Greta. „A opet, 4§Sf° izgledaju ljudi koji obièno poèine pronevera. To budu oni od poverenja. A onda svi posle kažu: "Nikad to ne bih oèekivala od tog i tog. "oslednji èovek na svetu." Da, tako bi rekli. "Poslednji èovek na svetu.""Eli je na to zamišljeno primetila da bi pre oèekivala da se njen teca Frenk upusti u nešto nepošteno. Ta je pomisao, meðutim, nije naroèito zabrinula ni iznenadila.

„Pa jeste, i izgleda kao neki prevarant", rekla j"e Greta. „To mu j"e u startu hendikep. A ovamo izigrava dobrièinu i veseljaka. Ali nikad se neæe naæi u prilici da izvede neku veliku prevaru."Je li on brat tvoje majke?", upitao sam. Nikako nisam uspevao da pohvatani sve te Eline roðake.„On je muž sestre mog oca", rekla je Eli. „Ona ga je napustila i udala se za drugog. Umrla je pre šest-sedam godina. Teèa Frenk je manje-više ostao u porodici."„Ima ih trojica", ljubazno je dodala Greta. „Tri parazita koja se stalno motaju okolo, moglo bi se reæi. Elini roðeni strièevi su poginuli, jedan u Koreji a drugi u saobraæajnoj nesreæi, tako da su joj ostali samo jedna ne baš najbolje oèuvana maæeha, dotièni teèa Frenk, srdaèni prirepak, i jedan njen roðak Ruben, koga zove ujakom ali joj je zapravo tek dalji roðak, a tu su i Endru Lipinkot i Stenford Lojd." „Kb je sad Stenford Lojd?", upitao sam zbunjeno. „Pa i on je isto nekakav staratelj, zar ne, Eli? U svakom sluèaju, upravlja tvojim investicijama i tako tim stvarima. Što zapravo i ne može biti tako teško, jer kad imate toliko novca kao Eli, on se veæ i sam gomila a da niko tu ne mora posebno da se trudi. To- vam je glavni deo svite", rekla je Greta, pa dodala: „i ne sumnjam da æete ih vrlo brzo upoznati. Veæ æe oni doæi ovamo da vas izbliza pogledaju." Zastenjao sam i pogledao Eli. Ona mi je na to vrlo blago i ne-žno rekla:„Ne brini, Majk, opet æe otiæi."DVANAESTA GLAVAI došli su Niko se od njih nije naroèito dugo zadržao. Ne taj put - ne tokom te prve posete. Došli su da me pogledaju. Namuèio sam se da ih razumem, jer su, naravno, bili Amerikanci. Nisam dobro poznavao takav tip ljudi. Neki od njih su bili relativno prijatno društvo. Teèa Frenk, recimo. Tu sam se saglasio sa Gretom. Nije mi bas uh-vao poverenje. Naišao sam veæ na takav tip u Engleskoj. Bio je to krupan èovek sa povelikim trbuhom i podoènjacima zbog kojih je de-lovao nekako raskalašno, što verovatno i nije bilo daleko od istine Imao je oko za žene, ali još više za dobru priliku. Jednom ili dvaput je pozajmio novac od mene, ali sasvim male svote, navodno tek da pregura dan ili dva. Pomislio sam da mu možda nije toliko potreban novac, koliko je hteo mene da proven - da vidi da li lako pozajmljujem. To me je pomalo i zabrinulo pošto nisam bio siguran kako bi trebalo da se postavim. Da li bi bilo bolje glatko ga odbiti i time mu staviti do znanja da sam tvrdica, ili bi bilo bolje navuæi masku bezbrižne velikodušnosti, od èega sam bio vrlo daleko? Do ðavola sa te-è|rltenkom, pomislio sam. i u-Kora, Elina maæeha, bila je ta koja me je najviše interesovala. Bila je to žena od nekih èetrdeset godina, elegantno odevena, obojene kose i ljubazna preko svih granica. Pogotovo je bila takva prema Eh. „Ne smeš mi zameriti na onim pismima što sam ti poslala, EU , rekla je. „Moraš priznati da nas je to moralo prilièno šokirati, to stosi se tako udala. Tako krišom. Ali, naravno, jasno j"e meni da te j"e to Greta nagovorila da tako postupiš."„Ne smete kriviti Gretu", rekla j"e Eli. „Nije mi bila namera da vas sve tako isprepadam. Samo sam pomislila - pa, što manje gužve bude..."„Pa naravno, draga moja Eli, ima u tome neèeg. A svi ti ljudi s kojima si u poslovnim vezama prosto su pobesneli. Stenford Lojd i Endru Lipinkot. Verovatno su pretpostavili da æe svi njih da okrive što te nisu bolje èuvali. A naravno, nisu imali pojma ni kakav je Majk. Nisu ni slutili koliko je šarmantan. A nisam ni ja."

Dobacila mi je jedan sladunjav osmeh, jedan od najneiskrenijih koje sam ikad video! Pomislio sam da ako je ikada ijedna žena mr-zela nekog muškarca, to je Kora mrzela mene. Njena ljubaznost prema Eli bila je, naravno, sasvim razumljiva. Endru Lipinkot se veæ bio vratio u Ameriku i bez sumnje joj je napomenuo da pazi šta radi. Eli je prodavala neka od svojih imanja u Americi pošto je definitivno odluèila da æe živeti u Engleskoj, ali je izrazila nameru da odredi Kori poveliku svotu na ime izdržavanja, kako bi ova mogla da živi gde odabere. Niko nije mnogo spominjao Korinog muža. Pretpostavio sam da je on veæ otišao u neke druge krajeve, i da nije otišao sam. Po svoj prilici je na pomolu bio još jedan razvod. S te strane se nije mogla oèekivati naroèito velika alimentacija. Korin poslednji brak bio je sa èovekom dosta mlaðim od nje, koji je bio mnogo privlaèniji u fizièkom nego u finansijskom pogledu.Kora je želela to izdržavanje. Bila je to žena ekstravagantnog ukusa. Nema sumnje da joj je Endru Lipinkot bez mnogo prikrivanja stavio do znanja da bi Eli mogla da ga obustavi kad god poželi, pa i ako bi Kora bila toliko neoprezna da poène da kritikuje Elinog muža suviše otvoreno.Veæita noæ109Roðak Ruben, iliti ujka Ruben, nije ovog puta došao. Umesto toga je napisao Eli jedno lepo, prilièno neutralno pismo u kom je izrazio nadu da æe biti vrlo sreæna, mada i sumnju da æe joj se život u Engleskoj dopasti. „Ako ti se ne svidi, Eli, a ti se vrati pravo u Ameriku. Nemoj da misliš da te ovde ne èeka dobrodošlica, jer æeš uvek biti dobrodošla. Sasvim sigurno, kod svog ujka Rubena."„Zvuèi prilièno lepo", rekao sam Eli.„Da", odgovorila je zamišljeno. Èinilo mi se da nije sasvim sigurna u to.„Voliš li ti ikoga od njih, Eli?", upitao sam. „Ili možda ne bi trebalo da te to pitam?"„Naravno da možeš da me pitaš šta god hoæeš." Ali mi ipak nije odmah odgovorila. Onda je rekla, s nekom definitivnom odluèno-šæu: „Ne, mislim da ih ne volim. Èudno je to, ali mislim da je to zato što nisu zaista moji. Samo su tu oko mene, ali mi nisu rod. Niko od njih nije ni u kakvom krvnom srodstvu sa mnom. Volela sam svog oca, koliko ga se seæam. Mislim da je bio prilièno slab èovek i da se moj deda veoma razoèarao u njega jer nije imao smisla za posao. Nije hteo da vodi takav život. Voleo je da otputuje na Floridu, da peca i tome slièno. A onda se, kasnije, oženio Korom, a ja nikad nisam naroèito marila za Koru - a ni ona za mene, kad smo veæ kod toga. Svoje majke se, naravno, ne seæam. Sviðali su mi se stric Henri i stric Džo. Oni su bili zabavni - u neku ruku i zabavniji od mog oca. On je, èini mi se, bio dosta tih i pomalo tužan èovek. Ali strièevi su ume-li da spieabavljaju. Stric Džo je bio malo razuzdan, bio je od onih ljudi Koji postanu takvi kad imaju mnogo novca. U svakom sluèaju, to je taj što se slupao u kolima, a ovaj drugi je poginuo u ratu. Moj deda je do tada veæ bio bolestan, i strašno je patio što su mu sva tri sina mrtva. Nije voleo Koru, niti je mario i za jednog od svojih daljih roðaka. Za ujka Rubena, na primer. Govorio je da se sa RubenomVeèita noæ111nikad ne zna. Zato je ostavio svoju imovinu pod starateljstvo. Dosta toga je otišlo muzejima i bolnicama. Dobro je obezbedio i Koru, a i muža svoje kæerke, teèa Frenka."„Ali najviše je otišlo tebi."

„Da. A mislim da ga je to malo brinulo. Uradio je sve što je mogao da neko vodi brigu o mom novcu."„Ujka Endru i gospodin Stenford Lojd. Advokat i bankar."„Da. Pretpostavljam da nije verovao da bih ja mogla sama da se staram o njemu. Ali èudno je to što je dozvolio da ga dobijem u ce-lini kad napunim dvadeset i jednu. Nije ga ostavio pod starateljstvo dok ne napunim dvadeset i pet, kao što to èesto ljudi rade. Verovat-no je to zbog toga što sam žensko."„Èudno", rekao sam. „Po meni bi trebalo da bude upravo obrnu-to." ^Eli je odmahnula glavom. „Ne", rekla je, „Mislim da je moj de-da smatrao da su muškarci u mladosti po pravilu raspušteni, da se razbacuju, i da ih se na kraju doèepaju prepredene plavuše. Mislio je da bi za njih bilo dobro da imaju vremena da se ižive. Tako se kaže, zar ne? Ali jednom mi je rekao: "Ako se devojka uopšte opameti, opame-tiæe se do dvadeset i prve. Neæe biti nikakve razlike ako mora da èeka još èetiri godine. Ako je budala, biæe budala i u dvadeset petoj." I još je rekao" - Eli me je pogledala i osmehnula se - „da ne misli da sam ja budala. Rekao je: "Možda ne znaš mnogo toga o životu, ali si bistra, Eli. Posebno kad je reè o ljudima. Mislim da æeš uvek biti.""„Pretpostavljam da mu se ja ne bih svideo", rekao sam zamišljeno.Eli je u duši poštena. Nije ni pokušala da me razuveri govoreæi mi bilo šta osim onog što je bez sumnje bila istina.„Ne bi", rekla je. „Mislim da bi ga prilièno neprijatno iznenadio. Morao bi da se navikne na tebe."„Sirota Eli", rekao sam iznenada.l„Zašto to kažeš?"„Veæ sam ti to jednom rekao, seæaš se?"„Seæam se. Rekao si "sirota mala bogatašica". I bio si u pravu."„Sada to nisam mislio na isti naèin", rekao sam. „Nisam hteo da kažem da si sirota zato što si bogata. Hteo sam, valjda, da kažem..." Oklevao sam. „Toliko je ljudi oko tebe. Na sve strane. Toliko je onih koji hoæe nešto od tebe, ali kojima u stvari nije stalo do tebe. To jeistina, zar ne?"„Mislim da je ujka Endruu zaista"stalo.do mene", rekla je Eli pomalo sumnjièavo. „Uvek je bio dobar prema meni, pun razumevanja. A ostali - ne, tu si sasvim u pravu. Oni samo nešto hoæe."„Dolaze i žicaju od tebe, je li? Pozajmljuju novac, traže usluge. Teraju te da ih vadiš iz gužve i tako to. Stalno su ti za vratom!"„To je, valjda, sasvim prirodno", mirno je rekla Eli, „ali sam sad sa svima njima raskrstila. Živeæu u Engleskoj. Neæu ih baš èesto viðati."Tu, naravno, nije bila u pravu, ali još nije došla do tog zakljuèka. Stenford Lojd nas je kasnije posetio sam. Doneo je gomilu dokumenata i raznih papka koje je Eli trebalo da potpiše i tražio njenu sa-glasnost u pogledu nekih investicija. Prièao joj je o ulaganjima, o de-omcama, o nekretninama koje je posedovala i o raspolaganju kapitalom u fondovima. Za mene su sve to bila španska sela. Nisam mogao ni da joj pomognem ni da je posavetujem. Nisam mogao ni da spreèim da je Stenford Lojd prevari. Nadao sam se da neæe, ali kako bl jedna neznalica poput mene mogla da bude sigurna u to?

Bik)^ neèeg u Stenfordu Lojdu gotovo i suviše dobrog da bi bi-o istirflto. Bio je bankar i izgledao je kao bankar. Bio je prilièno na-0011 covek, mada ne mlad. Bio je veoma uètiv prema meni i pri tom lsho o meni sve najgore, premda se trudio da to ne pokaže."Pa", rekao sam kad je i on najzad otišao, „i njemu smo videli leða."„Nisi baš stekao neko visoko mišljenje ni 0 Jednomne?"„Pa, mislim da je tvoja maæeha, Kora, dvolièna kuèka H* • • ma ravne Izvini, Eli, možda ne bi trebalo to da kažem " * J°J "* „Zašto da ne, ako tako misliš? Verovatno nki m„ „Mora da si bila usamljena, Eli", ™ ! sam g°Išlase spojilaturili mi neku drugu. Razuniš? Svedruštvu. Da mi je do ikog bilo" " P° JU„Pa, ne znam... Možda bih voleo da <w> „a <*", Nije d„bro Ш ^ IŠ „Tebi se ona ne sviða, Majk", rekJa je Eli,„,

„Ali sad si me upoznala", ,ek,o sam i Ond, sam pon„vio ono a„ s- veS; bosreæni zauvek.",„ zivecemoTRINAESTA GLAVATrudim se najbolje što znam, mada to ne govori mnogo, da ver-no predstavim ljude koji su ušli u naš život, to jest, koji su ušli u moj život, pošto su u Elinom životu veæ postojali. Naša greška bila je u tome što smo pretpostavili da æe izaæi iz Elinog života. Meðutim, nisu. Nisu imali ni nameru. Ali, mi to tada još nismo znali.Ubrzo smo prešli na engleski naèin života. Naša kuæa bila je završena, primili smo telegram od Santoniksa. Pre toga nas je bio zamolio da se ne pojavljujemo nekih nedelju dana, a onda je stigao te-legram. Pisalo je: „Doðite sutra".Odvezli smo se tamo i stigli u sumrak. Santoniks je èuo auto i izašao da nas doèeka pred kuæom. Kad sam ugledao našu kuæu, završenu, nešto u meni je zadrhtalo, zadrhtalo kao da hoæe da iskoèi iz mene! Bila je to moja kuæa - najzad sam je imao! Èvrsto sam držao Eli za ruku.„Sviða vam se?", upitao je Santoniks.„Vrh^ska je",, rekao "sam. Glup odgovor, ali shvatio je šta sam hteo daTcažem..,Da", rekao je, „najbolja je od svega što sam do sada podigao... Koštala vas je poprilièno, ali vredi do poslednje uložene pare. Prilièio sam probio budžet. Hajde, Majk", rekao je, „podigni je i prenesi preko praga. Tako se radi kad ulaziš u svoju kuæu sa nevestom!"Porumen",eo sam a ((|a ^^ Eli _ bila ero _ .feneo je, ka<%0 jtomj je j.^^ rejca0) prek() рга§а р^ tom saffla Pnmetl*"*o pomo, i video sam kako se Santoniks namrštio. z !" ° " re^cao j"e San<o%, „budi dobar prema njoj, Majk. Brini se nju. Me сЦЈђј ja j0j s^ ^ф jg^ Qna ne mo*e sama ja se guva л misli da m^^g "

"^10 bl mi se nešto fesilo?", upitala je Eli. nilr .JC °V"V° zao sve< iu njemu ima zlih ljudi", rekao je Santo-s, „a ima a^ | Ojcova^i (jevojko. ja to znam. Video sam jednog ili a. Ovde san^ ^ ^eQ>_ ^ц pa njuškaju kao pacovj; jto j jesu. Prostic"ete mi па ^^ ^ fle]co ^ morao to da kaže „ „Neæe nas _ ^јаујц^ ^ je Eli) )>svi su se vratijj „ Ameriku." „Možda", i-o- s#%iks, „ali vas od njih deli samo nekoli-vio je ^g m nj" Vldelosed^ je vrloæu ni "• SC Nijem nj"eriaaffiena. Bile su veæ veoma mršave i ble-bolestan.m°Je" da m°Su"" rekao Je" "a1" ne" o mogq ostalo Moraæete sami da se èuvate." " " vi se tfiih ciganslc;ih upozorenja, Santonikse", rekao sam mu, nara k^æu. Do p<psynjeg kutka."veæin °B%blŠIi k"C/U " ^e sobe SU JOŠ UVek bile prazne" ali ^nameštaj i zavese - veæ bila tu.• "zemoa stvari koje još srsmoživjeime.".jm<e га nju", iznenada je rekla Eli. „Ne mo-•ie ornjevi", to je g]Upo ime. Koji si mi ono drugi na-J dnom pomei,;ftuo?, Upijtala ^ je „"Cigansko imanje", je li?" " em° ^ ^0 nazva -ti" <>štro"U ovom æe, nazva -ti", <>štro sam rekao- "Ne sviða mi se toJe^ ^ ц^^е^ Bko nazivati"t rekao je Santoniks. " ° je gomila. praznoverfnih budala", rekao sam.115A onda smo seli na terasu, odakle se pružao pogled na zalazak sunca, i krenuli da smišljamo ime za kuæu. Bilo je to kao neka igra. Poèeli smo krajnje ozbiljno, a onda smo krenuli da nabrajamo sva moguæa budalasta imena kojih smo uspeli da se selimo. „Kraj puta", „Pravi užitak", a i imena koja obièno daju pansionima - „Pogled na more", „Obala", „Borovi". Onda se iznenada smrklo i zahladnelo, pa smo ušli u kuæu. Nismo navukli zavese, samo smo zatvorili prozore. Hranu smo bili poneli sa sobom. Sutradan je trebalo da doðe skupoplaæena posluga.„Verovatno im se neæe dopasti ovde; reæi æe da im je suviše usamljeno i svi æe da odu", rekla je Eli.„A vi æete im onda udvostruèiti plato da ostanu", odgovorio jeSantoniks.„Vi mislite da se svako može kupiti!", rekla je, mada kroz smeh.

Bili smo doneli pate en croute, francuski hleb i krupne crvene raèiæe. Sedeli smo oko stola, smejali se, jeli i prièali. Èak je i Santoniks delovao snažnije i žustrije, a u oèima mu se moglo nazreti neko divlje uzbuðenje.I tad se iznenada dogodilo. Jedan kamen je razbio okno na staklenim vratima, uleteo u sobu i pao posred stola. Smrskao je i vinsku èašu, i jedna krhotina okrznula je EHn obraz. Za trenutak smo sedeli kao skamenjeni, a onda sam ja skoèio, potrèao do prozora, otvorio ga 1 izjurio napolje. Nije bilo nikoga na vidiku. Vratio sam se u sobu. ^jpzeo sam papirnu salvetu, nagnuo se nad Eli i krenuo da brišem jenva primetan trag krvi koja joj je curila niz obraz.„Povredilo te je... De, de, dušo, nije to ništa. To je samo mala ogrebotina od stakla."Moj pogled susreo se sa Santoniksovim.(Fr.) pašteta u kori (prev.)117„Zašto bi to iko uradio?", pitala se Eli. Delovala je potpuno zbunjeno.„Deèaci", rekao sam. „Znaš kakvi su ti mladi huligani. Valjda su saznali da smo se uselili. Da znaš, imala si sreæe što su nam ubacili samo kamen. Mogli su imati vazdušnu pušku ili tako nešto."„Ali zašto bi nam to uradili? Zašto?"„Ne znam", rekao sam. „Iz puke obesti."Eli je na to iznenada ustala.„Strah me je", rekla je. „Bojim se."„Sutra æemo to istražiti", rekao sam. „Ne znamo mnogo o ljudima koji tu žive."„Je li to zato što smo mi bogati a oni su siromašni?", pitala se Eli. Nije to pitanje uputila meni veæ Santoniksu, kao da je mislila da æe on moæi bolje da joj odgovori.„Ne", polako je rekao Santoniks, „ne verujem da je to u pitanju..."„To je zato što nas mrze...", rekla je Eli. „Mrze Majka i mrze mene. Zašto! Zato što smo sreæni?"I opet je Santoniks odmahnuo glavom.„Ne", rekla je Eli, kao da je saglasna s njim, „ne, reè je o neèemu drugom. O neèemu što ne znamo. Cigansko imanje. Svako ko živi ovde biæe omražen. Proganjaæe ga. Možda æe na kraju i uspeti da nas oteraju odavde..."Nalio sam èašu vina i pružio je Eli.„Nemoj, Eli", zamolio sam je. „Nemoj tako da prièaš. Popij ovo4* Ružno je što se tako nešto desilo, ali to je obièna glupost, gruba neslana šala."„Pitam se", rekla je Eli, „pitam se..." Zagledala se u mene. „Neko pokušava da nas otera, Majk. Da nas otera iz kuæe koju smo podigli, iz kuæe koju volimo."„Neæemo im dozvoliti da nas oteraju odavde", rekao sam. „Ja æu te èuvati", dodao sam. „Ništa neæe moæi da te povredi."Ponovo je pogledala Santoniksa.„Vi bi trebalo da znate", rekla je, „vi ste bili tu tokom gradnje. Je li vam iko ikad nešto rekao? Došao da baca kamenje - da ometagradnju kuæe?"„Mogao bih sad da nagaðam", rekao je Santoniks.„Znaèi, bilo je incidenata?"

„Uvek se dogodi poneki incident kad se gradi kuæa. Ništa ozbiljno ni tragièno. Neko padne s merdevina, neko nekome ispusti nešto teško na nogu, nekom se zabije iver u palac pa doðe do sepse."„Ništa ozbiljnije? Ništa što bi možda moglo biti namernoT„Ne", rekao je Santoniks, „ne. Kunem vam se, ne!"Eli se okrenula ka meni.„Seæaš se one Ciganke, Majk. Kako je èudna bila onog dana, kako me je upozoravala da ne dolazim ovamo."„Ona je malo poremeæena, nije baš sva svoja,"„Zidali smo na "Ciganskom imanju"", rekla je Eli, „Uradili smo ono što nam je rekla da ne radimo." Onda je udarila nogom o pod. "Neæu im dozvoliti da me oteraju odavde. Neæu dozvoliti nikome da me otera!"J neæe nas oterati", rekao sam. „Ovde æemo biti sreæni." Rekli smo to kao izazov sudbini.ÈETRNAESTA GLAVAI tako j"e poèeo naš život na „Ciganskom imanju". Nismo uspeli da smislimo drugo ime za kuæu. Te prve veèeri reci „Cigansko imanje" urezale su nam se u pamæenje.„Zvaæemo je "Cigansko imanje"", rekla je Eli, „baš da im pokažemo! To je izazov, je li? To je naše imanje, i do ðavola sa ciganskim upozorenjem."Sled*:eg jutra veæ je bila ona stara, vesela Eli, i nije mnogo prošlo, a mi smo veæ uveliko sreðivali i upoznavali okolinu i susede. Eli i ja smo se odšetali do kolibe u kojoj je živela stara Ciganka. Èinilo mi se da bi bilo dobro kad bismo je zatekli kako radi u bašti. Jedini put kad ju je Eli pre toga videla, bilo je kad nam je proricala sudbinu. Kad bi Eli videla da je ona zapravo jedna obièna starica koja vadi krompir - ali nismo je našli. Koliba je bila zatvorena. Pitao sam njenu susetku da nije možda umrla, ali je ova odmahnula glavom.„Mora da je otišla nekud", rekla je. „Ode ona s vremena na vreme, znate. Prava je Ciganka. Zato i ne može da se skrasi u kuæi. Odluta pa se opet vrati." Kucnula je prstom po èelu. „Tu baš nije kako treba."Zatim je rekla, pokušavajuæi da prikrije znatiželju: „Vi ste iz one nove kuæe tamo gore, je li, one na vrhu brda, što je tek sagraðena?" „Da", rekao sam, „sinoæ smo se uselili." „Zaista prelepo izgleda", rekla je. „Svi smo išli da gledamo dok se gradila. Nije isto, zar ne, kad vidite jednu takvu kuæu tamo gde jeVeÈita noæ119nekad bilo ono sumorno drveæe." Onda se prilièno stidljivo obratila Eli: „Vi ste Amerikanka, je li, tako smo barem èuli?"„Jesam", rekla je Eli, „Amerikanka sam - to jest, bila sam, ali sam se udala za Engleza pa sam sad Engleskinja."„I došli ste ovamo za stalno, je li?"Odgovorili smo potvrdno.„Pa, nadam se da æe vam se dopasti." Zvuèala je kao da sumnjau to.„Zašto nam se ne bi dopalo?"„Pa, pusto je tamo gore, znate. Nekim ljudima se ne sviða da žive na tako usamljenom mestu, meðu svim tim drveæem."

„Cigansko imanje", rekla je Eli.„A, znaèi, znate kako ga meštani zovu? Ali kuæa koja je tu ranije stajala nazivala se "Tornjevi". Ne znam zašto. Na njoj nije bilo nikakvih tornjeva, barem ne u moje vreme."„Po meni su "Tornjevi" vrlo glup naziv", rekla je Eli. „Mislim da æemo je i mi zvati "Cigansko imanje"."„Moraæemo o tome da obavestimo i poštu", rekao sam, „inaèe nam pisma neæe stizati."„Da, verovatno neæe."„Mada, kad malo bolje razmislim o tome", rekao sam, „zar bi to i bilo važno, Eli? Zar nam ne bi bilo mnogo lepše kad ne bismo ni dobijali pisma?""To bi moglo da izazove mnoge komplikacije", rekla je Eli. „Nebisn^giobijali ni raèune."„To bi tek bilo sjajno", rekao sam.„Ne bi", rekla je Eli. „Nagrnuli bi sudski izvršitelji i utaborili nam se pred kuæom. U svakom sluèaju", dodala je, „ne bih volela da ne primam nikakva pisma. Htela bih da se èujem sa Gretom."„Ostavi sad Gretu", rekao sam. „Da nastavimo sa istraživanjem."I tako smo istražili Kingston Bišop. Bilo je to lepo selo, simpatièni ljudi po trgovinama. Nije tu bilo nièeg zlokobnog. Našoj posluzi se nije naroèito dopadalo, ali smo ubrzo sredili da ih iznajmljeni auto odveze do najbližeg gradiæa na obali ili do Market Èedvela kada imaju slobodan dan. Nisu bili oduševljeni ni lokacijom kuæe, ali ne zbog praznoverja. Naglasio sam Eli da niko ne može da kaže da kuæu opsedaju duhovi pošto je tek sagraðena.„Ne", saglasila se Eli, „nije reè o kuæi. S kuæom je sve u redu. U pitanju je okolina. Taj put što krivuda medu drveæem i onaj prilièno sumoran deo šume, gde je ona žena onomad stajala i tako me prepala."„Pa, možemo onda sledeæe godine da poseèemo sve to drveæe i da posadimo rododendrone ili tako nešto", predložio sam. Nas(|vili smo s planovima.Greta nam je došla u posetu i ostala preko vikenda. Bila je oduševljena kuæom i èestitala nam na izboru nameštaja i slika, kao i na uklapanju boja. Bila je vrlo taktièna. Na kraju vikenda je rekla da ne bi htela više da ometa par na medenom mesecu, a i da u svakom sluèaju mora da se vrati na posao.Eli je uživala pokazujuæi joj kuæu. Video sam koliko je Eli voli. Trudio sam se da se ponašam razumno i da uvek budem ljubazan, ali mi je bilo drago kad se Greta vratila u London, pošto sam oseæao iz-vesnu napetost dok je bila kod nas.Kad smo tu veæ bili proveli nekoliko nedelja, okolina nas je prihvatila, a upoznali smo i Boga. Jednog popodneva nam je došao u posetu. Eli i ja smo se raspravljali oko toga gde bi trebalo da postavimo cvetnu leju, kada je iz kuæe izašao korektni, mada meni uvek pomalo izveštaèeni sluga, i obavestio nas da je major Filpot u salonu. Tad sam došapnuo Eli: „Bog!", a ona me je upitala šta mi to znaèi. „Pa, meštani tako gledaju na njega", rekao sam.Bio je to jedan obièan ljubazan èovek neodreðenog izgleda, blizu šezdesete. Nosio je tipiènu seosku odeæu, veæ pomalo iznošenu, imao je sedu kosu koja je na temenu poèela da se proreðuje, i kratke, oštre brkove. Izvinio se što i njegova žena nije mogla da doðe da nas po-seti. Praktièno je invalid, rekao je. Sedeo je i prièao s nama. Nije rekao ništa znaèajno ni posebno zanimljivo. Nekako je uspevao da opusti ljude u svom društvu. Doticao se raznih tema. Nije postavljao nikakva direktna pitanja, ali je ubrzo stekao

prilièno dobru sliku o tome ko smo i šta nameravamo. Sa mnom je prièao o trkama, a sa Eli o ureðivanju bašte i o tome kojim biljkama prija ovo zemljište. U Americi je bio jednom ili dvaput. Otkrio je da, iako Eli ne mari naroèito za konjske trke, voli jahanje. Rekao joj je da ako namerava da drži konje, može da koristi jednu stazu kroz borovu šumu, koja kasnije izlazi na širok pojas vresišta, gde bi mogla i da natera konja u galop. Onda je na dnevni red došla i naša kuæa, a s njom i prièe o„Ciganskom imanju".„Vidim da znate kako ga meštani nazivaju", rekao je, „a onda ve-rovatno znate i šta se o njemu prièa."„Ciganska upozorenja pljušte kao kiša", rekao sam. „Veæ ih je i suviše. Uglavnom od stare gospoðe Li."..O, bože", rekao je Filpot. „Jadna stara Ester - dosaðivala vamje, znaèi?",Je li ona malo ćaknuta?", upitao sam. £&te toliko koliko se pravi. Ja se manje-više osećam odgovornim Za nju. Ja sam je smestio u tu kolibu", rekao je, „mada ne mogu da kažem da je naročito zahvalna na tome. Simpatična mi je ta bakica, mada ponekad ume da bude naporna."„Mislite, s tim svojim gatanjem?"„Ne, nisam na to mislio, Zašto, proricala vam je sreæu?"„Ne znam da li se to može nazvati proricanjem sreæe", rekla je Eli. „To je pre bilo upozorenje da ne bi trebalo da dolazimo ovamo."„To me baš èudi." Tršave obrve majora Filpota su se podigle. „Obièno prorièe sve same lepe stvari. Naoèiti stranac, svadbena zvona, šestoro dece, sreæu i bogatstvo vidim u vašoj ruci, lepa gospoðo." Glas mu je prilièno neoèekivano poprimio plaèljivi ton stare Ciganke. „Cigani su ovde èesto logorovali kad sam ja bio deèak", rekao je. „Pretpostavljam da sam ih još tada zavoleo, mada su, naravno, bili lopovska banda. Ali oduvek su me privlaèili. Dok god ne oèekujete od njih da poštuju zakon, u redu su. Mnoge sam zdele ciganskog gulaša pojeo dok sam bio ðak. Oseæali smo da naša porodica nešto duguje gospodi Li, spasla je život jednom od moje braæe još dok je bio de-te. Izvukla ga je iz jezera kad je propao kroz led." љ Tu sam, jednim nespretnim pokretom, oborio staklenu pepeljaru sa stola. Razbila se u paramparèad. Krenuo sam da skupljam ostatke, a major Filpot mi je u tome pomogao.Ja mislim da je gospoða Li u stvari sasvim bezopasna", rekla je Eli. „Bilo je baš glupo od mene što sam se tako prepala."„A, znaèi, prepali ste se?" Obrve su mu se ponovo podigle. „Dakle, bilo je baš ozbiljno?"„Ne èudi me što se uplašila", brzo sam rekao. „Bila je to više pretnja nego upozorenje."„Pretnja!", rekao je zaprepašæeno.„Pa, meni je tako zvuèalo. A kad smo se doselili ovamo, veæ prve veèeri desilo se još nešto."Isprièao sam mu o kamenu koji nam je uleteo kroz prozor.„Bojim se da u današnje vreme ima sve više mladih huligana", rekao je, „mada ih ovde nema naroèito mnogo - ni izdaleka koliko na nekim drugim mestima. Pa ipak, dogaða se, žao mi je što to moram da kažem." Pogledao je Eli. „Veoma mi je žao što ste se upla-„eSto Isprièao sam"""ј„гга smo doili i

> ièvrS&n komad papi". „Trebalo je da ,onulo tu osobu protiv nas." .,J= p,, tako netom se mora * <"* *" • . * _> jeduom se pretvorio u istražnog sudm. „Ш "cVerov,", misle da je to zabavno. Samo sam ^F*okre"od-sda æe mi se svideti. Ja sam r------- frekao - muzejski primerak. Volim stare kuæe , "™ ^ ^ lim te kutije šibica što ih podižu svuda poje j^ ^ ^ ^ ^ Kao košnice. Volim kad graðevine im J \> stavna ;e i, pretposta graciozne. Ali ova kuæa mi se dopa a. e д ^vljam, prilièno moderna, ali ima sva, obld: ^puna ^.pogledate iz nje, sve vidite - pa. drukèije nego stoli. Zanimljivo je to. Vrlo zanimljivo. Ko ju je projektovao? Neki engleski arhitekt ili stranac?"Isprièao sam mu o Santoniksu.„Hm", rekao je, „mislim da sam negde èitao o njemu. Možda u House and Garden?"Rekao sam da je on prilièno poznat.„Voleo bih da ga jednom upoznam, mada ne verujem da bih znao šta da mu kažem. Ja nisam taj umetnièki tip."Onda nas je pozvao da doðemo na ruèak kod njega i njegove žene, i pitao koji bi nam dan odgovarao.„Videæete i kako vam se sviða moja kuæa", rekao je. „Pretpostavljam da je stara?", upitao sam. „Sagraðena je 1720. Lep period. Originalna kuæa bila je elizabe-tanska. Ta je jjgorela, a na istom mestu je sagraðena nova."„Znaèi, još od tada ste tu?", upitao sam. Nisam, naravno, mislio na njega lièno, ali me je razumeo.„Da. Tu smo još od elizabetanskog doba. Nekad nam je išlo dobro, a nekad loše - prodavali smo zemlju kad bi stvari krenule nizbrdo, pa je opet kupovali kad bismo stali na noge. Biæe mi drago da vam je pokažem", rekao je, pa se osmehnuo Eli. „Znam da Amerikanci vole stare kuæe. A vi ste taj kome se verovatno neæe naroèito dopasti", rekao je meni.„Neæu da se pretvaram da znam mnogo o starim stvarima", rekao sam.Tu nas je ostavio i odgegao se. U kolima ga je èekao španijel. Bila su to istrošena, stara kola sa kojih se boja veæ Ijuštila, ali mi je tad veæ bilo jasno kako stvari stoje. U ovim krajevima on je ipak bio Bog, i upravo smo dobili prolaznu ocenu kod njega. Tu nije bilo dileme. Svidela mu se Eli. Uèinilo mi se da sam mu se i ja svideo, mada sam primetio ocenjivaèke poglede koje mi je s vremena na vreme125dobacivao, kao da na brzinu pokušava da donese sud o neèemu na štado tada nije nailazio.Kad sam se vratio u salon, Eli je skupljala krhotine stakla i pažljivo ih stavljala u kantu za otpatke.

„Baš je šteta što se razbila", rekla je sa žaljenjem. „Dopadala mise."„Možemo opet da kupimo istu takvu", rekao sam. „Nije neki antikvitet."„Znam. Šta te je to uzdrmalo, Majk?"Razmislio sam na trenutak.„Nešto što je Filpot rekao. Podsetilo me je na nešto što se desilo dok sam bio dete. Jedan moj drugar i ja smo pobegli sa èasa i otišli da se klizamo na obližnjem jezercetu. Led nas nije izdržao, kakvi smo magarci bili. On je propao i udavio se pre nego što je iko uspeoda ga izvuèe." „O, strašno!" „Da. Potpuno sam zaboravio na to dok Filpot nije pomenuo onoo svom bratu."„Meni se on sviða, Majk. A tebi?"„Da, prilièno. Pitam se kakva mu je žena."Na ruèak kod Filpotovih otišli smo poèetkom sledeæe nedelje. Bite je to bela georgijanska kuæa, prilièno lepih oblika, mada ne naroèito uzbudljiva. Unutrašnjost je bila sva otrcana ali udobna. Na zidovima dugaèke trpezarije visili su portreti za koje sam pretpostavio da Prikazuju^pretke. Veæina ih je bila prilièno grozna, pomislio sam, mada bi verovatno izgledali bolje kad bi ih dali na èišæenje. Bila je tu i Jedna slika plavokose devojke u ružièastom satenu, koja mi se priliè-n° dopala. Major Filpot se osmehnuo i rekao:„Odabrali ste jednu od naših najboljih slika. To je Gejnsboro, i to dobar, mada je dotièna gospoða u svoje vreme podigla priliènu pra-______si_i^_^j£nšinu. Sumnjalo se da je otro vala muža. Možda su to bile i predrasude, pošto nije bila odavde. Džervas Filpot ju je pokupio negde u ino-stranstvu."Još je nekoliko suseda bilo pozvano da nas upozna. Doktor Šo, stariji èovek, ljubazan, mada naizgled veèito umoran. Morao je hitno da krene pre nego što smo završili s jelom. Tu je bio i vikar, mlad i pun entuzijazma, kao i jedna sredoveæna žena energiènog glasa, koja je gajila korgije3. A bila je tu i je.dna visoka, privlaèna tamnokosa de-vojka po imenu Klaudija Hardkasl, koja je, èinilo se, živela za konje, mada ju je u tome ometala nekakva alergija od koje je dobijala napade kijanja.Ona i Eli su se prilièno usaglašavale. Eli je obožavala jahanje, a i nju je muèila alergija.„U Americi je najèešæe dobijem od oštriša", rekla je, „ali ponekad i od konja. Sad mi to ne smeta toliko pošto danas postoje sjajne stvari koje doktori mogu da vam prepišu za razne tipove alergija. Daæu vam nekoliko svojih kapsula. Narandžaste su boje. I ako se setite da uzmete jednu pre nego što krenete, neæete nijednom kinuti." Klaudija Hardkasl je na to rekla da bi to bilo divno. „Kamile mi još više smetaju nego konji", rekla je. „Prošle godine sam bila u Egiptu - i suze su mi lile u potocima èitavim putem oko piramida."Eli je na to rekla da su neki ljudi alergièni na maèke.„I na perjane jastuke."Nastavile su razgovor o alergijama.Seo sam pored gospoðe Filpot, visoke i vitke žene koja je prièala iskljuèivo o svom zdravlju u periodima kad nije obilno jela. Podne-la mi je kompletan izveštaj o svim svojim oboljenjima, ne propustivši " Rasa ovèarskih pasa porefdom iz Velsa (prev.)VeÈita noæ

127da napomene koliki su eminentni medicinski struènjaci ostali zbunjeni pred njenim sluèajem. Povremeno se doticala i društvenih tema, pa me je èak upitala i èime se bavim. Pošto sam taj odgovor izbegao, usle-dio je njen mlak pokušaj da sazna koga роцшјет. Mogao sam iskreno da joj odgovorim „nikoga", ali mi se uèinilo da bi bilo bolje uzdržati se - pogotovo što nije bila pravi snob i nije zapravo ni želela to da zna. Gospoða Korgi, èije pravo ime nisam uhvatio, bila je temelj-nija u svom ispitivanju, ali sam uspeo da skrenem razgovor na to kako su veterinari jedan rðav soj i kako zapravo ništa ne znaju. Sve je to bilo prilièno prijatno i opušteno, premda pomalo dosadno.Dok smo kasnije tumarali po bašti, Klaudija Hardkasl mi se pridružila.„Èula sam za vas", rekla mi je dosta naglo, „od svog brata."Delovao sam iznenaðeno. Nekako nisam mogao da zamislim da poznajem brata Klaudije Hardkasl.„Jeste li sigurni?", pitao sam.To kao da ju je zabavljalo."Recimo da jesam - on vam je sagradio kuæu."„Hoæete da kažete da je Santoniks vaš brat?"„Polubrat. Ne poznajem ga naroèito dobro. Retko se viðamo."„Sjajan je to èovek", rekao sam.„Znam da neki ljudi tako misle.""A vi ne mislite?"^ikad nisam sigurna. Kod njega postoje dve strane. Jedno vre-me Je iš^#nizbrdo:.. Ljudi nisu hteli da imaju ništa s njim. A onda~ kao da se promenio. Karijera mu je prosto neverovatno krenula. Kaoa - zastala je da naðe pravi izraz - „kao da joj se posvetio dušom1 telom."„Mislim da jeste - upravo tako."Onda sam je upitao da li je videla našu kuæu.lVeèita noæ129„Ne - ne otkako je završena."Rekao sam da bi morala da doðe da je pogleda.„Neæe mi se dopasti, upozoravam vas. Ne volim moderne kuæe. Najviše volim period kraljice Ane."Rekla je da namerava da upiše Eli u golf klub. A i da krene s njom na jahanje. Eli je resila da kupi konja, možda ne samo jednog. Èinilo mi se da su se ona i Eli lepo sprijateljile.Dok mi je Filpot pokazivao svoje staje, rekao mi je reè-dve o Klaudiji.„Odlièan je jahaè u lovu sa psima", rekao je. „Šteta što je tako upropastila sebi život." „Nije valjda?"„Udala se za bogataša, mnogo starijeg od nje. Jednog Amerikanca. Ime mu k Lojd. Nije potrajalo. Razišli su se gotovo odmah. Ponovo je uzela svoje ime. Ne verujem da æe se opet udavati. Zamrze-la je muškarce. Šteta."Dok smo se vozili kuæi, Eli je rekla: „Dosadni su - ali fini. Simpatièni ljudi. Biæemo stvarno sreæni ovde, je li, Majk?"

„Hoæemo", rekao sam, skinuo ruku sa volana i položio je na njenu.Kad smo se vratili, ostavio sam Eli pred kuæom i odvezao auto do garaže.Dok sam išao prema kuæi, do mene su doprli jedva èujni zvuèi Eline gitare. Imala je jednu prilièno lepu špansku gitaru koja mora da je mnogo koštala. Imala je obièaj da uz nju pevuši tihim, mekim glasom. Bilo je vrlo prijatno to èuti. Veæinu njenih pesama nisam poznavao. Bilo je tu, mislim, amerièkih duhovnih pesama, kao i nekoliko irskih i škotskih balada - ljupkih i prilièno tužnih. Nije to bila pop muzika ni bilo šta slièno. Možda su to bile narodne pesme.Obišao sam kuæu i popeo se na terasu, pa zastao kraj prozora pre nego što sam ušao.Eli je pevala jednu od mojih omiljenih pesama. Ne znam kako se zvala. Tiho je pevušila za sebe, sagnuvši glavu nad gitarom i lagano prebiruæi po žicama. Reci je pratila ljupka, setna melodija, koja je nekako ostajala u ušima.„Radost i suze èekaju svakog. Kad jednom shvatiš da je tako, Kroz život æeš koraèati lako...Svake noæi i svakoga dana Neki se rode za život pun rana. Svakoga dana i svake noæi Neki æe putem sreæe poæi. Neki æe putem sreæe poæi, Neki u susret Veèitoj noæi."Podigla je pogled i ugledala me.„Zašto me tako gledaš, Majk?"„Kako?"„Gledaš me kao da me voliš..."„Naravno da te volim. Kako drukèije da te gledam?"„Ali šta si pomislio, baš tog trenutka?"OdgovMB sam joj polako i iskreno:„Setio sam te se onakve kakvu sam te prvi put ugledao - dok si stajala pored tamne jele." Da, èesto sam se seæao tog prvog trenutka kad sam ugledao Eli, tog iznenaðenja - i tog uzbuðenja...Eli mi se osmehnula i tiho zapevals:130„Svakoga dana i svake noæi Neki æe putem sreæe poæi. Neki æe putem sreæe poæi, Neki u susret Veèitoj noæi."Èovek u životu ne prepoznaje one zaista važne trenutke - ne dok ne bude prekasno.Taj dan kad smo bili na ruèku kod Filpotovih i kad smo se tako sreæni vraæali svom domu, bio je jedan od tih trenutaka. Ali ja to tada nisam znao - shvatio sam to tek kasnije.Rekao sam joj: „Otpevaj mi pesmu o mušici." A ona je onda prešla na jednu veselu plesnu melodiju i zapevala:„Muace mala što zujiš po svetu, rukom te nemarnom zbrisan u letu.Zar nisi i ti poput èoveka, i nisam li i ja tek mušica neka?I moj je život tek igra puka, dok me ne sustigne neèija ruka.Ako je misao života dah,i ako bez nje sve postaje prah,Nisam li onda tek mušica neka, bilo da život u" smrt me èeka?"O, Eli - Eli...PETNAESTA GLAVAna °vom svetuon,

pobegli od svih gih strana.ta „as ^ *°" М"тао"MS S One strane oceana, a i sa dni-da ju je našaæa æu u Engleskoi J

jenas. Nismo fcne bito. Meðutim telegramau J " sama P°ždela da ima *""".J !f .rad° P-odila po nekoliko me-f JC Stlga0 ПЈСП K*^ ^$™>ta Je ?imo u razgledanJ"e- Na ** seu M ^" "3 nekih Petnaest mi]Ja ^d ;Tier "l;-8™ se j same pomsii na to -Љ i ? ШСШЈе" Èak j da smo J°J reUi"Je t°tje to ,ht;la- №smo mogii da""°j za-J POSlednje Što bi Eli želela" Znao ° ^ sti Je J* neko-. gužvu. Slgur-biti potrebna poveæa ,„Г T" P°m "° S3m ~ što znaèi da C"e poveæa suma novca da ga izvuèemo. Gospodin LipinkotVelita noæ133i Eli razmenili su još nekoliko telegrama. A onda je izašlo na videlo da je bilo nekih nesuglasica izmeðu Stenforda Lojda i Lipinkota. Navodno su se posvaðali oko nekih Elinih investicija. Meni se do tada èinilo, onako neupuæenom i lakovernom, da su ljudi koji se nalaze u Americi zapravo vrlo daleko. Nisam shvatao da Elinim roðacima i poslovnim saradnicima ne znaèi ništa da sednu na avion za Englesku i vrate se nazad u roku od dvadeset i èetiri èasa. Prvo je doleteo Sten-ford Lojd pa se opet vratio. Onda je doleteo Endru Lipinkot.Eli je morala da ode do Londona da se vidi s njim. Ja se u te fmansije nisam baš razumeo. Imao sam utisak da tu svi vrlo pažljivo biraju reci. Ali radilo se o skidanju starateljstva nad Eli, i nešto tu izgleda nije bilo u redu - ili je gospodin Lipinkot zadržavao stvar, ili je Stenford Lojd nešto muvao.U zatišju izmeðu tih briga, Eli i ja otkrili smo svoj paviljon. Još uvek nismo bili istražili èitavo imanje, samo deo oko kuæe. Imali smo obièaj da sledimo puteljke kroz šumu i otkrivamo kuda vode. Jednog dana smo sledili neku stazu koja je bila toliko zarasla u šiblje da se u poèetku jedva moglo razabrati gde je. Ali smo resili da je pratimo 1 na kraju je izbila na èistinu, pred nešto što je Eli nazvala paviljonom. Nekakvu smešnu malu belu graðevinu nalik na hram. Bila je u prilièno dobrom stanju, pa smo malo poèistili, dali da je ofarbaju i aci"i sto, nekoliko stolica i kauè, a u ugao smo stavili ormariæ sa Porcelanom, èašama i nekoliko flaša. Pri tom smo se prilièno dobro obavljali^i je rekla da bismo mogli da raskrèimo stazu da bi bilo Pristupaène; a ja sam rekao da to bolje ne radimo, jer æe biti mnogo zabavnije ako za to ne zna niko osim nas. Eli se to uèinilo romantiènom idejom.

..Kori naravno neæemo reæi", rekao sam, a Eli se saglasila. Dogo-v ° Se to kad smo silazili odande, ne taj prvi put veæ kasnije, nakonJe Kora otišla a mi se ponadali da æemo ponovo imati svoj mir.Eli, koja j"e skakutala ispred mene, iznenada se saplela o koren drve-ta, pala i uganula èlanak.Došao je doktor Šo i rekao da je reè o nezgodnom uganuæu, ali da æe moæi da hoda kao i pre za otprilike nedelju dana. Tada je Eli poslala po Gretu. Nisam bio u situaciji da se usprotivim. Nije bilo nikog ko bi mogao da se stara o njoj kako treba - to jest, nijedne žene. Posluga koju smo imali bila je prilièno beskorisna, a uostalom, Eli je htela Gretu. I tako je Greta došla.Došla je, i za Eli naravno bila pravi blagoslov. A i za mene, moram da kažem. Sve je organizovala i postarala se da domaæinstvo funkcioniše kako treba. Posluga je veæ bila dala otkaz. Rekli su da im je tu suviše pusto - ali se meni èinilo da ih je zapravo Kora iznervirala. Greta je dala oglas i našla jedan par gotovo odmah. Starala se o Elinom èla^cu, zabavljala je, donosila joj stvari za koje je znala da æe joj se svideti - knjige, voæe i tome slièno - stvari o kojima ja ništa nisam znao. I èinilo mi se da su veoma sreæne zajedno. Eli je oèigledno bila oduševljena što je Greta tu. Bilo kako bilo, Greta jednostavno više nije otišla... Zadržala se kod nas. Eli me je upitala: „Ne bi ti smetalo, je li, kad bi Greta još malo ostala?" „Ma, ne", rekao sam, „naravno da ne bi." „Toliko mi znaèi što je tu", rekla je Eli. „Vidiš, ima toliko tih ženskih stvari koje možemo zajedno da radimo. Žena postane veoma usamljena ako nema još jednu u blizini."Svakim danom sam primeæivao kako Greta sve više toga preuzima u svoje ruke - kako izdaje nareðenja i izigrava gazdaricu. Pretvarao sam se da mi se sviða što je Greta tu, ali jednog dana, dok je Eh ležala u salonu sa podignutom nogom, a Greta i ja bili napolju na terasi, iznenada smo se posvaðali. Ne mogu da se setim kako je sve taèno poèelo. Iznervirale su me neke Gretine reci, pa sam joj nešto odbrusio. A onda je krenula prava svaða. Vikali smo na sav glas. Sva-šta mi je rekla - sve zlobne, podmukle stvari kojih je uspela da se seti, a ni ja joj nisam ostao dužan. Rekao sam joj da je žensko koje stalno zabada nos gde ne treba, da i suviše utièe na Eli, i da neæu dozvoliti da joj neko stalno zapoveda. Vikali smo jedno na drago, a onda je iznenada Eli šepajuæi izašla na terasu i pogledala prvo jedno pa drugo, a ja sam rekao:„Dušo, žao mi je. Strašno mi je žao."Vratio sam se u kuæu i ponovo smestio Eli na sofu. Rekla je:„Nisam ni pomislila... Nisam ni pomislila da - da ti je toliko mrsko što je Greta tu."Krenuo sam da je tešim i umirujem, rekao joj da ne sme to da prima k srcu, da sam samo izgubio živce, da sam ponekad svadljiv. Rekao sam joj da je reè samo o tome da mi se ponekad uèini da Greta i suviše voli da vodi glavnu reè. Možda je to i prirodno pošto je navikla na to. Još sam rekao i da mi se Greta zapravo sviða, ali sam, eto, planuo pošto sam bio uznemiren i zabrinut. Na kraju sam praktièno molio Gretu da ostane.Bila je to scena i po. Mislim da ju je dosta ljudi u kuæi takoðe èulo. Naš novi sluga i njegova žena svakako jesu. Kad se razbesnim, ja stvarno vièem. Možda sam èak malo i preterao. Takav sam.Greta nije propuštala da naglasi koliko se brine za Elino zdravlje, govoreæi joj šta bi smela a šta ne bi.„Ona u stvari nije toliko jaka, znaš", rekla mi je.

„Eli ništa ne fali", rekao sam, „uvek je u sjajnoj formi."„Nijp%Iajk. Ona je krhkog zdravlja."Kad je doktor Šo sledeæi put došao da pogleda Elin èlanak i da J°j, uzgred, kaže da je opet sve u redu i da ga samo zavije kad bude htela da hoda po neravnom terenu, postavio sam mu jedno glupo, tipièno muško pitanje:„Ona nije krhkog zdravlja ili tako nešto, je li, doktore Šo?"noæ137„Ko kaže da je krhkog zdravlja?" Doktor Šo je bio od onih le-kara opšte prakse koji su danas prava retkost. Meðu meštanima je bio poznat po geslu: „Prepustite sve prirodi."„Koliko ja vidim, ne fali joj ništa", rekao je. „Svako može da ugane èlanak."„Nisam mislio na èlanak. Pitao sam se da nema slabo srce ili tako nešto."Pogledao me je preko naoèara. „Nemojte da poèinjete da uobra-žavate stvari, mladiæu. Otkud vam takva ideja? Vi niste tip koji se obièno brine oko žena i njihovog zdravlja."„Pa, gospoðica Andersen je to pomenula."„A, gospoðica Andersen. Šta ona zna o tome? Nije medicinski kvalifikovana, zar ne?"„Nije", rekao sam.„Vaša žeill je izuzetno imuæna", rekao je, „barem po prièanju mehana. Naravno, neki ljudi veruju da su svi Amerikanci bogati."„Jeste, bogata je", rekao sam.„Onda morate da upamtite ovo što æu vam reæi. Bogate žene tu èesto proðu najgore. Uvek se pojavi neki doktor koji krene da im prepisuje praškove ili tablete, stimulanse ili nešto za jaèanje, ili za smirenje - a zapravo bi im bilo mnogo bolje bez svega toga. Žene iz sela su mnogo zdravije jer se o njihovom zdravlju niko ne brine na taj naèin."„Nekakve kapsule uzima", rekao sam. „Pregledaæu je, ako hoæete. Mogao bih baš i da vidim kakvo su joj to smeæe davali. I tek da znate, ne bi mi bio prvi put da kažem: "Bacite to sve u kantu za otpatke.""Pre nego što je otišao, govorio je i sa Gretom. Rekao je: „Gospodin Rodžers me je zamolio da obavim sistematski pregled gospoðe Rodžers. Nisam otkrio da ima nekih naroèitih zdravstvenihproblema. Mislim da bi joj malo više kretanja na svežem vazduhu dobro došlo. Šta uzima od lekova?"„Ima neke tablete koje uzima kad je umorna, i neke koje uzima za spavanje kad joj zatreba."Ona i doktor Šo krenuli su da pregledaju Eline recepte. Eli se jedva primetno osmehivala.„Ne pijem ja sve to, doktore Šo", rekla je. „Samo kapsule za alergiju."Šo je na to pogledao kapsule, proèitao recept i rekao da joj toneæe škoditi, a zatim prešao na recept za tablete za spavanje.„Imate problema sa spavanjem?"„Ne ovde u selu. Mislim da nisam uzela ni jednu jedinu tabletu za spavanje otkako sam ovde."„To je dobro", rekao je i potapšao je po ramenu. „Ništa vam ne fali, dete moje. Katkad ste skloni brigama, rekao bih. To je sve. Te kapsule su sasvim blage. Danas ih mnogi ljudi piju i ne škode im. Nastavite s njima, ali ostavite te tablete za spavanje."„I ne znam zašto sam se zabrinuo", rekao sam Eli kao da se iz-vinjavam. „Verovatno zbog Grete."

Eli se na to nasmejala i rekla: „Greta preteruje s tom brigom za mene. A sama ne uzima nikakve lekove." Zatim je dodala: „Ima da napravimo veliko spremanje, Majk, i da pobacamo veæinu tih stvari."Eli se do tada veæ bila sprijateljila sa mnogim našim susedima. Klaudija HanJ^sl je dolazila prilièno èesto, a ponekad su zajedno odlazile i na jahanje. Ja nisam jahao, èitavog života sam se mnogo više bavio kolima i sliènim spravama. O konjima nisam znao ama baš ništa, mada sam jednom prilikom nedelju ili dve èistio staje u Irskoj, ali sam odluèio da, kad se jednom naðemo u Londonu, odem u neki otmen konjièki klub i nauèim da jašem kako treba. Nisam hteo ovde138139da poèinjem. Ljudi bi mi se vrlo verovatno smejali. Mislio sam da je jahanje verovatno dobro za Eli. Èinilo mi se da uživa u tome.Greta ju je takoðe ohrabrivala u tome, mada ni ona sama, kao ni ja, nije imala pojma o konjima.Eli i Klaudija su zajedno otišle na jedan sajam konja i po Klau-dijinom savetu Eli je kupila sebi konja, dorata po imenu Konker. Krajnje ozbiljno sam je zamolio da bude oprezna kad bude išla sama na jahanje, ali se ona na to nasmejala.„Jašem od svoje treæe godine", rekla je. I tako je obièno odlazila na jahanje dva-tri puta nedeljno. Greta bi se za to vreme odvezla do Market Èedvela u kupovinu.Jednog dana Greta je za ruèkom rekla: „Ti i tvoji Cigani! Jutros sam naišla na jednu groznu staricu. Stajala je nasred puta. Mogla sam je pregaziti. Ni%la se makne! Morala sam da zakoèim. I to na uzbrdici."„Pa, šta je htela?"Eli nas je oboje slušala, ali nije ništa rekla. Uèinilo mi se, ipak, da je prilièno zabrinuta.„Zamisli ti taj bezobrazluk - pretila mi je!", rekla je Greta.„Pretila ti je?", oštro sam upitao.„Pa, rekla mi je da se èistim odavde. Rekla je: "Ovo je ciganska zemlja. Vratite se. Vratite se svi do jednog. Vratite se odakle ste došli ako neæete da vam se nešto desi." A onda je podigla pesnicu i za-pretila mi: "Ako bacim kletvu na vas", rekla je, "neæete više nikada imati sreæe. Kupujete našu zemlju i dižete kuæe na našoj zemlji. Neæemo kuæe tamo gde treba da se dižu šatori.""Greta je rekla još dosta toga. Eli mi je kasnije rekla, jedva pri-metno se mršteæi:„Meni je to zvuèalo prilièno neverovatno, šta ti kažeš, Majk?" „Mislim da je Greta tu malo preterala", rekao sam.„Nekako mi nije zvuèalo kako treba", rekla je Eli. „Pitam se da nije Greta ponešto od toga izmislila."Razmislio sam o tome. „Zašto bi izmišljala tako nešto?" Onda sam je oštro upitao: „A ti, jesi li videla našu Ester u poslednje vreme? Kad si išla na jahanje?" „Ciganku? Nisam."„Kao da nisi baš sigurna, Eli", rekao sam. „Mislim da sam je na trenutak primetila", rekla je Eli. „Znaš, kako stoji medu drveæem i izviruje, ali nikad dovoljno blizu da budem sigurna da sam je videla."Meðutim, Eli se jednog dana vratila s jahanja sva bleda i preplašena. Starica je iznenada istupila pred drveæe. Eli je pritegnula uzde i zaustavila se da porazgovara s njom. Rekla je da je starica mahala pesnicom i mrmljala nešto nerazumljivo. Eli je rekla: „Ovog puta sam se naljutila. Rekla sam joj:

"Šta tražite ovde? Ova zemlja ne pripada vama. To je naša zemlja i naša kuæa."A starica je na to odgovorila:To nikad neæe biti vaša zemlja i nikad vam neæe pripadati. Jednom sam vas upozorila i upozoravam vas i drugi put. Neæu vas više upozoravati. Neæe još dugo potrajati - to mogu da vam kažem. Vidim smrt. Tamo iza vašeg levog ramena. Smrt stoji iza vas i smrt æe vas sustiæi. Taj konj kojeg jašete ima jednu belu nogu. Zar ne znate da jahati konja s jednom belom nogom donosi nesreæu? Vidim smrt, 1 vidim ka№se ta velelepna kuæa koju ste sazidali pretvara u ruševine!""„Tome se mora stati na kraj", rekao sam ljutilo. Eli to ovog puta nije shvatila kao šalu. I ona i Greta delovale su uznemireno. Otišao sam pravo u selo. Prvo sam otišao do kolibe gospoðe Li. Za trenutak sam oklevao, ali svetio je bilo ugašeno pa sam____________^i££"_A/Tajotišao u policijsku stanicu. Poznavao sam dežurnog narednika Kina poštenog, razboritog èoveka. Saslušao me je, pa rekao:„Žao mi je što vam se ovo dogodilo. Ona je vrlo stara žena i moguæe je da postaje naporna. Do sada nismo imali nikakvih ozbiljnih problema sa njom. Razgovaraæu s njom i reæi æu joj da vas ostavi na miru."„Ako biste mogli", rekao sam.Za trenutak je zastao, pa rekao:„Ne bih voleo ništa da sugerišem - ali znate li možda, gospodine Rodžers, da li u ovim krajevima postoji neko ko bi - možda iz nekog beznaèajnog razloga - mogao da ima nešto protiv vas ili vaše supruge?"„Zaista bi me iznenadilo. Zašto?"„Stara gospoða Li se u poslednje vreme razbacuje novcem. Ja ne znam od^le joj taj novac..." „Šta hoæete da kažete?"„Moguæe je da je neko plaæa - neko ko želi da vas otera odavde. Dogodio se svojevremeno jedan incident - ima tome veæ mnogo godina. Uzimala je novac od nekoga iz sela - da bi uplašila jednog suseda i oterala ga. Izgledalo je upravo tako - pretnje - upozorenja - uroci. Seljaci su sujeverni. Iznenadili biste se koliko sela u Engleskoj ima svoju privatnu vešticu, da tako kažem. Tad smo je opomenuli i, koliko znam, više nije pokušavala ništa slièno - ali ne znaèi da nije krenula po starom. Ona voli novac - takvi bi svašta uradili za novac..."Ja, meðutim, nisam mogao da prihvatim tu ideju. Ukazao sam Kinu na to da smo u tim krajevima potpuni stranci. „Nismo imali vremena da stvorimo neprijatelje", rekao sam.Otpešaèio sam do kuæe zabrinut i zbunjen. Kako sam skrenuo za ugao terase, èuo sam tihi zvuk Eline gitare, i jedna visoka prilika koja je stajala pored prozora i zavirivala unutra, iznenada se okrenula iVeæita noæ141pošla mi u susret. U prvi mah sam pomislio da je to naša Ciganka, a onda sam odahnuo prepoznavši Santoniksa.„To si ti", jedva sam rekao. „Odakle si se stvorio? Nisi nam se javljao èitavu veènost."Nije mi odgovorio. Samo me je uhvatio za ruku i odvukao od prozora.„Znaèi, tu je!", rekao je. „Ne èudi me. I mislio sam da æe se pre ili kasnije pojaviti. Zašto si je pustio? Ona je opasna. Trebalo bi to da znaš."„Misliš, Eli?"

„Ma kakva Eli! Ona druga! Kako se zove? Greta."Zagledao sam se u njega.„Znaš li ti kakva je Greta ili ne znaš? Pa, došla je, zar ne? Ušla je^na posed! Sad je se više neæeš resiti. Došla je i nema nameru da ode."„Eli je uganula èlanak", rekao sam. „Greta je došla da se brine o njoj. Ona æe - pretpostavljam da æe uskoro da ode."„Ali u stvari o tome nemaš pojma. Oduvek je nameravala da dote- To mi je bilo jasno. Odmerio sam ja nju kad je došla da vidi kako gradnja napreduje.""Eli je izgleda želi pored sebe", promucao sam. ^ "O, da, ona je veæ neko vreme sa Eli, zar ne? Zna kako da utièe na nju."... ° Je rekao i Lipinkot. U poslednje vreme sam i sam shvatio ko-ВДо u^tomejma istine. " "Zelišfi ti, Majk, da ona bude tu?""Pa, ne mogu da je izbacim iz kuæe!", rekao sam iznervirano. " na je Elina stara prijateljica. Najbolja prijateljica. Šta sad, kog ða-ola- Ja tu mogu da uradim?""Ne", rekao je Santoniks, „verovatno ne možeš ništa, je li?"Pogledao me je. Bio je to veoma èudan pogled. Santoniks je bio èudan èovek. Nikad niste bili naèisto šta je zapravo hteo da kaže. • „Znaš li ti kuda ideš, Majk?", upitao me je. „Imaš li ti pojma o tome? Ponekad pomislim da ne znaš baš ništa."„Naravno da znam", rekao sam. „Radim ono što hoæu. Idem tamo kuda sam i želeo."„Zaista? Pitam se. Pitam se da li èak i ti stvarno znaš šta želiš. Bojim se za tebe, sad kad je Greta tu. Ona je jaèa od tebe, znaš."„Ne vidim otkud ti to. Nije tu reè o snazi."„Nije reè? Ja mislim da je upravo o tome reè. Ona je jak tip, tip koji uvek istera svoje. Nisi hteo da doðe ovamo. Tako si rekao. Ali ona je tu, i gledao sam ih. Nju i Eli kako sede zajedno, zajedno kod kuæe, komotno æaskaju. A šta si ti, Majk? Tek neko sa strane? Ili možda nisi?" ^„Ti si lud - šta sve ne prièaš. Šta ti to znaèi - da li sam ja neko sa strane? Ja sam Elin muž, zar ne?"„Jesi li ti Elin muž, ili je ona tvoja žena?"„Svašta od tebe", rekao sam. „U èemu je razlika?"Uzdahnuo je. Iznenada, ramena su mu klonula, kao da ga je sva snaga napustila.„Ne mogu da doprem do tebe", rekao je Santoniks. „Ne mogu da te nateram da me èuješ. Ne mogu da te nateram da me shvatiš. Ponekad pomislim da me u stvari shvataš, a ponekad pomislim da ne znaš ništa ni o sebi ni o bilo kome drugom."„Slušaj, Santonikse", rekao sam, „ako je i od tebe, dosta je. Ti si sjajan arhitekt - ali..."Lice mu se na to onako neobièno promenilo.„Da", rekao je. „Ja sam dobar arhitekt. Ova kuæa je nešto najbolje što sam stvorio. Gotovo da sam sasvim zadovoljan kako je ispala. Ti si hteo takvu kuæu. I Eli je htela takvu kuæu, da u njoj živi s to-bom. Dobila ju je, a i ti. Resi se te drage žene, Majk, pre nego štobude prekasno."„Kako da povredim Eli?"„Ta žena te vrti oko malog prsta", rekao je Santoniks.„Slušaj", rekao sam. „Ja Gretu ne volim. Ide mi na živce. Neki dan smo se èak posvaðali na krv i nož. Ali to nije tako jednostavnokao što ti misliš."

„Ne, s njom i ne može biti jednostavno."„Ko god da je nazvao ovo mesto "Ciganskim imanjem" i rekao da je ukleto, možda je znao šta govori", rekao sam ljutilo. „Imamo Cigane koji iskaèu iza drveæa i prete nam pesnicom i upozoravaju nas da æe nas, ako ne odemo odavde, zadesiti neka strašna sudbina. Ovo mesto, koje bi trebalo da bude dobro i lepo."Neobiène su to bile reci, te poslednje. Izgovorio sam ih, a kao daih je izgovorio neko dragi.„Da, trebalo bi da bude takvo", rekao je Santoniks. „Trebalo bi. Ali ne može, zar ne, ako ga je zaposelo nešto zlo?"„Nije valjda da veraješ u..."„Verujem ja u mnoge èudne stvari... Znam ponešto o zlu. Zar ne shvataš, zar nisi ponekad osetio, da sam i ja pomalo zao? Oduvek sam ho. Zato i umem da osetim zlo u blizini, mada ne znam uvek gde je испо... Hoæu da kuæa koju sam sagradio bude oèišæena od zla. Razu-roes li?" Glas mu je zvuèao preteæe. „Razumeš li? To mi je važno."A tada se iznenada promenio."Hajde".jceJao je. „Nemoj da prièamo gluposti. Da nðerr.o i pozdravimo EH?I tako smo ušli kroz staklena vrata i Eli se veoma obradovalaSantoniksu.Santoniks se do kraja veèeri ponašao sasvim normalno. Nije više 0 dramatiènih izjava, bio je opet onaj stari, šarmantan, neozbiljan.144snaUglavnom je prièao sa Gretom, obasipajuæi je svojim šarmom. A imao ga je mnogo. Svako bi se mogao zakleti da ga je oduševila, da mu se svidela, da uživa u tome da je zabavlja. Osetio sam da je Santo-niks zapravo vrlo opasan èovek - da u njemu ima dosta toga što nisam ni naslutio.Greta je, s druge strane, uvek reagovala na divljenje. Pokazala se u svom najboljem svetlu. Umela je, po potrebi, da zaseni svoju lepo-tu ili da je prikaže u punom sjaju, a te veèeri je izgledala lepše nego ikad. Osmehivala se Santoniksu, slušala ga kao zaèarana. Zapitao sam se šta se krije iza tog njegovog ponašanja. Sa Santoniksom èovek nikad nije bio naèisto. Eli je rekla da se nada da æe ostati nekoliko dana kod nas, ali je on odmahnuo glavom. Rekao je da mora da krene veæ sutradan.„Zidatd nešto, pa ste zauzeti?"Rekao je da nije to u pitanju i dodao da je upravo izašao iz bolnice.„Još jednom su me zakrpili", rekao je, „ali to je verovatno po-slednji put."„Zakrpili? Šta vam to rade?"„Ispuste svu lošu krv iz mog tela, pa ubace nešto dobre, crvene krvi", rekao je.„O!" Eli je jedva primetno zadrhtala.„Ne brinite", rekao je Santoniks, „vama se to nikad neæe dogoditi."„Ali zašto mora vama da se dogaða?", upitala je Eli. „To je surovo."„Ne, nije s\irovo", rekao je Santoniks. „Èuo sam šta ste malopre pevali:Radost i suze èekaju svakog Kad jednom shvatiš da je tako, Kroz život æeš koraèati lako...Ja koraèam lako jer znam zašto sam tu. ASvakoga dana i svake noæi Neki æe putem sreæe poæi.

se vas tièe, Eli,. ,i milostiv kraj za mene - i sreæu za su prema Greti.„Da?", rekla je Greta. „A„A za vas ono što vam sleduje! ^ lo zagonetno, s jedva pnmetmm pnzvukom"kletvu na mene."„Govorite o toj vašoj Giganta?„Da." . .k Za veèeras je zaboravite.„Zaboravite je", rekao je S*f*f ^f d život, i za jedan brz Budimo veseli. Eli, u vaše .**& - ^ je> podigavši èa-dodao je poma-sam."•"a ne razumem pola toga što On poznaje Živo?", zamišljeno je „Misliš, poznaje i buduænost?rekla„Ne", rekla je Eli. „Nisam to mislila. Poznaje ljude. To sara ti veæ jednom rekla. Poznaje ljude bolje nego što oni poznaju sami sebe. Ponekad ih zbog toga mrzi, a ponekad ih žali. A opet, mene ne žali", dodala je zamišljeno.„Zašto bi te žalio?", upitao sam.„Pa, zato...", rekla je Eli.ŠESNAESTA GLAVABilo je to sledeæeg dana, dok sam dosta brzim korakom prolazio kroz najmraèniji deo šume, gde senke borova deluju još više preteèe nego igde drugde, kada sam ugledao visoku žensku priliku koja je stajala na putu. Odmah sam, i ne razmišljajuæi, sišao s puta. Bio sam pretpostavio da je to naša Ciganka, ali sam zastao kao ukopan shvativši ko je to u stvari. Bila je to moja majka. Stajala je tamo, onakovisoka, sumorna i seda.„Blagi bože", rekao sam. „baš si me prepala, mama. Otkud ti ov-de? Došla si nam u posetu? Pa i zovemo te veæ dosta dugo, zar ne?"Zapravo i nije bilo tako. Uputio sam joj jedan prilièno mlak poziv, to je bilo sve. Uz to sam ga i sroèio tako da ga moja majka sasvim sigurno ne prihvati. Nisam je želeo tu. Nikad je nisam želeo tu.„Imaš pravo", rekla je. „Najzad sam došla da te vidim. Da vidim jesi H dobro. Znaèi, to je ta velelepna kuæa koju si podigao - i zaista je velelepna", rekla je, gledajuæi preko mog ramena.Uèinilo mi se da sam u njenom glasu zapazio taj kiseli prizvuk neodobjwmja koji; sam i oèekivao.„Suviše velelepna za ovakve kao što sam ja, je li?", rekao sam.„Nisam to rekla, deèko."„Ali si pomislila."„Nisi roðen za tako nešto, a ko god se gura tamo gde mu nijemesto, ne proðe dobro."„Niko ništa ne bi postigao kad bi tebe slušao."„Da, znam ja da ti tako misliš i govoriš, ali ne znam šta je to

dobro ambicija ikada ikome donela. To je slatko voæe koje ti tek uustima zagorèi."„Jao, nemoj samo da mi grakæeš", rekao sam. „Hajde. Doði da svojim oèima pogledaš našu divnu kuæu pa onda kaži da to nije ništa. A doði i da upoznaš moju divnu ženu, pa kaži i da to nije ništa ako smeš."„Tvoju ženu? Nju sam veæ upoznala." „Kako to misliš, nju si veæ upoznala?", upitao sam je. „Znaèi, nije ti rekla?" „Šta?", upitao sam. „Da je došla da me vidi." „Došla je da te vidi?", zaprepastio sam se. „Da. Eto i|e jednog dana pred vratima - zvonila je i delovala pomalo uplašeno. Lepa je to devojka i simpatièna, bez obzira na svu tu finu odeæu koju nosi. Rekla je: "Vi ste Majkova mama, je li?", a ja sam rekla: "Da, a ko ste vi?", a ona je rekla: "Ja sam njegova žena." Onda je rekla: "Došla sam da vas upoznam. Èinilo mi se da nije u redu da ne poznajem Majkovu mamu..." A ja sam rekla: "Kladim se da on nije hteo da me upoznate", i njoj je tu bilo malo neprijatno, pa sam dodala: "Možete to slobodno da mi kažete. Ja znam svog deèka i znam šta bi on želeo a šta ne bi." Na to je rekla: "Vi mislite - da vas se možda on stidi jer ste vi i on siromašni a ja sam bogata, ali uopšte nije to u pitanju. On uopšte nije takav. Nije, zaista nije." Onda sam opet rekla: "Ne morate to da mi govorite, devojko. Znam ja koje mane ima moj deèko. Ta nije" jedna od njih. Ne stidi se on svoje majke, a ni svojih poèetaka.Ne stidi se on mene", rekla sam joj. "Ako ništa drugo, onda me se ""/off. Znam toliko toga o njemu, razumete." I to kao da ju je zabavlja-149-lo. Rekla je: "Valjda se majke uvek tako oseæaju - da znaju sve o svojim sinovima. I valjda je sinovima uvek neprijatno upravo zbog toga!"Rekla sam da je to, u neku ruku, sasvim blizu istine. Kad si mlad, stalno se pretvaraš pred svetom. Još pamtim kad sam bila dete u kuæi svoje tetke. Na zidu iznad mog kreveta bilo je jedno ogromno oko u pozlaæenom okviru. Pisalo je: "Ti si Bog svevideæi". Seæam se kako bi me podišli žmarci kad god bih pošla na spavanje."„Eli je trebalo da mi kaže da je otišla da te vidi", rekao sam. „Ne vidim zašto bi to držala u takvoj tajnosti. Trebalo je da mi kaže."Bio sam ljut. Bio sam i te kako ljut. Nisam imao pojma da bi Eli bila u stanju da mi tako nešto preæuti.„Možda se malo bila uplašila od toga što je uradila, ali nije imala razloga da te se toliko boji, sine."„Hajde", rekao sam. „Doði da vidiš našu kuæu." Ne znam da li joj se naša kuæa svidela ili nije. Mislim da nije. Razgledala je sobe i podizala obrve, a onda je otišla u sobu koja je vodila na terasu. Tamo su sedele Eli i Greta, Upravo su se vratile odnekud i Greta je imala jarkocrveni vuneni ogrtaè prebaèen preko ramena. Moja majka ih je obe pogledala. Stajala je tamo na trenutak kao da je u zemlju ukopana. Eli je smesta ustala i prišla nam.„Pa to je gospoða Rodžers", rekla je, pa se okrenula ka Greti i dodala: „Ovo je Majkova mama, došla je da vidi našu kuæu i nas. Zar to nije baš lepo? Ovo je moja prijateljica Greta Andersen."Zatim je ispružila obe ruke i prihvatila mamine, a mama se zagledala pjvo u nju, a onda preko njenog ramena u Gretu. „Shvatam", rekla je, više za sebe, „shvatam." „Šta shvatate?", upitala je Eli.„Pitala sam se", rekla je mama. „Pitala sam se kako æe sve to ovde izgledati." Osvrnula se oko sebe. „Da, lepa je to kuæa. Lepe za-vese, lepe stolice, lepe slike."

„Morate da popijete èaj"", rekla je Eli.„Vi ste ga, izgleda, upravo popile."„Èaja nikad dosta", rekla je Eli, pa se obratila Greti: „Neæu sad da zvonim. Greta, da li bi otišla do kuhinje da nam skuvaš još jedno lonèe èaja?"„Naravno, dušo", rekla je Greta i izašla iz sobe, dobacivši pre toga mojoj majci jedan brz, gotovo uplašen pogled preko ramena. Moja majka je sela.„Gde vam je prtljag?", rekla je Eli. „Ostaæete kod nas? Nadam se da hoæete."„Ne, devojko, neæu ostati. Vraæam se vozom za pola sata. Samo sam htela da vidim kako ste." Zatim je brže-bolje dodala, verovatno zato da bi s tim završila pre nego što se Greta vrati: „Ne brinite, draga moja^isprièala sam mu kako ste došli da me posetite."„Žao mi je, Majk, što ti nisam rekla", èvrsto je rekla Eli, „mislila sam, eto, da je bolje da ti ne kažem."„Došla je zato što ima tako dobro srce", rekla je moja majka. „Dobrom si se devojkom oženio, Majk, i lepom. Da, i te kako lepom." Onda je jedva èujno dodala: „Žao mi je." „Žao?", upitala je Eli pomalo zbunjeno. „Žao mi je što sam pomislila neke stvari", rekla je moja majka i dodala, nekako s mukom: „Pa, kao što ste rekli, majke su takve. Uvek sklone da budu sumnjièave prema svojim snajama. Ali kad sam vas videla, znala sam da je imao sreæe. Izgledalo mi je èak previše dobro da bi bilo istinito."„Kakva drskost", rekao sam, ali sa osmehom. „Oduvek sam imao odlièan ukus."„Oduvek si imao skup ukus, to hoæeš da kažeš", rekla je moja majka i pogledala brokatne zavese.„Nije ni meni loše što u taj ukus spadam i ja", rekla je Eli osmeh-nuvši joj se.„Naterajte ga da s vremena na vreme uštedi ponešto", rekla jemarna. „To æe biti dobro za njegov karakter."„Odbijam da mi neko popravlja karakter", rekao sam. „Prednost ženidbe je u tome što žena misli da je sve što uradiš savršeno. Zarnije tako, Eli?"Eli je opet izgledala sreæna. Nasmejala se i rekla: „Stvarno si nemoguæ, Majk! Ta tvoja sujeta." Utom se vratila Greta sa èajnikom. Neka blaga napetost koju smo oseæali na poèetku do tada je bila gotovo nestala. Meðutim, kad se Greta vratila, kao da se i ta napetost ponovo pojavila. Moja majka je odolela svim Elinim pokušajima da je nagovori da ostane, pa je Eli nakon nekog vremena prestala da insistira. Ona i ja smo otpratili moju majku niz krivudav put meðu drveæem do ulaznih vrata. „Kako je nazivate?", iznenada je upitala moja majka. „Cigansko imanje", rekla je Eli.,A, tako", rekla je moja majka. „Pa da, ovuda se vrzmaju.Ciga-ni, je li?"„Kako si to saznala?", upitao sam.„Videla sam jednu Ciganku kad sam dolazila. Èudno me je pogledala."„Nije u stvari loša", rekao sam, „samo što nije baš èista." „Zašto kažeš da nije baš èista? Nekako me je èudno gledala. Ima li nejjg protiv vas?""Ne verujem da zaista ima", rekla je Eli. „Mislim da je ona to sebi uvrtela u glavu. Da smo je isterali s njenog poseda ili tako nešto."„Verovatno hoæe novac", rekla je moja majka. „Cigani su takvi, prave veliku predstavu oko toga kako im je neko na ovaj ilionaj naèin naneo nepravdu. Ali prestanu èim dobiju nešto novca u te svoje veèito gladne dlanove."

„Vi ne volite Cigane", rekla je Eli.„To je lopovska banda. Nemaju stalan posao, a ne umeju da drže ruke podalje od onog što im ne pripada."„Pa, u svakom sluèaju", rekla je Eli, „mi - mi se više ne brinemo."Moja majka se pozdravila s nama, i na kraju upitala: „Ko je mlada dama koju sam upoznala kod vas?"Eli je objasnila kako je Greta provela s njom tri godine pre nego što se udala i kako bi joj bez Grete život bio prilièno jadan.„Greta je uèinila sve da nam pomogne, Ona je divna osoba", rekla je Eli. „Ne bih znala - šta bih bez nje."„Svi s vama ili je i ona u poseti?"Eli je zaustila da nešto kaže, pa pokušala da izbegne odgovor: „Pa - trenutno je kod nas pošto sam uganula èlanak i bio mi je potreban neko ko bi pazio na mene. Ali sad sam se veæ oporavila."„Za braèni par je najbolje da u poèetku bude sam", rekla je moja majka.Stajali smo kraj kapije i gledali kako moja majka odluènim korakom silazi niz brdo.„Ona je veoma jaka liènost", zamišljeno je rekla Eli. Bio sam ljut na Eli, i te kako ljut što je pronašla i posetila moju majku a da mi ništa nije rekla. Ali kad se okrenula ka meni i pogledala me, malo podigavši jednu obrvu, s tim neobiènim, napola plašljivim a napola zadovoljnim osmehom male devojèice, nisam mogao a da se ne raznežim.„Kakav si ti lukav mali stvor", rekao sam.„Pa, katkad sam morala da budem, znaš?", rekla je.753„Kao u jednoj Šekspirovoj drami koju sam gledao. Radili smo to u školi." Krenuo sam da citiram prilièno nesigurno: „"Oca je svoga obmanula, pa i tebe može.""„Koga si igrao - Otela?"„Ne", rekao sam. „Igrao sam devojèinog oca. Zato se valjda i se-æam tog stiha. To je bilo praktièno jedino što sam imao da kažem."„"Oca je svoga obmanula, pa i tebe može"", zamišljeno je ponovila Eli. „Èak ni oca nisam obmanula, koliko se seæam. Možda bih tokasnije bila uradila."„Nisam siguran da bi se oduševio što se udaješ za mene", rekaosam, „ništa više od tvoje maæehe."„Ne", rekla je Eli, „verovatno ne bi. Mislim da je bio prilièno konvencionalan." Onda se ponovo nasmešila poput male devojèice. „To znaèi da bih i ja morala, kao Dezdemona, da obmanem svog ocai pobegnem s tobom."„Zašto ti je bilo toliko stalo da vidiš moju majku, Eli?", upitaosam radoznalo.„Nisam zapravo toliko želela da je vidim", rekla je Eli, „koliko sam se oseæala neprijatno što sedim skrštenih ruku. Nisi mnogo prièao o svojoj majci, ali sam zakljuèila da ti je uvek pomagala koliko god je mogla. Vadila te je iz nevolje i naporno radila da ti pruži bo-Ije školovanje i tome slièno. I pomislila sam da bi bilo zaista sebiè-no i oholo s moje strane da joj ne priðem,"„Pa, to ne bi bila tvoja greška", rekao sam, „veæ moja." f „Da", rekla je Eli. „Mogu da shvatim da možda nisi želeo da

odem i upoznam je."„Misliš da imam kompleks niže vrednosti zbog majke? To uop-ste nije taèno, Eli, budi sigurna. Nije to u pitanju."„Ne", zamišljeno je rekla Eli. „Sada to znam. U stvari nisi hteo da radi ono što majke inaèe rade."/55,._.^.J^H„Na šta misliš?", upitao sam.„Pa, sad vidim da j"e ona od onih ljudi što vrlo dobro znaju šta bi drugi ljudi trebalo da rade", rekla je Eli. „Mislim, želela bi da kreneš da tražiš neki posao."„Baš tako", rekao sam. „Neki stalan posao. Da se skrasim." „Sada to ionako ništa ne bi promenilo", rekla je Eli. „Po meni bi to bio veoma dobar savet. Ali to nikad ne bi bio pravi savet za tebe, Majk. Ti nisi od onih što umeju da se skrase. Ti i ne želiš da se skrasiš. Ti hoæeš sve da vidiš, sve da uradiš - da budeš na vrhu sveta." „Želim da ostanem s tobom u ovoj kuæi", rekao sam. „Neko vreme, možda... A mislim - mislim da æeš uvek želeti da se vratiš ovamo. A i ja æu. Mislim da æemo se vraæati ovamo svake godine i mislim da æemo ovde biti sreæniji nego bilo gde drugde. Ali hteæeš i daJdeš po svetu. Hteæeš da putuješ, svašta da vidiš i svašta da kupiš. Možda æeš smisliti neki novi plan za ureðenje bašte. Možda æemo iæi da razgledamo italijanske bašte, japanske bašte, bašte svih vrsta."„Pored tebe život zvuèi tako uzbudljivo, Eli", rekao sam. „Izvini što sam se ljutio."„Samo se ti ljuti", rekla je Eli. „Ne plašim se ja tebe." Zatim je dodala, mršteæi se: „Tvojoj majci se nije svidela Greta."„Mnogim ljudima se Greta ne sviða", rekao sam.„Ukljuèujuæi i tebe."„Slušaj, Eli, stalno to govoriš. To nije istina. Samo sam u poèetku bio malo ljubomoran na nju, to je sve. Sad se sasvim dobro slažemo." Zatim sam dodao: „Mislim da možda utièe na ljude tako da se oseæaju prilièno defanzivno."„Ne voli je ni gospodin Lipinkot, zar ne? Smatra da ona previše utièe na mene", rekla je Eli. „A je li to taèno?"„Pitam se zašto me to pitaš? Da, mislim da možda utièe. To je sasvim prirodno, ona je prilièno dominantna osoba a meni je bio potreban neko kome bih verovala i na koga bih mogla da se oslonim. Nekog ko bi stao u moju zaštitu."„I pobrinuo se da isteraš svoje?", upitao sam je kroz smeh.Ušli smo u kuæu ruku pod ruku. Iz nekog razloga bilo je mraèno tog popodneva. Verovatno zato što je sunce upravo išèezlo s terase ostavivši za sobom oseæaj tame.„Šta je, Majk?", upitala me je Eli.„Ne znam", rekao sam. „Iznenada sam osetio kao da mi je nekoprešao preko groba."„Guska ti je prešla preko groba. Tako se u stvari kaže, je li?",rekla je Eli.Crete nije bilo nigde. Posluga je rekla da je izašla da se prošeta.Sad kad je moja majka saznala sve o mom braku i upoznala Eli, uèinio sam ono što sam veæ neko vreme nameravao. Poslao sam joj velikodušan èek. Rekao sam joj da se preseli u bolju kuæu i kupi sebi nameštaj kakav želi. Tako nešto. Naravno, nisam bio siguran da æe 8* prihvatiti. To nije bio novac koji sam ja zaradio i ne bih bio èist M pred sobom da

sam se pretvarao da jeste. Kao što sam i oèekivao, vratila mi je èek pocepan na dva dela, sa naškrabanom porukom. "Neæu da imam nikakva posla s tim", napisala je. "Nikad se neæeš pro-roeniti. Sada to znam. Nebo nek ti je u pomoæi." Bacio sam pisamce Pred Eli.„EtæTvidiš kakva je moja majka", rekao sam. „Oženim se bogatom devojkom, živim na raèun svoje bogate žene, a staroj nadžak-ba-bi to smeta!""Ne brini", rekla je Eli. „mnogi ljudi tako gledaju na to. Prebo-eæe ona to. Ona te mnogo voli, Majk", dodala je.156„Zašto onda sve vreme hoæe da me promeni? Da me uklopi u svoj šablon. Ja sam j"a. Ja nisam ni za èiji šablon. Ja nisam mamin sinèiæ od koga može da pravi šta se njoj svidi. Ja sam svoj èovek. Ja sam odrasla osoba. Ja sam jal"„Ti si ti", rekla je Eli, „i ja te volim."A onda je, možda tek da bi promenila temu, rekla nešto prilièno uznemirujuæe.„Šta misliš o ovom našem novom slugi?", upitala je.Nisam razmišljao o njemu. Šta je tu imalo da se misli? Ako ništa drugo, više mi se dopadao od onog prethodnog, koji se nije ni trudio da prikrije svoj prezir prema mom društvenom statusu.„Dobar je", rekao sam. „Zašto?"„Samo sam se zapitala da možda nije iz obezbeðenja."„Iz Aezbeðenja? Šta ti to znaèi?"„Detektiv. Pomislila sam da je to možda sredio ujka Endru."„Zašto bi to uradio?"„Pa - valjda zbog moguænosti kidnapovanja. U Americi smo obièno imali èuvare, znaš - posebno van grada."Još jedna loša strana bogatstva koja mi nije pala na pamet!„Kakva grozna pomisao!"„Pa, ne znam... Valjda sam se veæ navikla na to. Šta to smeta? I fle primeæuješ ih.",Де li mu i žena ukljuèena u to?"„Morala bi, valjda, da bude, mada prilièno dobro kuva. Pretpostavljam da je ujka Endru, ili Stenford Lojd - koji god je od njih dvojice to smislio - isplatio našu prethodnu poslugu da ode i udesio da se ovo dvoje naðu tu u pravom trenutku i zauzmu njihovo mesto. To ne bi bio nikakav problem."„I da ti ništa ne kaže?" Još uvek nisam mogao da poverajem.SEDAMNAESTA GLAVAKakva je tajanstvena stvar san. Odeš u krevet zabrinut zbog Cigana i tajnih neprijatelja, detektiva ubaèenih u tvoju kuæu, zbog moguænosti kidnapovanja i stotine drugih stvari - a san te zaèas udalji od svega toga. Otputuješ vrlo daleko i ne znaš gde si bio, ali kad se probudiš, probudiš se u jedan potpuno novi svet. Bez briga, bez bojazni. J|zaista, kad sam se probudio tog sedamnaestog septembra, èinilo mi se da je èitav svet moj.„Divan dan", rekao sam sebi, èvrsto ubeðen. „Ovo æe biti divan dan." Stvarno sam tako mislio. Bio sam kao oni ljudi što daju oglase u kojima kažu da bi išli bilo kuda i radili bilo šta. Podsetio sam se svojih planova. Bio sam se dogovorio sa majorom Filpotom da se naðemo na jednoj aukciji u nekoj kuæi udaljenoj oko petnaest milja. Tamo je bilo dobrih stvari i veæ sam bio obeležio dva-tri artikla u katalogu. Bio sam prilièno uzbuðen zbog toga.

Filpot je bio vrlo dobro upuæen u stilski nameštaj, srebrninu i tako te stvari, ne zato što je imao umetnièkih sklonosti - naprotiv, bio je izrazito sportski tip - veæ jednostavno zato što se razumeo u to. Èitava njegova porodica razumela se u te stvari.Katalog sam pregledao za vreme doruèka. Eli je bila sišla u ode-lu za jahanje. U poslednje vreme je jahala gotovo svakog jutra - nekada sama, nekada sa Klaudijom. Imala je taj amerièki obièaj da popije kafu i èašu soka od pomorandže i da joj to uglavnom bude do-159Veèita noæ" u "d kad više nisam morao ni na koji naèin da ga***• M°J f S4 Is æao na ukus nekog viktorijanskog plemiæa! V1ŠCje,t" naredaju mnogo raznih jela na sto. Tog ju-o bubrege i kobasice, a i slaninu. Izvrsno. J „TO znaèi da tamo sve mora da bude belo.js^^ffi&tt1;:slièno U jednoj specijahzovanoj proaavmu kih dosta povoljnih stvari, sudeæi po njihovom вш g^ •_ ^ ^ ^^ „Pa, pošto Greta ide u ^па^ ^ ^^ ^^•a bar tako kaže stari Filpot. l on je - - - • "-* Cedvel i„Dobro", rekla je Eli. „Biæu tamoparanje, a ja sam uzeo veliki ^^"^i tamo i sačuvao tingto£*pred sam početak aukcije. Filpot je već ишmi je jedno mesto. ш d slike. JedanIma tu vrlo lepih stvari", rekao je. „Jedna шvremene umetnike.

160Agata K•isti„Tu j"e nekoliko trgovaca", nastavio je Filpot, „neki su iz Londona. Vidite onog suvonjavog èoveka stisnutih usana? To je Kresington Prilièno je poznat. Niste poveli ženu sa sobom?"„Nisam", odgovorio sam, „ona baš ne voli aukcije. A osim toga, jutros nisam ni hteo da doðe."„Niste? A zašto?"„Imam jedno iznenaðenje za Eli", rekao sam. „Jeste li primetili artikal 42?"Bacio je pogled u katalog, a onda pogledao preko sale.„Hm. Onaj stalak za pisaæi pribor od papirmašea? Da. Prilièno lep komad. Jedan od najboljih primera papirmašea koje sam video. A i stalak kao takav je prilièna retkost. Takvih stalaka inaèe ima koliko hoæete, ali ovo je primerak iz ranog razdoblja. Nisam još video takav." *Taj mali komad bio je oslikan prizorom Vindzora, a sa strane je imao buketiæe ruža, èièaka i deteline.„U odliènom je stanju", rekao je Filpot. Pogledao me je znatiželjno. „Ne bih pomislio da je po vašem ukusu, ali..."„Ne, nije", rekao sam. „Suviše je kitnjast i nekako damski. Ah Eli voli te stvari. Sledeæe nedelje joj je roðendan i hoæu da joj ga poklonim. Da je iznenadim. Zato nisam hteo da

zna da se danas nad-meæem za njega. Ali znam da joj se ništa ne bi dopalo više od ovoga. Stvarno æe se iznenaditi."Ušli smo, zauzeli mesta i aukcija je poèela. Ispostavilo se da je predmet koji sam hteo da kupim dostigao prilièno visoku cenu. Oba londonska trgovca su se zagrejala za njega, mada je jedan od njih veæ bio toliko iskusan i rezervisan da se pomeranje njegovog kataloga, koje je voditelj licitacije pažljivo pratio, jedva moglo primetiti. Kupio sam i jednu izrezbarenu rokoko stolicu, za koju mi se uèinilo da æeV<?èiW noæse lepo uklopiti u naše predsoblje, i neke ogromne brokatne zavese udobrom stanju.„Pa, izgleda da ste se dobro proveli",-rekao je Filpot ustajuæi èimje voditelj zakljuèio jutarnju sesiju. „Vraæate se po podne?" Odmahnuo sam glavom. „Ne, nema nièeg što bih želeo u drugom delu aukcije. Uglavnomnameštaj za spavaæu sobu, tepisi i tako to."„I mislio sam da vas neæe zanimati. Pa", rekao je, gledajuæi na sat, „bilo bi bolje da krenemo. Treba da se naðemo sa Eli kod "Svetog Ðorða"?"„Da, èekaæe nas tamo." „A - gospoðica Andersen?"„Ne, Greta je otišla u London", rekao sam. „Otišla je na tu takozvanu belu rasprodaju. Sa gospoðicom Hardkasl, ako se ne varam."„A, da, Klaudija je pominjala tako nešto pre neki dan. Gene èar-šava i tih stvari su danas zaista astronomske. Znate li pošto je jednaplatnena jastuènica? Trideset pet šilinga. A kupovali smo ih za šest."„Prilièno ste dobro upuæeni u nabavke za domaæinstvo", rekaosam.„Pa, èujem kad se moja žena žali na to", rekao je Filpot, pa se osmehnuo. „Nešto ste mi dobre volje, Majk. Sreæni ste kao malo dete." „To je zbog toga što sam dobio stalak od papirmašea", rekao sam, „ili barem delimièno zbog toga. Jutros sam se jednostavno probudio sreæan. Znate one dane kad vam sve na svetu izgleda baš kako trebaj„Hm", rekao je Filpot. „Budite oprezni. Nemojte da izazivate sudbinu."„Da izazivam sudbinu? To je neko ovdašnje verovanje?" „Takvo raspoloženje obièno doðe pred nesreæu, momèe", rekao je Filpot. „Bolje obuzdajte to svoje veselje."163„Eh, ne verujem ja u kojekakva praznoverja", rekao sam. „A ni u ciganska proroèanstva?"„Ne viðamo našu Ciganku u poslednje vreme", rekao sam. „Pa, barem nedelju dana."„Možda je otišla odavde", rekao je Filpot.Zamolio me je da ga povezem. Pristao sam.„Nema potrebe da uzimamo oba. Možete me ovde ostaviti u povratku, je li? A šta je sa Eli? Da li i ona dolazi autom?"„Da, dolazi onim malim."„Nadam se da æemo se najesti kod "Svetog Ðorða"", rekao je major Filpot. „Gladan sam."„Jeste li vi kupili nešto?", upitao sam. „Bio sam i suviše uzbuðen da bik primetio."„Da, covek mora dobro da pazi šta radi kad ide na aukciju. Morate da pratite šta rade trgovci. Licitirao sam jednom ili dvaput, ali sve je otišlo daleko iznad moje cene."

Shvatio sam da iako je Filpot posedovao ogromnu kolièinu zemljišta u ovom kraju, njegovi stvarni prihodi nisu bili naroèito veliki. Mogao bi se opisati kao siromašan èovek, a veliki zemljoposednik. Samo bi prodajom dobrog dela svoje zemlje mogao da doðe do novca za trošenje, a zemlju nije hteo da prodaje. Voleo ju je.Stigli smo do "Svetog Ðorða" i utvrdili da je napolju veæ parkiran velik broj automobila. Neki su verovatno bili stigli sa aukcije. Meðutim, Elin auto nisam primetio. Ušli smo i potražio sam je pogledom, ali izgleda još nije bila stigla. Uostalom, tek je bilo prošlo jedan.Seli smo za bar i popili nešto dok smo èekali da Eli stigne. Bila je prilièna gužva. Pogledao sam u trpezariju - naš sto su još èuvali za nas. Mnoga lica meštana sam odmah prepoznao, a za stolom pored prozora sedeo je neki èovek èije mi se lice odnekud uèinilo po-znatim. Bio sam siguran da ga poznajem, ali nisam mogao da se se-tim gde sam ga i kada upoznao. Nije mi delovao kao meštanin, pošto mu odeæa nije bila odgovarajuæa. Naravno, u svoje vreme sam upoznao mnoge ljude i teško da bih mogao da se setim svakog od njih. Koliko sam mogao da se setim, nije bio na aukciji, mada sam, kad bolje razmislim o tome, i tamo primetio jedno lice koje mi se uèinilo poznatim, ali nisam uspeo da se setim odakle. Lica su èudna stvar - dokle god ne uspete da se setite kada ste ih i gde videli.Vrhovna boginja kod "Svetog Ðorða", šuškajuæi svojom veæ sasvim uobièajenom crnom svilenom haljinom koja je trebalo da lièi na edvardijansku, prišla mi e i rekla:„Hoæete li uskoro s< ;ti za svoj sto, gospodine Rodžers? Neki ljudi èekaju."„Moja supruga æe šaci svakog èasa."Ponovo sam se prid užio Filpotu. Palo mi je na pamet da je Eli možda usput pukla gum;„Bolje da uðemo", rekao sam. „Veæ su dosta nervozni. Danas im je prilièna gužva. Bojim e", dodao sam, „da Eli nije baš od onih najtoènijih."Filpot je na to uzdahnuo, pa rekao, kako se to nekad govorilo: „Ne puštaju nas dame uzalud da èekamo, zar ne? Dobro, Majk, ako v" tako kažete. Da onda uðemo i krenemo s ruèkom."Ušli smo u trpezariju, naruèili pitu s mesom i bubrezima d la carte i krenuli s ruèkom.„•firbaš nije lepo od Eli", rekao sam, „da se tek tako ne pojavi." Dodao sam da se to možda desilo zato što je Greta u Londonu. „Eli jc, znate, navikla da joj Greta vodi raèuna o sastancima, da je podse-ca i brine se da krene na vreme."„Toliko se oslanja na gospoðicu Andersen?" „U tom pogledu, da", rekao sam.Nastavili smo sa jelom i prešli s pite s mesom i bubrezima na kolaè od jabuka sa pretencioznim ukrasom na vrhu.„Pitam se da nije potpuno zaboravila", rekao sam iznenada.„Možda bi bilo najbolje da je nazovete."„Da, možda bi bilo najbolje."Otišao sam do telefona i nazvao kuæu. Javila mi se gospoða Kar-son, kuvarica.„A, vi ste to, gospodine Rodžers, gospoða Rodžers se još nije vratila kuæi."„Kako to mislite - još se nije vratila kuæi? Odakle?"„Nije se još vratila sa jahanja."„Ali krenula je odmah posle doruèka. Nije valjda jahala èitavo prepodne?" Л„Ništa drugo nije rekla. Veæ je odavno trebalo da doðe."„Zašto me niste ranije nazvali i obavestili me?", upitao sam.

„Pa, ne bih znala ni kako da doðem do vas, znate, nisam znala kuda ste otišli."Rekao sam joj da sam kod "Svetog Ðorda" u Bartingtonu i dao joj broj. Rekao sam joj da me nazove èim se Eli vrati ili èim sazna nešto o njoj. Onda sam se vratio Filpotu. Odmah je proèitao na mom licu da nešto nije u redu.„Eli se nije vratila kuæi", rekao sam. „Jutros je pošla na jahanje. To èesto radi, ali obièno ne traje duže od pola sata, najviše jedan sat."„Nemojte pre vremena da se zabrinete, momèe", rekao je ljubazno. „Taj vaš kraj je prilièno pust, znate. Možda joj se konj povredio pa ga vodi kuæi. Mnogo je tu vresišta i tresetišta iza šume. Nema tu nikoga po kome bi mogla da pošalje poruku."„Da je resila da promeni planove i odjaše kod nekog u posetu ili tako nešto", rekao sam, „nazvala bi ovamo. Ostavila bi poruku za nas."„Nemojte još da panièite", rekao je Filpot. „Mislim da bi bilo najvidimo o èemu se radi."„Nemojte još da раиили- ,.-----_,bolje da odmah krenemo i vidimo o èemu se radi."Dok smo išli prema parkingu, jedan dragi auto je upravo odlazio. U njemu je bio èovek koga sam primetio u trpezariji i odjednom mi je sinulo ko je to. Stenford Lojd, ili neko ko strašno lièi na njega. Zapitao sam se otkud on u ovim krajevima. Možda je nama došao u po-setu? Ako je tako, bilo je neobièno što nas nije obavestio. U kolima s njim bila je žena koja me je podsetila na Klaudiju Hardkasl, ali naravno, ona je bila u Londonu sa Gretom, u kupovini. Sve me je toprilièno "Zbunilo... "Dok smo se vozili, Filpot me je jednom ili dvaput pogledao. Uhvatio sam jedan njegov pogled i prilièno gorko rekao: „Eto, a jutros ste mi rekli da ne izazivam sudbinu." „Nemojte još da se prepuštate crnim mislima. Možda je samo pala s konja i uganula èlanak ili tako nešto. Mada, ona dobro jaše", rekao je. „Video sam je. Teško mi je da poverujem da je doživela ne-sreæu.."Ja sam na to odvratio: „Nesreæa uvek može da se desi."Vozili smo brzo i, stigavši najzad do puta kroz vresišta iznad na-šeg imanja, krenuli smo da ih pretražujemo pogledom. Tu i tamo za-ustavili bismo se da pitamo ljude. Zaustavili smo nekog èoveka kojije vadio treset i tu smo dobili prve vesti.„Video sam konja bez jahaèa", rekao je. „Ima dva sata, možda iviše. Uhvatio bih ga ja, ali se dao u galop kad sam mu se približio.Nisanfftleo nikog drugog."„Najbolje je da vozite kuæi", rekao je Filpot. „Možda tamo imavesti o njoj."Odvezli smo se kuæi, ali vesti nije bilo. Potražili smo konjušara i poslali ga na vresište u potrazi za Eli. Filpot je telefonirao svojoj kuæi, pa je poslao jednog èoveka i odande. On i ja smo pošli stazom766koja se penjala kroz šumu, onim putem kojim je Eli èesto išla, i izbili smo na èistinu.U poèetku nismo videli ništa. Onda smo pošli ivicom šume, prema mestu gde su izbijale još neke staze i - našli smo je. Ugledali smo nešto što je lièilo na gomilu zgužvane odeæe. Konj se u meðuvremenu vratio i sad je stajao i pasao u blizini te gomile. Potrèao

sam. Filpot me je sledio brže nego što bih pomislio da bi to èovek njegovih godina mogao.Bila je tu - ležala je sklupèana, a njeno malo bledo lice bilo je okrenuto ka nebu. Zaustio sam:„Ne mogu - ne mogu...", i okrenuo glavu.Filpot je prišao i klekao pored nje. Ustao je gotovo odmah.„Pozvaæemo lekara", rekao je. „Soa. On je najbliži. Ali - ne ve-rujem da išta vreli, Majk."„Mislite - mrtva je?"„Da", rekao je, „ne treba se zavaravati."„O, bože!", rekao sam i okrenuo se. „Ne mogu da poverujem. Ne Eli."„Evo, uzmite", rekao je Filpot.Izvadio je pljosku iz džepa, odvrnuo poklopac i pružio mi je. Po-tegao sam jedan dobar gutljaj.„Hvala", rekao sam.Utom je stigao i konjušar i Filpot ga je poslao po doktora Soa.OSAMNAESTA GLAVAIsprièao san. mu kako je tognie*>,„Nisu", rekao sam. „Bto je **" j* „Da, znam da ,e bil, doba, jahaè. VKtolito M. sam J^> "*•***„Ova, kon, uopšte nije ,iepo se ponaia, nijeЛ eh* ^ ... ^ nemaVeèitanoæ169„Hm. Nisam naišao na to kad sam je pregledao. Doduše, nismo imali kardiograf. U svakom sluèaju, sad ne vredi da ulazimo u to. Znaæemo sve to kasnije. Kad proðe pretres."Uputio mi je pogled pun razumevanja, pa me potapšao po ramenu.„Vi sad idite kuæi i pravo u krevet", rekao je. „Vi ste pretrpeli šok."I kako to veæ ljudi u selu umeju iznenada da se stvore niotkuda, do tada je pored nas stajalo veæ troje-èetvoro - jedan izletnik koji je sišao sa glavnog puta kad je ugledao našu malu grupu, jedna žena rumenog lica koja je, èini mi se, bila resila da prekrati put do farme, i jedan stari putar. Svako je imao ponešto da kaže.„Jadna devojka."^,A tako mlada. Konj ju je zbacio, je li?" „Eh, s konjima se nikad ne zna." „To je gospoda Rodžers, je li? Amerikanka iz "Tornjeva"?" I tek kad su svi izrazili svoju nevericu, javio se i stari putar. Od njega smo nešto i saznali. Odmahujuæi glavom, rekao je:„Mora da sam video kad se to dogodilo. Mora da sam video." Doktor se smesta okrenuo ka njemu. „Šta ste videli?"

„Video sam kako konj galopira preko polja." „Jeste li videli kad je gospoða pala?"„Ne. Ne, nisam. Jahala je tamo iznad šume kad sam je video, a posle toga sam okrenuo leða i nastavio da tucam kamenje za put. A onda sam èuo topot kopita, pogledao, i tamo je galopirao konj. Nisam ni pomislio da se dogodila neka nesreæa. Pomislio sam da je možda gospoda sišla i da joj se konj nekako oteo. Nije išao prema meni. Išao je u drugom pravcu."„Niste videli gospoðu kako leži na zemlji?"„Ne, ja baš ne vidim dobro na daljinu. Konja sam video jer se ocrtavao na horizontu."„Je li jahala sama? Je li neko bio s njom ili blizu nje?"„Nikog nije bilo u blizini. Ne. Bila je sasvim sama. Prošla je blizu mene i produžila u onom pravcu. Mislim da je išla prema šumi. Ne, nisam video nikoga osim nje i konja."„Možda ju je Ciganka uplašila", rekla je žena rumenog lica.Naglo sam se okrenuo.„Koja Ciganka? Kada?"„Mora da je - pa, mora da je to bilo pre tri-èetiri sata kad sam jutros silazila putem. Možda je bilo oko petnaest do deset kad sam videla tu Ciganku. Onu što živi u jednoj od onih koliba u selu. Bar mislim da je to bila ona. Nisam bila toliko blizu da bih bila sigurna. Ali ona se jedina mota ovuda u crvenom ogrtaèu. Išla je stazom, kroz drveæe. Neko mi je rekao da je svašta govorila toj jadnoj mladoj gospoði iz Amerike. I da joj je èak pretila. Rekla da æe joj se nešto ružno dogoditi ako ne ode sa ove zemlje. Stvarno ozbiljne pretnje, koliko sam èula."„Ciganka", rekao sam. A onda sam, sa gorèinom u glasu, i više za sebe, dodao: „"Cigansko imanje". Voleo bih da nisam ni došao ovamo..."KNJIGA TREÆAProsto je neverovatno kako к • . V1 , t. ., , v , ЛуГ r "-ta.,nn d*11 je teško da se setim sta se nakon toga dešavalo. Mislim, èitavog sL J ., • • " „ „ia, da dogaðaja. Do tog trenutka mi je,shvatate, sve sasvim jasno u glav & vj " J "• • A A "„om AH m\ tart • Jedmo sto sam možda bio u nedoumici gde da poènem. Ali od tac} .. v. \ , j i n ^> °ilo ie to kao da je pao nož i pre-sekao moj život na dva dela. On^ . J J £ ^ 5. , , • , v. "t„ sto je usledilo nakon Ehne smrti sada mi deluje kao nešto na sta к. Ј . ..,..,.. . - . , Hsam bio pnpremljen. Prava poplava Imdi i zbivanja, a ja vise nisam b; , , J • v^„ . . , , , • „Ox „i *° sposoban da utièem m na sta. Stvari se nisu dogaðale meni, veæ ok F . v.,.,. , r u • „ ^ mene. Tako mi se to cmdo. Svi su bih vrlo ljubazni ргек . „ ......r " n ,* m ^oin л ђа mer"- T°ga se" cim mi se, najbo-lie secam. Posrtao sam okolo, d^i .... . ,,. „ , , „_„ ^ovao osamuceno i nisam znao sta daradim. Greta se, secam se, pono^, i • v o nasla u svom elementu. Posedova-la je tu neverovatnu moæ koju v, ,.v . . , ,

, ,.....,* „o i ne obièno imaju - da preuzmu kontrolu nad situacijom i izaðu na k . . J. r. .r- - • A toKim 4aJ s nJom. Da izaðu na kraj sa svimonim malim, nevažnim detaljnu^ , , , , .... ,. , „_ za koje neko mora da se pobrine. Jaza to ne bih bio sposoban. JMislim da je prvo èega se ;t. . . ,,. v Jasno secam nakon sto su odneh Eh, a ja se vratio svojoj kuci - nas^. ,. ,. . ", , ? , v , „J kuci - Kuci sa velikim K" - da jedoktor So došao da razgovara sa . J- L.-I -i D- • m;ron „ "inom. Ne znam koliko je vremena veæ bilo prosio. Bio je miran, SK v • , , •, v . .... <1огеп i blagonaklon - i polako i ra-zložno mi sve objašnjavao. 6Organizacija. Secam se da L „ . ..,6 , . v. „,„ ne ^ upotrebio rec organizacija. Kakva je to mrska rec i u sta se sve ne r v e ... Jurnesa. Sve one stvari u životu kojenazivamo krupnim recima - ljubav - seks - život - smrt - mržnja -to uopšte nisu stvari koje upravljaju našim postojanjem. Naprotiv, njime upravljaju mnoge druge sitnièave, ponižavajuæe stvari. Stvari koje morate da podnesete, stvari o kojima i ne razmišljate dok se ne dogode vama. Vlasnici pogrebnih zavoda, dogovori oko sahrane, pretresi. I posluga koja ulazi u sobe i spušta roletne. Zašto bi roletne trebalo da se spuštaju ako je Eli mrtva? Kakva glupost!Zato sam, seæam se, i osetio toliku zahvalnost prema doktoru Šou. On je takvim stvarima pristupao sa taktom i obzirnošæu, i dobrona-merno mi objašnjavao zbog èega se neke stvari, kao što je pretres, moraju obaviti. A prièao je, seæam se, sasvim polako, da bi bio potpuno siguran da sam shvatio.Nisam znao kako æe izgledati taj pretres. Nikad nisam prisustvovao nijednom. A delovao mi je nekako neobièno nestvarno, amaterski. Istražni sudija je bio jedan sitan, nervozan èoveèuljak sa cvikerom. Ja sam morao da dam iskaz o identifikaciji, da opišem kako sam poslednji put video Eli za doruèkom i kako je pošla na svoje uobièajeno jutarnje jahanje i kako smo se dogovorili da se kasnije naðemo na ruèku. Izgledala je, rekao sam, potpuno isto kao i obièno, savršeno zdrava.Svedoèenje doktora Šoa bilo je mirno, bez definitivnih zakljuèaka. Nije bilo ozbiljnih povreda, išèašena kljuèna kost i modrice do kakvih bi se i oèekivalo da doðe kao posledica pada s konja - ne posebno ozbiljne prirode, zadobijene u vreme smrti. Ništa nije ukaziv lo na to da se pomerala nakon pada. Smrt je, po njegovom mišljenju bila praktièno trenutna,. Nije postojala nikakva odreðena organska povreda koja bi prouzrokovala smrt, tako da nije mogao da da drugo objašnjenje osim da je umrla usred prestanka rada srca izazvanog šokom. Koliko sam ja uspeo da razaberem iz medicinskih izraza koje je upo-Veli® " }75trebljavao, Eli je jednostavno umrla zbog prestanka disanja - od neke vrste gušenja. Organi su joj bili zdravi, a sadržaj želuca normalan. Greta, koja je takoðe dala iskaz,

naglasila je sa nešto više odluènosti nego dok je to govorila doktora Sou, da je Eli pre tri ili èetiri godine patila od nekog srèanog oboljenja. Nikada nije èula ništa od^ reðeno, ali bi Elini roðaci s vremena na vreme pomenuli da joj je srce slabo i da mora da pazi da ne preteruje ni u èemu. Nikada nije èula ništa odreðenije. Onda je došao red na ljude koji su bili prisutni ili su se nalazili u blizini kada se nesreæa dogodila. Prvi od njih je bio starac koji je vadio treset. Video je gospoðu kad je prolazila, bila je udaljena nekih pedesetak metara. Znao je ko je ona iako nikada nije razgovarao s njom. To je bila gospoða iz one nove kuæe.„Znali ste je iz viðenja?"„Ne, ne baš iz viðenja, ali sam prepoznao konja, gospodine. Ima jedan beli gležanj. Pre je pripadao gospodinu Keriju, preko iz Setlgruma. Uvek su govorili da je miran i krotak, pogodan da ga gospoðe jašu."„Je li bilo nekakvih problema s konjem kad ste ga videli? Da lise èudno ponašao?"„Ne, bio je prilièno miran. Jutro je bilo lepo."Nije tu bilo mnogo ljudi, rekao je. Nije ih mnogo primetio. Tu stazu preko vresišta ljudi nisu èesto koristili, samo bi poneko s vremena na vreme tuda prepreèio put do farme. S njom se ukrštala draga staza oko milju dalje. Video je jednog ili dva prolaznika tog jutra. Ništa posebno - jedan na biciklu, a dragi pešak. Bili su predaleko da to ih prepoznao, a i nije baš obraæao pažnju. Ranije, rekao je, pre ne-§° što je prošla gospoða na konju, video je stara gospoðu Li, ili mu se bar tako uèinilo. Dolazila mu je u susret stazom, a onda je skrenula u šumu. Èesto je šetala preko vresišta i po šumi.Istražni sudija je onda upitao zbog èega gospoða Li nije prisutna u sudnici. Po informacijama koje je imao, bio joj je uruèen sudski poziv.177776Agata KristiMeðutim, rekli su mu da je gospoða Li napustila selo pre nekoliko dana - niko nije taèno znao kada. Nije ostavila nikakvu adresu. To i nije bio njen obièaj, èesto je odlazila i vraæala se a da nikog ne obave-sti, tako da u tome nije bilo nièeg neobiènog. Jedna ili dve osobe izjavile su, štaviše, da je po njihovom mišljenju gospoða Li napustila selo još pre nesreæe. Istražni sudija se zatim ponovo obratio starcu:„Meðutim, vi mislite da ste to ipak videli gospoðu Li?"„Ne bih mogao da kažem. Ne bih hteo da tvrdim. Bila je to neka visoka žena i hodala je krupnim koracima, i na sebi je imala jar-kocrveni ogrtaè kakav je ponekad nosila gospoða Li. Ali nisam je pažljivije zagledao. Bio sam zauzet poslom. Mogla je biti ona, a mogao je biti i neko drugi. Ko to zna?"Što se ostalog tièe, uglavnom je ponovio ono što je veæ isprièao nama. Vileo je gospoðu kako jaše tuda, èesto ju je viðao da jaše. Nije obratio naroèitu pažnju na to. Jedino je kasnije video konja kako galopira bez jahaèa. Delovao je kao da ga je nešto uplašilo, rekao je. „Barem mi se tako uèinilo." Nije mogao da kaže koliko je bilo sati. Možda je bilo jedanaest, možda je bilo ranije. Konja je video mnogo kasnije, u daljini. Èinilo mu se da se vraæa ka šumi.Onda je istražni sudija ponovo pozvao mene i postavio mi još nekoliko pitanja o gospoði Li - o gospoði Ester Li, sa prebivalištem u Vajn Kotidžu.„Vi i vaša žena ste poznavali gospoðu Li iz viðenja?"

„Da", rekao sam, „prilièno dobro."„Jeste li razgovarali s njom?"„Da, nekoliko puta. To jest", dodao sam, „ona je razgovarala sa nama."„Da li je bilo kojom prilikom pretila vama ili vašoj ženi?"Za trenutak sam zastao.„Zapravo i jeste", rekao sam polako, „ali nikad nisam pomislio..."Veèita noæ„Da u ste ikada unah utisak a ™nt Р^ ^^ ^ ^ Razmislio sam o tome. „Da , ™ ^ ^ u svoju kuæu je samu sebe ubedila u to da zemlja -"J™^*™ se veæ naziva-Uada njoj, Ш da je P^^g^ Sam dodao: „Mislim £ To je kod nje bfla ne a vrsta ^ ™* {Qm idejom,da joj se stanje pogoršavalo, daJ^i supruzi fmèkim nasiljem?" „A, tako. Nikada mje pre ti k vašoj sup ^ ^ Sye,№", polako sam rekao. „Mishm da ne ta ^ iæe vasje to bHo -^ tako veæ Redaju Ј nesreæa ako ovde ostanete. Stici æe vassam", ispravio sam se. ^„A mislite da vaša supruga jeste. bude ri.„Plašim se da ponekad jeste. Stara je ^^ za svelièno zastrašujuæa. Mislim da zapravo mje m bua oaggovorila ili radila." ;„ prazni sudila odložio èitav po-gospoðe Ester Li.DVADESETA GLAVADan nakon pretresa otišao sam kod majora Filpota i otvoreno mu rekao da bih voleo da èujem njegovo mišljenje. Neko od koga se kopaèu treseta uèinilo da je gospoða Li tog jutra se navodno uputio uzbrdo ka šumi.„Vi poznajete tu staricu", rekao sam. „Da li zaista mislite da bi bila u sta^u da iz zle namere izazove takvu nesreæu?"„Ne mogu baš u to da poverujem, Majk", rekao je. „Za tako nešto vam je potreban vrlo jak motiv. Osveta zbog neèega što vam je neko lièno uradio. Tako nešto. A šta je njoj Eli ikada uèinila? Ništa." „Znam, deluje besmisleno. Zašto se stalno pojavljivala na tako èudan naèin, pretila Eli i terala je odavde? Izgledalo je kao da ima nešto lièno protiv nje, ali kako bi mogla imati? Nikada pre toga nije upoznala ni videla Eli. Šta je njoj bila Eli do jedna savršeno nepoznata Amerikanka? Nemaju nikakvu zajednièku prošlost, ništa ih ne povezuje."„Znam, znam", rekao je Filpot. „Ne mogu da se otmem utisku, Majk, da tu ima neèeg što ne znamo. Nije mi poznato koliko je vremena vaša supruga provela u Engleskoj pre nego što se udala. Da li je ikada živela u ovim krajevima, makar i nakratko?"„Ne, u to sam siguran. Sve je to tako nezgodno. Ja u stvari ne znam ništa o Eli. Mislim, koga je poznavala, kuda je išla. Mi smo se, eto, prosto - sreli." Tu sam zastao i pogledao ga. „Vi ne znate kako smo se sreli, je li? Ne", nastavio sam, „ne biste pogodili ni za sto go-779dina kako smo se sreli." I tu sam iznenada, i protiv svoje volje, poèeo da se smejem. A onda sam se pribrao. Osetio sam da sam na ivici histerije.Video sam njegovo blagonaklono, strpljivo lice kako èeka da doðem k sebi. Taj èovek je umeo da pomogne. U to nije bilo nikakve

sumnje.„Ovde smo se upoznali", rekao sam. „Ovde, na "Ciganskom imanju". Na oglasnoj tabli sam proèitao obaveštenje o prodaji "Tornjeva", pa sam pošao putem uzbrdo jer me je zanimalo to mesto. Tako sam je prvi put video. Stajala je pod jednim drvetom. Trgla se kad me je ugledala - ili sam se možda ja trgao videvši nju. U svakom sluèaju, tako je sve poèelo. Tako smo poèeli da živimo na ovom prokletom, groznom mestu koje donosi nesreæu."„Jeste li to sve vreme oseæali? Da æe vam doneti nesreæu?"„Nisam. Jesam. Ne, zapravo i ne znam. Nikad to nisam priznao. Nikad nisam želeo da priznam. Ali mislim da je ona znala. Mislim da se sve vreme plašila." Onda sam polako rekao: „Mislim da je neko upravo hteo da je uplaši."On je na to oštro upitao: „Kako to mislite? Ko je hteo da je uplaši?"„Po svemu sudeæi, Ciganka. Ali nekako nisam sasvim siguran u to... Imala je obièaj da èeka Eli u zasedi, znate, i da joj govori kako æe joj ovo mesto doneti nesreæu. Da je nagovara da ode odavde."„Svašta!", rekao je ljutilo. „Voleo bih da sam o tome bio bolje obaCesien. Razgovarao bih ja sa starom Ester. Rekao bih joj da ne sme da radi takve stvari."„Pa zašto je to radila?", upitao sam. „Šta ju je navelo?"„Kao i toliki drugi ljudi", rekao je Filpot, „voli da se pravi važna. Voli da opominje ljude ili da im prorièe sreæan život. Voli da se pretvara da zna buduænost."„A pretpostavimo", rekao sam polako, „da joj je neko davao novac. Rekli su mi da voli novac."„Da, i te kako voli novac. Ako joj je neko plaæao da to radi -to je ono u šta sumnjate - kako ste došli na tu ideju?"„Narednik Kin", rekao sam. „Ja se toga nikad ne bih setio." „A, tako." Sumnjièavo je odmahnuo glavom. „Ne mogu da verujem", rekao je, „da bi u nameri da uplaši vašu ženu išla èak dotle da izazove nesreæu."„Možda nije raèunala da bi nesreæa mogla biti kobna. Možda jeuradila nešto da uplaši konja", rekao sam. „Bacila petardu ili mahnu-la listom papira ili tako nešto. Ponekad mi se, znate, èinilo da imanešto sasvim lièno protiv Eli, da je iz nekog meni nepoznatog razlo-л ga kivna na nju."„To mi zvuèi prilièno nategnuto."„A to mesto nikada nije pripadalo njoj?", upitao sam. „Mislim na zemljište."„Ne. Moguæe je da su Cigane isterivali s tog imanja, i to više puta. Cigane stalno isteruju odnekud, ali ne verujem da su do kraja života kivni zbog toga."„Ne", rekao sam, „to bi zaista bilo nategnuto. Ali ipak se pitam da li joj je, iz nekog razloga za koji ne znamo - neko plaæao..."„Iz razloga za koji ne znamo - iz kog razloga?"Razmislio sam na trenutak.„Sve što kažem zvuèaæe sasvim neverovatno. Recimo da joj je, kao što je Kin pretpostavio, neko plaæao da radi sve to što je radila. Šta je taj neko hteo? Recimo da je hteo da nas oboje otera odavde. Usredsredio se na Eli, ne na mene, pošto se ja ne bih tako lako dao uplašiti kao Eli. Zastrašivali su je da bi je - a preko nje i mene -oterali odavde. Ako je tako, mora da postoji objašnjenje zašto bi ne-

Ico bio zainteresovan da se ovo zemljište ponovo naðe na tržištu. Neko, da kažemo, iz nekog razloga hoæe našu zemlju." Zastao sam. „To je logièna pretpostavka", rekao je Filpot, „ali ne znam zbogèega bi je iko hteo."„Neko važno rudno nalazište", razmišljao sam naglas.„Hm, sumnjam."„Nešto kao zakopano blago. Ma, znam da zvuèi besmisleno. Ili -recimo, skriveni plen od neke velike pljaèke banke."Filpot je i dalje odmahivao glavom, ali sada veæ ne toliko odluèno.„Jedino što preostaje", rekao sam, „jeste da se vratimo korak unazad kao što ste vi maloèas uradili. Iza gospoðe Li, do osobe koja je plaæala gospoðu Li. To bi mogao biti neki Elin tajni neprijatelj." „Ali vam ne pada na pamet ko bi to mogao biti?" „Ne. Ovde nije poznavala nikog. U to sam siguran. Nije imala ni-. kakve veze s ovim mestom." Ustao sam. „Hvala što ste me saslušali." „Voleo bih da sam mogao više da vam pomognem." Izašao sam na vrata, opipavajuæi nešto što sam nosio u džepu. Zatim sam se, s iznenadnom odlukom, okrenuo i vratio u sobu.„Nešto bih hteo da vam pokažem", rekao sam. „Zapravo, krenuo sam to da odnesem naredniku Kinu i da vidim šta on ima da mi kaže na to."Zavukao sam ruku u džep i izvadio kamen oko kog je bilo ob-motano zgužvano parèe papira ispisano štampanim slovima.„Ovo nam je neko jutros ubacio kroz prozor trpezarije", rekao sam. „Èuo sam zveket stakla dok sam silazio niz stepenice. Jedan ka-ttien su nam ubacili kroz prozor još èim smo se doselili. Ne znam da li je ovo ista osoba ili nije."Skinuo sam papirni omot i pružio mu ga. Bilo je to parèe prljavog, grubog papira. Na njemu su bila slova ispisana prilièno bledim182Agata Kristimastilom. Filpot je stavio naoèare i sagnuo se nad papir. Poruka je bila sasvim kratka. Pisalo je samo: Vašu suprugu je ubila žena.Filpotove obrve su se na to podigle.„Krajnje neobièno", rekao je. „Je li i prva poruka koju ste dobili bila ispisana štampanim slovima?"„Ne mogu sad da se setim. Bilo je to naprosto upozorenje da odemo odavde. Èak se više ne seæam ni taènih reci. U svakom sluèaju, prilièno je sigurno da su ono uradili huligani. Ovo je veæ nešto dru-go."„Mislite da ga je ubacio neko ko nešto zna?"„Verovatno je u pitanju ta sitna, nemilosrdna pakost što tera ljude da pišu anonimna pisma. Ima toga dosta po selima, znate."Vratio mi je poruku.„Ali mislim da je vaš prvi instinkt bio ispravan", rekao je, „da ga odnesete naredniku Kinu. On æe sigurno znati više o tim anonimnim stvarima od mene."Našao sam narednika Kina u policijskoj stanici i bio je i te kako zainteresovan.„Tu nisu èista posla", rekao je.„Šta mislite, šta to znaèi?", upitao sam.

„Teško je reæi. Možda je obièna pakost, sa ciljem da na kraju optuži neku odreðenu osobu."„Mislite da je uperena protiv gospoðe Li?"„Ne, ne verujem da bi onda bilo tako sroèeno. Moguæe je - vo-leo bih da je tako - da je neko nešto video ili èuo. Da je èuo buku ili vrisak, ili je konj projurio pored nekoga, i taj je odmah zatim video ili susreo neku ženu. Ali ja bih rekao da se ne radi o Ciganki, veæ o nekom dragom, pošto svi misle da je Ciganka ionako umešana u to. Deluje mi kao da se tu misli na neku sasvim, dragu ženu."183, 9- mritao sam „Jeste li nešto èuli o njoj ,A šta je sa Cigankom? , upitao sam. „ili ie našli?" J Polako je odmahnuo glavom. odavde,2„amo za neka mesta Icuda^J^™^ ciganima. Kažu £, u tom smeru-Tamojmpnjatelje m^ 8 ^^ ^niie video.Istie iz8°vono в„Pogledajte na 10 ovako, ona* iMzvala nesre

ni prevoz." %i naæi æete je?„Da, naæi æemo je na kraju. je bilo tako."osoba." vreme. To jest, akoæaoda kaže sve to što je govorila.

stižu anonimne poruke

л ako up,,*.184Agata Kris,la da se to dogodi. Koliko god da se potrudila da navede Ciganku da uplaši vašu ženu i otera je odavde, nije imala nameru da izazove smrt gospoðe Rodžers."„Ne", rekao sam. „smrt nije bila izazvana namerno. Htela je samo da nas uplaši. Da uplaši moju ženu i da uplaši mene da odemo odavde."„I ko æe sad da se uplaši? Žena koja je izazvala nesreæu. A to je gospoða Ester Li. A to znaèi da bi mogla da odluèi da sve prizna, zar ne? Reæi æe da u stvari nije ona kriva. Èak æe priznati i da su joj plaæali da to radi. I pomenuæe jedno ime. Reæi æe ko joj je plaæao. A nekome se to ne bi dopalo, zar ne, gospodine Rodžers?"„Mislite na tu nepoznatu ženu za koju smo pretpostavili da postoji iako u to uopšte nismo sigurni?"„Muškarca ili ženu, onog ko ju je plaæao. I taj neko æe poželeti da je što pre uæutka, zar ne?" „Mislite da je možda mrtva?"„I ta moguænost postoji, zar ne?", rekao je Kin. A zatim je naizgled prilièno naglo promenio temu. „Znate za onaj paviljon, gospodine Rodžers, pri vrhu vaše šume?"„Da", rekao sam, „šta s njim? Moja žena i ja smo dali da se malo popravi i sredi. Ponekad smo odlazili tamo, ali ne èesto. U posled-nje vreme svakako ne. Zašto?"

„Pa, malo smo istraživali naokolo, znate. Zavirili smo i u taj paviljon. Nije bilo zakljuèano."„Da", rekao sam, „nismo ga ni zakljuèavali. Unutra nije bilo nièeg vrednog, samo nekoliko komada nameštaja."„Pomislili smo da ga je možda gospoða Li koristila, ali nismo našli ništa što bi govorilo u prilog tome. Meðutim, našli smo ovo. Hteo sam u svakom sluèaju da vam ga pokažem." Otvorio je fioku i izvukao mali fini upaljaè optoèen zlatom. Bio je to ženski upaljaè sa di-jamantskim inicijalom. Slovo K. „Da nije možda pripadao vašoj ženi?"„Ne sa inicijalom K. Ne, nije Elin", rekao sam. „Nije imala ništa takvo. A ne pripada ni gospoðici Andersen. Ona se zove Greta." „Našli smo ga tamo gde ga je neko sigurno ispustio. To je prilièno otmena stvarèica - i dosta skupa."„K", zamišljeno sam ponovio inicijal. „Ne mogu da se setim nikog ko je bio s nama a da mu ime poèinje na K osim Kore", rekao sam. „To je maæeha moje žene. Gospoða Van Stajvesant - ali ja zaista ne mogu da je zamislim kako se probija do paviljona po toj prilièno neprohodnoj stazi, A uostalom, nije bila kod nas veæ dosta dugo. Oko mesec dana. Ne seæam se da sam je ikada video da koristi taj upaljaè. Možda ne bih ni primetio", rekao sam. „Gospoðica Andersen bi to možda znala."„Ponesite ga onda i pokažite joj ga."„Hoæu. Ali ako je tako, ako je Korin, èudi me da ga nismo pri-metili kada smo nedavno bili u paviljonu. Tamo nema mnogo stvari. Primetili biste tako nešto na podu - bio je na podu?"„Da, odmah do sofe. Naravno, svako je mogao da koristi paviljon. To je zgodno mesto, znate, da se dvoje ljubavnika naðu u bilo koje doba. Govorim o meštanima. Ali nije verovatno da bi neko od njih posedovao ovako skupu stvar."„Tu je Klaudija Hardkasl", rekao sam, „ali sumnjam da bi ona £5mala nešto ovako luksuzno. A i šta bi ona radila u paviljonu?" „Ona je bila dobra prijateljica vaše žene, je li?" ,Jeste", rekao sam, „mislim da je bila Elina najbolja prijateljica ovde. I znala bi da ne bismo imali ništa protiv da koristi paviljon kad god joj odgovara."„A, tako", rekao je narednik Kin._Prodorno sam ga pogledao. „Ne mislite valjda da je Klaudija Hardkasl bila - Elin neprijatelj? To bi bilo apsurdno."„Ne bih rekao da za to postoji bilo kakav razlog, saglasan sam, ali sa gospoðama se nikad ne zna."„Može biti...", poèeo sam, i onda stao jer je trebalo da kažem nešto što bi zvuèalo prilièno èudno. „Da, gospodine Rodžers?"„Koliko mi je poznato, Klaudija Hardkasl je svojevremeno bila udata za jednog Amerikanca - Amerikanca po imenu Lojd. A tako se, inaèe, zove i glavni staratelj fondova moje žene u Americi - Stenford Lojd. Ali Lojdova sigurno ima na stotine, a i da je reè o istoj osobi, to bi verovatno bila sluèajnost. I kakve bi to veze imalo sa svim ovim?"„Ne deliae baš verovatno. A opet..." Zastao je.„A najèuanije je što mi se uèinilo da sam video Stenforda Lojda ovde na dan - nesreæe - na ruèku kod "Svetog Ðorða" u Bartingto-nu."„Nije došao vama u posetu?"

Odmahnuo sam glavom.„Bio je s nekom ženom za koju mi se uèinilo da je Klaudija Hardkasl. Ali verovatno sam se zabunio. Vi, pretpostavljam, znate da je èovek koji je sagradio našu kuæu njen brat?"„A da li se ona interesuje za kuæu?"„Ne", rekao sam. „Ne verujem da joj se dopada stil arhitekture njenog brata." Tu sam ustao. „Pa, neæu vas više zadržavati. Probajte da naðete tu Ciganku."„Neæemo prestati da je tražimo, to mi verujte. I istražni sudija bi hteo da porazgovara s njom."Pozdravio sam ga i izašao iz stanice. I kako se, nekim èudom, tako èesto desi da sretnete nekog o kome ste upravo prièali, Klaudi-nocja Hardkasl je izašla iz pošte baš dok sam prolazio tuda. Oboje smo zastali. Rekla mi je, s onom jedva primetnom nelagodnošæu koju obièno osetite kad sretnete nekog ko je odnedavno u žalosti:„Tako mi je žao zbog Eli, Majk. Neæu vam reæi ništa više. Strašno je kad ljudi o tome mnogo prièaju. Ali, eto - to sam morala davam kažem."„Znam", rekao sam. „Vi ste bili tako dobri prema Eli. Pomogli ste joj da se ovde oseti kao kod kuæe. Zahvalan sam vam na tome."„Ima nešto što bih htela da vas pitam, i mislim da bi bilo bolje da vas pitam sada, pre nego što odete u Ameriku. Èujem da ideteuskoro."„Èim budem mogao. Imam tamo dosta toga da obavim."„Samo sam htela - ako ste ipak resili da prodate kuæu, raèunalasam da æete to možda pokrenuti pre nego što odete... A ako je tako- ako je tako, volela bih da mi date pravo prvenstva kod kupovine."Zagledao sam se u nju. To me je zaista iznenadilo. Bilo je to po-slednje što sam oèekivao.„Hoæete da kažete da biste hteli da je kupite? A mislio sam da vas ne zanima takav stil arhitekture."„Moj brat Rudolf mi je rekao da je to najbolja stvar koju je napravio. A on to valjda zna. Verovatno æete tražiti vrlo visoku cenu za Ф, ali bih mogla da je platim. Da, volela bih da je kupim."Nisam mogao a da ne pomislim koliko je to èudno. Ama baš nièim nije pokazala da joj se naša kuæa dopada kad nam je došla u posetu. Zgifeo sam se, i to ne prvi put, kakav je zapravo bio odnos izmeðu nje i njenog polubrata. Da li mu je zaista bila toliko privržena? Ponekad mi se, opet, uèinilo da ga ne voli, da ga možda i mrzi. O njemu je, u svakom sluèaju, govorila na jedan vrlo èudan naèin. Ali kakva god zapravo bila njena oseæanja, znaèio joj je nešto. Nešto važno. Polako sam odmahnuo glavom.„Jasno mi je da možda mislite da bih želeo da prodam èitavo imanje i odem odavde zbog Eline smrti", rekao sam. „Ali u stvari uop-šte nije tako. Živeli smo tu i bili smo sreæni i ovo je mesto na kom æu je najbolje pamtiti. Neæu prodati Cigansko imanje - ni po koju ce-nu! U to možete biti sasvim sigurni."Pogledi su nam se ukrstili. Kao da se meðu nama vodila neka bitka. A onda je njen pogled popustio pred mojim.Prikupio sam svu hrabrost i rekao:

„Mene se to ne tièe, ali svojevremeno ste bili udati. Je li ime vašeg bivšeg supruga Stenford Lojd?"Za trenutak me je gledala bez reci. A onda je naglo rekla: „Jeste" - i otišla.DVADESET PRVA GLAVAZbrka - to je sve èega se seæam gledajuæi unazad. Novinari koji su postavljali pitanja - tražili intervjue - gomile pisama i telegrama -Greta kako izlazi na kraj sa svim tim...Prvo što me je zaista iznenadilo bilo je da Elina porodica nije bila, kao što smo pretpostavili, u Americi. Bio je to prilièan šok kad se ispostavilo da je veæina njih zapravo u Engleskoj. Bilo je, možda, razumljivo da je Kora van Stajvesant tu. Bila je to žena koja nije mogla da se skrasi na jednom mestu, stalno je jurila po Evropi - u Italiju, Pariz, London, pa nazad u Ameriku, u Palm Biè, na ranè na Zapadu - na sve strane. Na sam dan Eline smrti nije bila udaljena više od pedeset milja, jer je još uvek isterivala svoj hk da kupi kuæu u Engleskoj. Bila je dojurila u London na dva-tri dana i otišla kod novih agenata za nekretnine sa novim nalozima i obilazila je okolinu -upravo tog dana je pogledala još pola tuceta kuæa.Stenford Lojd je, ispostavilo se, doleteo istim avionom u London, navodno na poslovni sastanak. Svi ti ljudi su saznali za Elinu smrt ne telegrama koje smo poslali u Sjedinjene Države, veæ iz novina.Došlo je do ružne svaðe oko toga gde bi trebalo sahraniti Eli. Ja sam smatrao da je sasvim prirodno da bude sahranjena tu gde je i umrla. Tu gde smo ona i ja živeli.Meðutim, Elina porodica se tome žestoko usprotivila. Hteli su da njeno telo bude preneto u Ameriku i tamo sahranjeno s njenim preci-190ma - tamo gde poèivaju njen deda, otac, njena majka i ostali. To je valjda bilo i prirodno, kad èovek malo bolje razmisli o tome.Endru Lipinkot je došao da razgovara sa mnom o tome. Razumno je postavio stvar.„Nije ostavila nikakvo uputstvo o tome gde bi želela da bude sahranjena", naglasio je.„A zašto bi?", uzvratio sam žestoko. „Koliko je imala godina -dvadeset i jednu? U dvadeset prvoj ne razmišljate o tome da æete umreti. Ne poèinjete da razmišljate o tome kako biste voleli da budete sahranjeni. Da smo ikada razmislili o tome, verovatno bismo pože-leli da budemo sahranjeni negde zajedno, èak i da ne umremo u isto vreme. Ali ko razmišlja o smrti usred života?"„Sasvim ispravno zapažanje", rekao je gospodin Lipinkot. Zatim je dodaor „Bojim se da æete morati da doðete i u Ameriku, znate. Èeka vas mnogo poslova sa kojima bi trebalo da se upoznate." „Kakvih poslova? Šta ja imam s tim poslovima?" „Mogli biste imati mnogo toga", rekao je. „Zar ne shvatate da ste vi glavni naslednik po testamentu?"„Mislite, zato što sam joj u najbližem srodstvu ili tako nešto?" „Ne. Po testamentu."„Nisam ni znao da je napisala testament." „O da, jeste", rekao je gospodin Lipinkot. „Eli je bila prilièno poslovna mlada žena. Morala je da bude, znate. Živela je u takvom svetu. Sastavila je testament kad je postala punoletna, gotovo odmah nakon što se udala. Ostavila ga je na èuvanje kod svog advokata u Londonu, sa zahtevom da jedan primerak bude poslat meni." Oklevao je, a zatim dodao: „Ako budete dolazili u Ameriku, što vam savetujem, takoðe smatram da bi trebalo da poverite svoje poslove nekoj uglednoj tamošnjoj advokatskoj firmi." „Zašto?"

Jer æe vam, s obzirom da je reè o izuzetno velikom kapitalu, velikom broju nekretnina, hartija od vrednosti, nadzoru nad interesima u raznim industrijama, biti potrebni tehnièki saveti."Ja nisam kvalifikovan da se brinem o takvim stvarima", rekaosam. „Zaista nisam."„Potpuno vas razumem", rekao je gospodin Lipinkot. „Zar ne bih mogao sve da prepustim vama?" „Mogli biste."„Zašto da onda to ne uradim?"Jer ipak mislim da bi trebalo da imate posebnog zastupnika. Ja veæ zastupam neke èlanove porodice i mogao bi se pojaviti sukob interesa. Ako sve prepustite meni, pobrinuæu se da vaši interesi budu zaštiæeni tako što æe vas zastupati veoma sposoban advokat." „Hvala vam", rekao sam. „Veoma ste ljubazni." „Ako bih na trenutak smeo da budem indiskretan..." Delovao je kao da mu je pomalo neprijatno - i prilièno me je zabavljala pomisao da i Lipinkot može da bude indiskretan. „Da?", rekao sam.„Preporuèio bih vam da budete veoma oprezni oko toga šta potpisujete. Bilo kakva poslovna dokumenta. Pre nego što bilo šta potpišete, pažljivo to proèitajte od poèetka do kraja."„Da li bih uopšte razumeo jedan takav dokument, èak i da ga proèitam?"„Ukoliko vam nije potpuno jasan, predaæete ga svom pravnom sa-vftftku."„Da li me vi to upozoravate na nekog ili nešto?", upitao sam, iznenada živo zaintefesovan.„To nipošto nije pitanje na koje bih mogao da odgovorim", rekao F gospodin Lipinkot. „Ali ovo æu vam reæi: kada su u pitanju velike svote novca, preporuèljivo je ne verovati nikome."l

792Dakle, ipak me je upozoravao na nekoga, ali nije nameravao nikoga da imenuje. To mi je bilo jasno. Da li na Koru? Ili je sumnjao - možda veæ duže vreme - na Stenforda Lojda, tog srdaènog bankara punog uglaðenih fraza, tako bogatog i bezbrižnog, koji je nedavno , doputovao ovamo „na poslovni sastanak"? Da se nije možda teèa Frenk spremao da mi se obrati s nekim naizgled nedužnim dokumentima? Odjednom sam video sebe kao jadnog, naivnog tupana, koji pliva po jezeru okružen neprijateljski nastrojenim krokodilima, na èijim su licima lažni osmesi prijateljstva.„Svet je mesto puno zla", rekao je gospodin Lipinkot. Možda je bilo glupo od mene, ali sam ga iznenada upitao: „Hoæe li nekome Elina smrt doneti finansijsku korist?" Oštro me^je pogledao.„To je vno neobièno pitanje. Zbog èega me to pitate?" „Ne znam", odgovorio sam. „Upravo mi je palo na pamet." „Doneæe je vama", rekao je.„Naravno", rekao sam. „To se podrazumeva. Hteo sam, u stvari, da pitam da li æe neko drugi imati koristi od nje." Gospodin Lipinkot prilièno dugo nije rekao ništa. „Ako mislite", rekao je, „da li æe još neke osobe imati finansijsku korist prema odredbama Fenelinog testamenta, hoæe, ali u manjoj meri. Neki stari èlanovi posluge, nekadašnja guvernanta, jedno ili dva dobrotvorna društva, ali niko od naroèite važnosti. Odreðen

iznos na-menila je i gospoðici Andersen, mada ne velik, s obzirom da je, kao što verovatno znate, na ime gospoðice Andersen veæ bila prepisala znatnu svotu."Klimnuo sam glavom. Eli mi je rekla da to namerava da uradi. „Vi ste bili njen suprug. Nije imala nikakve bliže rodbine. Ali imam utisak da se vaše pitanje zapravo nije odnosilo na to."„Ni sam ne znam na šta se odnosilo", rekao sam. „Ali ste, na ovaj ili onaj naèin, gospodine Lipinkot, uspeli da probudite sumnje u meni - ne znam ni prema kome ni zašto. Samo sam, eto - postao sumnjièav. Ne razumem se u fmansije", dodao sam.„Da, to je sasvim oèigledno. Dozvolite mi samo da kažem da nemam nikakvih pouzdanih informacija, nikakvih odreðenih sumnji. Posle neèije smrti uvek dolazi na red sreðivanje njegovih poslova. To može da se obavi brzo, ali može i da se razvlaèi godinama."„Ono što u stvari hoæete da kažete", rekao sam, „jeste da bi neko od njih mogao da pokuša da me uhvati na brzinu i tako dodatno zamuti stvar. Da možda pokuša da me navede da potpišem nešto što bi ga oslobodilo odgovornosti - ako razumete šta hoæu da kažem."„Ako Fenelini poslovi nisu, da kažemo, u tako dobrom stanju u kakvom bi trebalo da budu, onda - da, moguæe je da bi njena preuranjena smrt za nekoga mogla predstavljati, da kažemo, sreænu okolnost, da ne navodimo imena, nekoga kome bi možda bilo lakše da zametne svoj trag ako ima posla sa relativno neukom osobom kao što ste vi, ako tako smem da kažem. Toliko sam rekao, a dalje o tome više ne bih govorio. Ne bi bilo nepristrasno."Jednostavan pogrebni obred održan je u maloj crkvi. Da sam mogao nekako da se izvuèem, to bih i uradio. Mrzeo sam sve te ljude koji su se naredali pred crkvom i zurili u mene. Radoznale oèi. Greta me je provukla kroz sve to. Mislim da do tog trenutka nisam ni shvatio kakva je to jaka, pouzdana osoba. Sve je organizovala, poruèila cve-ce, srediasve što je trebalo. Sve manje me je èudilo što je Eli postala toliko zavisna od Grete. Nema mnogo Greta na ovom svetu.Ljudi u crkvi bili su veæinom naši susedi - neke smo èak jedva poznavali. Meðutim, primetio sam jedno lice koje sam veæ negde video, ali *°je tog trenutka nisam mogao nigde da smestim. Kad sam se vratio ku-Cl> Karson mi je rekao da me jedan gospodin èeka u salonu.• *lfcHiiSE^^_l:3^ , ^r^vt^"^"^4"f^nm**194„Danas nikog ne primam. Pošaljite ga kuæi. Nije ni trebalo da ga puštate!"„Izvinite, gospodine. Rekao je da je roðak."„Roðak?"Iznenada sam se setio èoveka koga sam video u crkvi.Karson mi je pružio posetnicu.U prvi mah mi nije znaèila ništa. Gospodin Vilijam R. Pardo. Pogledao sam i poleðinu i odmahnuo glavom. Onda sam je predao Greti.„Da možda ti ne znaš ko je ovo?", upitao sam je. „Lik mi je de-lovao poznato, ali nisam mogao da se setim odakle. Možda je neki Elin prijatelj."Greta ju je uzela i pogledala, pa rekla:„Naravno."„K$ je to?"„Ujka Ruben. Seæaš se. Elin roðak. Prièala ti je valjda o njemu?"

Tada sam se setio odakle mi je to lice bilo poznato. Eli je držala nekoliko fotografija svojih roðaka u dnevnoj sobi, razbacanih na sve strane. Zato mi se uèinilo da ga odnekud poznajem. Do tada sam ga video samo na fotografiji.„Dolazim", rekao sam.Izašao sam i prešao u salon. Gospodin Pardo ustao je i rekao:„Majki Rodžers? Moguæe je da vam moje ime ništa ne znaèi, ali vaša supruga je bila moja roðaka. Zvala me je ujka Ruben, ali vi i ja nismo stigli da se upoznamo, znam. Prvi put sam u Engleskoj otkako ste se venèali."„Naravno da znam ko ste", rekao sam.• Ne znam kako bih opisao Rubena Pardoa. Bio je to krupan, kršan èovek, širokog lica i prilièno odsutnog pogleda - kao da sve vre-me razmišlja o neèemu drugom. Pa ipak, kada biste razmenili nekoliko reci s niim. uverili biste se da je zapravo i te kako prisutan.„Gospoðicu Andersen poznajete? „Naravno", rekao je, „kako ste, ^Greta „Nije loše, kad se sve uzme u obzir, геш jdugo tu?"pre neki dan." Zaista? Gde?" i, artciji u jednoj kufi ". ^ vlšeg 1L.„Da", rekao sam, „sa majoromm„Nikad bolje", rekao sam, pa"bièn,m oseè,bio dan nesreæe, je li?"æu vremena imati, ali se isda samVeèita noæ197nije nego što sam mislio i baš sam se pitao da li æu posle aukcije imati vremena da se odvezem do vas."„A došli ste iz Amerike poslovno?", upitao sam.„Pa, i jesam i nisam. Kora je htela da se posavetuje sa mnom oko neèeg. Izmeðu ostalog i oko kuæe koju namerava da kupi."Tu sam tek saznao gde je Kora odsela za vreme svog boravka u Engleskoj. ;„Nismo to znali", ponovio sam. i„Tog dana èak nije ni bila daleko odavde", rekao je.„Nije? Odsela je u nekom hotelu?" "„Ne, nego kod neke prijateljice."„Nisam znao da ima prijatelja u ovim krajevima."„Kod ž^e po imenu - kako se ono zvala - Hard i još nešto. " Hardkasl." i„Kod Klaudije Hardkasl?", iznenadio sam se.„Da. One su prilièno dobre prijateljice. Družile su se još u Americi. Niste to znali?"Ja znam vrlo malo", rekao sam. „Vrlo malo o porodici."Pogledao sam Gretu.,Jesi li ti znala da Kora poznaje Klaudiju Hardkasl?"

„Ne seæam se da ju je ikad pominjala", rekla je Greta. „Znaèi, zato se Klaudija onog dana nije pojavila."„Naravno", rekao sam. „trebalo je da ode s tobom u London, u kupovinu. Trebalo je da se naðete na stanici u Market Èedvelu..."„Da - a ona se nije pojavila. Telefonirala je ubrzo nakon što sam ja izašla iz kuæe. Poruèila je da joj je stigla neoèekivana poseta iz Amerike i da ne može da doðe."„Pitam se", rekao sam, „da taj gost iz Amerike možda nije bila Kora."„Oèigledno jeste", rekao je Ruben Pardo. Odmahnuo je glavom. „Sve je to tako konfuzno", rekao je. „Èujem da su odložili pretres", dodao je zatim.,Jesu", rekao sam.Ispio je èaj pa ustao.„Ne bih više da vas uznemiravam", rekao je. „Ako mogu nešto da uèinim, odseo sam u hotelu "Mažestik" u Market Èedvelu."Rekao sam da se bojim da nema nièeg što bi mogao da uèini i zahvalio mu. Kad je otišao, Greta je rekla:„Šta on hoæe, pitam se? Zašto je dolazio?" A onda je ljutilo dodala: „Volela bih da se svi vrate tamo odakle su došli."„Pitam se da li sam to stvarno video Stenforda Lojda kod "Svetog Ðorða" - video sam ga samo na trenutak."„Rekao si da je bio s nekom ženom koja je lièila na Klaudiju Hardkasl, tako da je to verovatno bio on. Možda je on došao da vidi nju, a Ruben da vidi Koru - kakva zbrka!"„Ne sviða mi se - ne sviða mi se to kako su se svi sjatili ovde tog dana."Greta je na to rekla da tako èesto biva - kao i obièno, primila je to sasvim veselo i razborito.DVADESET DRUGA GLAVANije ostalo više ništa što je trebalo da uradim na „Ciganskom imanju". Ostavio sam kuæu u Gretinim rukama, a ja sam otplovio u Njujork da posvršavam poslove i da prisustvujem Elinoj sahrani, za koju sam sa priliènom dozom straha oseæao da æe se pretvoriti u krajnje muènu bogatašku predstavu.„Ideš u dlunglu", upozorila me je Greta. „Èuvaj se. Nemoj da te živog odem."Bila je u pravu. Bila je to zaista džungla. Osetio sam to èim sam stigao. Nisam imao iskustva sa džunglama - ne te vrste. Nije to bila moja prirodna sredina i bio sam svestan toga. Nisam bio lovac, bio sam divljaè. Svuda oko mene krili su se po grmlju i vrebali me iz za-sede. Ponekad mi se, verovatno, i prièinjavalo. A ponekad su se moje sumnje pokazale opravdanim. Seæam se da sam otišao kod advokata kog mi je pronašao gospodin Lipinkot - jednog krajnje uglaðenog èoveka koji se prema meni ponašao otprilike kao što bi se ponašao lekar opšte prakse u svojoj profesiji. Pre toga sam bio dobio savet da se resim nekih rudnih nalazišta oko kojih dokumenti o pravu vlasništva nisu bili sasvim jasni.On me je pitao od koga sam dobio taj savet, a ja sam mu rekao da sam ga dobio od Stenforda Lojda.„Pa, moraæemo onda to da ispitamo", rekao je. „Èovek poput gospodina Lojda trebalo bi to da zna."iKasnije mi je, meðutim, rekao:

„S vašim dokumentima o pravu vlasništva je sve u redu, i u svakom sluèaju ne vidim zašto biste prodavali tu zemlju na brzinu, kao što vam je on izgleda savetovao. Zadržite je vi samo."Tad sam imao oseæaj da sam u pravu, da me zaista svi vrebaju. Svi su znali da sam prilièno neupuæen u finansije.Sahrana je bila velièanstvena i, po mom mišljenju, prilièno grozna. Bogataška, kao što sam i slutio. Na groblju gomile cveæa, samo groblje lièilo je na gradski park, pun primera kako se bogataške oplakivanje pretaèe u monumentalni mermer. Eli bi se to smuèilo, u to sam bio siguran. Ali pretpostavljam da je njena porodica imala izve-sno pravo na nju.Èetvrtog dana po dolasku u Njujork dobio sam vesti iz Kingston Bišopa. Telo stare gospoðe Li naðeno je u napuštenom kamenolomu s drage strane brda. Veæ neko vreme je bila mrtva. Tu su se i ranije dogaðale nesreæe, i bilo je reci da bi trebalo postaviti ogradu - ali ništa se nije preduzelo. Istražni sud je zakljuèio da je u pitanju nesre-æan sluèaj i još jednom preporuèio lokalnim vlastima da ograde to me-sto. U kolibi gospoðe Li naðena je suma od tri stotine funti sakrivena ispod podnih dasaka, sve u novèanicama od jedne funte.Major Filpot je u post skriptumu dodao: „Siguran sam da æe vam biti žao kad èujete da je Klaudija Hardkasl tokom juèerašnjeg lova zbaèena s konja i da je poginula."Klaudija - poginula? Nisam mogao u to da poverajem! To me je prilièno gpfllb uzdrmalo. Dvoje ljudi - u dve nedelje, stradali u nesreæi na jahanju. Delovalo je suviše neverovatno da bi bilo sluèajna podudarnost.Ne bih da se zadržavam na tim danima koje sam proveo u Nju-jorku. Bio sam stranac na tuðem terenu. Sve vreme sam oseæao da

moram da pazim šta prièam i šta radim. Ona Eli koju sam znao, Eli koja je pripadala samo meni, nije bila tu. Tada sam na nju gledao kao na devojku iz Amerike, naslednicu basnoslovnog bogatstva, okruženu prijateljima, poznanicima i daljim roðacima, iz porodice koja je žive-la tu veæ pet generacija. Došla je odande kao neka kometa i prelete-la iznad moje teritorije.Sada se vratila da bude sahranjena sa svojima, tamo gde joj je bio dom. Bilo mi je drago da je tako ispalo. Ne bi bilo lako oseæati da je tamo, na onom pristojnom malom groblju podno borove šume na izlazu iz sela. Ne, ne bi bilo lako.„Vrati se tamo gde pripadaš, Eli", rekao sam u sebi.Tu i tamo bi mi se vratila ona jednostavna melodija koju je imala obièaj da peva uz gitaru. Setio bih se njenih prstiju kako lagano prebiru po žic^ia.Svakoga dana i svake noæi Neki æe putem sreæe poæi.I pomislio bih: „Za tebe je bilo baš tako. Roðena si da poðeš putem sreæe. I doživela si tu sreæu, tamo na "Ciganskom imanju". Samo što nije dugo trajala. A sad je gotovo. Vratila si se tamo gde možda i nisi bila toliko sreæna. Ali ovde si ipak kod kuæe. Meðu svojima si."Iznenada sam se zapitao gde æu ja biti kad doðe vreme da umrem. Na „Ciganskom imanju"? Možda. Moja majka æe doæi i videti kako ležim u grobu - ako dotle veæ i ona ne bude mrtva. Ali nekako nisam mogao da zamislim svoju majku mrtvu. Lakše mi je bilo da zamislim sopstvenu smrt. Da, došla bi da vidi kako me spuštaju u grob. Možda bi

tada njeno strogo lice malo ublažilo svoj izraz. Skrenuo sam misli sa nje. Nisam hteo da razmišljam o njoj. Nisam hteo da joj se približim ni da je vidim.201Ovo poslednje nije sasvim taèno. Nije se radilo o tome da li æu ja videti nju. Kod moje majke se uvek radilo o tome da li æe ona videti mene, hoæe li me njene oèi prozreli, stvarajuæi u meni neku te-skobu koja se širi poput kužnog isparenja i guši me. Pomislio sam: „Majke su pravo zlo! Zašto moraju tako da bde nad svojom decom? I zašto su ubeðene da znaju sve o svojoj deci? Ne znaju. Ne znaju! Trebalo bi da bude ponosna na mene, sreæna zbog mene, sreæna zbog svega toga divnog što sam postigao. Trebalo bi..." Tu sam ponovo otr-gao misli od nje.Koliko sam dugo bio u Americi? Èak ne mogu ni da se setim. Èinilo mi se da sam èitavu veènost morao da pazim gde stajem, dok su me posmatrali ljudi sa lažnim osmesima i neprijateljstvom u oèima. Svaki dan sam ponavljao u sebi: „Moram ovo da preživim. Moram ovo dajreživim - a onda..." To su bile te dve reci. Dve reci koje sam izgovarao u sebi. Svaki dan po nekoliko puta. A onda... To su bile dve reci buduænosti. Izgovarao sam ih isto onako kao što sam nekada izgovarao i onu jednu reè. Hoæu...Svi su se i te kako trudili da budu fini prema meni jer sam bio bogat! Prema odredbama Elinog testamenta postao sam izuzetno bogat èovek. Oseæao sam se vrlo èudno. Imao sam investicije u koje se nisam razumeo - deonice, hartije od vrednosti, nekretnine. A nisam imao pojma šta da radim sa svim tim.Dan pre povratka u Englesku obavio sam jedan dug razgovor sa gospodinom Lipinkotom. Oduvek sam o njemu razmišljao na taj naèin - k^S gospodinu Lipinkotu. Za mene on nikad nije postao ujka Endru. Rekao sam mu da nameravam da povuèem ovlašæenje kojim je upravljanje mojim investicijama povereno Stenfordu Lojdu.„A, tako?" Njegove prosede obrve su se podigle. Pogledao me je tim svojim pronicljivim oèima, s pokeraškim izrazom na licu, pa sam se zapitao šta je taèno znaèilo to njegovo „A, tako?"203„Mislite li da bi bilo u redu da to uradim?", upitao sam ga zabrinuto.„Imate svoje razloge, pretpostavljam?"„Ne", rekao sam, „nemam. Samo neki neodreðen oseæaj. Vama, nadam se, mogu sve da kažem?"„Sve što mi budete rekli ostaæe, naravno, meðu nama."„Pa, eto", rekao sam, „prosto reèeno, èini mi se da je prevarant!"„Ah." Gospodin Lipinkot delovao je zainteresovano. „Da, rekao bih da vaš instinkt možda i nije bez osnova."Tako sam se uverio da sam u pravu. Stenford Lojd je nešto mutio sa Elinim obveznicama, investicijama i ostalim. Potpisao sam punomoæ i dao je Endruu Lipinkotu.„Voljni ste da je prihvatite?", upitao sam.„Što se finansijskog dela tièe", rekao je gospodin Lipinkot, „možete imati apsolutno poverenje u mene. U tom pogledu æu za vas uèiniti sve što mogu. Mislim da neæete imati razloga da se požalite na moje voðenje poslova."Zapitao sam se šta je taèno time hteo da kaže. Nešto je hteo. Mislim da je hteo da kaže da mu se ne dopadam, da mu se nikad nisam dopadao, ali da æe u pogledu finansija za mene uèiniti sve što može pošto sam bio Elin muž. Potpisao sam sve neophodne papire. Pitao

me je kako se vraæam u Englesku. Avionom? Ne, rekao sam, ne avionom veæ brodom. „Hteo bih malo da budem sam", rekao sam. „Mislim da æe mi jedno putovanje morem prijati."„A nameravate da se nastanite - gde?"„Na "Ciganskom imanju"", rekao sam.„Dakle, tamo æete živeti."„Da", rekao sam.„Mislio sam da ste možda nameravali da ga prodate."„Ne", rekao sam, i ta reè je možda zazvuèala odluènije nego što ^am mislio. Nisam imao nameru da se rastanem od „Ciganskog imanja". „Cigansko imanje" bilo je deo mog sna, sna koji sam gajio jošiao balavac.„Da li se neko brine o posedu dok ste vi u Americi?" Odgovorio sam da sam to prepustio Greti Andersen. „A, da", rekao je gospodin Lipinkot. „Greta." Bilo je neèeg u naèinu na koji je izgovorio to „Greta". Nisam se na to osvrtao. Ako mu se nije dopadala, nije mu se dopadala. Nikad i nije. Zavladala je neprijatna tišina, a onda sam se predomislio. Ose-æao sam da moram nešto da kažem.„Bila je vrlo dobra prema Eli", rekao sam. „Negovala ju je kad je ova bila bolesna, došla je da živi s nama i da se brine o njoj. Ja - ne mogu dovoljno da joj zahvalim. Voleo bih da to shvatite. Ne znate kakva je bila. Ne znate kako je pomagala i sve radila kad je Eli poginula. Ne znam šta bih radio da nije bilo nje."„Upravo tako, upravo tako", rekao je gospodin Lipinkot. Ne možete ni da zamislite koliko je hladno zvuèao.„Prema tome, jasno vam je koliko joj dugujem." „Veoma sposobna devojka", rekao je gospodin Lipinkot. Ustao sam, pozdravio se s njim i zahvalio mu. „Nemate na èemu da mi zahvaljujete", rekao je, suvo kao i uvek. Zatim je dodao: „Napisao sam vam jedno kratko pismo. Poslao sam ga avionskom poštom na "Cigansko imanje". Ako putujete brodom, verovatno æe vas saèekati kad stignete." Onda je rekao: „Želimvam sreæan put."Upitao sam ga, sa dosta oklevanja, da li je poznavao ženu Sten-forda Lojda - devojku po imenu Klaudija Hardkasl.„A, mislite na njegovu prvu ženu. Ne, nikad je nisam upoznao. Brak se, koliko se seæam, veoma brzo raspao. On se posle razvoda ponovo oženio. Taj brak se takoðe završio razvodom." I tako je i tome došao kraj.Kad sam se vratio u hotel, doèekao me je telegram. Tražili su da doðem u jednu bolnicu u Kaliforniji. Pisalo je da bi moj prijatelj, Rudolf Santoniks, želeo da doðem pošto neæe poživeti još dugo, pa bi želeo da me vidi pre nego što umre.Zamenio sam kartu za jedan kasniji brod i odleteo za San Fran-cisko. Još je bio živ, ali mu se stanje vrlo brzo pogoršavalo. Rekli su da sumnjaju da æe doæi svesti pre nego što umre, ali je po svaku ce-nu hteo da me vidi. Sedeo sam tu, u bolnièkoj sobi, i gledao ga -gledao nešto što je bilo tek ljuštura èoveka koga sam poznavao. Od-uvek je ^gledao bolesno, oduvek je delovao nekako neobièno prozirno, krhko i nežno. Sada je, dok je ležao, podseæao na voštanu figura mrtvaca. Sedeo sam tu i mislio u sebi: „Samo da progovori. Samo da mi kaže nešto. Bar nešto pre nego što umre."

Osetio sam se usamljeno - tako strašno usamljeno. Pobegao sam od svih neprijatelja i došao kod prijatelja. Kod svog jedinog prijatelja. On je bio jedina osoba koja je išta znala o meni - osim moje majke, ali o majci nisam hteo da razmišljam.Jednom ili dvaput sam se obratio bolnièarki i pitao je da li postoji išta što bi mogli da urade, ali je odmahivala glavom i davala mi uobièajen odgovor:„Možda æe doæi svesti, a možda i neæe."Sedeo sam tu. A onda se najzad promeškoljio i uzdahnuo. Sestra ga je vrlo blago pridigla. Pogledao me je, ali nisam znao da li me je prepoznao ili ne. Samo me je gledao kao da gleda nekud iza mene. Onda se iznenada u njegovim oèima pojavilo nešto drugo. Pomislio sam: „Vidi me, prepoznaje me." Izgovorio je nešto jedva èujno i nag-Veèita noæ205nuo sam se nad krevet ne bih li to uhvatio. Ali nisam u tome uspeo da razaberem nijednu reè. Onda mu je telo uhvatio iznenadan grè, trgao se, zabacio je glavu unazad i uzviknuo:„Ti, prokleta budalo... Zašto nisi pošao drugim putem?"A onda je jednostavno klonuo i umro.Nisam shvatio šta je hteo da kaže - a ni da li je i sam znao štagovori.I tako sam poslednji put video Santoniksa. Pitam se da li bi èuo da sam mu išta rekao. Voleo bih da sam još jednom stigao da mu kažem da je kuæa koju mi je sagradio nešto najlepše na svetu - nešto što mi najviše znaèi. Èudno je da jedna kuæa može toliko da znaèi. Verovatno u tome ima i neèeg simboliènog. Nešto što želite. Nešto što želite toliko snažno da zapravo i ne znate šta je to. Ali on je znao šta je to i on mi je to pružio. I ja sam to dobio. A sad sam se tomevraæao.Vraæao sam se kuæi. Samo sam o tome mogao da razmišljam kad sam se ukrcao na brod. O tome i o samrtnom umoru u poèetku... A onda sam osetio plimu sreæe kako navire odnekud iznutra, iz dubine... Vraæao sam se kuæi. Vraæao sam se kuæi...Vraæa se mornar, vraæa se s mora I vraæa se lovac, silazi s brega...DVADESET TREÆA GLAVADa, vraæao sam se. Sad j"e sve bilo gotovo. Poslednja bitka, po-slednja borba. Poslednja etapa putovanja.Sad su mi se dani moje nemirne mladosti èinili tako dalekim. Dani onog "Hoæu, hoæu". Ali nije prošlo mnogo. Ni punih godinu dana.Priseæao sam se svega - ispružen na ležaju u svojoj kabini, zamišljen. {Susret s Eli - naši trenuci u Ridžents parku - naše venèanje kod matièara. Kuæa - Santoniks kako je gradi - dovršena kuæa. Moje, sve moje. Bio sam to ja - ja - ja kakav sam želeo da budem. Kakav sam oduvek želeo da budem. Dobio sam sve što sam želeo i vraæao sam se tome.Pre nego što sam napustio Njujork, napisao sam jedno pismo i poslao ga avionskom poštom da stigne pre mene. Pisao sam Filpotu. Nekako mi se èinilo da æe me Filpot razumeti, mada drugi možda i neæe.Bilo mi je lakše da mu pišem nego da mu to kažem. U svakom sluèaju, pre ili kasnije bi saznao. Svi bi pre ili kasnije saznali. Neki to verovatno ne bi razumeli, ali verovao sam da on bi. Imao je prilike i sam da se uveri koliko su Eli i Greta bile bliske, kako se Eli u svemu oslanjala na Gretu. Verovao sam da æe shvatiti kako sam i ja poèeo da se

oslanjam na nju, kako bi za mene bilo nemoguæe da živim sam u kuæi u kojoj sam živeo s Eli ako u njoj ne bude nekog,Veèita noæ207da mi pomogne. Ne znam da li sam to sroèio kako treba. Dao samsve od sebe.„Voleo bih da vi to prvi saznate", napisao sam mu. „Bili ste toliko fini prema nama, i mislim da ste jedini koji æe to razumeti. Ne mogu da se suoèim s tim da živim na "Ciganskom imanju" sasvim sam. Sve vreme dok sam bio u Americi razmišljao sam i odluèio da, èim se vratim kuæi, zamolim Gretu da se uda za mene. Vidite, ona je jedina osoba s kojom bih zaista mogao da prièam o Eli. Ona æe to razumeti. Možda neæe pristati da se uda za mene, ali mislim da hoæe... Biæe to kao da smo još uvek sve troje zajedno."Napisao sam pismo tri puta pre nego što sam uspeo da izrazim upravo to što sam hteo da kažem. Filpot je trebalo da ga dobije dva dana pre mog povratka.Dok smo se približavali Engleskoj, izašao sam na palubu. Posma-trao sam kako nam se kopno primièe. Pomislio sam: „Da je sada Santoniks sa mnom." Zaista sam to želeo. Voleo bih da je nekako saznao kako se sve obistinilo. Sve što sam planirao - sve što sam zamišljao - sve što sam želeo.Resio sam se Amerike, resio sam se prevaranata i licemera i svih tih ljudi koje sam mrzeo i za koje sam bio prilièno siguran da i oni mrze mene i gledaju me s visine pošto nisam iz njihovog sveta! Vraæao sam se s oseæanjem trijumfa. Vraæao sam se borovoj šumi i opasnom putu koji krivuda „Ciganskim imanjem" do kuæe na vrhu brega. Do mo/ekuæe! Vraæao sam se dvema stvarima koje sam želeo. Svojoj1 "• *^^?kuci -raci o kojoj sam maštao, koju sam zamišljao, koju sam želeo iznad svega. Kuæi - i ženi iz snova... Oduvek sam znao da æu jednog dana upoznati ženu iz snova. I upoznao sam je. Ugledao sam je i ona je ugledala mene. Našli smo se. Žena iz snova. Od trenutka kada sam je ugledao bilo mi je jasno da joj pripadam, da joj pripadam u potpunosti i zauvek. Bio sam njen. I sada sam - najzad - išao njoj.208Agata KnNiko me nije video kada sam stigao u Kingston Bišop. Bio je veæ gotovo mrak a ja sam stigao vozom i produžio peške sa stanice, jednim zaobilaznim sporednim putem. Nisam hteo da sretnem nikoga iz sela. Ne te noæi...Sunce je veæ bilo zašlo kad sam izbio na put prema „Ciganskom imanju". Greta je veæ znala kad æu doæi. Bila je tamo, u kuæi, i èekala me. Najzad! Završili smo sa obmanama i sa svim tim pretvaranjem - pretvaranjem da je ne podnosim - setio sam se, smejuæi se u sebi, kakvu sam ulogu odigrao - i to vrlo. pažljivo od samog poèetka. Da mi se Greta ne dopada, da ne želim da doðe i ostane kod Eli. Da, bio sam vrlo oprezan. Svi su morali nasesti na to pretvaranje. Setio sam se i svaðe koju smo inscenirali samo da bi je Eli èula.Greta jejdobro znala kakav sam od trenutka kada smo se sreli. Nikad nismo gajili neke glupe iluzije jedno o drugom. Imala je iste misli, iste želje kao ja. Hteli smo èitav svet, ništa manje. Hteli smo da budemo na vrhu sveta. Hteli smo da ispunimo svaku svoju ambiciju. Hteli smo da imamo sve, da se nièeg ne odreknemo. Setio sam se kako sam joj otvorio srce kada smo se prvi put sreli u Hamburgu, otkrivši joj koliko su snažne moje

želje. Nisam morao da krijem svoju nezajažljivu pohlepu za životom pred Gretom, istu pohlepu oseæa-la je i sama. Rekla je:„Za sve što hoæeš od života potreban ti je novac." „Da", rekao sam, „samo što ne vidim kako da doðem do njega." „Neæeš ga steæi radom", rekla je Greta. „Nisi taj tip." „Radom!", rekao sam. „Morao bih godinama da radim! Ja neæu da èekam.-Neæu da mi proðe mladost." Nastavio sam: „Znaš li za onog momka po imenu Šliman - što je radio, znojio se, i na kraju se obogatio da bi mogao da ostvari svoj životni san i ode u Troju, ras-kopa je i otkrije trojanske grobnice? Ostvario je svoj san ali je morao da èeka do svoje èetrdesete. A ja neæu da èekam dok ne budem209veæ sredoveèan èovek. Star. Jednom nogom u grobu. Ja to hoæu sada dok sam mlad i jak. A i ti, zar ne?"„Da", rekla je. „A ja znam i kako da to postigneš. Prosto je. Èudi me da se toga veæ nisi setio. Ti lako osvajaš devojke, zar ne? Tovidim. A i oseæam."„Zar misliš da mi je stalo do devojaka - da mi je ikad bilo? Postoji samo jedna devojka koju želim", rekao sam. „Ti. I ti to znaš. Ja pripadam tebi. Znao sam to èim sam te ugledao. Oduvek sam znao da æu upoznati nekog poput tebe. I jesam. Ja pripadam tebi."„Da", rekla je Greta, „i ja tako mislim."„I oboje od života hoæemo isto", rekao sam.„Kažem ti da je prosto", rekla je Greta. „Prosto. Sve što treba da uradiš je da se oženiš bogatom devojkom, jednom od najbogatijih devojaka na svetu. Ja to mogu da ti sredim."„Ne prièaj gluposti", rekao sam.„Nisu to gluposti, biæe lako."„Ne", rekao sam, „meni to ne bi odgovaralo. Neæu da budem muž bogate žene. Ona æe svašta da mi kupuje i svašta æemo raditi i držaèe me u zlatnom kavezu, ali to nije ono što ja želim. Neæu da budemnièiji rob."„Nema ni potrebe. Tako nešto ne bi moralo dugo da traje. Tekkoliko je potrebno. Žene umiru, znaš."Zagledao sam se u nju.„Sad si šokiran", rekla je.,Др^, rekao sam, „nisam šokiran."„I mislila sam da neæeš biti. Pomislila sam da nisi možda veæ...?"Pogledala me je ispitivaèki, ali na to nisam imao nameru da odgovorim. Toliko nagona za samoodržanjem mi je ipak bilo ostalo. Postoje neke tajne za koje ne želite da ih iko sazna. To i nisu bogzna kakve tajne, ali nisam hteo da razmišljam o njima. Nisam hteo da210Agata Kristirazmišljam o toj prvoj. Bila je tako beznaèajna. Detinjasta. Ništa važno. Gajio sam deèaèku strast za jednim finim ruènim satom koji je jedan deèak - moj školski drugar - dobio na poklon. Želeo sam ga. Oèajnièki sam ga želeo. Bio je to prilièno skup sat. Poklonio mu ga je bogati kum. Da, želeo sam ga, ali nisam verovao da æu ikada imati prilike da doðem do njega. I onda smo tog dana zajedno otišli na klizanje. Led nije bio dovoljno jak da nas izdrži. Nismo ni razmišljali o tome. Naprosto se dogodilo. Led je pukao. Doklizao sam do njega a on se držao za ivicu. Bio je propao kroz rupu i držao se

za led koji ga je sekao po rukama. Bio sam mu prišao s namerom da ga izvuèem, naravno, ali kad sam stigao do njega, ugledao sam odsjaj sata. Pomislio sam: „A kad bi on potonuo i udavio se?" Pomislio sam kako bi to bilo lako...Bilo je to Jltovo nesvesno, èini mi se - otkopèao sam kaiš, zgrabio sat i umesto da izvuèem drugara, gurnuo sam mu glavu pod vodu... Samo sam mu držao glavu ispod. Nije ni mogao bogzna koliko da se opire, bio je pod ledom. Ljudi su nas videli i pošli prema nama. Mislili su da sam pokušavao da ga izvuèem! Na kraju su ga izvadili, uz dosta muke. Pokušali su sa veslaèkim disanjem, ali bilo je prekasno. Sakrio sam svoje blago na posebno mesto na kom sam tu i tamo èuvao razne sitnice. Stvari za koje nisam želeo da ih mama vidi jer bi me pitala odakle mi. Jednog dana je naišla na taj sat dok mi je preturala po èarapama. Pitala me je zar to nije Pitov sat. Rekao sam - naravno da nije, trampio sam se s jednim deèakom u školi i dobio ga.Mama je oduvek stvarala tu nervozu u meni - oduvek mi se èinilo da previše zna o meni. Osetio sam tu nervozu i kad je našla sat. Mislim da je posumnjala. Nije mogla da zna, naravno. Niko nije znao. Ali bi me ponekad samo pogledala. Na neki èudan naèin. Svi su mislili da sam pokušavao da spasem Pita. Mislim da ona u to nikada nije verovala. Mislim da je znala. Nije želela da zna, ali je njen pro-l211tome štoo meni. I ja sam tu i tamo ose-obuk, Momak po -- a imao, ali jeMene je terao male r, izguho *™™ ŠU smo kuæi, a On je„o dobro prošao. Unovèio je svo Betone M* ^ ^bio pun para. Džepov, su ш tab ^и°Дпо spretni sa džepnimka №^^^^£^ na ruci, ali Eda su noževima koje su imah. Ja s"* P ш buka ljudi koji su pošteno uboli. Pao je na zeml jujDnda * za dolazili, i siledžije su zbnsj, Shutt o sam d ^ sam brz! Imam prilièno dobre reflekse o ruke, izvukao nož iz Edove rane *godnija mesta. Samo je uzdahnuo Lavno - aU samo na trenutak, redu. I tako sam se osetio - pa, vao! Pomislio sam: bacio novèanice u ze reflekse ilike ne pružaju toliko cesto. te da su"nekog ub.H. AH ja se nisam uf £oNe Da se razumemo, nije to nešto sto biste voleli os,m ako nije zaista vredno tru , Ne n^ako^ ^ ^ ^ kod mene. AH znala je. Ne nuslim da Je zna na ubistvo ne bikoliko IjudNtMi misUm da je znala da me pomisao šokirala m uznemirila. Upitao sam je:„Kako si to zamislila, Greta^ рото„пегп. Mogu da te po-Rekla je: „U ^^^^^Г^- Ja se manje-vi-vežem sa jednom -Ј^^^ na nju,se staram o njoj. Živim s njom.uplašen, Д.{. цbrzo reago-^^ da imate br-ц t(me to se povoljne pri-е verovatno uplaše kad shva-se vc_

„Misliš da bi pogledala nekog kao što sam ja?", upitao sam je Nikako nisam mogao u to da poverujem. Zašto bi se jedna bogata de-vojka, koja bi mogla da odabere bilo kog privlaènog, seksi muškarca koji joj se svidi, opredelila za mene?„Ti imaš dosta seksepila", rekla je Greta. „Devojke jure za tobom, zar ne?"Ja sam se na to iscerio i rekao da se ne žalim. „Ona tako nešto nikad nije imala. Suviše je dobro èuvaju. Jedini mladiæi s kojima sme da se viða su oni konvencionalni - sinovi bankara, industrijalaca. Pripremaju je za dobar brak s nekim iz bogataške klase. Užasava ih i sama pomisao da bi mogla da upozna nekog zgodnog stranca kog možda zanima samo njen novac. A ona, naravno, žudi upravo za takvim ljudima. Oni su za nju nešto novo, nešto što još nije upoznalq| Moraš da joj prirediš pravu predstavu. Moraš da se zaljubiš u nju na prvi pogled i da je oboriš s nogu! Biæe sasvim prosto. Još joj nije prišao niko s takvim seksi nastupom. Ti bi to mogao." „Mogao bih da probam", rekao sam sumnjièavo. „Mogli bismo to da sredimo", rekla je Greta. „Njena porodica bi se umešala i spreèila to." „Ne, ne bi", rekla je Greta. „Ne bi ni znali. Ne dok ne bude prekasno. Ne dok se u tajnosti ne venèate." „Znaèi, tako si ti to zamislila?"I tako smo poèeli da prièamo o tome. Da planiramo. Ne do detalja, da se razumemo. Greta se vratila u Ameriku, ali je ostala u kontaktu sa mnom. Ja sam nastavio s raznim poslovima. Rekao sam joj za „Cigansko imanje" i kako ga želim, a ona je rekla da bi baš bilo zgodno da se tu odigra jedna romantièna prièa. Isplanirali smo to tako da do mog susreta sa Eli doðe upravo tamo. Greta bi ubedila Eli da bi bilo divno imati kuæu u Engleskoj i da bi trebalo da se oslobodi porodice èim postane punoletna.0 da, sve smo isplanirali. Greta je i te kako imala smisla za to. Ne verujem da bih ja bio u stanju sve to da isplaniram, ali sam znao da mogu da odigram svoju ulogu kako treba. Oduvek sam uživao u glumi. I tako se to dogodilo. Tako sam upoznao Eli.1 zabavljao sam se pri tom. Bila je to, naravno, igra na ivici noža, jer je uvek postojao rizik - uvek je postojala opasnost da æe nešto poæi naopako. Ono što me je zaista èinilo nervoznim bile su situacije kada sam morao da se suoèim sa Gretom. Morao sam, vidite, da budem siguran da se ne odam gledajuæi je. Saglasili smo se da je najbolje da se pretvaram da je ne podnosim, da sam ljubomoran na nju. To sam prilièno dobro izveo. Seæam se tog dana kada se doselila kod nas. Odglumili smo svaðu, svaðu koju je Eli mogla da èuje. Ne znam da li smo u tome malo i preterali. Mislim da nismo. Tu i tamo sam bio nervozan jer sam se plašio da Eli ne nasluti istinu ili tako nešto. Ne verujem da je naslutila. Ne znam. Stvarno ne znam. Nikad nisam bio naèisto sa Eli.Bilo je vrlo lako udvarati se Eli. Bila je vrlo slatka. Da, bila je zaista vrlo slatka. Jedino što me je ponekad plašila jer se dešavalo da nešto uradi a da mi ne kaže. I znala je stvari za koje ne bih ni sanjao da ih zna. Ali me je volela. Da, volela me je. Ponekad - mislim da sam i ja nju voleo...Doduše, ne na naèin na koji sam voleo Gretu. Greta je bila žena kojoj sam mipadao. Bila je otelovljenje seksa. Bio sam lud za njom 5 stalno sJrrTmorao to da obuzdavam u sebi. Eli je bila nešto drugo. Uživao sam u životu s njom, znate. Da, zvuèi veoma èudno kad to kažem sada, gledajuæi unazad. Zaista sam uživao u životu s njom.Iznosim ovo sada jer je to ono o èemu sam razmišljao te veèeri kad sam se vratio iz Amerike. Kad sam stigao navrh sveta, pošto sam dobio sve za èime sam žudeo uprkos svim rizicima, uprkos opasno-214Agata Kn

stima, uprkos tome što sam izveo prilièno dobro ubistvo - bez obzira što ja to kažem!Da, bilo je lako napraviti pogrešan korak, pomislio sam jednom ili dvaput - ali niko ne bi znao, niko ne bi mogao da otkrije kako smo to izveli. Sad kad su rizici bili iza nas, kada su opasnosti prošle, uputio sam se ka „Ciganskom imanju" - baš kao onog dana kad sam prvi put video plakat na zidu i krenuo da obiðem ruševine stare kuæe. Pošao sam uz brdo i zamakao za krivinu...I tada - tada sam je ugledao. Mislim, tada sam ugledao Eli. Baš kad sam prošao tu krivinu, na onom opasnom mestu gde su se dogaðale nesreæe. Bila je tamo na istom mestu gde sam je i prvi put video, stajala je u senci jele. Baš kao što je stajala onog dana kad se jedva primelio trgla videvši me, i kad sam se ja trgao videvši nju. Tu smo se prvi put videli i ja sam joj prišao i obratio joj se, odigrao ulogu mladiæa koji se zaljubio na prvi pogled. I to sam prilièno dobro odglumio! Kažem vam, ja sam odlièan glumac!Ali nisam oèekivao da je sada vidim... Mislim, nisam ni mogao da je vidim, zar ne? Ali video sam je... Gledala je - gledala je pravo u mene. Samo - bilo je tu neèeg što me je uplašilo - neèeg što me je i te kako uplašilo. Uèinilo mi se, znate, da ona mene ne vidi - mislim, znam da nije ni mogla stvarno da bude tu. Znam da je bila mrtva - ali sam je video. Bila je mrtva i njeno telo je bilo sahranjeno na groblju u Americi. Ali ipak je stajala pod jelom i gledala me. Ne, ne mene. Gledala je kao da oèekuje da me ugleda, i bilo je ljubavi na njenom licu. Iste one ljubavi koju sam video onog dana -onog dana kada je prebirala po žicama svoje gitare. Onog dana kad me je pitala: „Na šta si pomislio?" Ja sam rekao: „Zašto pitaš?", a ona je rekla: „Gledaš me kao da me voliš." Odgovorio sam nešto glupo poput: „Naravno da te volim."Zastao sam kao ukopan. Zastao sam nasred puta kao da me je nešto prikovalo za zemlju. Tresao sam se. Glasno ?am rekao:„EU."Nije se pomerila, samo je stajala tamo i gledala... Gledala je pravo kroz mene. To je bilo ono što me je uplašilo jer sam znao da æu, ako razmislim na trenutak, shvatiti zbog èega me ne vidi - a nisam želeo to da shvatim. Ne, nisam to hteo da znam. Bio sam sasvim siguran da to ne želim da znam. Gledala je pravo ka mestu gde sam se nalazio - a nije me videla. Tu sam potrèao. Potrèao sam kao prava kukavica, dok nisam stigao do mesta odakle su se veæ videla svetla iz moje kuæe, gde sam uspeo malo da se smirim i oslobodim te glupe panike koja me je uhvatila. To je bio moj trijumf. Stigao sam kuæi. Bio sam lovac koji je sišao s brega, vratio sam se kuæi, vratio sam se još neèemu što sam želeo više od ièega na svetu, ženi iz snova kojoj sam pripadao dušom i telom.I sada æemo se venèati i živeæemo u kuæi. Dobili smo sve na šta smo igrali. Pobedili smo - i to glatko!Vrata nisu bila zakljuèana. Ušao sam, glasnim koracima, kroz otvorena vrata biblioteke. A tamo je, kraj prozora, bila Greta i èekala me. Bila je velièanstvena. Bila je nešto najvelièanstvenije i najlep-še što sam ikada video. Bila je poput Brunhilde, poput svemoæne Val-kire blistave zlatne kose. Mirisala je, izgledala, i imala ukus seksa. Odricasmo se jedno drugog toliko dugo - osim povremenih kratkihsusreau paviljonu.Pošao sam pravo u njen zagrljaj, mornar koji se vratio s mora tamo gde pripada. Da, bio je to jedan od najlepših trenutaka u mom životu.

Uskoro smo se spustili na zemlju. Seo sam, a ona je gurnula malu hrpu pisama ka meni. Izabrao sam, gotovo mehanièki, pismo sa amerièkom markom. Bilo je to avionsko pismo od Lipinkota. Zapitao sam se šta je u njemu i zašto je uopšte morao da napiše pismo.„Pa", rekla je Greta sa dubokim uzdahom zadovoljstva, „uspeli smo."„Dan pobede", rekao sam, „i te kakve."Oboje smo se smejali, smejali divlje. Na stolu je bilo šampanjca. Otvorio sam ga i nazdravili smo jedno drugom.„Ovde je predivno", rekao sam, osvrnuvši se oko sebe. „Lepše je nego što sam upamtio. Santoniks - ali nisam ti rekao. Santoniks je umro."„O, bože", rekla je Greta, „baš šteta. Znaèi, stvarno je bio bolestan." 4„Naravno da je bio bolestan. Nikad nisam hteo da verujem u to. Otišao sam da ga posetim na samrti."Greta je jedva primetno zadrhtala.„Ja to ne bih rado uradila. Je li rekao nešto?"„Pa i nije. Rekao je da sam prokleta budala - i da je trebalo da poðem drugim putem."„Šta je hteo da kaže - kojim putem?"„Ne znam šta je hteo da kaže", rekao sam. „Valjda je veæ buncao. Nije znao šta govori."„Pa, ova kuæa je lep spomenik u znak seæanja na njega", rekla je Greta. „Mislim da æemo se zadržati ovde, slažeš se?"Zagledao sam se u nju. „Naravno. Ne misliš valjda da bih živeo negde drugde?"„Ne možemo stalno živeti ovde", rekla je Greta. „Ne preko èitave godine. Zakopani u ovoj rupi od sela."„Ali ja hoæu tu da živim - tu sam oduvek hteo da živim."Veèita noæ217„Jesi, naravno. Ali najzad, Majk, imamo sav novac na svetu. Možemo da odemo bilo kuda! Možemo da idemo po èitavom kontinentu- iæi æemo na safari u Afriku. Iæi æemo u avanture. Videæemo svašta- uzbudljive prizore. Iæi æemo u Angkor Vat. Zar ne želiš život pun avantura?"„Pa, valjda želim... Ali uvek æemo se vraæati ovamo, je li?"Imao sam neki èudan oseæaj - oseæaj da je negde nešto pošlo naopako. To je bilo sve o èemu sam razmišljao. Moja kuæa i Greta. Nisam želeo ništa više. Ali ona jeste. To mi je bilo jasno. Ona je bila tek na poèetku. Tek je poèinjala sa željama. Poèinjala je da shvata da može sve da ih ostvari. Iznenada me je obuzela neka strašna zla slutnja. Poèeo sam da drhtim.„Šta ti je, Majk? Treseš se. Prehladio si se ili tako nešto?"„Nije to", rekao sam.„Šta se desilo, Majk?"„Video sam Eli", rekao sam.„Kako to misliš, video si Eli?"„Dolazio sam ovim putem, zamakao za krivinu i bila je tu, pored jele, i gledala - gledala ka meni."Greta se zagledala u mene.„Ne prièaj gluposti. Uèinilo ti se."

„Možda se ljudima tako nekad uèini. Ovo je, na kraju krajeva, Cigansko imanje". Eli je bila tu, i delovala je - delovala je sasvim sreæno. Касузпа stara, kao da je - kao da je oduvek tu i kao da æe zaiivek oteti tu."„Majk!" Greta me je uhvatila za rame i prodrmala me. „Majk, nemoj da prièaš takve stvari. Jesi li nešto popio pre nego što si došao ovamo?"„Ne, saèekao sam dok ne doðem ovamo. Znao sam da æeš nam spremiti šampanjac."

218Agata Kristi„Pa, hajde onda da zaboravimo Eli i da nazdravimo jedno drugom."„To je bila Eli", nisam popuštao.„Naravno da nije bila Eli! Bila je to obièna igra svetlosti - tako nešto."„Bila je to Eli, i stajala je tamo. I gledala me je - gledala je u mene i tražila me pogledom. Ali nije mogla da me vidi. Greta, nije mogla da me vidi." Podigao sam glas. „A znam i zašto. Znam zašto nije mogla da me vidi."„Kako to misliš?"I tad sam, po prvi put, jedva èujno prošaptao:„Jer to nisam bio ja. Nisam bio tamo. Nije mogla da vidi ništa - samo Veèitu noæ."^nda sam preplašeno uzviknuo: „Neki æe putem sreæe poæi, neki u susret Veèitoj noæi. Ja, Greta, ja.„Seæaš li se, Greta", rekao sam, „kako je sedela na toj sofi? Pevala je tu pesmu uz gitaru, pevala ju je svojim nežnim glasom. Mora da se seæaš."Svake noæi i svakoga dana1, pevao sam jedva èujno, "neki se rode za život pun rana. Svakoga dana i svake noæi, neki æe putem sreæe poæi." To je Eli, Greta. Ona je bila roðena da poðe putem sreæe. "Neki æe putem sreæe poæi, neki u susret Veèitoj noæi." To je ono što je mama znala o meni. Znala je da sam roðen za Veèitu noæ. Još nisam bio stigao tamo. Ali znala je. A znao je i Santoniks. Znao je da sam odabrao taj put. Ali možda sam i mogao da ga ostavim. Bio je tu jedan trenutak, jedan jedini trenutak, taj kada je Eli pevala tu pesmu. Mogao sam biti sasvim sreæan, zar ne, u braku sa Eli? Mogao sam s njom i da ostanem."„Ne, nisi", odgovorila mi je Greta. „Nikad ne bih rekla da si tako slabih živaca, Majk." Ponovo me je uhvatila za rame i grabo me prodrmala. „Probudi se."Veèita noæ219Zagledao sam se u nju.„Izvini, Greta. Šta sam to rekao?"„Izgleda da su te prilièno utukli tamo u Americi. Ali obavio si posao, je li? Mislim, sve investicije su u redu?"„Sve je sreðeno", rekao sam. „Sve je sreðeno za našu buduænost. Našu sjajnu, sjajnu buduænost."„Govoriš prilièno èudno. Volela bih da znam šta to Lipinkot kaže u pismu."Privukao sam njegovo pismo k sebi i otvorio ga. U njemu nije bilo nièeg osim jednog iseèka iz novina. Nije to bio nov iseèak, bio je star i prilièno izbledeo. Zagledao sam se u njega. Bio je to snimak ulice. Prepoznao sam ulicu sa velelepnom zgradom u pozadini. Bila je to ulica u Hamburgu, i videlo se nekoliko ljudi koji su prilazili fotografu. Dvoje ljudi u prednjem redu hodalo je ruku pod ruku. Bili smo to Greta i ja. Dakle, Lipinkot je

znao. Od samog poèetka je znao da veæ poznajem Gretu. Mora da mu je neko jednom prilikom poslao taj iseèak, bez neke zle namere. Verovatno mu se uèinilo zanimljivim što je prepoznao gospoðicu Andersen kako seta ulicama Hamburga. Znao je da veæ poznajem Gretu i seæam se kako me je izrièito pitao da li sam veæ upoznao Gretu Andersen ili nisam. Ja sam to, naravno, porekao, ali znao je da lažem. To je moralo probuditi neke sumnje u njemu. Odjednom sam se uplašio Lipinkota. Nije, naravno, mogao da posumnja da sam ubio Eli. Ali u nešto je ipak sumnjao. Možda èaki u to: f"„Èuj", rekao sam Greti, „znao je da se poznajemo. Znao je to od poèetka. Oduvek sam mrzeo tog starog Usca, a on je oduvek mrzeo tebe", rekao sam. „Kad sazna da æemo se venèati, posumnjaæe." Ali veæ mi je bilo jasno da je Lipinkot sigurno veæ pretpostavio da æemo se Greta i ja venèati - znao je i da se poznajemo, naslutio je možda i da smo ljubavnici.220Agata Kristi„Majk, hoæeš li prestati da se ponašaš kao uspanièeni zec? Jeste, to sam rekla - uspanièeni zec. Divila sam ti se. Od poèetka sam ti se divila. A sad pucaš po svim šavovima. Bojiš se svega i svaèega."„Nemoj to da mi govoriš."„Ali tako je."„Veèita noæ."Nisam bio u stanju ništa drugo da kažem. I dalje sam se pitao šta to taèno znaèi. Veèita noæ. Znaèilo je mrak. Znaèilo je da nisam bio tamo da bi mogli da me vide. Mogao sam da vidim mrtve, ali mrtvi nisu mogli da vide mene iako sam bio živ. Nisu mogli da me vide jer zapravo nisam ni bio tamo. Èovek koji je voleo Eli zapravo nije ni bio tamo. Svojom voljom je zakoraèio u veèitu noæ. Oborio sam pogled još mže.„Veèita noæ", ponovio sam.„Hoæeš li prestati to da govoriš?", vrisnula je Greta. „Ustani! Budi muškarac, Majk! Nemoj da se prepuštaš tim sujevernim glupostima."„A šta mogu?", rekao sam. „Prodao sam dušu "Ciganskom imanju", zar ne? Cigansko imanje nikad nije bilo bezbedno. Nikad nije bilo bezbedno ni za koga. Nije bilo bezbedno za Eli, a nije bezbedno ni za mene. Možda nije bezbedno ni za tebe."„Šta ti sad to znaèi?"Ustao sam. Pošao sam ka njoj. Voleo sam je. Da, još sam je voleo. Još sam prema njoj oseæao tu jaku strast. Ali ljubav, mržnja, strast - zar nisu sve tri jedno te isto? Tri u jednoj i jedna u sve tri. Nikad ne bih mogao da mrzim Eli, ali sam mrzeo Gretu. Uživao sam u toj mržnji. Mrzeo sam je svim srcem i kad je u meni iznenada buknula ta radosna želja - nisam više mogao da èekam i idem na sigurno, nisam želeo to da èekam - pošao sam ka njoj.Veèita noæ221„Kuèko jedna prljava!", rekao sam. „Ti odvratna, divna, zlatoko-sa kuèko. Nisi bezbedna, Greta. Nisi bezbedna od mene. Razumeš li? Nauèio sam da uživam - da uživam u ubijanju. Bio sam uzbuðen onog dana, znajuæi da je Eli otišla na konju u smrt. Èitavo jutro sam uživao u tom ubistvu, ali nikad se nisam tako približio ubistvu kao sada. Ovo je drukèije. Više mi nije dovoljno da znam da æe neko umre-ti zbog kapsule koju je

progutao za doruèkom. Više mi nije dovoljno samo da gurnem jednu staricu u kamenolom. Hoæu da upotrebim svoje ruke."Greta se tu veæ bila uplašila. Ona, kojoj sam pripadao od tog dana kad sam je sreo u Hamburgu, upoznao je, napustio posao pod izgovorom da sam bolestan - da bih ostao tamo s njom. Da, tad sam joj veæ pripadao, dušom i telom. Sad joj više nisam pripadao. Bio sam svoj. Zakoraèio sam u drugaèije kraljevstvo od onog o kom sam maštao.Bojala se. Uživao sam u njenom strahu i stegnuo sam šake oko njenog vrata. Da, èak i sad dok sedim i pišem sve o sebi - što me, inaèe, èini vrlo sreænim - napisati sve o sebi, kroz šta ste sve prošli i šta ste oseæali i mislili i kako ste ih sve prevarili - da, divno je to. Da, bio sam sreæan kao dete kad sam ubio Gretu...DVADESET ÈETVRTA GLAVAVeèita noæ223Posle toga zapravo i nema mnogo toga da se doda. Mislim, tu je sve dostiglo vrhunac. Èovek izgleda zaboravi da posle toga ne može doæi ništa bolje - da je to sve. Dugo sam tako sedeo. Ne znam kada su došli. Ne znam ni da li su došli svi odjednom... Sigurno nisu bili tu od samog poèetka jer mi ne bi dali da ubijem Gretu. Primetio sam da je Bd| stigao prvi. Ne mislim Bog, malo sam zbunjen, mislim na majora Filpota. Oduvek mi se sviðao, bio je vrlo fm prema meni. U neku ruku je, èini mi se, i bio poput Boga. Mislim, da je Bog ljudsko biæe a ne nešto natprirodno - tamo negde na nebu. Bio je to vrlo pravedan èovek, vrlo pravedan i dobar. Brinuo se o stvarima i o ljudima. Trudio se da uèini sve najbolje za ljude.Ne znam koliko je znao o meni. Seæam se kako me je èudno pogledao onog jutra kada je rekao da mu delujem nekako veselo i opomenuo me da ne izazivam sudbinu. Pitam se zašto mu se to baš tada uèinilo.A onda, kad smo se našli pored te male gomile zgužvane odeæe za koju se ispostavilo da je Eli u svom odelu za jahanje... Pitam se da li je tada znao ili bar naslutio da ja imam neke veze s tim.Posle Gretine smrti, kao što sam rekao, ostao sam da sedim u fotelji, zagledan u šampanjsku èašu. Bila je prazna. Sve je bilo sasvim prazno - i te kako prazno. Samo jedna lampa je gorela, ona koju smo upalili Greta i ja, ali je bila u uglu. Nije davala mnogo svetla, a sun-ce - mislim da je sunce veæ odavno moralo zaci. Sedeo sam tako i s nekom neobiènom tupošæu se pitao šta æe se sledeæe desiti.Onda su, valjda, ljudi poèeli da dolaze. Moguæe je da ih je odjednom došlo mnogo. Ako je tako, ušli su vrlo tiho, ili bar ja nisam nikog primetio.Možda bi mi Santoniks, da je bio tu, rekao šta da radim. A San-toniks je bio mrtav. Pošao je nekim drugim putem, a ne mojim, pa ne bi ni mogao da mi pomogne. Niko, u stvari, nije mogao da mi pomogne.Malo kasnije sam primetio i doktora Šoa. Bio je tako tih da ga u poèetku nisam ni primeæivao. Sedeo je sasvim blizu kao da nešto èeka. Posle nekog vremena sam pomislio da možda èeka da progovorim. Onda sam mu rekao:„Vratio sam se kuæi."Negde iza njega vrzmalo se još dvoje-troje ljudi. Kao da su èekali - èekali šta æe on da uradi.„Greta je mrtva", rekao sam. „Ubio sam je. Možda ne bi bilo loše da iznesete telo."

Neko je negde sevnuo blicem. Mora da je to policijski fotograf snimao telo. Doktor Šo se okrenuo i oštro rekao:„Nemojte još."Ponovo se okrenuo ka meni. Nagnuo sam se ka njemu i rekao:„Noæas sam video Eli."„Je li? Gde?"f%Napolju, stajala je pod jelom. Tu sam je prvi put video, znate." Za trenutak sam zaæutao, a onda sam rekao: „Ona mene nije videla... Nije mogla da me vidi jer nisam bio tamo." A onda sam, posle kraæe tišine, dodao: „To me je uznemirilo. To me je strašno uznemirilo."Doktor Šo je rekao: „Bilo je u kapsuli, je li? Cijanid u kapsuli? To ste dali Eli onog jutra?"224Agata Kristi„To je bilo protiv njene alergije", rekao sam. „Uvek je uzimala po jednu kapsulu kao preventivu protiv alergije kad je polazila na jahanje. Greta i ja smo napunili jednu ili dve kapsule otrovom protiv osa, koji je stajao u šupi u bašti, i ponovo ih spojili. To smo uradili u paviljonu. Pametno, zar ne?" Tu sam se nasmejao. Bio je to neki neobièan smeh, to sam i sam èuo. Više je lièio na neko èudno sitno kikotanje. Rekao sam: „Pregledali ste sve što je uzimala, zar ne, kad ste došli da joj pogledate èlanak? Tablete za spavanje, kapsule protiv alergije, i sve su bile u redu, je li? Nijednoj ništa nije falilo."„Ništa", rekao je doktor Šo. „Bile su sasvim bezazlene."„To je stvarno bilo prilièno pametno, zar ne?", upitao sam.„Da, bili ste zaista pametni, ali ne dovoljno."„A opet, ф znam kako ste sve otkrili."„Otkrili smo kad se dogodila još jedna smrt - smrt koju niste planirali."„Klaudija Hardkasl?"„Da. Umrla je na isti naèin kao i Eli. Pala je s konja u lovištu. Klaudija je bila prilièno zdrava devojka, ali je tek tako pala s konja i umrla. Tu, vidite, nije proteklo toliko vremena. Podigli su je gotovo odmah i još uvek se oseæao miris cijanida. Da je ostala nekoliko sati na otvorenom kao Eli, ne bi bilo nièeg - ni mirisa ni bilo èega drugog. Meðutim, ne vidim kako je Klaudija uopšte došla do kapsule. Osim ako niste ostavili jednu u paviljonu. Klaudija je imala obièaj da tu i tamo svrati u paviljon. Tamo je bilo njenih otisaka prstiju, a naðen je i njen upaljaè."„Mora da nam je ispala. Punjenje je bilo prilièno pipav posao."Onda sam rekao:„Znaèi, posumnjali ste da sam imao neke veze sa Elinom smræu. Svi vi?" Pogledao sam okolo po likovima u senci. „Možda i svi vi."Veèita noæli i„Vrlo èesto èovek zna. Ali nisam bio siguran da li æemo moæi bilo šta da preduzmemo u vezi s tim."„Trebalo bi zvanièno da me upozorite", rekao sam prekorno.„Ja nisam policajac", rekao je doktor Šo.„A šta ste onda?"„Ja sam lekar."

„Nije mi potreban lekar", rekao sam.„To æe se tek videti."Onda sam pogledao Filpota i rekao:„A šta vi radite? Došli ste tu da mi sudite, da predsedavate na mom suðenju?"„Ja sam samo mirovni sudija", odgovorio je. „Ovde sam kao prijatelj."„Moj prijatelj?" To me je zaprepastilo.„Elin prijatelj", rekao je.Nisam ga razumeo. Ništa od toga nije za mene imalo smisla, ali nisam mogao a da se ne oseæam prilièno važnim. Koliko je ljudi bilo tu! Policija i lekari, Šo i Filpot - koji je na svoj naèin ipak bio vrlo zauzet èovek. Sve je to bilo prilièno komplikovano. Poèeo sam da se gubim u svemu tome. Bio sam, vidite, dosta umoran. Dešavalo mi se da se iznenada umorim i da mi se prispava...Pa svi ti odlasci i dolasci. Ljudi su dolazili da me vide - svakakvi ljudi. Advokati, jedan pravni savetnik, mislim, i još jedan nekakav pravnik s njim, i lekari. Nekoliko lekara. Dosaðivali su mi i nisam htroða im odgovaram.Jedan od njih me je uporno pitao ima li nešto što bih želeo. Rekao sam mu da ima. Rekao sam mu da bih želeo jedno nalivpero i mnogo papira. Hteo sam, vidite, da napišem sve o tome, kako se sve to dogodilo. Hteo sam da iznesem šta sam oseæao, šta sam mislio. I što sam više razmišljao o sebi, sve mi se više èinilo da æe biti zani-226mljivo proèitati tako nešto. Jer ja sam bio zanimljiv. Bio sam i te kako zanimljiva osoba i radio sam zanimljive stvari.Izgleda da su lekari - bar jedan od njih - mislili da je to dobra ideja. Rekao sam:„Vi uvek dozvoljavate ljudima da daju izjavu - zašto ja onda ne bih napisao svoju izjavu? Jednog dana æe, možda, svi moæi da je proèitaju."I dozvolili su mi. Na kraju nisam ni mogao dugo da izdržim pišuæi. Zamarao sam se. Neko je upotrebio frazu "smanjena odgovornost", a neko drugi se s tim nije saglasio. Svašta èujete. Ponekad i ne misle da ih slušate. Onda sam morao da se pojavim na sudu i hteo sam da mi donesu moje najbolje odelo jer sam morao da ostavim dobar utisak. Izostavilo se da su imali detektive koji su me posmatra-li. Veæ neko vreme. Te nove sluge. Mislim da ih je Lipinkot angažo-vao i uputio na moj trag. Otkrili su svašta o meni i Greti. Zvuèi èudno, ali posle Gretine smrti više nisam toliko razmišljao o njoj... Kad sam je ubio, nije mi više ništa znaèila.Pokušao sam da prizovem ono pobedonosno oseæanje koje me je obuzelo kad sam je zadavio. Ali èak i ono je nestalo...Jednog dana su, sasvim iznenada, doveli moju majku da me vidi. Bila je tu i gledala me sa vrata. Nije izgledala onako zabrinuto kao ranije. Mislim da je sada bila samo tužna. Nije imala mnogo toga da kaže, a nisam ni ja. Sve što je rekla bilo je:„Trudila sam se, Majk. Mnogo sam se trudila da te saèuvam. Nisam uspela. Oduvek sam se plašila da neæu uspeti."Ja sam rekao: „U redu je, mama, nisi ti kriva. Ja sam odabrao ovaj put."A onda sam iznenada pomislio: "To je i Santoniks rekao. I on se plašio za mene. Ni on nije mogao ništa da uradi. Niko tu nije mogao ništa da uradi - osim možda mene samog. Ne znam. Nisam siguran.Veèita noæ227

Ali se s vremena na vreme setim - setim se onog dana kad me je Eli pitala: „O èemu razmišljaš kad me tako gledaš?", a ja sam pitao: „Kako?" Ona je rekla: „Kao da me voliš." Na neki naèin sam je verovat-no i voleo. Mogao sam je voleti. Bila je tako slatka, Eli. Roðena za sreæu..."Verovatno je kod mene problem uvek bio u tome što sam želeo previše. I to na lak naèin - na onaj pohlepni naèin.Taj prvi put, tog prvog dana kad sam došao na „Cigansko imanje" i upoznao Eli. Dok smo se vraæali putem, sreli smo Ester. Tada mi je to palo na pamet - sva ta upozorenja koja je uputila Eli dala su mi ideju da joj platim. Znao sam da je od onih što bi sve uradili za novac. Platiæu joj. Ona æe poèeti da opominje Eli i da je plaši, da bi je uverila da je u opasnosti. Pomislio sam da æe tako ljudi lakše poverovati da je umrla od šoka. Tog prvog dana, sada to znam, u to sam siguran - Ester se zaista uplašila. Zaista se uplašila za Eli. Upozorila ju je, upozorila ju je da ode što dalje, da se kloni „Ciganskog imanja". Upozorila ju je, naravno, da se kloni mene. Tada to nisam shvatio. Nije shvatila ni Eli.Da li se to Eli plašila mene! Mora da jeste, mada toga ni sama nije bila svesna. Znala je da joj preti nekakva opasnost. I Santoniks je oseæao to zlo u meni, baš kao i moja majka. Možda je sve troje znalo. I Eli je znala, ali nije marila. Nikada nije marila. Èudno je to, vrlo èudno. Sada to znam. Bili smo vrlo sreæni zajedno. Da, vrlo sreæni. Vok^bih da sam tada znao da smo sreæni... Imao sam svoju priliku. Možda se svakome pre ili kasnije ukaže prilika. A ja - ja sam svojoj okrenuo leda.Ali èudno je, zar ne, da mi Greta više zaista ništa ne znaèi?Èak ni moja divna kuæa mi više ništa ne znaèi.Samo Eli... A Eli me više nikada neæe naæi - Veèita noæ... To je kraj moje prièe...228Agata KristiU mom kraju je moj poèetak - to ljudi stalno govore.Ali šta to znaèitl gde u stvari poèinje moja prièa? Morao bih da razmislim o to-me...BELEŠKA O PISCUAgata Kristi je najpoznatiji svetski pisac misterija i s pravom je zovu „kraljicom zloèina". Njene knjige su prodate u bilionskom tiražu na engleskom jeziku, i isto toliko na još 45 svetskih jezika. Jedino su Biblija i Šekspirova dela doživeli veæu prodaju od romana Agate Kristi.Agata Miler je roðena u Torkiju, u Engleskoj, 15. septembra 1880. Godine 1914, udala se za pukovnika Arèibalda Kristija, avijati-èara u Kraljevskoj avijaciji. Ovaj zanimljivi par je dobio i jednu æer-ku, Rosalinu, pre nego što su se razveli 1928. godine. U svojoj književnoj karijeri, koja je trajala više od pola veka, Agata Kristi je napisala 79 romana i kolekcija malih prièa. Takoðe je napisala desetine pozorišnih komada, ukljuèujuæi Mišolovku, koja je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952, i to delo je do sada najduže konstantno igran komad u istoriji pozorišta. Agatin prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu (1920), takoðe je bio prva ekranizacija iz serije romana o njenom ekscentriènom belgijskom detektivu Herkulu Poarou. Sa eflffernošæu jedna od najpoznatijih izmišljenih kreacija svih vremena, Poaroove „sive æelije" su trijumfovale u borbi protiv opakih zloèina u preko 33 romana. Njen poslednji objavljeni roman, Uspavano ubistvo (1976), takoðe je ekranizovan, èime je još jedan od svetski poznatih

literarnih likova, gospoðica Džejn Marpl, dobila svoju ulogu i na filmu. Gospoðica Marpl se pojavila u preko dvanaest romana, po-230Agata KristièevŠi od Ubistva u Vikarijatu 1930. Oboje, Herkul Poaro i gospoðica Marpl, su naširoko poznati zahvaljujuæi ekranizaciji u filmovima i kratkim TV serijama. Ubistvo u Orijent-ekspresu /1974), Svedok optužbe (1957), Smrt na Nilu (1978), samo su neki od uspešnih filmova baziranih na njenom radu. Agata Kristi je takoðe napisala šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Napisala je i èetiri autobiografske knjige, kao i zabavne pustolovine na mnogim arheološkim ekspedicijama koje je poseæivala sa svojim drugim mužem. Godine 1971, dobila je najveæe nacionalno priznanje, kada je primila orden Britanskog kraljevstva.Umrla je 12. januara 1976. godine.