adobe photoshop pdf · title: adobe photoshop pdf created date: 6/18/2009 8:40:27 am

Република СрбијаМинистарство просвете

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА

Београд, 2009.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА

Издавач:

Министарство просвете Републике СрбијеЗавод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд

За издавача:

др Жарко Обрадовић, министар просветемр Драган Банићевић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања

Уредник:

Гордана Чапрић, помоћник директораСектор за стандарде и вредновање

Образовни стандарди за крај обавезног образовања развијани су у периоду од 2005. до 2006. године у оквиру пројекта Развој школства у Републици Србији – пројектна компонента Развој стандарда и вредновање. Национални просветни савет донео је, 19. 05. 2009. године, Одлуку о усвајању Образовних стандарда за крај обавезног образовања (број: 401-00-13/71/2009-06).

ISBN 978-86-86715-17-3

САДРЖАЈ

Увод ........................................................................................................................................... 5

Образовни стандарди за наставни предмет Српски језик .................................................... 9

Образовни стандарди за наставни предмет Математика ................................................... 17

Образовни стандарди за наставни предмет Историја ......................................................... 25

Образовни стандарди за наставни предмет Географија ..................................................... 29

Образовни стандарди за наставни предмет Биологија ....................................................... 33

Образовни стандарди за наставни предмет Физика ........................................................... 43

Образовни стандарди за наставни предмет Хемија ............................................................ 49

Образовни стандарди за наставни предмет Музичка култура ........................................... 57

Образовни стандарди за наставни предмет Ликовна култура ........................................... 61

Образовни стандарди за наставни предмет Физичко васпитање ...................................... 65

Учесници ................................................................................................................................ 70

5

УВО

ДО

браз

овни

ста

ндар

диза

кра

ј оба

везн

ог

обра

зова

ња

УводОбразовни стандарди за крај обавезног образовања настали су као резултат рада у оквиру пројекта Министарства просвете и спорта Републике Србије „Развој школства у Републици Србији“ и његове пројектне компоненте „Развој стандарда и вредновање,“ коју је реализовао Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Образовни стандарди формулисани су за десет наставних предмета: Српски језик, Математику, Историју, Географију, Биологију, Физику, Хемију, Музичку културу, Ликовну културу и Физичко васпитање.

Шта су образовни стандарди?Образовни стандарди су искази о темељним знањима, вештинама и умењима

које ученици треба да стекну до одређеног нивоа у образовању. Стандарди артикулишу најважније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и расуђивању ученика. Преко стандарда се образовни циљеви и задаци преводе на много конкретнији језик који описује постигнућа ученика, стечена знања, вештине и умења. Основна карактеристика образовних стандарда је то што су дефинисани у терминима мерљивог понашања ученика. Засновани су на емпиријским подацима, а степен њихове остварености може се, из године у годину, емпиријски проверавати. На основу тих провера и пратећих анализа, у интервалима од 4 до 5 година, стандарде је потребно ревидирати. Успостављање и унапређење стандарда је континуиран процес, тесно повезан са променама положаја и улоге образовања у друштву.

Образовни циљеви и образовни стандардиУ образовном систему смо и до сада имали формулисане циљеве и задатке за

све нивое образовања који се експлицитно наводе у наставним програмима за поједине предмете. Између стандарда, како су у овом документу постављени, и циљева наведених у наставним програмима постоје разлике, како у функцији коју имају тако и у степену операционализације и прецизности исказа.

Формулације стандарда су конкретне, оперативне и дате у исказима шта ученик зна, може и уме и могуће их је проверити тестирањем или посматрањем.

Стандарди су резултат процеса у току којега долази до усаглашавања између ефеката које је образовни систем остварио и оних које треба да постигне у „наредном кораку“. Они одговарају на нека тешка, а стратешки важна питања с којима се образовни системи увек изнова суочавају: какве ефекте постижемо у образовању и где можемо и морамо постићи боље ефекте са капацитетима којима располажемо. Овај баланс између онога „где смо“ и „где желимо да будемо“ веома је важан аспект образовних стандарда и битно их разликује од онога што је исказано кроз циљеве образовања.

Карактеристике образовних стандарда1

1.ПроверљивостспецификованихобразовнихисходаОбразовни стандарди односе се на конкретна и мерљива, за предмет специфична,

знања и умења и вештине ученика.

2.ФокуснатемељнимзнањимаОбразовни стандарди конкретизују темељне исходе учења, структурна знања из неке

области. Они не покушавају да опишу све детаље и сву разноликост предметног садржаја, већ оно што је најбитније.

3.КумулативностОбразовни стандарди узимају у обзир сва битна знања која ученик стиче током

школовања. Такође, највиши нивои знања подразумевају овладаност садржајима са претходних нивоа.

1 Адаптирано према: The Development of National Educational Standards Federal Ministry of Education and Research, Germany, 2004., ст. 22 (www.bmbf.de)

6

УВО

ДО

браз

овни

ста

ндар

диза

кра

ј оба

везн

ог

обра

зова

ња

4.ДиференцијацијаОбразовни стандарди праве разлику између различитих нивоа постигнућа, према

степену остваривања компетенције коју описују.

5.РазумљивостОбразовни стандарди су формулисани јасно, концизно и помоћу појмова разумљивих

за све учеснике у систему образовања.

6.ИзводљивостЗахтеви који су дефинисани у оквиру стандарда представљају изазов за ученике и

наставникe, а могу бити остварени уз адекватно ангажовање.

7.ОбавезностзасвеОбразовни стандарди се примењују на све ученике2.

Нивои постигнућаУ овом документу, образовни стандарди формулисани су на три нивоа постигнућа.

Нивои образовних стандарда описују захтеве различите тежине, когнитивне комплексности и обима знања, од једноставнијих ка сложеним. Сваки наредни ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине са претходног нивоа.

1. Основ ни ни воНа првом нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни ниво

знања, вештина и умења. Очекује се да ће скоро сви, а најмање 80% ученика/ученица постићи тај ниво. На базичном нивоу налазе се темељна предметна знања и умења, то су функционална и трансферна знања и умења неопходна, како за сналажење у животу, тако и за наставак учења. Знања и умења са основног нивоа најчешће су мање сложена од оних са средњег и напредног нивоа, али то није увек случај. Овде су смештена и она знања и умења која нису једноставна, али су тако темељна да заслужују посебан напор, који је потребан да би њима овладали готово сви ученици.

2. Сред њи ни воНа другом нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештина

и умења. Он описује оно што просечан ученик/ученица може да достигне. Очекује се да ће око 50% ученика/ученица постићи или превазићи тај ниво.

3. На пред ни ни воНа трећем нивоу описани су захтеви који представљају напредни ниво знања,

вештина и умења. Очекује се да ће око 25% ученика/ученица постићи тај ниво. Знања и умења са овог нивоа су трансферна, пре свега за наставак школовања. Компетенције са напредног нивоа су по правилу и когнитивно сложеније од оних са базичног и средњег нивоа. То значи да се од ученика очекује да анализира, упоређује, разликује, критички суди, износи лични став, повезује различита знања, примењује их и сналази се и у новим и нестандардним ситуацијама.

Детаљније образложење садржаја стандарда по нивоима, исказима и областима уз приказ одабраних задатака, којима се ти искази могу мерити, дати су у посебним приручницима за поједине наставне предмете, намењеним наставницима.

Како су развијени образовни стандарди?Образовни стандарди развијани су на основу процена стручњака за наставни

предмет, стручњака образовних наука, стручњака за научну дисциплину и на основу резултата емпиријских провера стварних постигнућа ученика осмог разреда.

2 У раду са ученицима са посебним потребама наставник треба да користи своје професионално искуство када одлучује које од предложених стандарда може и треба да примени.

7

УВО

ДО

браз

овни

ста

ндар

диза

кра

ј оба

везн

ог

обра

зова

ња

У овом процесу су учествовали консултанти ЕТS-а3 и Института за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

У сложеном процесу конструисања стандарда смењивале су се експертске процене о томе шта је битно за неку област, операционализације тих захтева у задатке за ученике, емпиријске провере у којој мери су такви захтеви заиста и остварени у нашим школама и преформулације исказа стандарда.

Главни кораци у развоју образовних стандарда

Корак1:Дефинисањекључнихзнања,вештинаиумењаСвака радна група анализирала је наставни план и програм одговарајућег наставног

предмета, уџбенике и материјале о образовним стандардима у различитим земљама, како би одредили структуру предмета (области и подобласти), као и темељне компетенције у оквиру тако издвојених целина.

Корак2:ДефинисањекомпетенцијаинивоаУ оквиру сваке области, радне групе су идентификовале знања, умења и вештине

које ученици/ученице треба да покажу (прво на основном и напредном нивоу, а потом и на средњем). Свака група је за своју област написала серију конкретних мерљивих исказа који описују темељна знања, вештине и умења на захтеваним нивоима постигнућа.

Корак3:ИзрадазадатакаитестоваЗа сваки исказ састављени су задаци који проверавају конкретно знање, вештину

или умење. За сваку од тих компетенција сачињена су најмање три задатка, потом је израђен потребан број тестова уједначених по тежини којима су испитивани ученици/ученице.

Корак4:ПробноиспитивањенаузоркуученикаЦиљ пробног испитивања био је да провери предвиђени модел дефинисања исказа

(на примеру једне области), да обезбеди информације о исказима и провери квалитет задатака (ајтема) који су конструисани за ту сврху.

Корак5:АнализарезултатаиизрададескриптораизадатаказасвеобластиКористећи информације са пробног испитивања, радне групе су модификовале

исказе о компетенцијама и израдиле довољно задатака да тестирају све предвиђене области. Задаци су урађени за основни и напредни ниво.

Корак6:ГлавноиспитивањеДа би се обезбедили емпиријски подаци о томе шта ученици на различитим нивоима

знања, вештина и умења могу да ураде, тестирано је 12% ученика осмог разреда. У исто време, путем упитника наставници су имали прилику да искажу мишљење о релевантности и оправданости исказа и да процене њихову тежину.

Корак7:Обрадаианализарезултатаиизрадаконачневерзијепредлогастандарда

После тестирања, урађена је детаљна статистичка обрада и анализа података на основу које је дефинисан средњи ниво.

На основу експертске процене и резултата емпиријског истраживања припремљен је документ Предлогобразовнихстандарда који је упућен Министарству просвете и спорта Републике Србије. Национални просветни савет донео је, 19. 05. 2009. године, Одлуку о усвајању Образовних стандарда за крај обавезног образовања.

3 Еducational Testing Service Europe

8

УВО

ДО

браз

овни

ста

ндар

диза

кра

ј оба

везн

ог

обра

зова

ња

Намена образовних стандарда

Документ о образовним стандардима данас има већина земаља, а у Европи готово све земље. Једна од намена оваквих докумената јесте да уједначе квалитет функционисања све више децентрализованих образовних система, како на националном, тако и на интернационалном нивоу. Савремени образовни системи охрабрују наставнике да траже различите путеве поучавања, помажу им да креирају образовно окружење које подржава процес учења и лични развој детета, а стандарди обезбеђују да сви ученици на крају одређеног образовног нивоа имају једнако квалитетна знања.

Свако мерење и вредновање ученичких постигнућа врши утицај на наставу. Од суштинског значаја је да се организација, реализација, праћење и вредновање наставе заснивају на истим, јасно формулисаним, усаглашеним, и од свих учесника у образовању прихваћеним стандардима. Примена образовних стандарда ће омогућити да образовни рад буде ефикаснији и квалитетнији, а вредновање резултата објективније и поузданије.

Образовни стандарди објективизују и стандардизују школско оцењивање знања. На школским оценама су засноване далекосежне животне одлуке, као што је избор школе и професије. Међутим, критеријуми оцењивања које примењују наставници могу бити субјективни. Проблем са различитим критеријумима оцењивања не може бити решен без усаглашених стандарда ученичких постигнућа. Када су критеријуми јасно и прецизно дефинисани, као што је то случај са образовним стандардима, наставник може лако да их примени. Тиме се повећава објективност свакодневног школског оцењивања, као и упоредивост школских оцена, што уједначава шансе ученика при упису у наредни ниво школовања. Уз то, стандарди омогућавају одговарајућим стручним институцијама да развијају наставне материјале који ће бити квалитетна подршка наставнику и ученицима у њиховом свакодневном раду.

Образовни стандарди су основ за развијање инструмената који служе самовредно-вању рада школа, наставника и ученика. Стандарди ће помоћи наставницима да јасније сагледају хијерархију образовних циљева и задатака и да усмере напоре ка налажењу оних наставних облика, метода и средстава који у највећој мери доприносе њиховом остваривању. Стандарди ће омогућити ученицима увид у то шта се од њих очекује, шта треба да науче и како ће се њихово учење проверавати, што ће им помоћи да усмере додатну пажњу и напоре на суштинске делове градива. Ученици ће моћи да преузму већу одговорност за сопствено учење када знају шта се од њих очекује и које стандарде треба да остваре. Такође, њима се унапређује комуникација између школе и родитеља који сада тачно знају шта могу да очекују од школе у погледу образовања деце и могу активно да помогну у раду школе.

Образовни стандарди представљају, прво, опис пројектованих и очекиваних домета образовног система у одређеној фази или етапи образовања, и друго, јасан и усаглашен инструмент за праћење и вредновање његове ефикасности. Применом стандарда можемо да добијемо податке о томе да ли мере које су предузете у образовном систему дају очекиване ефекте. Примена таквог система вредновања допринеће квалитетнијем планирању у области образовања и доношењу одлука које су засноване на емпиријски добијеним подацима.

Oбразовни стандардиза крај обавезног образовања

ОБЛАСТИ ОСНОВНИ НИВОСРЕДЊИ

НИВОНАПРЕДНИ

НИВО

СРПСКИ ЈЕЗИК

Образовни стан дар ди су де фи ни са ни за сле де ће обла сти:ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ• ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ• ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК • КЊИЖЕВНОСТ• У образовне стандарде, после одговарајућих испитивања и одређивања нивоа,

треба укључити и област УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ. Као основа за дефинисање стандарда у тој области може послужити следећи списак знања и умења: правилно изговара гласове; поштује књижевнојезичку норму у говору; изражајно чита уметнички текст обрађен у настави и изражајно казује научен текст; препричава текст без сажимања или са сажимaњем; зна да исприча о стварном или измишљеном догађају, у првом или трећем лицу, поштујући изворну хронологију или ретроспективно; уме усмено да обавести некога о нечему и опише нешто (да усмено сачини експозиторни и дескриптивни текст); уме да учествује у расправи; уме да формулише своје мишљење и да га јавно искаже; и има изграђену културу комуникације (културу сопственог изражавања, као и слушања и поштовања туђег мишљења).

Стандарде обележене звездицом није било могуће тестирати задацима или нису тестирани у овом истраживању.

10

ОСН

ОВН

И

НИ

ВОСР

ПСК

И ЈЕ

ЗИК

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу.

ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ

У области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ученица:

разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи ●разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: ●експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда *1 препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима ●разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни ●текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима ●рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног ●повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе ●(временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и ●графиконе

ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

У области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:

зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) ●саставља разумљиву, граматички исправну реченицу ●саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да ●га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста) уме да преприча текст ●свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, ●прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални) влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава ●различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животузна да се служи Правописом (школским издањем)* ●примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним ●примерима има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискримина- ●ције и говору мржње*

1 У стандарде су укључени и они који овим приликом нису испитани. Они су обележени звездицом.

11

ОСН

ОВН

И

НИ

ВО

ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК

У подобласти ГРАМАТИКА ученик/ученица:

зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; ●примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променамауочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације* ●одређује место реченичног акцента у једноставним примерима ●препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; ●примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према ●задатом значењу на основу постојећих творбених модела препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и ●комуникативну реченицу)разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне) ●одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примери- ●маправилно употребљава падеже у реченици и синтагми ●правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта) ●препознаје бирократски језик као непожељан начин изражавања* ●

У подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица:

познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне ●лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимију; метафору* као лексички механизампрепознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у ●контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.) зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне ●комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.) одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или ●контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)служи се речницима, приручницима и енциклопедијама ●

СРП

СКИ

ЈЕЗИ

К

12

ОСН

ОВН

И

НИ

ВОСР

ПСК

И ЈЕ

ЗИК

У подобласти НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ученик/ученица:

разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју ●књижевног језика код Срба (од почетака до данас)зна основне податке о пореклу и дијалекатској разуђености српског језика ●зна основне податке о језицима националних мањина ●има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)* ●разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој* ●

КЊИЖЕВНОСТ

У области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:

повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмима од V ●до VIII разреда) са именима аутора тих деларазликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) ●разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму ●препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац) ●препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, ●дескрипција, дијалог и монологпрепознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, ●поређење, ономатопеја)уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време ●и место радње, лик...има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује ●национално, књижевно и уметничко наслеђе*способан је за естетски доживљај уметничких дела* ●

13

СРЕД

ЊИ

НИ

ВОСР

ПСК

И ЈЕ

ЗИК

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу.



чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради ●брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања* познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко при- ●поведање, расправа, реклама)препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функцио- ●налне стиловеразликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библио- ●графију и уме њима да се користипроналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих ●(према датим критеријумима) разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде ●на једноставним примеримапрепознаје став аутора неуметничког текста и разликује га од другачијих ставова ●изнетих у таквом тексту



саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, ●кохерентан и унутар себе повезан саставља вест, реферат и извештај ●пише резиме краћег и/или једноставнијег текста ●зна основне особине говорног и писаног језика* ●зна правописну норму и примењује је у већини случајева ●

14

СРЕД

ЊИ

НИ

ВОГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК


одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске норме ●препознаје гласовне промене ●познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик промен- ●љиве речипознаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, ●претварање)препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и за- ●висних предикатских реченица)одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима ●препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици ●препознаје главна значења и функције глаголских облика ●


познаје метонимију* као лексички механизам ●зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима ●(у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/ ●или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

КЊИЖЕВНОСТ


повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом ●које се узима за оквир приповедањаповезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; ●препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаразликује лирско-епске врсте (баладу, поему) ●разликује књижевнонаучне врсте: биографију, аутобиографију, дневник и ●путопис и научно-популарне текстовепрепознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуме- ●тничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, ●социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностразликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, опи- ●сивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогуочава разлику између препричавања и анализе дела ●уме да води дневник о прочитаним књигама* ●

СРП

СКИ

ЈЕЗИ

К

15

НА

ПРЕ

ДН

И

НИ

ВОСР

ПСК

И ЈЕ

ЗИК

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу.



проналази, издваја и упоређује информације из два дужa текстa сложеније ●структуре или више њих (према датим критеријумима) издваја кључне речи и резимира текст ●издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ●ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, ●табеле, дијаграме и графиконе



организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан ●наслов тексту и поднаслове деловима текста саставља аргументативни текст ●пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправу ●пише резиме дужег и/или сложенијег текста ●зна и доследно примењује правописну норму ●

ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК


дели реч на слогове у сложенијим случајевима ●познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује) ●зна и у свом говору примењује* акценатску норму ●познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама ●речи и њиховим граматичким категоријама познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних ●и зависних предикатских реченица) познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их ●објасни и зна терминологију у вези с њима)


уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, ●контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним ●младима, и правилно их употребљава

16

НА

ПРЕ

ДН

И

НИ

ВОКЊИЖЕВНОСТ


наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактери- ●стичних тема и мотиваиздваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту ●разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу ●проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у ●текстуодређује и именује врсту стиха и строфе ●тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само ●делоизражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже ●повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у ●настави*

СРП

СКИ

ЈЕЗИ

К

Oбразовни стандардиза крај обавезног образовања



НИВО

МАТЕМАТИКА

Образовни стан дар ди су де фи ни са ни за сле де ће обла сти:

БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА• АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ• ГЕОМЕТРИЈА• МЕРЕЊЕ• ОБРАДА ПОДАТАКА•

18

ОСН

ОВН

И

НИ

ВОСледећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу.

БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА

У области БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА ученик/ученица уме да:

прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне) ●преведе децимални запис броја у разломак и обратно ●упореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то ●потребноизврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући ●се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је n дати природан бројдели са остатком једноцифреним бројем и зна када је један број дељив другим ●користи целе бројеве и једноставне изразе са њима помажући се визуелним ●представама

АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ

У области АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ ученик/ученица врши формалне операције које су редуциране и зависе од интерпретације; уме да:

реши линеарне једначине у којима се непозната појављује само у једном члану ●израчуна степен датог броја, зна основне операције са степенима ●сабира, одузима и множи мономе ●одреди вредност функције дате таблицом или формулом ●

ГЕОМЕТРИЈА

У области ГЕОМЕТРИЈА ученик/ученица:

влада појмовима: дуж, полуправа, права, раван и угао (уочава њихове моделе ●у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве)влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и правоугаоник (уочава њихове ●моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе троугла и уме да израчуна обим и површину троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената који непосредно фигуришу у датом задатку; уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему)влада појмовима: круг, кружна линија (издваја њихове основне елементе, уочава ●њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; уме да израчуна обим и површину круга датог полупречника)влада појмовима: коцка и квадар (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама, ●зна њихове основне елементе и рачуна њихову површину и запремину)влада појмовима: купа, ваљак и лопта (уочава њихове моделе у реалним ●ситуацијама, зна њихове основне елементе)интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до поклапања) ●

МАТ

ЕМАТ

ИКА

19

ОСН

ОВН

И

НИ

ВО

МЕРЕЊЕ

У области МЕРЕЊЕ ученик/ученица уме да:

користи одговарајуће јединице за мерење дужине, површине, запремине, масе, ●времена и угловапретвори веће јединице дужине, масе и времена у мање ●користи различите апоене новца ●при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу; заокругљује величине ●исказане датом мером

ОБРАДА ПОДАТАКА

У области ОБРАДА ПОДАТАКА ученик/ученица уме да:

изражава положај објеката сврставајући их у врсте и колоне; одреди положај тачке ●у првом квадранту координатног система ако су дате координате и обратнопрочита и разуме податак са графикона, дијаграма или из табеле, и одреди ●минимум или максимум зависне величинеподатке из табеле прикаже графиконом и обрнуто ●одреди задати проценат неке величине ●

МАТ

ЕМАТ

ИКА

20

СРЕД

ЊИ

НИ

ВОМ

АТЕМ

АТИ

КАСледећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу.



упореди по величини бројеве записане у различитим облицима ●одреди супротан број, реципрочну вредност и апсолутну вредност броја; ●израчуна вредност једноставнијег израза са више рачунских операција различитог приоритета, укључујући ослобађање од заграда, са бројевима истог записапримени основна правила дељивости са 2, 3, 5, 9 и декадним јединицама ●користи бројеве и бројевне изразе у једноставним реалним ситуацијама ●


У области АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ ученик/ученица је рачунске процедуре довео/ла до солидног степена увежбаности; уме да:

реши линеарне једначине и системе линеарних једначина са две непознате ●оперише са степенима и зна шта је квадратни корен ●сабира и одузима полиноме, уме да помножи два бинома и да квадрира бином ●уочи зависност међу променљивим, зна функцију y ● =ax и графички интерпретира њена својства; везује за та својства појам директне пропорционалности и одређује непознати члан пропорцијекористи једначине у једноставним текстуалним задацима ●


У области ГЕОМЕТРИЈА ученик/ученица уме да:

одреди суплементне и комплементне углове, упoредне и унакрсне углове; рачуна ●са њима ако су изражени у целим степенима одреди однос углова и страница у троуглу, збир углова у троуглу и четвороуглу ●и да решава задатке користећи Питагорину теоремукористи формуле за обим и површину круга и кружног прстена ●влада појмовима: призма и пирамида; рачуна њихову површину и запремину ●када су неопходни елементи непосредно дати у задаткуизрачуна површину и запремину ваљка, купе и лопте када су неопходни елементи ●непосредно дати у задатку уочи осносиметричне фигуре и да одреди осу симетрије; користи подударност и ●везује је са карактеристичним својствима фигура (нпр. паралелност и једнакост страница паралелограма)

21

СРЕД

ЊИ

НИ

ВО

МЕРЕЊЕ


пореди величине које су изражене различитим мерним јединицама за дужину и ●масупретвори износ једне валуте у другу правилно постављајући одговарајућу ●пропорцијудату величину искаже приближном вредношћу ●



влада описом координатног система (одређује координате тачака, осно или ●централно симетричних итд)чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих обради податке по једном ●критеријуму (нпр. одреди аритметичку средину за дати скуп података; пореди вредности узорка са средњом вредношћу)обради прикупљене податке и представи их табеларно или графички; представља ●средњу вредност медијаномпримени процентни рачун у једноставним реалним ситуацијама (на пример, ●промена цене неког производа за дати проценат)

МАТ

ЕМАТ

ИКА

22

НА

ПРЕ

ДН

И

НИ

ВОМ

АТЕМ

АТИ

КАСледећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу.



одреди вредност сложенијег бројевног израза ●оперише са појмом дељивости у проблемским ситуацијама ●користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама ●


У области АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ ученик/ученица је постигао/ла висок степен увежбаности извођења операција уз истицање својстава која се примењују; уме да:

саставља и решава линеарне једначине и неједначине и системе линеарних ●једначина са две непознатекористи особине степена и квадратног корена ●зна и примењује формуле за разлику квадрата и квадрат бинома; увежбано ●трансформише алгебарске изразе и своди их на најједноставији обликразликује директно и обрнуто пропорционалне величине и то изражава ●одговарајућим записом; зна линеарну функцију и графички интерпретира њена својствакористи једначине, неједначине и системе једначина решавајући и сложеније ●текстуалне задатке


У области ГЕОМЕТРИЈА ученик/ученица уме да:

рачуна са угловима укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи ●особине паралелних и нормалних правих, укључујући углове на трансверзаликористи основна својства троугла, четвороугла, паралелограма и трапеза, рачуна ●њихове обиме и површине на основу елемената који нису обавезно непосредно дати у формулацији задатка; уме да их конструишеодреди централни и периферијски угао, рачуна површину исечка, као и дужину ●лукаизрачуна површину и запремину призме и пирамиде, укључујући случајеве када ●неопходни елементи нису непосредно датиизрачуна површину и запремину ваљка, купе и лопте, укључујући случајеве ●када неопходни елементи нису непосредно датипримени подударност и сличност троуглова, повезујући тако разна својства ●геометријских објеката

23

НА

ПРЕ

ДН

И

НИ

ВОМ

АТЕМ

АТИ

КА

МЕРЕЊЕ


по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима ●процени и заокругли дате податке и рачуна са таквим приближним ●вредностима; изражава оцену грешке (нпр. мање од 1 динар, 1cm, 1g)



одреди положај (координате) тачака које задовољавају сложеније услове ●тумачи дијаграме и табеле ●прикупи и обради податке и сам састави дијаграм или табелу; црта график којим ●представља међузависност величинапримени процентни рачун у сложенијим ситуацијама ●

Образовни стандардиза крај обавезног образовања



НИВО

ИСТОРИЈА

Образовни стан дар ди су де фи ни са ни за сле де ће обла сти:ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ• ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ• ИСТО РИЈ СКО ЗНА ЊЕ чи ни скуп ор га ни зо ва них ин фор ма ци ја и пој мо ва из

исто риј ске на у ке ко је по се ду је уче ник/уче ни ца на кра ју основ ног обра зо ва ња: зна-ња о вре ме ну и про сто ру, раз у ме ва ње хро но ло ги је, по зна ва ње ва жних чи ње ни ца, пој мо ва, лич но сти и про це са из на ци о нал не и оп ште исто ри је, раз у ме ва ње узроч-но-по сле дич них ве за, као и вер ти кал на и хо ри зон тал на пер спек ти ва у исто ри ји.

Исто риј ско зна ње слу жи као основ за са гле да ва ње са вре ме ног све та ко ји узи ма у об зир вре мен ску ди мен зи ју, у ко јем је са др жа но раз у ме ва ње да са да шњи до га ђа ји и зби ва ња има ју сво је ко ре не у про шло сти (че сто у да ле кој про шло сти), а ни су са мо ре зул тат не че га што се не дав но до го ди ло.

Вер ти кал на пер спек ти ва од но си се на про у ча ва ње про ме не и кон ти ну и те та то ком вре ме на. Хо ри зон тал на пер спек ти ва од но си се на од ре ђи ва ње ме ста по је ди-нач них до га ђа ја, де ша ва ња или то ко ва у ши рем европ ском кон тек сту.

ИС ТРА ЖИ ВА ЊЕ И ТУ МА ЧЕ ЊЕ ИСТО РИ ЈЕ чи не ве шти не, уме ња, ста во-ви и вред но сти ко ји су за сно ва ни на упо тре би исто риј ских из во ра, ко ри шће њу раз-ли чи тих сред ста ва у функ ци ји исто риј ског ис тра жи ва ња и сти ца ња зна ња, и мул-ти пер спек тив ност и при стра сно сти у ту ма че њу исто ри је.

Ис тра жи ва ње и ту ма че ње исто ри је слу жи као осно ва за ана ли тич ке ве шти не и уме ње ту ма че ња, ко је ће уче ни ци мо ћи да упо тре бе у бу дућ но сти да би раз у ме ли свет у ко ме жи ве и про ме не ко је се де ша ва ју и ко је ће им по мо ћи да про це не по дат-ке ко ји до њих до ла зе пре ко ме ди ја и из дру гих из во ра.

Сва ки ис каз са ли сте стан дар да зна ња, ве шти на и уме ња од но си се на кључна зна ња из исто ри је за крај оба ве зног обра зо ва ња, којa су са став ни део При-руч ни ка за на став ни ке. Ли сте кључ них зна ња из исто ри је за крај оба ве зног обра-зо ва ња на ста ле су као ре зул тат ра да око осам сто на став ни ка исто ри је на се ми на-ри ма „По др шка на ста ви исто ри је“, ко ји су ре а ли зо ва ни у са рад њи Ми ни стар ства про све те и спор та, За во да за вред но ва ње ква ли те та обра зо ва ња и вас пи та ња и Дру-штва исто ри ча ра Ср би је „Сто јан Но ва ко вић“.

26

ОСН

ОВН

И

НИ

ВОСледећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу.

ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ

У области ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ученик/ученица:

именује и разликује основне временске одреднице ●именује историјске периоде и зна редослед историјских периода ●зна поделу на праисторију и историју ●уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости ●уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из про- ●шлостипрепознаје значење основних појмова из историје цивилизације ●именује најважније појаве из националне историје ●именује најважније појаве из опште историје ●зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из наци- ●оналне и опште историјеуме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости ●

ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

У области ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ученик/ученица:

препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, ●сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је речпрепознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова ●познатих ученику, који говоре о истим историјским појавамапрепознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у ●форми сликеуме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у ●форми историјске карте у којој је наведена легендауме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у ●форми табелеуме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у ●форми графиконазна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче ●препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним ●примерима

ИСТ

ОРИ

ЈА

27

СРЕД

ЊИ

НИ

ВО




уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском ●одредницом и историјским периодомпрепознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје ●препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје ●препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из сада- ●шњостизна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној ●историјизна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште ●историје



уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржа- ●ја карактеристичних писаних историјских изворауме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристи- ●чних сликовних историјских изворауме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски ●извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлици-тне информације о особинама епохе или географског просторауме да одреди угао гледања на историјску појаву (победника или побеђеног) ●на основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феноменупрепознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских ●личности, догађаја, феномена

ИСТ

ОРИ

ЈА

28

НА

ПРЕ

ДН

И

НИ

ВОСледећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу.



уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди ●којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у ●одговарајућем историјском контекстузна специфичне детаље из националне и опште историје ●разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште ●историјеразуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости ●уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су ●последице важних историјских дешавања



уме да изврши селекцију историјских извора ●уме да анализира и процени релевантност историјског извора ●уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора ●уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао ●извор и контекст о којем говори извор (идеолошки, културолошки, социјални, политички, географски контекст извора)уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модали- ●тетима и повеже их са претходним историјским знањем (закључује на основу историјске карте без понуђене легенде, упоређује два графикона и закључује о појави)уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на ●исту историјску појавууме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и ●да одреди врсту пристрасности (манипулација, пропаганда, стереотип...)

ИСТ

ОРИ

ЈА

Образовни стандардиза крај обавезног образовања

ГЕОГРАФИЈА

ОБЛАСТИ СРЕДЊИНИВО

ОСНОВНИ НИВО

НАПРЕДНИ НИВО

Образовни стан дар ди су де фи ни са ни за сле де ће обла сти:

ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ• ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА• ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА• РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА•

Област ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ чини скуп знања и практичних вештина којима ученици треба да овладају у настави географије, а односе се на познавање оријентације у простору, практично коришћење и познавање географске карте, коришћење статистичког или другог материјала који је систематизован у табеле, дијаграме, схеме и моделе.

Области ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА и ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА чине географска знања/чињенице, везе и законитости у географском омотачу Земље у коме се додирују, прожимају и развијају Земљине сфере, чинећи јединствену нераздвојиву целину.

Област РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА чини скуп географских знања/чињеница, везе и законитости на комплексном географском простору испреплетаном деловањем природе и људи, чиме се указује на обележја, проблеме и специфичности регија у свету и регија у нашој земљи.

30

ОСН

ОВН

И

НИ

ВОСледећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на основном нивоу.

ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ

У области ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ ученик/ученица:

разуме појам оријентације и наводи начине оријентисања ●наводи и описује начине представљања Земљине површине (глобус и географска ●карта)препознаје и чита географске и допунске елементе карте ●

ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА

У области ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ученик/ученица:

именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред ●описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања ●именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и ●препознаје њихове основне одлике

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

У области ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА ученик/ученица:

познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни ●распореддефинише појам привреде и препознаје привредне делатности и привредне ●гране

РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА

У области РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ученик/ученица:

препознаје основне природне и друштвене одлике наше државе ●именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене ●одлике

ГЕО

ГРА

ФИ

ЈА

31

СРЕД

ЊИ

НИ

ВО




одређује стране света у простору и на географској карти ●одређује положај места и тачака на географској карти ●препознаје и објашњава географске чињенице ● - објекте, појаве, процесе и односе који су представљени моделом, сликом, графиком, табелом и схемомприказује понуђене географске податке на немој карти картографским ●изражајним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима...), графиком, табелом и схемом



описује небеска тела и њихова кретања ●разликује и објашњава географске чињенице ● - објекте, појаве, процесе и односе у Земљиним сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери)



разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и ●структуре становништва именује међународне организације у свету (EU, UNICEF, UN, UNESCO, FAO, ●Црвени крст...)


У области РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ученик/ученица:

описује природне и друштвене одлике наше државе и наводи њене географске ●регије описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске ●регије

ГЕО

ГРА

ФИ

ЈА

32

НА

ПРЕ

ДН

И

НИ

ВОСледећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу.



доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских ●чињеница - објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте



препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика и њених ●кретањаобјашњава физичко-географске законитости у географском омотачу (климатску ●и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређивање



објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај ●становништва и насељаобјашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај ●привреде и привредних делатности


У област

adobe photoshop pdf · title: adobe photoshop pdf created date: 6/18/2009 8:40:27 am

Documents