adjan munindo-nadahnuca dhammapade

8/2/2019 Adjan Munindo-Nadahnuca Dhammapade

1/123


2/123


3/123

Kao to je jezero duboko,prozirno i neuznemireno,

tako i mudri kad re Istine uju,

stiani postaju.

Dhammapada, 82


4/123

tampanje ove Dhamma knjigeomogueno je

velikodunom donacijom.

U znak seanja na 60. roendan

Anne KofoedPerth, Australia

30. decembar 2009.


5/123

Aan Munin

NADAHNUA

DHAMMAPADE

52 strofe iz Dhammapade

sa komentarima

PrevodBranislav Kovaevi


6/123

ZA BESPLATNU DISTRIBUCIJU

Sabbadanam dhammadanam jinatiDar Uenja nadmauje sve druge darove.

Aruna Publications 2009

Srpsko izdanje:Teravada budistiko drutvo Srednji putNovi Sadwww.yu-budizam.com/[email protected]


7/123

Predgovor

Duga je tradicija u budistikim zemljama da nezareenidolaze u lokalni manastir na dan mladog i punog Mesecakako bi uli govor o Uenju (Dhammi). Jo sm Buda jeohrabrivao svoje uenike da odravaju ovakvu dvonedelj-nu praksu. Kada mi je predloeno da iskoristim internetkako bih u dane mladog i punog Meseca poslao poruke

Dhamme, nisam ba bio siguran da je to dobra ideja, alisam ipak reio da je isprobam. Iako ivimo u svetu u ko-jem Meseeve mene vie nemaju veliki znaaj, one ipakmnogima pomau da se podsete drevne tradicije iji smodeo i mi sami.

U septembru 2007. poeli smo da aljemo stihoveDhammapade, te drevne antologije Budinih citata, oda-brane za knjiicu Dhammapada for Contemplation i ob-


8/123

javljene 2006. Svakog Meseevog dana je po jedna stroabila poslata, zajedno sa kratkim reeksijama o njoj. Ovajprogram je do danas postao prilino popularan, a brojprimalaca se irio zahvaljujui usmenim preporukama iliprosleivanju mejlova. ako mi se javljaju ljudi iz razlii-tih delova sveta da bi izrazili zahvalnost to, u isto vremedok su zaokupljeni svojim poslovima, primaju i ove svo-jevrsne podsetnike na put starih. Drugi kau kako jedvaekaju dane novog i punog Meseca da otvore svoj mejl

kada se uvee vrate sa posla. I te poruke se zatim kopiraju,prevode i dalje cirkuliu. ak ujem da slue i kao osnovaza diskusiju u nekim nedeljnim grupnim meditacijama.

Namera mi je bila da delei svoja lina razmiljanjana ovaj nain moda ohrabrim druge da i sami isprobaju

svoju sposobnost kontemplacije. Postoji tendencija meuonima koji praktikuju budizam na Zapadu, da pokuava-ju da pronau mir i razumevanje tako to e zaustaviti tok


9/123

misli. Iako nam upravo Buda kae da tek uz pomoyonisomanasikara ili mudrog promiljanja uviamo pravu pri-rodu svog uma, a ne tako to e on prestati da razmilja.

Zahvalnost dugujem mnogima koji su pomogli upripremi ovog materijala. to se tie samih stihova Dham-mapade, konsultovao sam nekoliko autoritativnih izda-nja. Posebno sam koristio knjige Narada Tere (B.M.S.1978), Ananda Maitreya Tere (Lotsawa 1988), Daw Myaina i urednik Burmese Pitaka Association (1987), kao

i Aan Tanissara. Komentarske prie koje su vezane zasvaku od stroa pronalazio sam www.tipitaka.net.Kako mi je velik broj ljudi rekao da bi ova razmilja-

nja bilo korisno objaviti i kao knjigu, obratio sam se zapomo svom dobrom prijatelju Ronu Lumsdenu. Njegova

velika urednika vetina pomogla je da se tekst prilagodiirem auditorijumu.

Neka sve zasluge za sastavljanje ove knjiice budu po-


10/123

deljene sa svima koji su bili ukljueni u njezino sponzo-risanje i tampanje. Neka svi koji tragaju zaista i pronausvoj put i na kraju doive slobodu. Neka sva bia tragajuza svojim putem.

Bhikkhu Munindo

Aruna Ratanagiri budistiki manastir

Northumberland, Velika Britanija,u osami kinog perioda (vassa), 2009.


11/123

Uvod

Sjaj Budine mudrosti obasjava i nas danas, osvetljavajuiput koji nas vodi ka slobodi od patnje. Blistavost Dham-

me odslikava se u reima i delima onih koji slede Budinouenje. Milioni mukaraca i ena ugledali su odblesak togsvetla u sred naeg mranog sveta. Voeni Uiteljevimreima, na kraju su prepoznali srdanost i jasnou kaoistinsku prirodu tih rei.

Ova knjiga sadri izbor od 52 stroe preuzete izDhammapade. Uz svaku od njih je i kratak zapis AanMuninda, theravada budistikog monaha i trenutno sta-reine manastira Aruna Ratanagiri na severu Engleske.Kompletna Dhammapada sadri 432 stroe, od kojih jesvaka besmrtni primer Budine blistave mudrosti. One suprastari stihovi koji na udesan nain sadre Budine reidubokog znaenja, kako je to napisao omas Dons u po-govoru izdanja Dhammapada for Contemplation (2006),


12/123

10

knjige iz koje su ove stroe i preuzete.Poruka koju nose kako originalni stihovi, tako i ko-

mentari Aan Muninda, dolazi nam u obliku koji nije nipropovedniki, ni dogmatski. Ovi stihovi su prevod sajednog orijentalnog jezika koji je, po svojoj prirodi, in-

direktan. Sama njihova orma je neobina i zanimljiva,umnogome podseajui na japanski haiku ili stihove iz

Ji inga. Moe se rei da je njihov metod indukcija, jer uitaocu indukuju nastanak razumevanja. Ponekad sledstihova u strof izgleda poremeen. Stie se utisak da bi

njihov poetak trebalo da stoji na kraju stroe, zato toprimeri dolaze pre misli koja im lei u osnovi. Uzmimo naprimer strou 377: Kao to jasmin odbaci svoje cvetoveuvele, tako i vi svoju udnju i mrnju odbacite. Ovakavstil je meki nego to smo moda navikli; ovde bivamo

voeni ka glavnoj misli ... tako i vi svoju udnju i mrnjuodbacite na jedan blai nain. Zapadni jezici generalnokoriste deduktivni nain, gde se italac vre usmeravaka razumevanju. Ovo je lake razumeti ako kod iste stroe


13/123

11

njezinu temu stavimo na poetak: ako i vi svoju udnjui mrnju odbacite, kao to jasmin odbaci svoje cvetoveuvele.

Stihovi Dhammapade imaju estetski i istovremenojedan nenametljivo pouan kvalitet: Oslobodi se pro-

losti, oslobodi se budunosti, oslobodi se sadanjosti. Sasrcem koje se ni za ta ne hvata, stie na mesto koje jeizvan patnje (stroa 348). aka dolaska (mesto koje jeizvan patnje) dolazi na kraju stroe. Ovakva induktivnastruktura prirodno omoguuje itaocu da promilja o

dolasku, napustivi sve drugo.Aan Munindovi komentari izloeni su u isto tak-

vom, induktivnom obliku; oni pozivaju na uestvovanje.Duhovni vodii raznih usmerenja nekad su skloni da viegovore o mogunosti putovanja, nego o tome da nam se

pridrue na putu kojim idemo. itaoci ove knjige imajupriliku da vide kako to to smo deo zajednikog traganjamoe prirodno podstai novo razumevanje; ovaj procesotkriva nam jedan novi deo nas samih. Buda je jasno re-


14/123

12

kao da je iskljuivo na nama da uloimo napor: Ja samopokazujem put. Nadahnua Dhammapade nam pomauda nainimo taj napor. U svom predgovoru Aan Munin-do ukazuje na mudro promiljanje (yoniso manasikara)kao na primarni element tog duhovnog puta. Njegovim

komentarima upravo je zasejano to seme reeksije. Nanama je da ga dalje negujemo i posmatramo kako raste.

Moda ete odluiti da ovu knjiicu drite kraj svogkunog oltara, kako biste svake nedelje razmislili o no-voj strof ili se moda odluite da je nosite sa sobom dok

putujete. Kao neko ko je ove stihove prouavao unazadmnogo meseci, siguran sam da e vam predstavljati veli-ku inspiraciju. Oni su zaista neto lepo; njihov blagi tonnas usmerava na jednostavan i praktian nain. Korak pokorak pribliavamo se Dhammi: onome to ima mo da

oplemeni svaki deo naeg ivota.U ime svih onih koji su svake dve nedelje primali

Dhammasakaha poruke, eleo bih da izrazim zahval-nost Aan Munindu za vreme i energiju uloenu u pri-


15/123

13

premanje materijala za ovu publikaciju. Ono to je putemmejla bilo dostupno za nekoliko stotina ljudi, sada je mo-gue iriti dalje u obliku ove divne knjige.

Ron Lumsden

Little Oakley, Essex2009


16/123


17/123

N A D A H N U A

D H A M M A P A D E


18/123

1

Od nedela se okrenuvi,neka dobro u sebi mudrac neguje,

sopstveni dom napustivi,neka u osami sa malo uitaka boravi,

tu mudrac zadovoljenost trai, daleko od slasti ula,bez ieg svoga, ba tu mudrac neka um proiuje.

stroe 87-88


19/123

1

Buda nam nudi slike koje ilustruju cilj, koje nas nadahnju-ju i ohrabruju u naporu da napustimo ono to nas ometa iograniava. Ali ako se suvie veemo za te slike, moemo

izgubiti iz vida onaj elemenat puta koji nazivamo ovdei sada: umesto da zaista vebamo, ponemo samo damatamo o tome. Ako ne stavimo naglasak na cilj, tadanas na stranputicu mogu odvui objekti ula prijatni ineprijatni. Ii ka istinskoj slobodi jeste teko, ali razmisli-

mo samo koliko mnogo vie patnje nam stie ako uoptene vebamo. Uz mudro promiljanje otkrivamo da jesmou stanju da podnesemo tamu i vreme tekoa. I kada sesvetlost vrati, cenimo je i otkrivamo nain kako da istinuvolimo jo potpunije.


20/123

18

ivot svoj proivi u skladu sa Putem izbegavaj ivot povrnosti.

Dobro proivljen ivot do zadovoljenosti vodi,kako sada, tako i u budunosti

stroa 169


21/123

1

Sa srcem ispunjenim zadovoljenou kao temeljem, ustanju smo da se okrenemo ciljevima koji su pred nama.

Postoje okolnosti kada je neophodno da budemo hrabriratnici to vojuju protiv sila obmane, kako bismo izbe-gli da nae srce i um padnu u njihovo ropstvo. U drugimprilikama treba da budemo poput roditelja, portvovanii spremni za dobrotu koja je ve tu. Agilnost je velika du-

hovna vrednost. Prepoznajui lepotu svojstvenu zado-voljnom srcu, prirodno emo njime biti privueni. Mitragamo za zanimljivim samo zato to ne poznajemo za-dovoljenost. Ispravna praksa oslobaa energiju koju je dotada troila prisila. Ista ta energija moe se maniestovati

i kao vitalnost i entuzijazam.


22/123

20

Ba kao to na gomili ubreta, kraj puta baenog,moe izrasti lotos, prekrasnog mirisa i blistav,

isto tako meu neznalicama, zaslepljenom svetinom,uenik potpuno Probuenoga zablista mudrou svojom.

stroe 58-59


23/123

21

Skloni smo da stvari koje nam se ne dopadaju kod nas

samih i kod drugih vidimo kao prepreke sopstvenoj srei.Koliko sreniji, koliko ispunjeniji bih se oseao, kolikomirniji bih postao samo kad ne bih imao sva ta ograni-enja! Ali sve to doivljavamo moe se preokrenuti idoprineti rastu ka onome to je, ve samo po sebi, veno

lepo. Sve nepravde, sav taj neeljeni, nerazumljivi baganaeg ivota, sve sitnice kojima se odupiremo i odbacuje-mo, sve to ini movaru odbaenog ubreta. Ali prekra-sni lotosi imaju svoj koren i rastu upravo iz tog mulja.


24/123

22

Mudrost je takoja omoguuje

naputanje manje sreeradi postizanja sree

koja je mnogo vea.

stroa 290


25/123

23

Filteri naih svianja i nesvianja na tragian nain ogra-niavaju nae vienje. elimo da se oslobodimo svega to

nas sputava, ali esto sama volja je nedovoljna. Mudro pro-miljanje moe da ojaa tu volju ono je njezin najbolji pri-jatelj. Volja i nije ta koja bi sve trebalo da uini sama. Ovistihovi ohrabruju nas da razmislimo kako nas naputanjevezanosti za manju sreu moe dovesti do osvajanja vee

sree. Izgubljeni u svojim vezanostima, vidimo samo onoto emo verovatno izgubiti naputanjem. Mudra misaoznai da vidimo to to emo verovatno izgubiti, ali i onoto emo verovatno dobiti. Mudro promiljanje otvara iiri nae vidno polje i omoguuje da dostignemo cilj.


26/123

24

Stara je to stvar, a ne od jue;

ljudi kude one koji govore mnogo,ak i one koji govore malo

i druge koji uopte ne zbore.Nekuenoga na ovom svetu nema.

Nije bilo, nee biti, niti sada ima takvogakoga bi ljudi samo kudili ili samo hvalili.

stroe 227-228


27/123

2

ta god da uradimo u ivotu, ta god da kaemo (ili nekaemo), ne moemo izbei kritiku. I Budu su optuivalii kritikovali kao i svakog drugog. Oekivati samo pohvale

i plaiti se pokude besmisleno je. Jedina kritika na kojutreba da se obaziremo jeste ona koju nam upute mudri.Ako nas neko ko ivi isto kritikuje, u redu je sasluatiga. Ali ako nas bilo kakva kritika od bilo koga, povreuje,onda je neophodno da pogledamo dublje. Podsetimo se

da kroz kritiku ljudi daju oduka bolu koji vie nisu u sta-nju da zadre u sebi; svoje rane pokazuju tako to nalazegreke u drugima. Uz svesnost i sposobnost da sebe dokraja prihvatimo, nismo skloni da okrivljujemo bilo koga;ni sebe, a ni druge.


28/123

2

Ako naie na mudroga saputnika,istih dela, vrstog u vrlini,prevladavi prepreke sve,

takvom se obradovan i sabran pridrui.

stroa 328


29/123

2

Na um, nalik vodi, uzima oblik posude u kojoj se nala-zi. Uitelj nas podstie da pazimo koga imamo kraj sebe.Govor o najveoj zatiti kae: Ne druiti se sa budalama,druiti se sa mudrima. Dok primenjujemo svoju morazlikovanja, moramo voditi rauna i da ne pobrkamo

predrasude i mudro razmatranje. Mudro razmatranje jevoeno saoseanjem i blagou, zainteresovano da svabia zatiti od povreivanja.


30/123

28

Oluja ne pomera planinsku stenukao to i onoga ko kontemplira svoje telo,

ko razvija poverenje i energinost,Mara pomeriti ne moe.

stroa 8


31/123

2

Mara je maniestacija neprobuenosti, pokretaka silaporicanja. Mara je izbegavanje stvarnosti i izraava sekao prisila, intenzitet, ogorenje. Na na manastir u ru-

ralnom Nortamberlendu ponekad juriaju vetrovi ijasnaga moe biti zastraujua. Ali oni nisu nita u pore-enju sa pretnjama kakva su sile Mare. Ako elimo da seodupremo nasrtajima sopstvenih nepromiljenih navika,moramo svoju kontemplaciju dobro uvrstiti u svesnosti

tela, u poverenju i u energinosti. Sposobnost i spremnostda se vratimo, uvek iznova, na nae vebanje zasnovanona telu, imajui na umu da ivimo na nain koji vodi donesebinog poverenja, to je ono to odrava na interesza otkrivanje istine. o ima mo da nas uini nepomer-

ljivim.


32/123

30

Bolje je sebe pobediti, no pobeivati druge,Jer onaj ko je sebe ukrotio, zauvek ivi obuzdan.

akvu pobedu nijedno drugo bieu poraz pretvoriti ne moe.

stroe 104-105


33/123

31

Kada smo vrsto ukorenjeni u sreditu svog ivota, nita

nas ne moe pomeriti ili stvoriti razloge za patnju. o jeneustraivost. Budino uenje ukazuje na ono to blokiraneustraivost: traenje roeno iz navike, udnja roenaiz obmane. Obasjavajui svetlom svesnosti upravo tu ak-tivnost udnje bez njezinog kritikovanja ili uplitanja

na bilo koji drugi nain uimo da vidimo kako svakii najmanji korak u ovladavanju sobom vodi ka trijumunesebinosti.


34/123

32

Nije utihnuli mudrac onaj ko uti,ako je pun zabluda i neizvebana uma,ve onaj ko i korisno i tetno

tano odmerava, kao da u ruci vagu dri.Ko prozre oba sveta, unutranji i spoljanji,

taj se utihnulim mudracem zove.

stroe 268-269


35/123

33

Buda je govorio o zadovoljenosti i koristi koja dolazi odivljenja na tihim i lepim mestima. Manje podraaja zaula moe nam pomoi na putu ka slobodi od neznanja.Meutim, on time nije hteo da nam kae kako treba dabudemo protiv sveta ula. Aan a esto je govorio: Akonisi u stanju da veba u gradu, tada nee moi da ve-ba ni u umi. akoe bi dodao: Ako nisu u stanju daveba kad si bolestan, tada nisi u stanju da veba ni kadsi zdrav. Drugim reima, sve je naa praksa; ukljuujuii sm oseaj da nismo u stanju da vebamo sa tim. o jemudrost koja prepoznaje istinu.


36/123

34

Ko je nekada nepaljiv bio,a sad vie nije,

osvetljava ovaj svet,kao Mesec kad iza oblaka izroni.

stroa 172


37/123

3

Na dan punog Meseca, u mesecu asalha po starom indij-skom kalendaru, pre vie od dve i po hiljade godina, Budaje objavio etiri plemenite istine. Srca onih koji su uli

to uenje bila su ispunjena radou savrenog razumeva-nja, tako hladnog i blistavog poput Meseca koji izranja izaoblaka. Mi pretpostavljamo da su ovaj svet i naa patnjastvarniji nego to oni zaista jesu. Ali ako panju okrene-mo ka pravim uzrocima patnje ka udnji ukorenjenoj u

neznanju tada etiri plemenite istine generiu svetlostto razgoni oblake obmane i rastvara ovaj svet patnje.Nae kontemplacije bude nas iz nepromiljenosti i tako,iz trenutka u trenutak, doprinosimo okretanju ovog o-ka Dhamme.


38/123

3

Nek se niko ne drui sa loima,neka se ne drui sa propalicama.

Samo sa pravim prijateljima drugujte,onima koji uvid podstiu.

stroa 78


39/123

3

Kako gledamo na naa prijateljstva i kako nai prijatelji

gledaju na nas? elimo da zatitimo i gajimo istinskoprijateljstvo sa onima koji potpomau nau tenju ka iv-ljenju u istini. Istinski cenimo takve saputnike; ne eka-mo da upadnemo u nevolje pre nego to im stavimo doznanja ta oni za nas znae. vrsto prijateljstvo mora se

graditi. I kako unosimo svesnost u nae odnose sa drugi-ma, razmotrimo i koliko se prijateljski odnosimo i premasamima sebi.


40/123

38

Poljodelci kanalima usmeravaju vodu,oruari teu strele;

stolari drvo oblikuju,a mudraci sami sebe krote.

stroa 145


41/123

3

Zanatlije obavljaju svoj zanat. Napor da se ukroti sirovapriroda srca i to je samo po sebi jedan zanat. Spoljagledano, moemo se nai u zbunjujuim situacijama, aliduboko unutra uvek se setimo da je razvijanje te vetinena primarni zadatak. Uz pomo paljivog, neprekidnogposmatranja uimo da prepoznamo hirove sopstvenogsrca: Kad bi vreme bilo makar malo toplije! Kad bivreme bilo makar malo hladnije! Ali ne reagujemo slepona ono to je javi. Posmatramo svoje udljivo zanovetanjeda okolnosti budu drugaije i vidimo ta to zanovetanjezapravo jeste. U nama raste hrabrost i spremnost da sebeposvetimo onome to ovog trenutka radimo, ta god da jeto: itavim srcem, itavim telom. Kako napredujemo, tajzadatak postaje sve laki; i obuzima nas zahvalnost, iakoje itav taj rad zaista teak.


42/123

40

Otkuda smeh, otkuda radost,kad svet bez prestanka gori?Mrakom mrklim obavijeni,

zato svetiljku ne traite?

stroa 146


43/123

41

Obino se dogaa da se kada nas ivot opee okrenemoUenju. Moda osetimo olakanje kad otkrijemo da se

u naporima da se oslobodimo tame pridruujemo mili-onima drugih ljudskih bia. Patnja je osnovno svojstvoneprobuenog oveanstva. Ne oajavaj ako pati. Svipate, govorio bi nam Aan a. Pre probuenja i buduiBuda je patio. Razlika je u tome to probuena bia znaju

da patnja nije neizbena ona je samo jedna od mogu-nosti koje su nam na raspolaganju u ovom svetu ljudi. uje takoe mogunost obitavanja u svetlosti ne-patnje.


44/123

42

Postepeno, malo-pomalo,od prilike do prilike,

mudrac u sebi neistoe isti,kao to zlatar srebro isti.

stroa 239


45/123

43

Ni najjaa elja da stvari budu drugaije nego to jesu neprua nam ono za ime udimo. Mi elimo isto zlatoneprekidne svesnosti i zato moramo da uemo u vatru

proienja. Ova nas stroa upuuje kako da gledamona sagorevanje: suvie toplote previe se upinjemo isvojom tvrdoglavou sami sebe vebajui povreujemo.Premalo toplote uzmiemo pred potekoama i iduiza sklonostima, ka udobnosti i lakoi, ne napredujemo u

svojoj praksi. Kako godine prolaze, samo postajemo jovea neznalica. Nae navike su neistoa na srebru i po-stepenim podeavanjem napora uimo da se ne vezuje-mo. Cilj itavog ovog posla jeste postizanje stanja blistavesvesnosti. ada posedujemo neto istinski vredno, to

moemo da podelimo sa drugima.


46/123

44

Bolji od vlasti nad zemljom,bolji od odlaska na nebo

i od gospodarenja svim svetovima,jeste nepokolebljivi hod ka probuenju.

stroa 178


47/123

4

Neuslovljena sloboda: to znai biti nezavistan od bilokakvih okolnosti. Kakva god da je situacija, srena ili ne-

srena, srce ostaje mirno, zrai, jasno vidi, prijemivo jei snano. o je taj hod koji je nepokolebljiv, nezaustav-ljiv i stvaran; on ide iza svake opsesije obmanutog ega.Da bismo stigli na taj nivo neophodno je neprekidnoposmatranje naih starih navika. Na primer: elje da sve

kontroliemo, zavisnosti od prolaznih zadovoljstava, op-sednutosti moi. Radimo sa onim to imamo. Svaki putkada uoimo da smo skrenuli, saberemo se i iznova oku-siramo na svoju posveenost Putu.


48/123

4

Kao otkrivatelja blaga gledaj,

onoga ko ti mane vidii na njih ti ukazuje.Sa takvim znalcem,

sa mudracem takvim se drui.

Iza takvoga druenja boljitak,a ne gubitak sledi.

stroa 76


49/123

4

Postoje dva pristupa naoj praksi: jedan je pretpostavkada jo neto treba da osvojimo; drugi je pretpostavka dami ve imamo sve to nam treba i da samo jo nismou stanju da ga tano lociramo. U ovoj strof Buda nam

daje sliku skrivenog blaga koje eka da bude otkriveno.Neemo ga pronai izvan sebe; ono mora biti otkrivenou naim srcima. Mi ne prepoznajemo to blago zato totoliko toga ve imamo toliko vezivanja, toliko opiranja.Istinski je blagoslov sresti one sa uvidom, bogate saosea-

njem, voljne da nas povedu ka slobodi od navika koje nassputavaju. Moda e nas povesti kroz nepouzdane mo-vare sumnje ili preko opasnih planina udnje, ali jedinoblagoslovi mogu slediti ako cenimo njihov primer i putpreemo do samoga kraja.


50/123

48

Um je izvor svih stvari, on im prethodi, on ih stvara.Ko sa ravom namerom govori il radi,

tog nesrea u stopu prati,kao toak volovsku zapregu.

stroa 1


51/123

4

Premnogo razmiljanja moe da zakomplikuje duhovnupraksu; premalo razmiljanja nas moe ograniiti. Ovdevidimo jedan primer mudro odmerenog razmiljanja.Ono pomae da uoimo kako nismo nemona rtvaokolnosti da razumemo kako namera koja stoji iza na-ih postupaka uinjenih telom i govorom odreuje naestanje bia. Ono nas stavlja u poziciju sa koje imamo moda napravimo istinsku promenu. Prihvatajui ovo uenjekao svoje polje istraivanja, time pokazujemo da cenimovrednost svesnog obuzdavanja i pronalazimo za sebe noviizvor pouzdanja i vetine. Na taj nain pokazujemo i danas vodi srce/um.


52/123

0

Ako ovek uini dobro,neka to ponavlja,

neka u tome uiva.Prijatno je gomilanje dobroinstava.

stroa 118


53/123

1

Dhamma nas ohrabruje da u srce unesemo seanje nadobra dela koje su uinili telo, govor i um, kao i da bo-ravimo u oseanju radosti koje se javlja sa takvim pod-seanjem. Ako pri tome postoji i svesnost, tada nismo u

opasnosti da se previe uljuljkamo u samozadovoljstvo.Ako smo razvili sposobnost mudrog promiljanja, na sli-an nain moemo kontemplirati i svoje greke i nedo-statke, ne gubei pri tome iz vida i sopstvenu dobrotu. oto smo u stanju da posmatramo svoje navike, pokazuje

da smo mi zapravo mnogo vie od tih navika. ta je toto posmatra? o je nae utoite svesnost put izvanpatnje. Uz pomo upravo te svesnosti, u stanju smo dase slobodno prepustimo radosti priseanja dobrote. Ah,kakvo je samo to olakanje kad otkrijemo da moemo da

pravimo greke i da ujedno uimo od njih.


54/123

2

Oslobodi se prolosti,oslobodi se budunosti,oslobodi se sadanjosti.

Sa srcem koje se ni za ta ne hvata

stie na mesto koje je izvan patnje.stroa 348


55/123

3

Vrlo se komotno oseamo meu idejama o buduno-sti. Moemo ugodno boraviti u seanjima na prolost. Ilako se gubimo u doivljajima ovde i sada. A kada se iz-

gubimo, tada patimo. Ali ta patnja nije konana: postojeuzroci te patnje i postoji sloboda od njih. Stizanje do teslobode zahteva da napustimo svoja omiljena boravita.esto nas savetuju da ovo ili ono napustimo i to nammoe zazvuati kao da treba neega da se otarasimo ili

da je pogreno da budemo takvi kakvi smo sada. Ali akoprepoznamo mo ispravne sabranosti, vidimo kako se tonaputanje dogaa samo od sebe. U ovoj strof Buda nassree na mestu nae patnje i usmerava nas ka otvorenimvratima, izvan nje.


56/123

4

Sunce sija danju,Mesec svetli nou,

ali Budni udesnim sjajem blista,i danju i nou.

stroa 387


57/123

Gde god da postoji vrsto ukorenjena svesnost, tu su ilepota, jasnoa i mogunost produbljenog razumevanja.Ako postoji stalna svesnost, postoji i stalna jasnoa. I da-nju i nou, srce svesnosti blista velianstvenim sjajem.


58/123

Ne potcenjuj snagu dobra:Nita od toga nee biti.

Kap po kap se napuni vodom i vedro,a mudar sebe dobrotom,

ak i ako je sakuplja malo pomalo.

stroa 122


59/123

Vie je bolje, to vee to slae. Malo-pomalo ovakvauverenja moemo preispitivati na mudar nain. Veruj da

svaki trenutak svesnosti ima svoj znaaj. Vredan je svaki inajmanji napor da se setimo i vratimo sebi, da sa svesno-u lienom zanovetanja iznova ponemo. Nijedan takavnapor nikada nije uzaludan. I jednoga dana otkrivamoda nas uopte ne dotie ono to nas je do tada dralo za

guu. Umesto da odmah reagujemo na neto to bi nas uprolosti uznemirilo, mi ga naputamo. Mudrost razumeput istinske dobrote.


60/123

8

Ako ti govore uno,utihni, kao naprsli gong.

Neuzvaanje je znak slobode.

stroa 134


61/123

Kada nas nepravedno kritikuju, moe biti teko obuzdatinavalu besa. Potiskivanje snanih oseanja nadole, u ne-svesno, ne pomae. Vebanje znai pronalaenje dovolj-no prostora u sebi da osetimo ono to oseamo, a da nepostanemo taj oseaj. o se zove vetinom. Motrimona svaki glas koji u nama pridikuje: Ne treba da budetakav, trebalo bi da si mnogo bolji. Prihvatamo to to je-ste u ovom trenutku. Putamo stvarnost u polje svesno-sti, znamo je takvu kakva jeste; ne zanosimo se njome,ne odgurujemo je. I tada energija strasti moe pokrenutiproces proienja, sagorevanja otrova, umesto da sagorinas same ognjem slepe samokritinosti.


62/123

0

Svako od tapa strahuje,svakom je ivot drag,

poavi od samoga sebe,ne ubijaj, niti ubijanju uzrok budi.

stroa 130


63/123

1

ime to smo otvoreni prema drugima i sebi donosimodobrobit. Prouavajui sopstveno srce i um, stvaramo do-brobit i za druge. Dhamma nas ui da vebamo na obanivoa. Na jednom, negujemo uvid koji rastvara vrstookamenjene stavove o meni i drugima. o je naa or-malna praksa. U meuvremenu, nae vebanje u svakod-nevnom ivotu poziva nas da prihvatimo relativnu valja-nost gledita kao to su ja i drugi; njihovo ukljuiva-nje u razvijanje saoseanja i blagosti. Empatija je saputnikuvida i pomae da nae vebanje ostane u ravnotei.


64/123

2

Ne zadobija ovek svojim reima ili lepotom potovanje,ako je uz to zavidan, sebian, laljiv.

Ko je presekao, uklonio i unitio koren svega toga,takvog mudraca, to odbaci mrnju, potovanim zovu.

stroe 262-263


65/123

3

Neophodno je sebe podsetiti da se to kako stvari izgleda-ju ne poklapa nuno sa tim kakve one zaista jesu. Akopunim srcem sluamo nekoga dok govori, umesto da gasluamo samo uvetom, uemo neto sasvim drugo. Kadadruge posmatramo sa tihog, izbalansiranog mesta du-

boko u sebi, tada vidimo mnogo vie nego to vide naeoi.


66/123

4

Naa nas zlodela potpuno obuzmu,kao puzavica salovo stablo,

i tako sami sebi inimoupravo ono to nam nai neprijatelji ele.

stroa 162


67/123

Ova stroa odnosi se na monaha koji je tri puta poku-ao da ubije Budu i na kraju su ga njegova zlodela odvela

u smrt. Kada izneverimo onu posveenost stvarnosti zakoju se odluilo nae srce, lagano ali sigurno udaljujemose od svetla istine i tonemo u tamu. Puzavice se penju uzvisoko, odraslo drvee i ponekad ga potpuno ugue. I mimoemo traiti utoite u Budi, a ipak biti osvojeni izlivi-

ma jarosti. Sati, dani, ak godine nam prolaze u pokuaji-ma da opravdamo svoje bolne postupke uinjene telom igovorom. Kad ipak sagledamo istinu tih postupaka, kori-sni oseaj kajanja se javi; istinski poelimo da se zaustavi-mo. I tada je ispravan postupak prirodan izbor.


68/123

Strpljiva istrajnost je najvii asketizam,utrnue krajnji cilj, kau Bude.

Nije monah onaj ko povreuje druge,niti asketa ko ih zlostavlja.

stroa 184


69/123

Dok napredujemo Putem ka cilju, Buda nas ohrabruje dane zaboravimo kako se odnosimo prema drugima. Ne-govanje mette ili prijateljske ljubavi ui nas da sva biaobuhvatimo dobrotom svoga srca. Ponekad se dogaa da

smo u stanju da budemo obzirni prema drugima, ali nei prema samima sebi. Ako se sa tim borimo, pokaimobeskrajnu blagost prema onome ko se bori, prema sebi.Naslage samokritizerstva, prezira, samoodbacivanja za-htevaju od nas strpljivost i istrajnost; i ovo ne treba po-

brkati sa trpljenjem uz krgut zuba. Strpljivost je kljunaosobina onih koji idu Putem. I ne postoji apsolutno ni-kakva ansa da tu kljunu osobinu razvijamo onda kadanam dobro ide. Zato, kada naiu teki dani, pomislimoda je to savreno mesto, jedino mesto, na kojem moemo

razvijati taj temeljni kvalitet.


70/123

8

Mnogi u elji za svaomzaborave da svi umiremo;

ali oni koji to shvate,svae svoje smiruju lako.

stroa 6


71/123

U redu je misliti na smrt i razgovarati o injenici da e

svako od nas umreti. o je zaista mudro initi. Ako po-riemo svest o sopstvenoj smrtnosti, strah od nje ostajeskriven duboko. Sa takvim izbegavanjem stvarnosti do-lazi umanjena ivotnost i sve vea konuzija. Negujuisvesnost u vezi sa temom smrti (maranasati), otkrivamo

da u onoj meri u kojoj priznajemo stvarnost, srazmernotome se uveavaju i jasnoa i zadovoljenost. o je ona za-dovoljenost koja nas odvodi do mesta smisla.


72/123

0

Um je izvor svih stvari,on im prethodi, on ih stvara.

Ko sa dobrom nameromgovori il radi,

tog srea nikad ne naputa,

kao ni sopstvena senka.stroa 2


73/123

1

Jeste li ikada pokuali da pobegnete od sopstvene senke?

Koliko god se upinjali, ona nas nikada ne naputa. Svakodelo uinjeno telom, govorom i umom, a iza kojeg stojidobra namera, zaista vodi do sve veeg blagostanja. Ovovredi zapamtiti ako nameravamo da uinimo neto dobroi onda bi da se predomislimo, jer smatramo da sve to nije

vredno truda. Kako god se malim i beznaajnim to deloinilo, iza njega sledi srea. I otuda, vredno ga je uiniti.


74/123

2

Psovao me je, tukao me je,pobedio me je, opljakao.

Koga takve misli opsedaju,u njemu se mrnja ne stiava.

Psovao me je, tukao me je,

pobedio me je, opljakao.Koga takve misli ne opsedaju,u njemu se mrnja stiava.

stroe 3-4


75/123

3

Na razliite naine svi mi trpimo nepravde u ivotu. Po-nekad bol prodire duboko i moe tu ostati godinama.Uenje o Dhammi naglaava ne toliko taj bol, koliko naodnos prema njemu. Sve dok smo obuzeti mrnjom i ot-porom, to utie na nae rasuivanje. I iako bi moda tre-balo neto da uinimo, ako nam se srce nije oslobodilomrnje, ne moemo tano znati ta je to. Zato Buda save-tuje da napustimo misli pokretane mrnjom. Potrebni susnaga, strpljenje i odlunost da bismo im okrenuli lea.Mi ih ne naputamo zato to nam je neko drugi rekao dabi trebalo. Naputamo ih zato to razumemo kakve su po-sledice ostajanja sa njima.


76/123

4

Kao to jasmin odbacisvoje cvetove uvele,tako i vi odbacite

svoju udnju i mrnju.

stroa 377


77/123

Aan a je u Londonu boravio u Hempsted vihari. Mo-nahe u njegovoj pratnji nervirala je buka koja je dopiralaiz paba prekoputa. Onda im je rekao da je pravi uzrokpatnje to to svoju panju alju izvan, do tog zvuka. Sam

po sebi, zvuk je samo to to jeste. Patnja dolazi jedinokada izaemo i dodamo neto suvino. Kad uvidimosvoju ulogu u stvaranju problema, menja se nain na kojigledamo na borbu. Umesto da okrivljujemo, u trenu jed-nostavno vidimo ta radimo. Ne kreemo u borbu go-

njeni mrnjom; oslanjajui se na paljivo obuzdavanje imudro promiljanje, naputamo sve to. U poetku ovouviamo tek poto smo reagovali i stvorili patnju. Ali akovebamo, postajemo sposobni da sve to shvatimo ranije. Ionda, jednoga dana, uhvatiemo sebe ba u trenutku dok

se spremamo da stvorimo problem.


78/123

Ko ne prijanja za slasti ula,ba kao ni kap kie za lotosov list

ili seme goruice za vrh igle,njega ja velikim biem zovem.

stroa 401


79/123

Veliko bie je veliko zato to se oslobodilo prepreka usvom odnosu prema ivotu. Mi lino nismo toliko veliki,zato to bivamo zarobljeni oseajima i od ivota stvaramoproblem. Stvaramo prepreke nainom na koji se odno-

simo prema osam ovozemaljskih stvari: pohvali i kritici,dobitku i gubitku, zadovoljstvu i bolu, slavi i anonimno-sti. Iz neznanja, odnosimo se nepromiljeno prema ovimvetrovima to duvaju svetom oduevljavamo se onimto volimo i odupiremo onome to ne volimo. Mudrost,

naprotiv, jednostavno vidi stvarnost sveta ula. Ona po-znaje taj prostor unutar kojeg sva iskustva nastaju i nesta-ju. akvo znanje znai da veliko bie ak ne mora ni da setrudi da se ne vezuje; sve sklonosti za vezivanjem u njemusu nestale. I ono osea ulna zadovoljstva, ali im nita ne

dodaje, niti im bilo ta oduzima.


80/123

8

Mrnjom se mrnja zaista nikad ne smiruje,mrnja se samo ljubavlju smiruje.

o je zakon veni.

stroa 5


81/123

Pobediti mrnju samo ljubavlju moe izgledati tek kaouzvieni ideal. Moemo sebi prebacivati (i pri tome po-kuavati da sebe opravdavamo) da smo suvie ogranieni

ili jednostavno itavu ovu ideju odbaciti kao utopiju.Svakako da deo nas kae: Da. A drugi deo moda kae:Da, ali ta ako... Za Budu ne postoje ovakve dileme; mr-nja jednostavno nikada ne daje rezultat. A ta je ta reljubav? Stvaranje jedne neuslovljene prijemivosti? I te

nae percepcije onih koji moda u nama bude mrnju:gde te percepcije egzistiraju? Ljubav je potencijalno u sta-nju da sve to primi u polje svesnosti, potpuno, do kraja,ak toplo. o je veni zakon.


82/123

80

Raskona spoljanjostpo sebi nije prepreka slobodi.

Onaj ko srca smirenog, istog i zadovoljnog,paljiv, ne daje povoda za prekor,

taj je veliko bie.stroa 142


83/123

81

Spoljanji izgled nije ono to je zaista bitno. Buda je uvekukazivao na srce kao na mesto na koje treba da se okusi-ramo. Naglaavao je to, jer lako zaboravimo, postanemopreokupirani time kako stvari spolja izgledaju. Ova stroatie se jednog kuedomaina kojeg je veliko razoare-

nje nagnalo na oaj. Budino uenje, ukazujui direktnona ono to je zaista vano, uspelo je da transormie tajoaj; umesto da se slomi, dostigao je potpuno neuslov-ljeni mir. Kada je okus nae prakse samo na oblicima ispoljanjem, tada je njen smisao doveden u pitanje. Pre-

vie insistiranja na potpunom objanjavanju pet pravilamorala, na primer, moe nas spreiti da uvidimo namerukoja stoji iza svakog postupka. Forma tih pravila posto-ji da bismo postali svesni svojih motiva. I kada se na tajnain pridravamo pravila morala, postoji mogunost da

e ona posluiti svojoj pravoj svrsi. Ispravno ivljenje iniveliko bie.


84/123

82

Ima onih koji otkriju da mogu

ostaviti pogrene reakcije za sobomi postati trpeljivi poput zemlje;

takve bes ne pokree,vrsti su poput tvrave,

nezamueni poput mirnog jezera.stroa 95


85/123

83

Buda je iveo u istom ovom svetu u kojem i mi ivimo. I

uprkos svim peripetijama, ostvario je stanje nepomerlji-vosti postao je trpeljiv poput zemlje. ta god da nekoprospe na nju, spali na njoj ili joj uradi, zemlja je i daljeono to jeste, ini ono to ini. Strpljiva istrajnost ne znaislabost; ona predstavlja snagu i blagost. Uz pomo strplji-

ve istrajnosti otkrivamo u sebi mogunost da dopustimosadanjem trenutku da bude, takav kakav jeste, sve dokod njega ne nauimo to to treba da nauimo.


86/123

84

Nije neko pravednik zato to prebrzo o dobru sudi;kad znalac dobitak i gubitak paljivo odvagne,

vodi druge bez urbe, pravedno i bez naklonosti;tek takvog mudraca, uvara zakona, pravednikom zovu

stroe 256-257


87/123

8

Pod pritiskom ste da donesete odluku. Je li mogue ostatimiran i sabran kada drugi ele od vas da odluite u njiho-vu korist? Moete li ostaviti po strani naklonosti i donetipravednu odluku? Koliko smo vezani za svoja uverenja?

Biti potpuno uveren u neto jeste odlian oseaj; moenam se to uiniti kao samouverenost. Ali takva je i pri-roda undamentalizma; isto takvo je i davanje pojedno-stavljenih odgovora na kompleksna pitanja. Rigidnost ibrzopleta reenja nisu karakteristike prostranog uma;

uma koji je u stanju da dilemu razmotri iz raznih uglova.Obino je potrebno neko vreme da se stigne do izbalansi-ranog, dobro promiljenog stava. Za to je takoe potreb-na sposobnost sluanja iz pozicije unutranje tiine. Akodok nam neko govori svoj stav ve smiljamo kako da ga

pobijemo, tada ga zapravo uopte ni ne sluamo.


88/123

8

ak i oni koji ive asnim ivotommogu patiti, sve dotle dok njihova dela

ne donesu plodove.Meutim, kada ti plodovi dozreju

radost i srea jesu neminovni.

stroa 120


89/123

8

Imati poverenja u istinske principe nije uvek lako. Povo-diti se za miljenjem veine nije uvek mudro. Ako nas ne

obeshrabre sumnje i puke spekulacije, vidimo kako nasnaa najdublja pitanja o stvarnosti vode do uvida. Pove-renje jeste sila transormacije, ba kao i strpljenje. Sko-ro je nezamislivo da jedan obian ir moe da izraste uogroman hrast, ali to je tako. Neophodno nam je pove-

renje. Neophodno nam je strpljenje. Poput drveta, i siletransormacije mogue je razvijati, a one e nas voditi kaonome to je samo po sebi veliko i samo po sebi oslobo-eno od patnje.


90/123

88

Paljivi marljivo vebaju,u vezivanju radost ne nalaze,a onda dom svoj naputaju,

kao labudovi kad sa jezera polete.

stroa 91


91/123

8

Vreme je da krenemo dalje. Moda to i znamo na jednomnivou, ali se ipak drugi deo nas opire. Ako pokuavamoda neto napustimo zato to mislimo da bi trebalo a ne

zato to nas to naputanje uvek iznova nadahnjuje ja-vie se otpor. Ali u redu je osetiti i razoarenje, ako smobudni za istinske potrebe naeg srca. Naa najdublja po-treba jeste da se oslobodimo neznanja. Ne postoji mestona kojem moemo da se istinski zaustavimo sve dok do

kraja ne razumemo ko i ta smo mi. Ovaj put svesnostiposeduje mo da apsolutno sve transormie u razume-vanje. I labudovi poleu otpora nema.


92/123

0

Mirom bes pobedi,ravo dobrim pobedi,

tvrdiluk darovima pobedii laova reju istinitom.

stroa 223


93/123

1

Ako nam je hladno, pronalazimo nain da se zagrejemo ne izlaemo se jo veoj hladnoi. Ako smo gladni, je-

demo ne uskraujemo dalje sebi hranu. Ako smo ljuti,ne borimo se protiv toga jarou pokuavamo da bude-mo blagi prema tom biu koje mui ljutnja. Ako vidimoloe postupke, stvaramo istinsku dobrotu i obeshrabru-jemo svaki impuls koji bi nas naveo da olako odbacimo

poinioca. Ljudima koji veruju da je egoizam put ka za-dovoljenju darujemo velikodunost. I sa onima koji ob-manjuju govorimo istinu. o moda nije lako. Ali to jesteput transormacije.


94/123

2

Nije neko znalacsamo zato to pria mnogo;

ko je stian, bez mrnje i straha,toga znalcem zovu.

stroa 258


95/123

3

Borba da postanemo mirni obino samo jo vie uzbur-ka stvari, dok obazrivo doputanje aktivnostima srca iuma da prirodno utihnu te iste stvari smiruje. Mudrostse ne otkriva preputajui se navici traganja za stvarimakoje nam se dopadaju. Kada naiu bol i razoarenje, mo-emo nauiti da se sa njima sretnemo uz jedan kvalitetotvorenosti i svesnosti koji vodi ka razumevanju. I kadanam srea i ushienje dou, moemo tim iskustvom bitiobodreni i osveeni, a da u isto vreme ne budemo njimeopijeni. Neprijateljstvo i strah nisu nuno prepreke. Onimogu biti nai uitelji, koji nam ukazuju na jedan nainivljenja sa mnogo vie slobode i mudrosti.


96/123

4

Kao to je jezero duboko,prozirno i neuznemireno,

tako i mudri kad re Istine uju,stiani postaju.

stroa 82


97/123

Moda pomislimo: Kad bi se sad odnekle pojavio Budada me podui, verovatno bih se prosvetlio. Meutim, iu vreme Bude bilo je mnogih koji su ga sreli, uli, iveli

sa njim, pa ipak nisu prepoznali njega ili Istinu na kojuje ukazivao. Pri kraju ivota, jedan monah ga je upitaoko e zauzeti njegovo mesto kad umre. Odgovorio je dae njegovo Uenje ili Dhamma zauzeti njegovo mesto.Jednom prilikom rekao je da videti Dhammu znai isto

to i videti Budu. Oslukivati Dhammu znai posvetiti jojpotpunu panju i mudro promiljati ono to se dogaaupravo sada. Zato se ne moramo oseati loe to nismou prilici da ujemo Budu lino. Umesto toga, uimo dabudemo prijemiviji za sam ivot.


98/123

Ko uinjeno ravo delokasnije nadvlada dobrim,

osvetljava ovaj svet,ko Mesec kad iza oblaka izroni.

stroa 173


99/123

ama ovoga sveta dolazi od navika izbegavanja i veziva-nja. Dobra dela otkrivaju svetlost koja je ve ovde. Okre-

tanje panje ka dobro utabanim putevima postupanja, napravi nain, u pravom trenutku i sa svesnou tela i uma,koja je uvek u ovde i sada, koja ne presuuje, takva sve-snost vodi ka transormaciji. Mi ne moramo da se svegaotarasimo. Nieg loeg u nama nema. Bolna seanja, bol-

ni oseaji ne moraju da se pretvore u patnju. Uz ispravnupanju, sve to nas vodi ka sve veoj svetlosti.


100/123

8

e ula ugasiti se ne moe ni kiom zlatnika,a mudrac, razumevi da od toga radosti nema,

ve samo bol,u sebi sklonosti ak i za nebeske uitke ne nalazi.

Uenik Budnih se samo iskorenjivanju ei raduje.

stroe 186187


101/123

Da li mi to to inim sa svojim ivotom daje ono za imetragam? S vremena na vreme uspevamo da ispunimo svo-

je elje, ali trajna srea dolazi samo ako smo se oslobodiliiritiranosti udnjom. Ako sebi postavimo prava pitanjau pravom trenutku, otkriva se jedna radikalno drugaijaperspektiva: put ka zadovoljenosti vodi nas ka unutra, ane ka napolje. Umesto da sledimo impuls da elimo jo,

moemo pogledati pravo u samu tu elju. I za trenutakaoka udnje nestaje. Malo vie smo nauili o tome taznai biti uenik Bude.


102/123

100

Kao to u kuu, dobro pokrivenu,kia ne prodire,

tako ni u dobro uvebano srce i umstrasti ne prodiru.

stroa 14


103/123

101

rudimo se da sebe zatitimo od vetra i kie. Uz mudropromiljanje, trudimo se da sebe zatitimo od razbuktalihstrasti. o je vebanje srca i uma. Veto leenje rana kojesu nam nanele pohlepa i mrnja vaan je deo Ispravnogdelovanja. Ne radi se tu o izbegavanju strasti, a ni o pre-

putanju njima. Izmeu to dvoje, uoavamo srednji put.


104/123

102

eko je na svetu nai toga ko,skromnou i saveu obuzdan,vie ne daje povoda za prekor,kao to konja dobre pasmine

krotiti vie ne treba.

stroa 143

l b k l


105/123

103

Je li mogue biti suvie skroman? Je li mogue imati po-grenu vrstu skromnosti; kada, recimo, uzdravanje odotvorene pohlepe znai zapravo prikrivenu manipula-ciju drugima. Skromnost, umerenost i disciplinovanost;ovakve rei u nama mogu probuditi nelagodu. Pa ipak,u njima su pohranjeni vanvremeni principi. Kada pose-dujemo istinsku skromnost, tada tragamo za pravommerom stvari. ragamo za razlikom izmeu zadovolja-vanja dovoljno dobrim i bojazni da ne preteramo. Uzpomo prave discipline okusiramo se na zadatak koji jepred nama, ali ne naputajui oseaj za meru. Onaj ko jevet u pravoj disciplini u stanju je da kae ne kada je topotrebno, ne kao kritiku ili puko nesvianje, ve kao nekokome je zaista stalo do svoje dobrobiti.


106/123

104

Ko pela kad uzme nektar, te odleti sa cvetai ne pokvari mu ni boju, ni miris,tako i utihnuli mudrac treba da

sakupljajui hranu kroz selo proe.

stroa 49


107/123

10

Ovaj svet je nae selo. Jesmo li u stanju da prolazimo krozovaj svet ne remetei ono to je u njemu lepo? Askete i is-posnici mogu iveti od hrane koju sakupe prolazei selom,

ali veina ljudi mora da koristi novac. Nema nieg loegu novcu kao takvom. On je simbol one energije kroz kojustupamo u interakciju sa ovim svetom. Budina uputstva oIspravnom ivljenju ukazuju na vanost nepovreivanja ipaljivog baratanja tom energijom. Kada se zaboravimo,

okusiramo se previe na to kako e dobro biti kada dobi-jemo ono za im udimo i ne obraamo panju na nainna koji nameravamo da do toga doemo. Moramo dobropaziti ta radimo, ali i kako to radimo.


108/123

10

Ko je savren u vrlini i uvidu,uvren u Uenju, ostvario istinu,

ko je svoju dunost ispunio,toga mnogi dragim smatraju.

stroa 217


109/123

10

Kada je ono to je uinjeno telom i govorom izraz jednogunutranjeg mira, tada su i nai odnosi sa drugim ljudi-

ma uspeniji. rajnu sreu ne postiemo tako to samosledimo elju da se drugima dopadnemo ili bilo koju dru-gu elju da zauvek budemo sreni; bolje od toga je uoitigde lee pravi uzroci sree. ak i korisne elje, ako se zanjih suvie veemo, mogu voditi do nezadovoljstva. Jer

problem je u vezivanju. Kada jasno uoimo svoju navikuvezivanja, u tom trenutku i na tom mestu uoavamo isto-vremeno da ne moramo da se vezujemo; i tako pronala-zimo izlaz za sebe.


110/123

108

Malo svetih stihova recitovati zna,

ali u skladu sa Istinom ivi,napustivi poudu, mrnju i obmanu,ispravnog znanja, uma osloboenog,niim vezan u svetu ovom, a i onom;

takav uiva u plodu napredovanja Putem.stroa 20

Nije vano ako ne znamo sve to bi se moglo znati oDh i Bit j k k i j j t t D li


111/123

10

Dhammi. Bitno je kako primenjujemo to to znamo. Da liiz sveg srca ivimo u skladu sa onim to smo nauili? Ovoje mnogo bitnije pitanje nego: Kada u moi da odem

na sledei kurs meditacije? ili Kad u imati malo vievremena za prouavanje Budinih govora? Ovakva pita-nja su u redu, ako nas vode ka oslobaanju od vezanosti,ali ne i ako su izraz nae zavisnosti od toga da stalno e-limo ili budemo neto vie. Ako je potrebna samo tanana

promena okusa ka tome da jednostavno budemo svesnijisadanjeg trenutka, onda e ak i upinjanje da doemodo dubokih uvida predstavljati prepreku naem napredo-vanju. Istog onog trenutka kad prepoznamo ovu istinu,doivljavamo blagodet hodanja Putem.


112/123

110

Ljudi prirodno doivljavaju zadovoljstvo;ali ono esto biva zatrovano udnjom;

ako se tog otrova ne oslobodimo,oseaj osujeenosti sledi, a za njim i patnja.

stroa 341

Uz visok kvalitet svesnosti u pravom trenutku u stanju


113/123

111

Uz visok kvalitet svesnosti u pravom trenutku, u stanjusmo da vidimo kako vezivanje i za radost i za alost pro-duava patnju. ada postajemo zainteresovani za to kako

da doivimo zadovoljstvo, a da ga ne uinimo mojimzadovoljstvom ili da ne stvorimo jedno ja koje se ludozabavlja. Mudro promiljanje ukazuje da kada se iz do-ivljaja sree ukloni vezivanje, ona nije nita manja na-protiv, postaje intenzivnija. Kad smo panju usmerili na

pravu stranu, tada je naa inteligencija u slubi uvida. Kadshvatimo koliko grevito hvatanje za zadovoljstvo kvarinjegovu lepotu, tada se raa lakoa bia.


114/123

112

Gonjeni strahom, ljudi utoite trae

na mestima raznim,u planinama i umama, u vrtovima,

pod drvetom ili u hramovima.o nisu sigurna, to nisu konana utoita;

ni na jednom od njih izbavljenja od patnje nema.stroe 188-189

eko je uplaiti se ako u isto vreme ne smatramo da jeneto krenulo kako ne treba. Mi tada odmah reagujemo,k k b d k d k b l


115/123

113

kritikujemo sebe i druge, u pokuaju da umaknemo boluili strahu. Ali to ne daje rezultate kao ni beanje u div-ljinu. ak i sveta mesta e nas izneveriti, ako je na jedini

motiv bekstvo. Meutim, okretanje ka utoitu u Dham-mi moe u nama pokrenuti interesovanje za razumevanjestraha i uenje od njega. Jesmo li u stanju da doivimooseaj straha, a da i sami ne postanemo uplaeni. Strahostaje strah, ali ga sada posmatra jedna ira, manje sku-

ena, manje ugroena svesnost. Moemo ak poeti dauviamo da je taj strah samo to. akvo prepoznavanjestraha itavim telom-umom, u kojem nema kritikovanja,ovde i sada, moe na bol preobraziti u slobodu. Spre-mnost da se suoimo sami sa sobom, na onom mestu na

kojem god sebe pronaemo, jeste pravi put.


116/123

114

Retki su oni koji znaju,takvi se ne raaju na svakom mestu,

tamo gde se mudrac rodi,ta zajednica sreu zadobija.

stroa 193

Druenje sa mudrim biima svakako jeste blagoslov, alik l k N h b l


117/123

11

nije uvek lako. Njihova otvorenost moe se na bolan na-in sudariti sa naom zatvorenou. Meutim, mudrabia su takoe voena saoseanjem, to uzimanje leka

ini lakim. I zato na kraju osetimo zahvalnost. Posle pro-buenja Buda je oseao toliko zahvalnosti prema svojimranijim uiteljima, da je jedna od prvih stvari koja mu jepala na pamet bila da pokua da ih pronae i prenese imono to je otkrio. I mi sa zahvalnou moemo pomisliti

na sve one koji su nam pomogli da nainimo korake naovom putu. Biti zahvalan znai hraniti sopstveno srce i uisto vreme izjednaavati se sa mudrima.


118/123

11

Pobedu mu u poraz pretvoriti ne moe,nit nadmaiti ga bilo ko;taj Budni niim sputan,ime zaveden moe biti?

stroa 179


119/123

11

Postoji stvarnost koju je mogue saznati; Buda ju je sa-znao. Mogue je probuditi se i otii iza svakog oseaja

ogranienosti koji vodi u razoarenje i alost. Mudro po-verenje u Budino probuenje uspostavlja u nama jedanunutranji koordinatni sistem. I kada se noeni ivotomosetimo dezorijentisanima, svoje mesto ponovo prona-lazimo poseui za tim poverenjem. Poverenje je jedna

unutranja struktura, slina brodskim jedrima, koja kadasu okrenuta na pravu stranu, hvataju vetar i pokreu brodnapred.


120/123

118

Kroz mnoge ivote lutah, traei, a ne nalazei

graditelja tela ovoga. Bolno je zaista preporaanje.O graditelju, najzad te spazih!

Nikad vie kuu ovu graditi nee!Svaki ti oslonac nestade, slomljen je stub nosa.

Um i srce mi se oslobodie, a e ugaena je.

stroe 153-154

Budino konano i potpuno postignue bilo je otkrivanjed j d t d t t ij bil i ti Ob


121/123

11

da je do tada verovao u neto to nije bilo istina. Obma-njivalo ga je ono to je nazvao graditeljem kue. a kuaje struktura u umu; ja i moje koje uzimamo tako oz-biljno. Ja udim, ja se oseam razoaranim, to je mojeraspoloenje, moje telo, moj um. Jasno je video kako sveove utiske konstruie jedna navika udnje. Osvetlivi jeprodornim uvidom, razumeo je taj proces; stub nosa,sleme krova bilo je slomljeno i patnja okonana. uma-ranje unaokolo u potrazi za razreenjem njegovih borbibilo je okonano. Nadalje je iveo u stanju mira, stanjukoje prethodi svakom nastanku i nestanku; iveo je u ne-stvorenom, u besmrtnoj stvarnosti.

Dar Uenja nadmauje sve druge darove

Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzda-njem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublju


122/123

njem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dubljukontemplaciju i vrednovanje sopstvenog ivota. Mi u Teravadabudistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima

to smo bili u prilici da pravimo knjige sline ovoj i nadamo seda emo to biti i ubudue. akoe bi nas veoma radovalo dadobijemo komentare ili predloge italaca ove knjige.

Knjiga je tampana iskljuivo donacijama, to je ujednobila dragocena prilika za pokroviteljstvo i posveivanje svojihdobrih dela drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradici-jom. Donacije namenjene Dhamma publikacijama pomoi eda se sline takve pojave i ubudue. Ako elite i sami da tomedoprinesete, molimo vas da nas kontaktirate na:

Teravada budistiko drutvo Srednji put

Novi [email protected]


123/123

adjan munindo-nadahnuca dhammapade

Documents