7/27/2019 Agencija Za Osiguranje Depozita GROBLJE SRPSKE EKONOMIJE

http://slidepdf.com/reader/full/agencija-za-osiguranje-depozita-groblje-srpske-ekonomije 1/2

AGENCIJA ZA OSIGURANJE DEPOZITA

GROBLJE SRPSKE EKONOMIJEMilan Malešević | ponedeljak, 23.04.2012. | 00:00 

Sprovođenje stečaja prepušteno je b irokratiji koja od toga živi, i kojoj nije u interesu da se ono okonča. Analitičari se slažu

da su stečajevi odlična prilika za lov u mutnom, i da bi trebalo da kao na zapadu stečaj prepustimo poveriocima

Milijarde evra dugovanja, preko 20.000 poverilaca, stotine parnica, desetine hiljada kvadrata odličnog poslovnog prostorana najboljim lokacijama u Beogradu i drugim gradovima, i sve to je “zamrznuto” više od decenije. Reč je, naravno, o sudbinisrpskih banaka koje je postmiloševićeva vlast još prošle decenije počistila sa tržišta oteravši ih u stečaj: „Beogradskabanka“, „Jugobanka“, „Beobanka“, „Investbanka“, „JIK banka“, „Privredna banka“... Stečajevi su pokrenuti počevši od 2001.godine i skoro nijedan, izuzev pet malih banaka, nije okončan. Koji je razlog tolike agonije i da li se svemu nazire kraj?

Lov u mutnom 

O bankama u stečaju, ali i o osiguravajućim društvima i ostalim finansijskim organizacijama u stečaju brigu vodi Agencija zaosiguranje depozita. Velika imovina koju poseduju ta i njoj slične institucije, i gazdovanje nad njom, predstavlja velikikapital u rukama. Analitičari se slažu da je motiv za teranje banaka u stečaj bio da se stvori prostor za filijale stranih banaka.Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, stečajevi banaka bili su i ostali velika prilika za one koji hoće da love umutnom. „U takvim poslovima određeni političari mogli su da imaju veliku korist. Da li su je zaista ostvarili, to ne znam. To jebio savršen teren za korupciju“, zaključuje Kovačević.

Kako saznajemo u Agenciji za osiguranje depozita, samo stečajevi „Investbanke“, „Beobanke“, „Jugobanke“ i „Beogradskebanke“ koštali su Srbiju do sada više od 50 miliona evra. A te banke i danas plaćaju sve troškove kao da normalno rade, od

poreza na dodatu vrednost, poreza na imovinu, građevinsko zemljište do plata zaposlenima.

Direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić izjavio je da su na dan otvaranja stečaja ukupna potraživanja tečetiri velike banke od oko 2.300 dužnika iznosila 9,5 milijardi evra, a od otvaranja stečaja do oktobra 2010. godine naplatilesu 21,7 milijardi dinara, ili svega 3,8 odsto od ukupnih potraživanja. O koliko imovine pod stečajom je reč najbolje se moževideti iz tog primera, a ne treba zaboraviti da Agencija za osiguranje depozita vodi računa o petnaest banaka, osamosiguravajućih društava i četiri finansijske organizacije u stečaju.

Džambić je izjavio i da su naplatom potraživanja od pravnih i fizičkih lica, prodajom pokretne i nepokretne imovine, prilivimaod zakupa i refundacije, prilivima od kamata na oročena sredstva, četiri banke u stečaju do 2010. godine unovčile stečajnumasu u iznosu od 37 milijardi dinara, a da je od tog iznosa 189 miliona evra preneto državi kao poveriocu prvog isplatnogreda. Džambić je rekao da je od nekadašnje imovine tih banaka prodato više od 130.000 kvadrata poslovnog prostora zaoko 10 milijardi dinara, ali da je prošlo skoro osam godina od pokretanja stečaja i moguće je da će postupak potrajati joštoliko.

Transparentnost prodaje imovine 

Ostaje pitanje kakva je b ila transparentost prilikom prodaje te imovine. U svakom slučaju Milan Kovačević nema dobro

Štampanje stranice

7/27/2019 Agencija Za Osiguranje Depozita GROBLJE SRPSKE EKONOMIJE

http://slidepdf.com/reader/full/agencija-za-osiguranje-depozita-groblje-srpske-ekonomije 2/2

iskustvo kada su u pitanju aukcije koje je organizovala Agencija za osiguranje depozita.„Sećam se da su na aukciji bile ponuđene slike jedne ili više banaka u stečaju. Sve je urađeno vrlo nespretno i izgledalo jekao da su pojedine slike rezervisane unapred za određene kupce. To je bilo tako jer je Agencija propisala da se depozituplaćuje za određenu sliku, a ne za sve odjednom. Bio sam na raznim aukcijama, ali tako nešto nikad nisam video“, kažeKovačević.

On zaključuje da je na stečajeve banaka potrošeno čitavo bogatstvo, nekoliko zgrada, i da je društvena šteta veća.Kovačevićeva najveća primedba jeste što je sprovođenje stečaja prepušteno birokratiji koja od toga živi, i kojoj nije uinteresu da se ono okonča.

Stečajni upravnik Đorđe Zečević objašnjava da se stečaj u navedenim bankama sprovodi po starijem zakonu,

po kome stečaj ne može da bude okončan dok god postoji ijedna parnica koja nije završena 

„Sistem je loše zamišljen. Na Zapadu se stečaj prepušta poveriocima koji vrlo brzo završe posao. Tako je trebalo uraditi ikod nas. Ako bismo želeli da se ovi stečajevi ubrzaju, trebalo bi izmeniti zakon“, kaže Kovačević.On dodaje da najviše štete od beskrajnih stečaja imaju poverioci i akcionari banaka, pa tek onda država. Najkonkretnijukorist od odugovlačenja, kako kaže, imaju oni koji se još vode kao zaposleni, koji primaju plate, i aktuelna vlast.

„Čim se stečaj završi svi radnici će ostati bez posla“, kaže Kovačević.

Tužakanje do besvesti 

Stečajni upravnik Đorđe Zečević objašnjava da se stečaj u navedenim bankama sprovodi po starijem zakonu, po komestečaj ne može da bude okončan dok god postoji ijedna parnica koja nije završena.

„Čak i ako se proda sva imovina banke, stečaj nije moguće zaključiti ako ima pasivnih sporova. Prema novom zakonu to bimoglo brže da se reši tako što bi se registrovala stečajna masa. Takav postupak je i mnogo jeftiniji i jednostavniji”, tvrdiZečević.

Ako je suditi po onome kako razmišljaju u Agenciji za osiguranje depozita, lako se može zaključiti da će proći još jednadecenija pre nego što se stvari isteraju na čistac. Razlozi za to su jednostavni. Kao prvo, kako piše na sajtu Agencije, “nijemoguće predvideti vremenski period do završetka stečajnog postupka”, jer je neizvesna naplata dugova od preduzeća čijaprivatizacija nije završena ili nije ni počela. Takođe je neizvesna i naplata od najvećih dužnika banaka, vezano za

dugogodišnje i teške sporove koji još traju i gde je potraživanje obezbeđeno hipotekom.

Sem toga čeka se i prodaja preostalih nekretnina u vlasništvu banaka, s obzirom na to da se radi o uglavnom neuknjiženimobjektima, neatraktivnim lokacijama ili objektima u lošem stanju. Određen broj zgrada je na odličnim lokacijama koje, akose uzme u obzir kriza na tržištu nekretnina, ne mogu da pronađu svog kupca. Na primer, „Beogradska banka a.d. Beograd“u stečaju od nepokretne imovine poseduje poslovni prostor u „Palati Albanija“ površine 3.752 kvadrata, i u Sremskoj ulicipovršine 1.882 kvadrata.

Problem je i način prodaje nekretnina pojedinih banaka u Sloveniji i poslovnih zgrada u Hrvatskoj, gde se Hrvatskauknjižila bez ikakvog pravnog osnova, i za koje je sudski postupak u toku. Okončanje stečajeva usporavaju i stotinesporova protiv banke, kao i brojni sporovi banke protiv dužnika.

„Posebno vremenski neizvesnu kategoriju čini dalje izjašnjavanje za preostale neispitane prijave potraživanja u vezi sa’Beogradskom bankom’, ’Fondom za razvoj’ i NBS-om, jer se po njima još usaglašava ili je neracionalno izjašnjenje koje ćeotvoriti nove parnice, a ne može se usaglasiti pre usaglašavanja deviznog duga sa NBS-om i Republikom Srbijom”,objašnjavaju u Agenciji.