ABA (Applied Behavior Analysis) - PRIMENJENA ANALIZA PONAŠANJA

Primenjena-podrazumeva primenu principa i teorije na socijalno ponašanje

Bihejvioralna – bazirana na naučnim zakonitostima ponašanja Analiza–praćenje, merenje i evaluacija promena i napredovanja

(http://autism.about.com/od/alllaboutaba/a/abaoverview.htm)

Bihevioralni pristup ili pristup usmeren na ponašanje ima za cilj otkrivanje zakonitosti ponašanja ljudi u određenim situacijama. Ovakav pristup se odnosi na ona ponašanja koja se mogu opažati i meriti. U okviru tog pristupa terapeuti analiziraju kako ljudi uče neka ponašanja i kako se to ponašanje može menjati (http://hr.wikipedia.org/wiki/Biheviorizam)

ABA je metod, koji koristi naučne principe u redukciji nepoželjnog i oblikovanju prihvatljivog ponašanja.Osnovni principi ovog tretmana bazirani su pre 50 godina.ABA spada u kategoriju intenzivnih tretmana i podrazumeva da se sa detetom radi 40 do 45 sati nedeljno.Najveći efekti se očekuju, ukoliko tretman započne dosta rano, pre 5. godine života.Program bi trebao da se sprovodi minimum dve godine, kako bi se rezultati primetili i ustalili.

ABA je poznata kao jedan od najuspešnijih pristupa u ranoj intervenciji osoba sa autizmom.Postoje naučna istraživanja koja su pratila i merila efekte bihejvioralnog tretmana kod male dece sa autizmom, i gde su primećena poboljšanja u sferi adaptivnog ponašanja, govora i jezika, imitacije, socijalno ponašanja, ...kao i određena ublažavanja agresivnog ponašanja, stereotipijarituala, tantruma...(Green, 1996).

Postupak podučavanja se odvija individualno. Progam je osmišljen u malim, merljivim jedinicama ponašanja na vrlo sistematičan način. Sve aktivnosti i željena ponašanja, od onih jednostavnih do onih složenih, raščlanjeni su u male korake. Kako bi dete dalo dobar odgovor/ napravilo nešto ispravno, pomaže mu se različitim tehnikama, od fizičkog vođenja do pokazivanja. 

Prilikom usvajanja svakog zadatka koristimo pojačanje tj. nagradu kako bi osigurali ponovno pojavljivanje tog ponašanja. Nagrade tj. potkrepljenja mogu biti bombona, keks, čokolada.. ili igračka koju voli, socijalna pohvala..

Svaka seansa učenja sastoji se od: a) zadataka postavljenih u strukturiranoj okolini (za stolom) koji nazivamo

podučavanje diskriminativnim nalozima (DTT)b) podučavanja u prirodnoj okolini kada terapeut sledi inicijativu deteta i koristi je

kao priliku za učenje. Napredak detata se prati se kroz protokole svake seanse gde se beleži tačnost

odgovara. Protokoli se zajedno sa svim programima na kojima se radi nalaze u knjizi deteta. 

Karakteristike dobrog učenja diskriminativnim nalozima (učenje putem odvojenih pokušaja -Discrete trial training, DTT):

raščlanjuje svaku veštinu / zadatak na najsitnije delove  podučava svaki deo intenzivno dok se ne svlada  

1

omogućuje puno ponavljanja  nagrađuje tačan odgovor (ne dozvoljava se da dete pogreši)  koristi različite tehnike za pomoć detetu kako bi ono postiglo tačan

odgovor.

Veštine usvojene u tako strukturiranim uslovima kasnije se prenose u svakodnevne situacije gde kroz ponavljanje dolazi do generalizacije uz smanjenje frustracije zbog nerazumjevanja situacije i zahteva. Za uspešnost svladavanja programa vrlo je važno da svi koji su u kontaktu s detetom dosledno sprovode principe ovog načina učenja. 

Sastavni metod primenjene bihejvioralne analize jeste učenje putem odvojenih pokušaja (Discrete trial training, DTT). Sistem odvojenih pokušaja je usmeren na repetitivno uvežbavanje aktivnosti.Ovaj metod je neophodan u okviru tretmana, ali ne i dovoljan.On podrazumeva davanje jasnih instrukcija, kojima se deluje na pospešivanje detetovog ponašanja.Koristi se za učenje naprednih veština i izbegavanje neprilagođenog ponašanja.Sistem odvojenih pokušaja sadrži pet osnovnih elemenata:1.Nagoveštaj-učitelj daje kratku instrukciju ili pitanje”Uradi to!” ili „Šta je ovo?”2.Brz odgovor-pomoć:istovremeno sa datim nagoveštajem ili odmah nakon njega, učitelj pomaže detetu u davanju tačnog odgovora na zadato pitanje-npr. Uzme detetovu ruku i usmeri je u cilju davanja odgovora.kako dete napreduje, učitelj postepeno smanjuje svoj uticaj i konačno prestaje sa pružanjem pomoći, kada dete nauči da samo da odgovor. 3. Dete daje odgovor-tačan ili netačan4.Posledice-ako je tačan odgovor, terapeut daje nagradu- zagrljaj, zalogaj hrane, igračku...Ako je netačan, terapeut skrene pogled, kaže „ne”, skloni pribor za učenje...5. Nakon reakcije na tačan odgovor učitelj pravi kratku pauzu, 1-5 sekundi, pre nego krene na novu probu. (Smith, 2001).

Sistem odvojenih pokušaja je poznat kao ABC metod:

• A-prethodnik-zahtev, nalog• B-ponašanje deteta (odgovor na naš zahtev)• C-rezultat, tj. naš odgovor na detetovo ponašanje.

 

2