ABS sistem koji ivot znai! ABS je skradenica za Anti-lock Braking System, to u prevodu znai sistem protiv blokiranja konica. Mnogi misle da ABS dodatno koi, te na taj nain skraduje zaustavni put, meutim gree. Zapravo radi se o elektronskom sistemu koji uz pomod senzora pomno prati ta se deava sa kontaktom pneumatik podloga i shodno tome da li dolazi do pojave uslova za blokiranje konica, kontrolie i upravlja njihovim radom i ponaanjem. Zato je bitno da ne doe do blokade tokova prilikom koenja, odnosno dok vozilo ima tendenciju nastavljanja kretanja usled inercije? Menjanje pravca kretanja vozila je mogude samo dok se upravljaki tokovi okredu. Ako su tokovi blokirani okretanje volana je bez rezultata, i voza gubi kontrolu nad vozilom. Dakle, konani cilj je zadravanje eljenog pravca kretanja prilikom koenja i bezbedno zaustavljanje vozila. Istorijat ABS-a Auto inenjeri su jo poetkom prolog veka razmiljali kako da spree blokiranje tokova prilikom koenja. Pionir na tom polju je bio Nemac Karl Wessel, koji je davne 1928. godine patentirao regulator sile koenja. Na alost, projekat iz objektivnih razloga nije zaiveo. Neto kasnije, Bosch 1936. godine predstavlja mehanizam koji spreava blokiranje tokova motornih vozila. Meutim, problem je nastao onog trenutka kada je isti trebalo uvesti u serijsku proizvodnju, jer je bio izuzetno komplikovane konstrukcije, a pored toga i sklon kvarovima. Pravi, opipljivi rezultatu su se nazirali tek nakon II sv. rata. Kompanija TELDIX GmbH je 1964. godine uz finansijsku podrku Boscha, uspela da konstruie sistem ABS 1 koji je uspeno spreavao blokiranje tokova i samim tim uspevao da zadri upravljivost vozila. Upravo na osnovi ABS-a 1, danas su zasnovani svi ABS sistemi, koji su mnogo pouzdaniji od prvobitnog, jer su hiljade nepouzdanih analognih elektronskih komponenti zamenili precizni senzori. Mercedes prvi, 1978. godine, poinje sa serijskom proizvodnjom sistema ABS-2. Prvi model koji je imao ast da poseduje ovu poslednju re tehnike bila je Mercedesova prestina serija S, ali se za njega dopladivalo, odnosno bio je na dugakom spisku dodatne opreme. Nakon toga i BMW u svoju seriju 7 takoe uvrtava sistem ABS na listu dodatne opreme. Ubrzo, svi vedi proizvoai automobila koji su neto znaili u svetskim okvirima polako poinju sa ugradnjom ABS-a u svoje modele, u poetku takoe pre svega kao dodatnu opremu, a kasnije i kao serijsku. Kako radi?

Anti-lock Braking System se sastoji od hidraulikog modulatora (regulacionog ventila) sa upravljakom elektronikom (centralnom jedinicom) i senzora na tokovima. Funkcionie tako to senzori na tokovima konstantno prikupljaju informacije o jaini koenja, odnosno belee ugaone brzine okretanja tokova. Kada je koenje toliko intenzivno da moe dodi do blokiranja toka, procesor u centralnoj elektronskoj jedinici alje informaciju hidraulikom sistemu koji otvara elektromagnetne ventile. Ovim se smanjuje pritisak ulja u hidraulikom sistemu, a sami tim i sila na konim oblogama. im doe do ponovnog okretanja toka, senzor alje tu informaciju procesoru, koji hidraulikom sistemu alje povratnu informaciju da zatvori elektromagnetne ventile i time ponovo maksimalno obnovi silu koenja, sve dok ne doe do ponovnog blokiranja toka. Sistemi su prilagoeni da to vie puta je jedinici vremena ponavljaju operaciju menjanja pritiska u konom vodu

kako bi toak tokom jednog punog kruga okretanja nekoliko puta bio blokiran i odblokiran. Rad sistema se manifestuje kao pulsiranje pedale konice to bi trebalo svi vozai da znaju kako se u kritinom trenutku ne bi zbunili, i eventualno popustili pritisak na pedalu. Dakle, u kritinim situacijama treba pritisnuti pedalu svom silinom, a za ostalo de se pobrinuti elektronika.I naravno, motati volan u cilju izbegavanja prepreka! Nedavno uvedeni novi sistemi ABS-a u prestina vozila eliminiu pulsiranje pedale konice, ali je za sada takav broj automobila mali. U prevodu, ABS se aktivira u poslednjem trenutku pred proklizavanje, tako da nema potrebe za doziranim koenjem, to najvie pomae mladim vozaima. Nedovoljno iskusni vozai danas uz pomod ABS-a mogu da koe izuzetno otro, a da im pri tome bezbednost vonje nije ugroena kao to je to sluaj sa vozilima bez ABS-a. Na klizavoj podlozi, kii, snegu i ledu, ABS je od neprocenjive pomodi, jer se i iskusnim vozaima deava da automobil proklizava. Koliko to moe biti opasno, izlino je pisati. Kako se ponaa vozilo sa ABS-om Mnogi misle da modeli vozila sa ABS-om automatski imaju kradi zaustavni put, to je netano. Naime, duina koenja je produena, kao i sam zaustavni put, ak i za 5-6%, u odnosu na isti automobil bez ABS-a, mereno u idealnim uslovima. Ali, idealni uslovi (suv i dobar put) su situacija kada se va ABS ureaj nikada nede aktivirati, sem ako je neispravan. Savet za vozae zastarelih vozila - morate uvebati izbegavanje prepreke prilikom otrog koenja sa kratkim i odlunim poputanjem konice, a zatim opet snanim pritiskom na nju. Ovu stakato tehniku koenja ne treba primenjivati kada je kolovoz suv i temperatura iznad nule sa pneumaticima za sva godinja doba ili letnjim, jer je poeljno, da ako nema potrebe za menjanjem pravca, se tokovi blokiraju. Tada raste temperatura gazedeg sloja pneumatika u kontaktu sa asfaltom, to za posledicu ima kradi zaustavni put. U sluaju da na tokovima imate zimske pneumatike ovo pravilo nevai, jer se oni lako pregreju, a tada je zaustavni put dui. Od sredine ove godine svi automobili koji se budu prodavaili u EU de morati da imaju sistem ABS. Kada de kod nas takav ili slian zakon stupiti na snagu teko je redi. Do tada, Vlada Srbije polovnjake stare do 3 godine tretira visokom carinom kao luksuz, a ne kao potrebu da se spasi jo po koji ljudski ivot. Dakle, ako kupujete novi ili polovni automobil, prvo proverite da li ima ABS, pa tek onda sve ostalo, jer je va ivot na prvom mestu! Ako vozilo poseduje ABS sistem ne treba da se pumpa pedala konice nego da se vrsto dri stopalo na pedali za vreme koenja. Kako radi ABS sistem Ono to radi ABS sistem slino je pumpanju konice. Automatskom izmenom pritiska u linijama koionog sistema odravaju se konice u poloaju vrlo bliskom blokiranju, ime se postie njihova maksimalna efikasnost. U normalnim uslovima koenja, ABS sistem funkcionie na isti nain kao i standardni koioni sistem. Da li su svi ABS sistemiu isti ? Prema nainu kontrole i upravljanja sa veliinom pritiska koenja meusobno su slini svi ABS sistemi koenja.Prema nainu izvoenja razlikuju se etiri varijante :

1. 1. 1 ili 2 kanalni na 2 toka (Rear ABS) Susreu se na teretnim vozilima. - senzori brzina se nalaze na oba zadnja toka, a jedna koiona linija (kanal) snadbeva oba toka - senzori brzina se nalaze na oba zadnja toka, a svaki toak snadbeva posebna kiiona linija (kanal) 2. 2 kanalni na 4 toka-unakrsni (Criss cross) - senzori brzina se nalaze na sva etiri toka zadnja toka, a dve koione linije (kanala) povezuju tokove unakrsno(levi predlji-desni zadnji , desni prednji-levi zadnji). 3. 3 kanalni na 4 toka - Ovo je ee susretan sluaj. Senzori brzina se nalaze na sva etiri toka zadnja toka, a dve zasebne koione linije (kanala) povezuju pojedinano prednje tokove , jedna je zajednika za zadnje tokove. Kad blokira jedan od zadnjih tokova tada se menja pritisak za oba zadnja toka 4. 4 kanalni na 4 toka - Senzori brzina se nalaze na sva etiri toka, a svaki toak ima svoju koionu liniju (kanal). Svi su tokovi meusobno nezavisni. Ovo omoguuje veliku stabilnost pri koenju i eventualno i kratak zaustavni put

Neke zablude o ABS sistemima Da li sa ABS sistemom moemo zaustaviti bre vozilo? Nije obavezno-ABS sistem je napravljen da pomogne vozau da odri kontrolu nad vozilom u trenutcima kada mora iznenada da koi, a ne da bre zaustavi vozilo. Meutim, u nekim uslovima (vlaan i klizav put) moe da se skrati zaustavni put. Na vrlo mekim povrinama (rasuti ljunak ili sneg) ABS sistem moe da produi zaustavni put. Da li se vozilo sa ABS sistemom mora voziti paljljivo? - DA U vlanim ili klizavim uslovima mora se jo uvek voziti paljivo odravajui bezbedno rastojanje u odnosu na ostala vozila odravati brzinu u skladu sa uslovima vonje Da li pumpanje konice e pomoi ABS sistemu ? - NE Pumpanjem konica verovatno e se postii samo zbunjivanje ABS sistema. ABS sistem je taj koji ostvaruje potrebno pumpanje konica Da li sa ABS sistemom je mogue zaobilaziti prepreke za vreme koenja ? - U veini sluajeva Upravljanje vozilom u praksi je mogue jedino kada vozilo poseduje vuna svojstva Treba li kupiti vozilo sa ABS sistemom ? - DA Vozilo sa ABS sistemom je skuplje 500 do 700 eura, meutim sa takvim vozilom mogue je izbei mnoge nelagodnosti (moe se koiti i zaobilaziti druga vozila i prepreke). Znai da vredi uloiti 500 da bi se sauvao ivot. Preuzeto sa http://auto.web1000.com/abs.htm Dopuna: 09 Nov 2007 23:37

Jo jedan dobar tekst o ABS sistemu... ABS - koenje bez "klizanja"

esto se moe uti da vozila opremljena ABS sistemom imaju krai zaustavni put, to u osnovi nije tano. Zadatak ovog sistema je da sprei blokiranje tokova pri naglim koenjima, pre svega na klizavom ili zaleenom kolovozu. Kada su tokovi blokirani, vozilom se vie ne moe upravljati, pa ono gubi stabilnost i esto moe da zavri i van puta. S druge strane, ABS osigurava da ak i tokom koenja vozilo moe bezbedno da menja pravac. Naravno, kada tokovi blokiraju, zaustavni put vozila je znatno dui, tako da je ispravno rei da ABS sistem spreava produenje zaustavnog puta, spreavajui blokiranje tokova. ABS sistem funkcionie tako to tokom koenja stalno nadgleda broj obrtaja svih tokova. Kada toak pone da blokira, ABS sistem smanjuje pritisak aktiviranja konica, odrava ga na tom nivou izvesno vreme, a zatim ponovo dozvoljava rast pritiska. Ove promene pritiska se deavaju vrlo brzo (3-5 puta u sekundi) zahvaljujui primeni elektromagnetnih kontrolnih ventila. Na taj nain on praktino dri konicu do granice proklizavanja, zatim puta, pa ponovo pritiska, omoguavajui toku da ostvari najbolji kontakt sa podlogom koji je mogu u tom trenutku. Pri koenjima kod kojih ne postoji opasnost od blokiranja tokova, ABS sistem se ne aktivira, tako da je u tim situacijama zaustavni put isti kao na vozilima opremljenim uobiajenim konim sistemom. Kako se koristi? U kritinim saobraajnim situacijama pritisnite pedalu konice punom snagom, bez oklevanja. Time se obezbeuje optimalno usporenje vozila, jer ono koi sa maksimalnim iskorienjem konica, a ne dolazi do proklizavanja tokova. Da se ABS ukljuio primetiete po grubom isprekidanom zvuku koji stie od konica i po blagom podrhtavanju pedale konice. Ako je kolovoz klizav, pritisnite i pedalu spojnice (kvaila), ime ete spreiti negativan uticaj konog efekta motora na rad ABS sistema. Ako prevozite poluprikolicu ili prikolicu bez ABS sistema, tokovi prikljunog vozila mogu biti koeni previsokom silom tokom snanih koenja. U tom sluaju, u retrovizoru paljivo posmatrajte ponaanje prikljunog vozila. Vuno vozilo ostaje upravljivo zahvaljujui radu ABS sistema, i zato ete biti u mogunosti da odrite stabilnost itavog vunog voza. Zahvaljujui umreenosti svih elektronskih sistema na vozilu, omoguena je integracija rada i kontrola funkcionisanja trajnih konica (motorne konice i retardera) i radnih konica. U praksi to znai da se trajne konice automatski iskljuuju tokom intervencije ABS-a i automatski se ponovo ukljuuju, jer bi njihov rad onemoguio ispravan rad ABS sistema. Isto vai i za blokadu meuosnog diferencijala u razvodniku pogona. Vozila koja se esto koriste u terenskim uslovima, kiperi i druga graevinska vozila, standardno su opremljena prekidaem kojim se ABS sistem moe iskljuiti. Ovo je korisno, jer bi u terenskim uslovima, odnosno pri vonji na terenu prekrivenom peskom, mokrom travom ili prainom, aktiviranje ABS sistema produilo zaustavni put vozila. Dopuna na temu:

Nasuprot verovanju da je njegova primarna namena skradivanje konog puta, inenjeri koji su ga razvili bili su voeni pre svega idejom da odre upravljivost vozila u kritinim situacijama.Vozilo sa klasinim konim sistemom imalo je prilino nezgodnu osobinu gubitka kontrole upravljaa prilikom snanog aktiviranja konica koji bi onemogudilo okretanje tokova. U trenutku blokiranja tokova vozilo poinje da klizi po podlozi, pa zakretanje tokova ne menja pravac njegovog kretanja. Pri malim brzinama ova pojava je praktino zanemarljiva jer se vozilo brzo zaustavlja, ali pri vedim stvari postaju kritine. kripa tokova i instinktivno okretanje volana u nameri da se izbegne udaranje vozila u prepreku, bili su esta uvertira u pogubne saobradajne nesrede.

Da bi odrali upravljivost, inenjeri su morali da spree blokiranje tokova, pa je problem bio kako da obuzdaju konice. Njihovo doziranje je trebalo tako podesiti, da se koenje realizuje tano na granici u kojoj se toak maksimalno usporava ali jo uvek okrede. Kako je ova granica teko precizno odrediva i nije konstantna prilikom koenja, inenjeri su pribegli svojevrsnom triku. Kone eljusti steu disk bez obuzdavaja sve do neposredno pre blokiranja tokova. U trenutku koji prethodi blokiranju toka, ABS kontroler, koji dobija informacije sa senzora, otputa eljust i toak nastavlja sa svojim obrtanjem. Opisani mehanizam se ponavlja dovoljno brzo da bi toak bio stalno blizu granice blokiranja kako bi se ostvarila to via efikasnost koenja ali da je ne dosegne. Iako se itav proces deava potpuno nezavisno od vozaa, informacija o dejstvu sistema stie i do njega u obliku podrhtavanja papuice konice i paljenjem signalne lapice na instrument tabli. ABS dakle, stee i otputa kone eljusti umesto da fino dozira njihov "stisak". Tako siemo i do pitanja kako se ovo reflektuje na duinu zaustavnog puta? Ukoliko je blokiranje toka dovoljno teko postidi (dobra podloga) ABS ima lepe anse da postigne dobar rezultat. Ukoliko je podloga klizava, do blokiranja dolazi lako, pa de i usporavanje tokova de biti malo, odnosno, koenje sporo. Dakle, na podlogama sa dobrim koeficijentom trenja, poput asfalta, vedina vozila opremljena sa ABSom ima kradi zaustavni put od onih bez njega, bilo da je u pitanju suv ili vlaan kolovoz. Iako je primenom naprednih tehnika koenja mogude postidi sline rezultate i bez ABS-a, ovo iziskuje visoku vetinu vozaa. Sa druge strane, upotreba ABS-a je veoma komforna - voza jednostavno papuicu pritisne "do daske", a raunar se brine da konice svojim eljustima ne "zakljuaju" tokove. Nasuprot tome, po pljusku ili snegu, ABS produava zaustavni put. U ovim uslovima blokirani se tokovi ukopavaju, i bre zaustavljaju vozilo od onih koji se okredu. Sa najvedom razlikom ABS gubi na ledu, gde se tokovi veoma lako blokiraju, te se zaustavni put znaajno produava. Ilustracije radi, evo i podataka objavljenih u finskom automagazinu Tekniikan Maailma na koje se poziva Wikipedia. Zaustavni put sa 80 km/h: Suv kolovoz - bez ABS-a 45 m/sa ABS-om 32 m; Sneg - bez ABS-a 53 m/sa ABS-om 64 m; Led - bez ABS-a 255 m/sa ABS-om 404 m. Dakle, ABS uspeno odrava sposobnost upravljanja vozilom prilikom intenzivnih koenja i pri tom u vedini situacija skraduje zaustavni put. Na kraju, ABS uva i pneumatike, koji se pri naglim koenjima na asfaltu sa velikih brzina rapidno troe na mestu kontakta sa podlogom, to posebno raduje njihove distributere.

Pomenimo i jednu zanimljivost. Ispostavilo se ipak da postoji problem na koji inenjeri nisu raunali, jer on lei u ljudskoj prirodi. Na alost, pokazalo se da dosta vozaa ohrabruje prisustvo ABS-a te oni voze primetno agresivnije i spremnije ulaze u rizine situacije. Istraivanja koja su pratila ponaanje taksista u nekoliko gradova ovo argumentovano potvruju. Sistem protiv blokiranja tokova pri koenju (ABS): * * - u zavisnosti od opreme ABS (Antilock Braking System) spreava blokiranje to kova pri koenju i time omogu ava bolje prijanjanje na putu i daje vozilu ve u upravljivost pri naglom koenju u tekim uslovima puta. Kada ABS radi, voza moe osetiti lagano pulsiranje pedale konice I uti zvuk koji pritom nastaje. To nije greka u funkcionisanju, ve upozorenje vozau da se, kada se ABS ukljui, vozilo nalazi na granici prijanjanja, pa brzinu treba smanjiti i prilagoditi je povrini puta kojim vozite.ABS je dodatak osnovnom koionom sistemu. U sluaju kvara, on se iskljuuje, ostavljajui osnovni koioni sistem u stanju u kom bi bio da vozilo nije opremljeno ABSom. U sluaju pojave kvara, koioni sistem vozila nastavlja da normalnofunkcionie, mada ne moete raunati na efekat spreavanja blokiranja tokova, Ako nikad niste vozili vozilo opremljeno ABS-om, dobro bi bilo da se upoznate saradom ABS-a tako to ete napraviti par uvodnih ispitivanja vonjom na klizavim povrinama, pri emu vodite rauna da postupate u skladu sa zakonom o saobraaju zemlje u kojoj vozite. Pre svega, paljivo pro itajte tekst koji sledi.Prednost ABS-a nad uobiajenim koionim sistemom je u tome to omoguava maksimalnu mogu u upravljivost ak i pri izrazito jakim koenjima na vlanom,mokrom ili zaleenom kolovozu, kao I kolovozu prekrivenom blatom, liem, peskom,zemljom i drugim materijalima. To meutim, ne znai, da se sa ABS-om put koenja uvek smanjuje; na mekom pesku ili sveem snegu put koenja se moe i poveati. Da bi iskoristili sve prednosti ABS-a obratite panju na sledee savete: ABS koristi raspoloivo prijanjanje za put u najveoj moguoj meri, ali ga ne moe poveati; zbog toga je uvek na klizavim povrinama neophodan oprez.Ne preduzimajte nepotrebne rizike. Ako se ABS ukljui, to znai da ste doli do granice prijanjanja izmeu pneumatika i povrine puta; usporite do brzine prikladne raspoloivomprijanjanju na putu.Ako postoji kvar na sistemu, upali e se upozoravajui signal na instrumenttabli. Za proveru, odmah se obratite ovlaenom servisu, vozei polako i oprezno. VANO problematike kako efikasno pokrenuti automobil, red je da barem jedan posvetimo i tome kako isti efikasno zaustaviti. Glupo je pricati o tome ta i koliko kocioni sistem znaci u vonji, jasno je da je jedan od najvanijih zadataka inenjera u razvoju jednog novog automobila upravo napraviti to efikasnije kocnice, pritom vodeci racuna o tipu vozila, nameni i samoj ceni kotanja sistema. I sami ste svesni koliko se, u poslednjih nekoliko godina, pojavilo novih koncepata i (elektronskih) sistema koji potpomau sigurno i delotvorno kocenje dananjih, modernih automobila. Jedan od prvih i revolucionarnih sistema koji je sluio kao pomoc kocionom sistemu, ABS (>Anti-lock Braking Systempower boosterAnti-lock Braking System< (ili u originalu na nemackom >AntiblockierSystemzakljucapulsiranje< papucice u trenutku kocenja. To manifestuje rad ovog sistema, koji cak do 15-20 puta u sekundi moe da otvori i zatvori spomenuti ventil i tako omoguci sigurno i pravolinijsko zaustavljanje, bez >zakljucavanja< tockova. Najmoderniji sistemi danas imaju cetiri senzora sa ukupno cetiri kanala, tj. cetiri ventila. Dakle, svaki kontrolie po jedan tocak i time se jo vie povecava efikasnost. Medjutim, brojne studije su pokazale da se ABS ne snalazi ba najbolje na klizavijim podlogama. Na suvim se kocioni put znacajno smanjuje, ali se na snegu, ledu, blatu i slicnim podlogama on znacajno povecava! Pored toga, mnogi ljudi nisu svesni efekta koji ovaj sistem proizvodi, pa neiskusni vozaci cesto putaju papucicu kocnice usled vrlo snanog >pulsiranja< iste. Savet: ako vozite automobil koji je opremljen ovim sistemom, pri naglom kocenju uvek drite kocnicu pritisnutu do kraja i upravljajte volanom po potrebi. Ako automobil nema ABS, onda je poeljno simulirati njegov rad brzim i snanim pritiskanjem i otputanjem papucice. >Anti-lock Braking System< je vezan i za ostale sisteme koji se ticu kocenja >Brake AssistCornering Brake ControlElectronic Stability ProgramBrake AssistBrake AssistBAS PlusDistronic Plus