Draga Braćo,Čast mi je da Vam predstavim prvi - pilot broj

naše "Akacije", koji ima cilj da naznači okvire ure-đivačke politike internog glasnika naše lože.Promišljajući kako da započnem ovu gradnju,inspiraciju sam tražio u "Neimaru" i "Šestaru",kamenima temeljcima slobodnozidarske publicis-tike na ovim prostorima. "Akacija" će imatiedukativni, informativni ali i zabavni karakter, uokvirnom odnosu 60% - 30% - 10%. Osnovnerubrike predstavljene u ovom broju će biti pod-ložne promenama, u odnosu na Vaša intereso-vanja i bratske savete.

Pored klasičnih i očekivanih masonskih tema,u potrazi za Svetlošću trudićemo se dadotaknemo i sledeće oblasti: zapadnu misterijskutradiciju - hermetizam, alhemiju, ezoteriju iastrologiju, klasičnu i modernu filozofiju, teozofi-ju, antropozofiju i metafiziku, prehrišćanskuevropsku tradiciju - slovenska, keltska i nordijskaverovanja, antropologiju, etnologiju i druidizam,gnosticizam, kabalu, telemu, sufizam, kao i noveduhovne tehnologije, vođeni idejom da je samonebo granica.

Razmišljajući o dizajnu, prelomu, fontu i pismu- odlučio sam se za spoj tradicije i modernih ten-dencija, pritom se trudeći da "Akacija" ne budesadržajno, ali ni vizuelno, kopija bilo koje od bro-jnih aktuelnih svetskih masonskih publikacija.

Pozivam svu braću iz planetarne slobodnozi-darske zajednice da nam se pridruže, i da svojimtekstovima i idejama pomognu da "Akacija" budesve bolja iz broja u broj (javite se bez ustručavanjana e-mail redakcije: casopis.akacija@gmail.com).Kao što ćete videti, već pri pripremi ovog broja

pozvao sam i inostranu braću da svojim tekstovi-ma doprinesu kvalitetu našeg glasnika, a sa tompraksom ćemo nastaviti i u budućnosti.

Nadam se da će Veliki Neimar Svih Svetovapodržati našu gradnju, da će nam dati Mudrosti iSnage da istrajemo i da ćemo Lepotom ovajskromni hram pisane reči ukrasiti, na radost iponos našeg bratskog lanca.Rekao sam.

Brˆ̂ Branko Rogošić, glavni urednik

imPRESSum"Akacija" broj 1, godina I, 08.05.2012. (letnji semestar 6012. g.i.s.), orijent Beograd, (besplatan primerak).Osnivač: Loža "Sloboda"; izdavač i glavni urednik: br. B.R., tehnički urednik br. Z.R. redakcija: bbr. B.R., Z.R., S.T., S.M."Akacija" izlazi dva puta godišnje. Kontakt: casopis.akacija@gmail.com web: www.lozasloboda.org/akacija (uskoro).

"Akacija" je interni glasnik Lože “Sloboda” i ne predstavlja javno glasilo u smislu Zakona o javnom informisanju. "Akacija" je namenjena isključi-vo internoj i privatnoj upotrebi slobodnozidarske braće i ne sme se davati u profane ruke. Objavljeni tekstovi izražavaju isključivo stavove auto-ra i ne predstavljaju zvanične stavove Lože "Sloboda" niti V.N.L.S., osim ako je drugačije naznačeno. Svako neovlašćeno korišćenje, prenošen-je, reprodukovanje ili publikovanje (a posebno na internetu, u štampanim i elektronskim medijima) ove publikacije i/ili njenih delova, bezprethodne dozvole izdavača, je zabranjeno i podleže sankcionisanju u skladu sa autorsko-pravnim i krivično-pravnim pozitivnim propisima.Izdavač će davanjem besplatne licence sa zadovoljstvom i u najkraćem roku pozitivno odgovoriti na svaki dobronameran i obrazložen zahtev zakorišćenjem sadržaja objavljenih u "Akaciji". Ime, logo, dizajn i celokupni tekstualni i grafički sadržaj "Akacije" je zaštićen - © by izdavač BrankoRogošić (osim ako je drugačije naznačeno).

kacija je najčešće korišćenimasonski simbol sa kojim Slo-bodni Zidari istupaju u pro-fanom okruženju. U poslednjih30-ak godina grančica akacijeje, uporedo sa nezaboravkom,

postala opšteprihvaćeni znak po kome sebraća prepoznaju. Najčešće se nosi kao zlatnaznačka na reveru, ređe kao broš, prsten ilisimbol na kravati, a u poslednje vreme je čestaoznaka na poslovnim memorandumima iliinternet prezentacijama pripadnika masonskogbratstva. Međutim,manji broj Masona jeupućen u njenu kom-pleksnu i duboku sim-boliku. Čak i najvećisvetski eksperti dajurazličita, pa i sasvimoprečna tumačenja,što ovu neobičnu biljkusvrstava u red naj-mističnijih i najviše-značnijih masonskihsimbola.

Pored značke nareveru, koja služi kaoznak raspoznavanja zaživota, akaciju sreće-mo i kao posthumniznak deklarisanja nagrobovima i mauzolejimamasona širom sveta.

I na beogradskom Novom groblju srećemoakaciju, a najupečatljiviji i najlepši primernalazimo na grobu našeg brata, vojvodeŽivojina Mišića, velikog srpskog vojskovođei junaka iz Prvog svetskog rata. Uz njegovubistu stoji devojka sa granom akacije, kaovečni znak njegovog ponosa zbog pripadnostiBratstvu.

Botanika i etimologijaIako većina Masona poistovećuje akaciju sa

bagremom, ne radi se o istoj biljci, pa je

33

Da li je "masonska akacija" stvarno akacija, ili je to bagrem, mimoza ili moždacimet? Zašto se vodeći masonski autoriteti i dalje spore oko njenog simboličnogznačenja? Kakvo je pravo značenje ovog mističnog slobodnozidarskog simbola?

Devojka sa akacijom - spomenik Vojvodi Mišiću na Novom groblju u Beogradu

piše: B.R.

potrebno prethodno razmotriti osnovnebotaničke i etimološke informacije. U nastavkuovog istraživanja videćemo da među eksperti-ma vlada veliko neslaganje da li je "masonskaakacija" stvarno akacija, bagrem, mimoza ilimožda cimet!

Čak i sam naziv ove biljke otvara mnogeprobleme, pa do danas nema jasnog objaš-njenja nastanka njenog imena. Jedna odhipoteza govori da je reč "acacia" nastala odgrčke reči "akakia", što znači - šiljak, zaoštrenivrh metalnog oružja, i to zbog trnja ove biljke.Međutim, pošto za trn postoji zasebna reč"akantha", čini se da je hipoteza pogrešna.Neki etimolozi smatraju da je ime izvedeno iz

takođe grčke reči "kakos" koja označava nešto- loše. Dodatnu konfuziju stvaraju njeni nazivina različitim jezicima, za koje takođe nisuotkriveni smisleni etimološki koreni.

Oko 400 različitih vrsta akacije raste skoropo celom svetu, od Australije, preko Azije iAfrike, do Amerike. Najveći broj je žbunastogtipa, a manji broj izrasta u stabla. Očito je dase masonska legenda odnosi na akaciju koja jerasla/raste na Srednjem Istoku, a najraspro-stranjenija je na teritoriji Sirije i karakteriše jejarko žuti cvet.

Bagrem, ili pseudo-akacija (Robinia pseudo-acacia) je samo jedan član porodice akacija. UEvropi najčešće dostiže visinu do 20m, širinudo 90 cm, a najviši primerci su primećeni uMađarskoj, gde pojedina stabla dostižu i visinuod 35 metara. Starost im retko prelazi 100godina, koren obično nije dubok, ali ako je tloodgovarajuće - može biti dugačak i celih 7metara, pa nekad može biti razgranatiji i većiod krošnje. Bagrem ima bodlje duge oko 2 cm,dok mu se list sastoji od 9 - 25 pomalo dlakav-ih eliptičnih listića. Cvetovi su mu beli i mirisni,svetaju u maju i rastu u grozdovima od 20-akcm. Plod je u obliku duguljaste mahune sa 4 -10 semenki koje su izuzetno bogate belanče-vinama. Kora mu je otrovna zbog prisustvatoksalbumina koja tera insekte i štetočine.Južnoafrički naučnici su otkrili da se akacijabrani od "napada" biljojeda tako što luči tanin.Ovo je otkriveno nakon misterioznog pomoracelog krda od preko 3000 antilopa. Prave,afričke akacije predstavljaju retkost u Evropi iuglavnom se mogu videti u botaničkim baštama.

Bagrem je svoj latinski naziv (Robinia) dobiopo francuskom botaničaru Žanu (negde senavodi i ime Vespazijan) Robenu, koji je 1600.godine doneo u Evropu semenke iz Amerike, ikao dvorski baštovan kralja Luja XIII prveprimerke odgajio u dvorskom vrtu (danasbotaničkoj bašti) Fonteblo. Bagrem pripadadrveću koje izra-zito voli svet-lost i predstavl-ja jedno odnajmedonosnijihstabala. Njegovilistovi su noćupovijeni, a nasuncu se uspra-vljaju, što jemožda jedan odrazloga njegov-og uvrštavanja usistem mason-ske simbolike.

44

Upotreba u medicinske i druge svrheBagrem nema veliku primenu u biljnoj me-

dicini, tako da se često i ne pominje u fitomedi-cinskim zbornicima. Ipak, koristio se za lečenjekiseline i žgaravice, kao i prehlade i kašlja, dokga današnji homeopati preporučuju za lečenjemigrene, neuralgije živaca lica i još nekihobolenja. Postoje i kontraindikacije, koje kodpojedinaca, nakon konzumiranja svežih cveto-va, mogu izazvati povraćanje i proliv, ali to jepre izuzetak nego pravilo.

U Africi i Indiji spravlja se i alkoholno pićeod ploda akacije, koji pored ljudi, veoma radokonzumiraju i slonovi. U pojedinim kulturamaplod bagrema se konzumira kao slatkiš, anavodi se da je specijalitet prženi bagremovplod prethodno uvaljan u testo za palačinke.Kuvano semenje može u ishrani zamenitipasulj, a prženo i samleveno predstavljasurogat za kafu.

Iz nekih vrsta se dobija gumiarabika koja sekoristila kao lepak i vezivna smesa. Iz drugihvrsta se dobijaju ekstrakti koji su korišćeni zabojenje i štavljenje kože. Čvrsto i postojanodrvo bagrema se koristi za železničke pragove,drške alata i oruđa, kao građevinsko drvo zagradnju mostova i brodova.

Magijski aspektiU pokušaju otkrivanja razloga zašto je baš

akacija dobila tako istaknuto mesto u mason-skoj simbolici, nakon konsultovanja biologije,lingvistike, medicine i tehnologije, pozabavićemose i njenim magijskim, istorijskim, etnološkim imitološkim aspektima.

Po "Kaningemovoj Enciklopediji magičnogbilja", akacija je muškog roda, vladar joj je

sunce, element koji je karakteriše - vazduh, abožanstva Oziris, Ra, Ištar, Astarte iDiana. Moći ove biljke su prvenstveno zaštitaživih bića, ali i povećavanje psihičkih sposob-nosti. U ritualnoj upotrebi koristi se za izgrad-nju totema, svetih lomača u Indiji i gradnjuhramova. Njena magijska upotreba jeuglavnom usmerena ka zaštiti: grančica stav-ljena preko kreveta tera zle duhove, u istoč-njačkim zemljama par listova se stavlja u tur-ban sa istom svrhom. Smola, koren i koraakacije su se koristili za proizvodnju tamjana imirisa za rituale u različitim religijama, prve-nstveno u Indiji, Kini, Nepalu i Tibetu. Sma-

55

Ovaj bočni masonski red osnivaju 12. maja 1904. godine 14-orica MajstoraMasona sa Univerziteta Mičigen, kao elitističko bratstvo koje u članstvo primaisključivo već inicirane masone. Danas članovi ne moraju da budu masoni, ali idalje postoje određene spiritualne veze sa Slobodnim Zidarstvom. Kroz Bratstvoje prošlo preko 48.000 članova. Cilj je obrazovanje budućih lidera i stvaranje jakihveza i kontakata u svim sferama društva.

tralo se da dim kore akacije tera zle duhove idemone. Takođe, paljenje akacije u kombi-naciji sa sandalovinom stimuliše psihičke moći,a koristi se i u ljubavnim vradžbinama jerse veruje da je božanski miris cvetova bagre-ma sposoban da stvori ljubav i pokrene čak inajhladnije srce, mada po većini izvora maksi-malno može dovesti do platonske ljubavi.

Bagrem srećemo i u sanovnicima i knjiga-ma koje se bave tumačenjem snova. I tuimamo kontradiktorna tumačenja. Po jednimasanjati bagrem predskazuje zdravlje i bogatstvo,a rascvetani bagrem u zimsko doba znači ost-varenje neke velike i tajne želje. Po drugima,videti bagrem predskazuje tugu, a cvet bagre-ma - razočarenje.

Drevna simbolikaEtjen Fransoa Bazo (francuski mason i pub-

licista sa početka 19. veka) u "Priručniku zaSlobodne Zidare" iz 1811. kaže da je akacija"drvo za čije su tajanstveno svojstvo znalisamo Majstori". Lepo rečeno - ali čini senetačno, jer je poznato je da su gotovo svidrevni narodi ovoj biljci pridavali određenamistična svojstva.

U starom Egiptu ova biljka je simbolizovalaponovno rođenje, uskrsnuće, besmrtnost, ini-cijaciju i nevinost, što su kasnije prihvatili iMasoni. U egipatskoj mitologiji akacija imakarakter svetog solarnog drveta - Drveta živ-ota, a zabeleženo je da su eterična ulja akaci-je korišćena prilikom balsamovanja i ritualnogpomazanja mrtvih. Akacija je bila veoma poš-tovana i kod Arabljana. Postoje i podaci da suJubenci prilikom inicijacija nosili granu akacije.U hebrejskoj mitologiji akacija je sveto drvositim od koga se grade hramovi i predstavljaživot po najvišim moralnim principima, kao inevinost i besmrtnost.

U zemljama Mediterana, akacija simbolizuježivot, besmrtnost i platonsku ljubav. Poštotamošnja akacija ima i bele i crvene (tačnijeroze) cvetove, kroz odnos suprotnosti crvenogi belog simbolizuje život i smrt, ciklus rađanja,

umiranja i ponovnog rađanje. Trnje akacijepredstavlja zrake polumeseca. I drugi drevninarodi pridavali su joj mistična svojstva, ismatrali je vezom između vidljivog i nevidljivogsveta.

U mnogim evropskim zemljama, od Rusijedo Italije, mimoza (acacia dealbata) je pred-stavljala simbol ženskog principa, pa su je

verovatno zbog toga aktivistkinje i izabrale zafeministički simbol prilikom proslava interna-cionalnog Dana žena, 8. marta. Inače, mimozaima i svoje masonsko obeležje gde predstavljasimbol raskoši, moći ali i ljubaznosti.

Južnoslovenska tradicijaBagrem ili nerod, egipatsko trnje, gospodi-

nov trn, kapinika ili krunčica, kako se sve ovabiljka nekada nazivala u našim krajevima, je

66

Statua "Uplakane device" na masonskom groblju u Acacia parku u Čikagu

na "lošem glasu" kod južnoslovenskih naroda.U "Glasniku Zemaljskog muzeja" iz 1907.navodi se narodno verovanje da: "bagrem nijedobro drvo, njega ne treba držati blizu kuće,jer će u kuću grom udariti". Na sličan negati-van način bagrem je opisan i u "Srpskom etno-grafskom zborniku" iz 1913. gde se kaže: "kadsvatovi dođu pred mladoženjinu kuću, mećubarjake na kakvo drvo pred kućom, ali tonikako ne sme biti bagrem". Ovo korespondirasa činjenicom da se bagrem nikada nijeuzimao za sveto drvo - "Zapis"

U narodnoj (paganskoj) religiji drveće jepodeljeno na srećno i nesrećno, tj. ono koje jenastanjeno dobrim i ono koje suzaposela zla bića, veštice,demoni... U srećno drveće ubra-jaju se hrast, leska, dren, tis,lipa, vrba, jabuka, breza, dok setreba čuvati oraha, zove, kruške,bagrema, duda, bresta... ("Kultdrveta u prevenciji i lečenjubolesti u našoj tradicionalnoj kul-turi" - Ivana Čirjaković).

Na crnogorskom primorjumimoza, kao vesnik sunca ilepog vremena, ima posebnomesto u narodnoj tradiciji. Oviobičaji preživeli su i do današ-njih dana preko "Praznikamimoze" u Herceg Novom (kojije nekada "gostovao" i uBeogradu) gde u ceremonijiučestvuju devojčice i devojke(mažoretkinje) obučene u jarkocrvene uniforme sa zlatnimdetaljima.

Akacija u BiblijiAkaciju susrećemo i u Starom zavetu. Prema

nekim tumačima Biblije, plamteći grm koji gori- a ne sagoreva, koji je video Mojsije u pustinji- ustvari je akacija (Druga knjiga Mojsijeva,Izlazak 3.2), a ne kupina. Takođe, kada je Bogdavao Mojsiju instrukcije za izgradnjuzavetnog kovčega, naložio mu je da ga sačini

od drveta akacije (Izlazak 25:10 i 25:23) - unašem prevodu, ovde se pominje drvo sitim(verovatno izvedeno iz hebrejskog naziva -"Shittim"). Neki izvori navode da je i krst nakoji je razapet Hrist bio napravljen upravo odakacije. Hrišćanski teolozi retko pominju akaci-ju, ali se ponegde može naći da ona simbolišemoralan život i besmrtnost.

Hiramska legendaI najzad, prethodno razmotrivši izvore iz

različitih oblasti, dolazimo do za nas najza-nimljivijeg dela - masonskog tumačenja sim-bolike akacije. Prvo što treba primetiti je da odviše stotina masonskih simbola svega nekoliko

su preuzeti iz biljnog sveta.Pored akacije, svoju simbolikuimaju i ruža, nezaboravak, ljiljan,mimoza... Čini se da se možereći da je akacija "najkon-traverzniji" masonski simbol.Poznato je da simboli u Slobod-nom Zidarstvu imaju višesloj-nost i kompleksnost, te da njiho-vo tumačenje i shvatanje zavisiod nivoa duhovnog razvoja kogareprezentuju masonski stepeni.Međutim, potpuna kontradik-tornost i nepodeljeno neslaga-nje kod masonskih eksperatata iautoriteta iz različitih epohaunosi konfuziju i promovišeakaciju u "najmističniji", "naj-komplikovaniji", pa možda i naj-važniji masonski simbol.

Prvo ćemo se zadržati na opš-tim mestima oko kojih nemasporenja. Akacija ima jedno od

centralnih mesta u Hiramskoj legendi, kojućemo ovde - zbog njene opšte poznatostiizneti u najkraćim mogućim crtama. TrojicaHiramovih krvnika, pošto su ga ubili i pokopali,da bi obeležili njegov grob na humku stavljajusuvu granu akacije, kako bi to mesto prepoz-nali i kasnije ga iskopali i odneli negde daljegde ga niko neće naći. Tragajući za nestalimUčiteljem, u toku trećeg putovanja, jedan od

77

Majstora se hvata za granu i izvlači je, poštonije imala koren, te tako pronalazi leš HiramaAbifa. Akacija je i simbolični znak iniciranogmajstora koji izlazi iz kovčega i pretvara se uzlato, ali i simbol uskrsnuća koje svakotreba da ostvari za života, u samom sebi,kroz savlađivanje ljudskih strasti. Koristi se uritualu uzdizanja na majstorski stepen, paspada u obavezni ložinski "sitni inventar".

Izjavljivanjem da "poznajemo akaciju" (ilibagrem) mi u stvari svedočimo da smo upoz-nati sa simboličnom Hiramovom dramom, daznamo ko je počinio ubistvo i da smo svesniponovnog oživljavanja istrulelog leša. EduarPlantažene (francuski književnik, profesor iosnivač Opšte Lige Slobodnih Zidara) navodida u masonskom učenju akacija predstavljasimbol večne nade u nadživljavanje duše,simbol nerazrušivosti života. Isti autor smatrada "masonska akacija", ne samo da nijebagrem, već nije ni akacija! Uporište nalazi unekim neimenovanim nemačkim obrednicimaiz 18. veka, pa ukazuje da je reč o nekoj od bi-ljaka tipa cimeta (na grčkom "kassia", pa odatledolazi i ime "acacia") koja je služila zabalsamovanje u starom Egiptu. Još nekiizvori povezuju uključivanje akacije u mason-sku simboliku sa njenom drevnom primenom uritualnom pomazanju pokojnika.

Masonska simbolikaBagrem je i obeležje sigurnosti, izvesnosti i

pouzdanja, budući da simbolična smrt Hirama,kao i Ozirisa i Hrista, ne predstavlja kraj iuništenje, već promenu koja vodi ka Svetlostinajavljenom jarko žutom bojom njegovih cve-tova. Po legendi, iz bagremovog stabla rastutri grane - smokvina (egipatska masonerija),bagremova (škotska masonerija) i hrastova(švedska masonerija).

Po Ragonu (masonskom piscu sa početka19. veka i pokretaču prvog masonskogčasopisa u Francuskoj "Hermes"), cvet akacijeje pokriven nekom vrstom paperja, tako daizgleda kao da ga "pridržava zrakasti sunčevdisk". Takođe, Ragon akcenat stavlja na

"etičke" osobine akacije, što je verovatnopreuzeto iz hrišćanske mitologije: "Nepok-varljivo drvo akacije simbolizuje čistotumasonskog reda koju ništa ne možepromeniti", a kora odbija insekte "kao štoMasonerija odbacuje poroke". Osvald Virt(švajcarski mason i publicista r. 1860. čije seknjige i danas štampaju) kaže da "poznavanjeakacije" označava "poznavanje istinskog ži-vota", ona je simbol "neuništivog života" čijese tajne razotkrivaju Majstorima. Po Virtu, nanajopštiji način akacija se povezuje saHiramovim grobom i simbolom smrti - "granakoja se zeleni usred smrti amblem je čvrstevolje Majstora za istinu i pravdu među potku-pljivim ljudima koji izdaju jednu i drugu".Ovakvim striktno etičkim tumačenjem Virt sepribližava Ragonovom mišljenju.

Za Žila Bušea (francuski mason iz prvepolovine 20. veka i pisac cenjene "Masonskesimbolike") akacija je ustvari - mimoza, i kaotakva simbolizuje sigurnost i izvesnost. Ovotumačenje Buše je preuzeo iz tradicionalne iopšteprihvaćene cvetne simbolike.

Brat Slobodan Škrbić, jedan od retkihozbiljnih srpskih autora, podvlači da akacijakoja je bila na grobu Majstora Hirama Abifaznači nešto više. "Akacija predstavlja više ste-penove. Akacija zna tajnu (divno rečeno! -prim.aut.). U samom prenosu znanja simbolakacije koja se uzdiže nad grobom MajstoraHirama Abifa je bio Znak da se nad simboličnimznanjem uzdiže više znanje. Da znanje ide JOŠDALJE".

U Memfis-Mizraim obredu (po obredniku iz1966.) navodi se da su staroegiptski žrecinosili sveti kovčeg iz koga je virila akacija, dokje na njegovim bočnim stranama bilozapisano: "Oziris se ponovo uspinje (ustaje)",što na jasan način simbolizuje ideju večnogživota. U Velikom Orijentu Francuske akacijanošena na sahranama i masonskim pogrebnimritualima - predstavlja simbol jednakosti.

88

Umesto zaključkaPostoje i druga tumačenja, prema kojima

akacija reprezentuje nevinost i čistotu duše(ovo tumačenje je široko prihvaćeno), a upogrebnoj simbolici predstavlja besmrtnost iponovno rađanje. Žuti cvet akacije sim-bolizuje svetlost dok po ovom tumačenjunjeno trnje predstavlja sunčeve zrake, dok sta-blo nosi simboliku Drveta života. Autor ovogteksta smatra da je ključna tačka simbolikeakacije - IZVESNOST, i to ona koja donosiunutrašnji mir. Izvesnost umiranja i ponovnograđanja u neuništivom životnom krugu, ali iizvesnost da će onaj koji traga - naći, ako je

dovoljno obučen da prepoznaje tragove i nji-hova skrivena značenja. Drugim rečima, poskromnom mišljenju autora, akacija je "simbolneophodnosti prepoznavanja simbola", tj. sim-bol koji ukazuje na važnost shvatanjaznačenja simbola na putu ka Svetlosti.

Pored glasnika koga držite u rukama, posto-jalo je i postoji više istoimenih masonskih pub-likacija, (od kojih je najpoznartiji francuski"L'Acacia"), što dodatno ukazuje na izuzetnuvažnost ovog simbola za ispravno shvatanjecelokupnog filozofskog, etičkog i misterijskogsistema Slobodnog Zidarstva.

99

Verovatno su se mnogi od nas pitali, kako su izgledali masonski rituali, regalije, odeća braćeu nekim davnim vremenima. Slobodni zidari iz Ohaja su pre par godina proslavljala 200 go-dina masonskog pokreta u ovoj američkoj državi. Tom prilikom uložen je veliki trud da bi serekonstruisala odeća, način izvođenja rituala i sve ostalo što je pratilo masonska okupljanjapočetkom 19. veka. Američka braća su za tu priliku bila odenuta kao njihovi prethodnici iz1808. (obratite pažnju na cipele i čarape, kao i bubanj i flautu), a nakon rada posluživana sui jela iz tog vremena - punjena divlja ćurka, supa od povrća i drugo.

ik i delo Andre Đorđevića,istaknutog masona, dobrotvo-ra i srpskog rodoljuba, danasje nažalost, nedovoljno pozna-to u javnosti, pa čak i u slo-bodnozidarskim redovima. Sa

današnjeg stanovišta izgleda gotovo nestvarnošta je sve brat Đorđević uspeo da postignetokom svog 60-godišnjeg života. Pored ogrom-nih zasluga za razvoj srpske masonerije, gdestoji rame uz rame sa Vajfertom, Sto-jkovićem, Aleksijevićem i Nikolajevićem, ovajhrabri i vredni čovek bio je univerzitetski pro-fesor prava, član Srpske kraljevske akademije,političar i državnik, senator i ministar koji je sapodjednakim uspehom vodio različite portfelje,dobrotvor i donator. Andra Đorđević je jedanod mnogih ličnosti iz naše istorije kome nijedat primeren status u današnjem obrazovnomprogramu. Na nama, današnjim masonima, jeda to izmenimo, i da omogućimo da se naraš-taji koji dolaze inspirišu delima ovog velikogčoveka, učeći o njemu na časovima istorije, ito već u osnovnim školama.

Od učenika do časnog starešineBrat Andra Đorđević je na predlog članova

lože "Sloga, rad i postojanstvo" SvetomiraNikolajevića i Đorđa Milovanovića, ugledaoSvetlost 4. oktobra 1890. u Budimpešti, u loži"Demokratija", uz prisustvo još trojice kandi-data - industrijalca Đorđa Vajferta, kompozito-ra Stevana Sremca i advokata Tihomira

Đorđevića. Pomenuta četvorica učenika kasni-je osnivaju ložu "Pobratim", u kojoj su članovibili i pukovnik, a kasnije vojvoda Živojin Mišić,kompozitor Stanislav Binički, književnik StevanSremac, ministar inostranih poslova MilovanMilovanović, njegov savetnik i urednik"Neimara" Jovan Aleksijević i mnogi drugi.Rad, uticaj, značaj i ostvarenja ove lože uzdižuje na pijedestal, kao najznačajniju srpskumasonsku ložu svih vremena. Đorđe Vajfert jebio časni starešina ove lože od 1891. do 1896.,kada je čekić predao Svetomiru Nikolajeviću, aovaj ubrzo Andri Đorđeviću. Vođeni čašću i

željom da ničim ne naude slobodnozidarskojideji, Nikolajević i Đorđević koji nedugo zatimpostaju ministri, smatraju da je ispravno datokom trajanja mandata ne budu aktivničlanovi lože, pa traže i dobijaju redovnerazrešnice.

Grmljavina sa skupštinske govornice

Svojim hrabrim javnim istupima Đorđević jeobezbedio svoje mesto u Večnosti. Njegovoskupštinsko istupanje decenijama je nadahnji-

Bezgranično odan slobodnozidarskoj ideji i svom srpskom rodu, akademik, profesor, ministar, državnik i mason Andra Đorđević je imao hrabrosti da se javno

usprotivi i najodlučnije stane u zaštitu Slobodnog zidarstva i Srbije.

Ako ste u nedoumici kako da postupite ako neko u vašem prisustvu blati i

kleveće Slobodno Zidarstvo - mogućiodgovor na večno pitanje "oćutati ili serazotkriti i usprotiviti" daje životno delo

Andre Đorđevića.

Naš brat: Andra Đorđević (1854-1914), državnik

1100

valo masone širom sveta, a ostalo jezabeleženo i u "Rečniku slobodnog zidarstva"Danijela Ligua iz 1987. (izdanje na srpskom -"Paidea", 2001), koji je preveden na sve važni-je svetske jezike, tako da i današnja braćaširom sveta imaju mogućnost da se upoznajusa radom jednog od najposvećenijih srpskih

masona. Krajem 19. veka određene društvene gru-

pacije iz ličnih političkih interesa pokušavajuda ocrne Masoneriju u javnosti, pripisujući jojda predstavlja ekspozituru austrijske politikena Balkanu kojoj je centar u Budimpešti. Uanti-masonskom članku "Makedonija" iz 1895.

1111

navodi se da je "farmazonska (tako se tadanazivala Masonerija) misija - ustvari austrijskamisija, što se vidi i po samim ličnostima kojepripadaju ovoj grupi...". Andra Đorđević, tadaministar prosvete i crkvenih dela odmah stupau akciju. Odlazi kod ministra unutrašnjih delaStojana Ribarca i zahteva da policija učini sveda se sa ovakvom praksom klevetanjaMasonerije odmah prestane. Istorija beleži daje tadašnji ministar policije istaknutommasonu dao svoju reč: "da će on SlobodnomZidarstvu dati eklatantnu satisfakciju i da neće

više dozvoliti da izlaze onakvi napadi u onimpolitičkim listovima na koje on može imati uti-caja".

Nažalost, ni dom Narodne skupštine nijebio pošteđen napada na Slobodno Zidarstvo.Prilikom jednog zasedanja koje se održavalo uNišu, krajem 1899. godine, a povodomrasprave o izmenama Zakona o javnimudruženjima i zborovima, opozicioni poslanikradikal Stevan Veselinović izneo je više gnus-nih optužbi uz zahtev da se zabrane tajnaudruženja, a pogotovo masonske lože.Takođe, optužio je masone za katoličku propa-

gandu austrijske politike kojom se uništavajutemelji srpskog pravoslavlja. Odmah posleovih reči, ministar Đorđević je učinio istorijskipresedan i javno, sa skupštinske govor-nice, priznao da je i sam mason, i na ned-vosmislen i autoritativan način najoštrije odba-cio sve neosnovane napade i klevete.Skupštinski izveštači su zabeležili da se iz svihdelova sale (pozicionih i opozicionih) čuloveselo masonsko dobovanje i srdačnopljeskanje. Zbog ovog hrabrog istupa, ali iogromnog ugleda koji je Đorđević uživao unarodu i političkim krugovima, anti-masonskapropaganda je bila, ako ne iskorenjena, ondabar smanjena na podnošljivu meru.

Kao aktivni učesnik svih državnih zbivanja,Andra Đorđević se nije libio da se na najoštrijinačin suprotstavi i kruni, kad god je smatraoda kraljevi postupci mogu imati negativne kon-sekvence po srpski narod. Ne uspevši daodgovori kralja Aleksandra od ženidbe saprokaženom Dragom Mašin, nakon ostavkevećina članova vlade, Andra Đorđević, tadaš-nji ministar inostranih poslova, odlazi kod mit-ropolita beogradskog i moli ga da uskrati svojblagoslov i tako spreči ovaj brak koji će neštokasnije dovesti i do pada dinastije Obrenović.

Filantrop i humanistaBrat Andra Đorđević bio je jedan od

utemeljitelja dobrotvornog Društva Sveti Sava,koje se bavilo prosvetiteljstvom i obrazova-njem. Društvo je osnovano 1886. a inicijalnepriloge dalo je nekoliko stotina najviđenijihprivrednika, lekara, advokata, državnika iduhovnika tog doba, među kojima se, narav-no, visinom priloga izdvajao Đorđe Vajfert.Darodavci su bili i Laza Paču, MilutinGarašanin, Nikola Spasić, Mihajlo Vujić i drugi.Prvi predsednik bio je Svetomir Nikolajević,inače kasnije prvi srpski premijer iz redovamasona. Na mestu predsednika 1904. nasledioga je, i društvom uspešno rukovodio ministarAndra Đorđević. Zanimljivo je da je DruštvoSveti Sava bilo neka vrsta "krovnog fonda" čijisu članovi i donatori, pored pojedinaca, bili idrugi fondovi i zadužbine. Ovo društvo je

1122

Kuća Andre Đorđevića, sagrađena 1888.,danas je spomenik kulture i nalazi se naDunavskoj padini, u ulici Kneginje Ljubice21 (nekadašnjoj Zmaj Jovinoj). Kuću sakarakterističnom "G" osnovom je projekto-vao arhitekta brat Andra Stevanović, kasni-je i profesor Tehničkog fakulteta, kome jeovo bio prvi projektanski rad. Njegov potpisu narednim decenijama nosiće brojnebeogradske građevine.

finansiralo većinu kulturnih, prosvetnih i ver-skih aktivnosti Srba u još uvek neoslobođenimkrajevima koji su tada pripadali Otomanskojimperiji. Društvo je osnivalo večernje škole,čitaonice, stipendiralo mlade talente, pomaga-lo manastire i izdavalo časopis "Bratstvo" ukome su tekstove objavljivali najistaknutiji srp-ski naučnici, koji su o svojim dostignućima, alii aktuelnim svetskim naučnim trendovima, napopularan način obaveštavali srpsku javnost.Zanimljivo je da su istaknuti članovi društvabili građani svih vera, a posebno uvaženi članbio je Abduselam Džumhur, takođe bratmason. Nažalost, uspešan višedecenijski raddruštva prekinut je odmah nakon oslobođenjaBeograda 1944. godine kada je konfiskovanasva imovina, uključujući i brojne nepokretnosti,čija se vrednost danas meri milionima evra.

Pored Društva "Sveti Sava" Đorđević jedavao značajan doprinos osnivanju i radudrugih humanitarnih organizacija. Na inicija-tivu Đorđa Vajferta, uz svesrdnu pomoć isaradnju braće Andre Đorđevića i Sretena Sto-jkovića osnovan je fond za potpomaganjeinvalida i porodica poginulih ratnika. Zapredsednika ovog slobodnozidarskogdobrotvorrnog fonda izabran je Đorđe Vajfert,a za blagajnika brat Jovan Aleksijević, inačevišedecenijski veliki sekretar VL "Jugoslavija" iglavni urednik "Neimara".

Profesor, naučnik, ministarZakon o narodnim školama, kao jedan od

ključnih srpskih zakona na prelazu između 19.i 20. veka, takođe je delo uma junaka ovepriče. Ovim zakonom, donesenim 1898. prviput se postavlja pravni okvir za osnivanjezabavišta, za koje je čak bio predviđen i pro-gram rada. Uloga zabavišta uređena je poseb-nom uredbom iz 1899. na sledeći način:"Zabavištu je poglaviti zadatak da održava-njem srdačne blagosti i roditeljske nežnostipopuni i potpuno izvede prelaz iz domaćeg živ-ota i vaspitanja u školski i da zabavom postup-no upućuje decu na rad, red, poslušnost i svešto je dobro" - teško da bi se danas mogla datibolja definicija uloge predškolskih ustanova.

Ovim zakonom izvršena je sveukupna reformasrpskog osnovnog i srednjeg obrazovanja iudareni temelji modernog školskog sistema.

Pored profesure na Velikoj školi, bratĐorđević se bavio i pisanjem udžbenika inaučnih radova iz oblasti građanskog, trgo-vačkog, meničnog i rimskog prava. Njegovonajpoznatije delo je "Teorija građanskog sud-skog postupka: s pogledom na zakonik o pos-

tupku sudskom u građanskim parnicama zakraljevinu Srbiju". Udžbenik od preko 500strana je prvi put štampan 1891. godine, dugose primenjivao i doživeo je nekoliko izdanja.Poslednjih godina 20. veka "Službeni glasnik"je reizdao ovo kapitalno delo pravne nauke itime Đorđevićev pravnički opus približio novimgeneracijama.

Andra Đorđević je 1906. postao akademik- član Srpske kraljevske akademije (danasSANU), a tokom plodne državničke karijereobavljao je dužnosti ministra pravde, prosvetei crkvenih dela i inostranih poslova, a ostaćezabeleženo da je bio član upravnog odboraNarodne banke Kraljevine Srbije krajem 19. veka.

1133

Jedini dolazak Nikole Tesle u Srbiju organizovali su - Masoni

Andra i TeslaNaš brat je bio jedan od organizatora i

inspiratora jedinog dolaska Nikole Tesle uBeograd, 1. juna 1892. godine. Sutradan povelikom narodnom dočeku organizovanom naplatou kod današnjeg Filozofskog fakulteta,jedan od najvećih svetskih naučnika je u prat-nji našeg brata Andre otišao na prijem kodkralja Aleksandra Obrenovića. Večernjedruženje upriličeno je u "Vajfertovoj pivari"(danas BIP) na Topčiderskom brdu. Nasvečanoj večeri su se okupili svi najviđenijiSrbi tog doba. Istoričari su zabeležili da jeAndra Đorđević održao zdravicu u ime "Društ-va Svetog Save" kojom se zahvalio Nikoli Tesliza sve što je uradio za napredak i razvojcelokupnog čovečanstva. Zatim je JovanJovanović Zmaj odrecitovao pesmu koju jenapisao specijalno za ovu priliku -"Pozdrav Nikoli Tesli pre dolaskamu u Beograd", što je čuvenognaučnika rasplakalo. Usledio je iemotivni govor "čoveka koji jeosvetlio svet", koji ovde prenosimou celosti: "Gospodo i Braćo! Ne bihbio Srbin, i ne bih se srpski osjećaokad večerašnje veče ne bih raču-nao u najsretnije i najdragoceniječasove u životu. Od kada samostavio otadžbinu svoju i vinuo seu daleki svijet, kao i svaki čovjek, imao sam iuspjeha i neuspjeha, i radosnih i mračnih isretnih i nesretnih trenutaka. No, opet za tomogu reći, da mi je sreća bila naklonjena, i dasam imao više radosnih, no tužnih dana, jersam srazmjerno za kratko vrijeme dostigaovelike uspjehe i dobitke. Ali slobodno, bezikakova pretjerivanja, mogu reći da nikadnisam bio zadovoljniji, niti sam ikada osjećaoovakvu slast uspjeha, kao što osjećam sadaovdje, u sredini Vašoj i uz Vaše priznanje, milabraćo moja. A sada ću Vam ispričati kroz kakvebure naučnik prolazi da bi došao do otkrića.Bila je noć. Držao sam jednu žicu u jednoj, adrugu u drugoj ruci, a pogled mi je bio uperenu staklenu cijev. Sastavio sam žice, ali cijev senije osvijetlila. Ja se umalo nisam srušio. Dami je topovsko tane grudi probilo, ne bi mi bilo

teže i gore. Ali opet sam se pribrao. Izašaosam ponovo da pregledam cijelu spravu, i tadasam našao gdje na jednom mjestu žice nisubile spojene. Spojio sam ih i cijev je zasvi-jetlila. Mojoj radosti nije bilo kraja. To su bilitrenuci ekstaze. Takav jedan trenutak za meneje i sad, posle ovog laskavog pozdrava od čov-jeka (J.J.Zmaja - prim.ur.) koji je jedini u Srp-stvu, koga toliko štujem i cijenim, i čije sampjesme u dalekoj tužini čitao, ljubio ih i suza-ma zalijevao. Živjeli braćo moja!"

Umesto zaključka - tema za razmišljanje

Sa delom Andre Đorđevića sam se upoznaojoš pre 15-ak godina, i priznajem da je namene, pored njegovih brojnih dostignuća, ipaknajveći utisak ostavilo njegovo, za ono vreme

izuzetno hrabro "razotkrivanje" ujavnosti i beskompromisna borbana zaštiti položaja i ideala Slo-bodnog Zidarstva. Kraljevska umet-nost je i danas napadana od različi-tih socijalnih grupacija, ali je goto-vo nepodeljen stav da te napadetreba ignorisati, tj. propratiti ihćutanjem. Međutim, ako se složimoda je Slobodno Zidarstvo bratstvozasnovano (pored ostalog) na tradi-ciji, ta premisa bi nas dalje vodila

ka tome da odgovor kako danas postupiti naotvorene napade na Masoneriju - potražimo uprošlosti. Hrabrost Andre Đorđevića osvetljavaput i ukazuje današnjim masonima nadržavničkim funkcijama na takođe mogućinačin delovanja. No, izgleda da danas nemabraće koja bi se po hrabrosti i ugledu moglameriti sa Androm Đorđevićem, pa i tu moždaleži odgovor na pitanje koje nam svima lebdina usnama - zašto su dela naše braće koja suse pre mnogo godina preselila na Večni Istoknemerljiva sa našim skromnim današnjimdostignućima i zašto današnja srpskaMasonerija nema adekvatan značaj i uticaj naaktuelne društvene i istorijske tokove.

B.R.noć... i groB šiRok!

1144

subotu, 10.12.2011. posmrtniostaci velikog srpskog pravnika,istoričara, sociologa i predsed-nika vlade u izbeglištu, sahra-njeni su u Aleji zaslužnihgrađana na Novom groblju u

Beogradu. Posle dvočasovnog mimohoda, uznajviše državne počasti, brat SlobodanJovanović se posle brojnih pravnih i među-državnih peripetija najzad vratio u domovinu,gde će večno počivati uz br.Milorada Pavića. Porednajviših državnih, crkvenih iakademskih velikodostojni-ka, poslednjem oproštaju nadiskretan način prisustvovalasu i Slobodni Zidari iz svihsrpskih obedijencija.

Srbi su majstori u propuš-tanju šansi - u fudbalu,politici, biznisu... pa i unačinu odavanja počastinajvećim sinovima našegnaroda. Svega 200-nak ljudiokupilo se da isprati jednogod 3 najveća pravnika saovih prostora, uvaženog pro-fesora, političara, istoričara ibrata Slobodnog Zidara."Čak" 2 profesora Pravnogfakulteta, 3-4 advokata (bez predsednikaadvokatskih komora), bez ministarke pravde,bez mnogih kojima je bilo mesto na ispraćajuovog velikog čoveka... I političari nisu bili zas-

tupljeni u primerenoj meri, iako je kampanja utoku - nisu smatrali za shodno da iskoriste freepriliku za slikanje i pojavljivanje u medijima.

Nažalost, ni srpski Slobodni Zidari se nisupokazali boljima od "srpske elite". Ne računa-jući onu braću koja su tu bila ispunjavajućiposlovne/državničke obaveze - bilo nas je tekpar desetina. Nažalost, najmanje je bilo naj-mlađih članova bratstva, tek možda 4-5 braće

ispod 35 godina, i to izRVLS. I od prisutne braće,minimalan broj je bioprimereno obučen, a izostalisu i simboli u reverima.Pored neformalne delegaci-je Lože "Sloboda", niko nijedoneo 3 crvene ruže...

Veliki minus za srpskuMasoneriju, i znak opo-mene - da se ne sme sveprepuštati ličnoj odlucibraće, već da starešinstvatreba da usmeravaju braću iu njihovom ponašanju idelovanju u profanomsvetu. I za kraj, mala zanim-ljivost: brata Slobodana ugrob su spustili ljudi ubelim rukavicama, crnim

odelima i belim košuljama. Grobari - posebnoodenuti za ovu priliku.

Z.R.

1155

Posmrtni ostaci velikog srpskog pravnika, istoričara, sociologa i predsednika vladeu izbeglištu, ekshumirani su 1.decembra 2011, u Londonu, a devet dana kasnije

naš brat se vratio u domovinu.

Sahrana posmrtnih ostataka br. Slobodana Jovanovića u Aleji velikana na Novom groblju

ostoje brojnizapisi i slikekoji svedočeda je još od18. veka, averovatno i

ranije, muzika itekako bilaprisutna u loži. Svečanost imističnost radova upotpu-njavali su zvuci flaute, fran-cuskog roga, frule i doboša.Od sredine 19. veka pa dodanas, najčešće se koristeorgulje, a u poslednje vreme injihova moderna verzija - sin-tisajzeri. U većini loža širomsveta uglavnom preovlađujemarševska, duhovna inacional-romantičarska muzi-ka. Izbor melodija nije kodi-fikovan niti "propisan", takoda se u različitim zemljama iložama koriste različite kom-pozicije, što je i logično - jerse ne može očekivati da npr."Amazing Grace" na podjednaknačin deluje na Amerikanca,Indijca, Izraelca ili Srbina.

Izučavanje masonskemuzike

Iako je oduvek prisutna uloži, sistematsko proučavanjemasonske muzike počinje tekpre 30-tak godina. Br. A.Baso, govoreći na proslavi

250-godišnjice Masonerije uItaliji 1983. godine je rekao:"Tek u savremeno dobaproučavanje masonske muzi-ke počelo je da dobija odre-

đenu formu". U istoj besedirečeno je da se "...treba oslo-boditi od neodlučnosti ipreterane privrženosti odre-đenim, već unapred poznatimtemama", što bi trebalo dabude smernica prilikom izborakompozicija i putokaz kauključivanju modernihmelodija različitih žanrova,jer će se i na taj način ispolji-ti sloboda duha, kao jedno odosnovnih obeležja SlobodnogZidarstva.

Po načinu nastanka, mason-ske melodije možemo podelitiu 3 grupe: 1) muzika koju sukomponovali masoni specijal-no za masonske rituale, kojunazivamo "Masonic Music"(gde se u tekstovima, kada ihima, pominju kecelje, plamenimačevi, časni starešina... -npr. "The Master's Song"Ernesta Watkinsona, "Here'sA Health To Our WorshipfulMaster" - - J. Batcheldera,

1166

Masonski rituali predstavljaju sinergiju reči, pokreta, oblika, slika, vibracija,svetlosno-vizuelnih efekata i zvuka, koji svojim sadejstvom stvaraju kod prisutnih

posebne senzacije, raspoloženje i stanje svesti potrebno za uspešnu gradnju.Muzika je neizostavni činilac koji pozitivno utiče na koncentraciju i meditaciju

braće i doprinosi duhovnosti masonskih radova. Muzika stvara emocionalni i ener-getski naboj, ali i kreira slike, tako da je od davnih vremena predstavljala veoma

značajnu komponentu rituala i drugih masonskih ceremonija.

WW..AA..MMoozzaarrtt

piše: B.R.

Sibeliusova "Onward YeBrethren", brojna delaDomenika Gaučera i dr.), 2)muzika koju su komponovalimasoni za profane potrebe,ali su ih lože prihvatile i čestoih koriste za svoje potrebe(npr. Betovenova IX simfonija,Mocartova "Čarobna frula",Hendlov "Mesija" koji je kom-ponovan prema libretumasona A.Pope-a, koga pom-inje Den Braun u svom "DaVinčijevom kodu", i 3) pro-fana muzika koju su prihvatiliMasoni (ovde profanost trebashvatiti u odnosu na mason-sku zajednicu, pa u ovu kate-goriju ulaze i duhovne melodi-je - npr. Ramirezova "MissaCriolla", kao i druge kompozi-cije i tradicionali - npr. "AuldLang Syne"). Ranije je rečenoda žanrovski masonskumuziku možemo grubopodeliti na: 1) marševe (npr."Onward Christians Soldiers"),2) duhovnu muziku (npr."Amazing Grace") i 3) patri-otsku muziku (npr. "Scot-land The Brave").

Za Mocartovu "Čarobnufrulu" mnogi izvori tvrde dasadrži brojne masonske ale-gorije i skrivene "šifre", dokse za određena Bahova delasmatra da sadrže šifrovaneporuke koje je kompozitor"instalirao" na taj način što jeslovima dodeljivao određenenote. Poznata je i cenjenaMocartova kantata K. 471 DieMauerefreude, koju je ovajveliki umetnik napisaopovodom posete cara Josifa IIbečkim ložama.

Situacija u svetuTokom rada na pripremi

ovog teksta konsultovao samrazličite izvore i utvrdio da seu ložama širom sveta muzikatretira na različit način. Negdepostoji pravilo da se prilikomizvođenja različitih ritualnihradnju (npr. otvaranje i zat-varanje lože, ulazak posetila-ca, Dvernikova provera da li jeLoža propisno zaštićena,žalobni radovi, balotaže, inici-jacije, davanje priloga uudovičku kesu...) izvode

različite prigodne melodije,dok u drugim ložama izborkompozicija zavisi jedino ododluke brata zaduženog zamuziku (negde oni imaju i ofi-cirsko zvanje Orguljaša iliVelikog Orguljaša u VL, saznakom lire na kecelji, lenti iliokovratniku). Lože kojeumesto orguljaša imajuflautistu (ili frulaša), kojimože da svira i u pokretu,muziku izvode na sledećinačin: frulaš započinje kom-

poziciju iz jugo-istočnog uglakružeći po loži do završetkamelodije. Sve više loža, unedostatku orguljaša iliinstrumenta, pušta muziku saCD plejera, ali se to i daljesmatra "nužnim zlom".

Braća iz australijskih ložakoje rade pod zaštitom VLdrevnih, slobodnih i prih-vaćenih Masona Južne Aus-tralije i Severnih teritorija, uprigodnim prilikama pevaju"Song Of Australia". Američkelože prilikom otvaranja loženajčešće koriste "Flag Salute",a nije neobično da se izvede inacionalna himna koju braćahorski pevaju. U američkimložama često se izvode isledeće popularne melodije:"Auld Lang Syne", "When TheSaints Go Marching In","Pleyel's Hymn", himna vite-zova Templara "OnwardChristians Soldiers", "OShenandoah", "AmazingGrace", "America The Beauti-ful" i dr. U škotskim ložamapreovladava patriotska muzi-ka, tako da se npr. u loži LochFyne br. 754 iz Lohgilphedaizvode "Highland Cathedral","Scotland The Brave" (kojubraća horski pevaju) i dr.Engleske lože najčešće koristesledeće melodije: "Hail Eter-nal", "Innocents", "Days AndMoments", "Now The EveningShadows Closing", nacionalnahimna, "Harmony" i dr.Zanimljivo je da loža iz amer-ička loža Norfolka br. 8638ima posebne pesme koje seizvode ili puštaju u posebnimprilikama, tako da prilikomulaska posetilaca - braće iz

1177

Andrea Haugen izHAGALAZ’ RUNEDANCE

drugih loža muzičku podlogupredstavlja tradicional "WhatShall We Do With The Drunk-en Sailor"?! (što potpisnikovih redova smatra krajnjeneprimerenim, kako tekstual-no, tako i po neozbiljnoj,"dečjoj" melodiji).

Srbija po običaju kaskaza svetom

A kakva je situacija u Srbiji?Slična kao i po drugim pitanji-ma. Nemamo velelepnehramove poput braće izdrugih zemalja, često radimou neprimerenim uslovima sapriručnom opremom, nema-mo sređena i usaglašenaopšta akta, ne organizujemojavne masonske marševe iceremonije, nismo u moguć-nosti da organizujemodobrotvorne akcije od nacio-nalnog značaja, nemamoadekvatan i potreban dru-štveni uticaj... Tako je i samuzikom. Radovi se čestoizvode bez ikakve muzike, akada se ona i koristi, izbor jenasumičan i često pogrešan ineprimeren. Npr. prisustvovaosam inicijaciji gde je muzičkapodloga bila pesma "Imagine"Džon Lenona. Naravno, potekstu i melodiji ova pesma seuklapa u masonsku doktrinu.Međutim, reč je o veoma poz-natoj temi, koja kandidataprosto "tera" da pevuši poz-nate stihove, što mu odvlačipažnju od samog rituala inici-jacije, i "smeta" ostalim čuli-ma da je dožive na pravinačin. Nažalost, muzika jošuvek nije tema razgovora unašoj obedijenciji, ali čini seda je danas, kada je srpska

Masonerija u prilici da postavinove temelje za budući pros-peritetni razvitak, pravi trenu-tak da se otvori i ovo pitanje.

Postoje dva moguća načina"instaliranja" muzike u našelože. Jedan je "centralistički",manje popularan, ali moždaprimereniji aktuelnoj situaciji.VNLS bi mogla da izvrši odabirkompozicija koje bi služile kaomuzička podloga na našimradovima. CD bi bio dis-tribuiran svim ložama, uzuputstvo koje numere puštatiu određenim prilikama. Druginačin je "demokratski",

primeren aktuelnoj svetskojpraksi. Svaka loža bi dobilaobavezujuće uputstvo daradove obavezno izvodi uzmuziku, ali bi izbor bio pre-pušten samim ložama. Među-tim, ovde treba voditi računao nekim opštim mestima: 1)muzika ne sme da remeti har-moniju lože, kako po svomtempu i melodiji, tako i pojačini; 2) muzika mora biti

veoma tiha kada neko govori,kako se ne bi remetila bese-da; 3) treba izbegavati kom-pozicije koje kod pojedinebraće mogu izazivati nega-tivne asocijacije (npr. "Maršna Drinu" ili "Marširala KraljaPetra garda", uprkos svojojlepoti, mogu kod braće drugihnacionalnosti ili veroispovestiizazivati negativne emocije);4) muzikom se ne smestvarati pseudo-religijskaatmosfera, tako da akcenatne sme biti na liturgijskoj lidrugoj obrednoj religioznojmuzici; 5) poželjno jeodabrati muziku različitih žan-rova, od istočnjačke muzikeza meditaciju, do pop-rockmelodija sporijeg tempa; 6)poželjno je više koristitiinstrumentalnu muziku; 7)treba se truditi da se u izboruvrste i kompozicije domaćihautora; 8) treba odabrati ineke srpske patriotskepesme, od kojih je, čini se,najpogodnija i našim principi-ma najprimerenija "VostaniSerbie"; 9) kompozicije gen-eralno mora da krasi svečana,nadahnjujuća atmosfera; 10)treba izbegavati svima poz-nate, "izlizane" melodije. Oveideje se, ako bude dobrevolje, mogu realizovati ukratkom vremenskom roku,tako da već od sledećegsemestra sve naše lože mogusvoje radove oplemenjivatiprobranom muzičkom podlo-gom.

Dosta toga se može uraditi ina dugoročnom planu. Kaošto naše hramove moramosami izgraditi, opšta akta sami

1188

brat Stanislav Binički, PrviMuzičar Lože "Pobratim"

napisati, regalije sami praviti -tako je na nama, na sadašnjojgeneraciji srpskih Masona, dautičemo na razvoj shvatanjaznačaja muzike u masonskimritualima i da postavimotemelje njenog korišćenja uložama. Treba razmišljati ouvođenju oficirske dužnostiOrguljaša i Velikog Orguljaša,jer među našom braćom ima ipoznatih i priznatih muzičara.Ili još bolje, po uzoru na srp-sku masonsku tradiciju vratitidužnost Muzičara. U starešin-stvu Lože "Pobratim" 1910.godine čuveni kompozitorStanislav Binički je bio PrviMuzičar, a Vencl Rendla DrugiMuzičar (zanimljivo je da jeupravo Binički preveo libretoza Mocartovu "Čarobnufrulu"). Treba podsticati iorganizovati mini koncertebraće koji bi se izvodili u

hramovima, nakon završetkaradova. Treba raditi i naohrabrivanju braće muzičara ikompozitora da stvaraju origi-nalnu masonsku muziku.Treba podsticati braću sa pes-ničkim darom da napišu tek-stove, (zašto ne i za SrpskuMasonsku Himnu!) na koje bibraća muzičari komponovalimuziku. Svi zajedno semoramo truditi da u našebratstvo primimo što više"muzički pismenih" ljudi, pada se u dogledno vreme, uzpomoć Velikog NeimaraSvemira, u svakoj našoj ložičuje uživo odsvirana muzika.Nadam se da će se fizijatar DrĐorđe Letić - klavijaturista,gitarista, kompozitor, a popotrebi i pevač, uskoro posta-ti deo našeg bratskog lanca,ako ne u Loži "Sloboda", ondau nekoj od novosadskih loža

pod zaštitom VNLS. Reč je opoznatom muzičaru koji seoprobao u različitim žanrovi-ma, od rocka i heavy metalado renesansne i barokneklasične muzike. Njegovamuzika je objavljivana,slušana i cenjena širom sveta,a potpisnik ovih redova jeimao sreću da za teritoriju ex-Jugoslavije objavi njegovealbume sa grupamaTORNADO, ARMAGEDDON iza masonske potrebe naročitozanimljivim projektom -V.I.T.R.I.O.L., koji sviraakustičnu neoklasičnu rene-sansnu i "vilenjačku" muzikuu stilu BLACKMORE'S NIGHT. Njegove kompozicije se većkoriste kao muzička podlogaprilikom pojedinih radova uLoži "Sloboda".

1199

Dr Đorđe Letić (prvi sa leva) i njegov bend V.I.T.R.I.O.L.

naredni broj Akacije izlazi unovembru 6012. g.i.s.

2200

Muzika u "Slobodi" -sloboda u muzici

Pošto se autor ovog tekstapune tri decenije bavio izuča-vanjem i promovisanjemrazličitih muzičkih žanrova,smatrao se pozvanim i kvali-fikovanim da za potrebe Lože"Sloboda" kompiluje dva diskakoji predstavljaju muzičkupodlogu za ritualne radove.Jedan je namenjen radovimana kojima se vrše inicijacije(sa sugestivnom i fantaz-magoričnom muzikom) adrugi "redovnim" radovima,sa atmosferičnim i nena-metljivim melodijama. Na CD-ima se nalazi 30-tak kompozi-cija sledećih autora:NIGHTSKY BEQUEST(Bugarska) - melanholična iatmosferična "nature music",ČAJKOVSKI (Rusija) -Liturgija Sv. Jovana Zlatous-tog, pravoslavna sakralnamuzika, HAGALAZ'RUNEDANCE (Norveška) -nordic pagan wicca music,LIHOLESIE (Rusija) - ezo-terični atmosperic dark wave,MORRICONE (Italija) - sug-estivna filmska muzika,ŠUMAN (Nemačka) - klasičnamuzika iz ere romantizma,RAHMANJIINOV (Rusija) -klasična muzika iz ere poznogromantizma, TORNADO(Srbija) - power metal, na CD-

u predstavljeni sa sred-njevekovnim vizantijskimakustičnim instrumentalom,grupa Dr Đorđa Letića,V.I.T.R.I.O.L. (Srbija) - jošjedan projekat Dr ĐorđaLetića, neoklasični barokniinstrumental, VANGELIS(Grčka) - elektronska filmskamuzika, STING - mid-tempopop-rock, RAMIREZ(Argentina) - Missa Criolla,Gloria - spiritualna hrišćanskamuzika sa latino folk prizvuci-ma, J.M.JARRE (Francuska)- elektronska instrumentalnamuzika, PSYCHOPARADOX(Srbija) - atmo death metal,na CD-u predstavljeni sa zanjih atipičnim neoklasičniminstrumentalom, CARL ORF(Nemačka) - Carmina Burana,Fortuna Imperatrix Mundi,opera sa srednjevekovnommuzičkom podlogom,ARMAGEDDON (Srbija) -neoklasično izvođenjeHendlove 'Sarabande', jošjedan projekat NovosađaninaDr Đorđa Letića, SAŠALOKNER & LAZARISTOVSKI (Srbija) - elek-tronska muzika klavijaturistaBajage i Instruktora, Smaka iBijelog Dugmeta, BIZE (Fran-cuska) - klasična muzika,ZLATKO MANOJLOVIĆ(Srbija) - gitarski instrumental.

Kao što se da videti, na ovadva CD-a predstavljeni suautori iz različitih zemalja isto-ka i zapada. Kompozicije sužanrovski i stilski raznovrsne,stvarane su u razmaku od 200godina, i samo naizgled pred-stavljaju "nemoguću kombi-naciju". Međutim, po svomtempu, melodiji, harmoniji iaranžanima idealno odgo-varaju masonskim ritualima.Takođe, njihov neobični spojsimboliše i suštinu slobodnogzidarstva. Bez robovanja dog-mama, spoj profanih i sakral-nuh melodija autora sa svihpodručja, uključujući i Srbiju,dokazuju da različite forme,uz međusobno uvažavanje,mogu stvarati nove kvalitete,što je i jedan od zadatakaMasonerije. Posebno jeznačajan spoj tradicije i mod-ernog, koji korespondira savanvremenskim principima Slo-bodnog Zidarstva, kojifunkcionišu i funkcionisaće urazličitim epohama razvojačovečanstva.

Ukoliko braća iz drugih ložažele da njihove radove ople-menjuju zvuci sa ova dvadiska, rado ćemo Vam ihbesplatno poslati. Obratite sena e-mail redakcije:casopis.akacija@gmail.com

2211

rat Johan Julius Kristian (poznatijikao Jan) Sibelius, najpoznatijiautor masonske muzike, rođen jeu finskom gradiću Hamenlina1865. godine ubogatoj intelek-

tualnoj porodici (otac mu je biofizičar). Uprkos muzičkoj genijal-nosti ispoljenoj još u ranoj mla-dosti, prvo upisuje pravni fakultet,a tek nakon toga i muzičkuakademiju. Post-diplomske stidijezavršava u Beču i Berlinu gde uoštroj konkurenciji počinje dastiče međunarodna priznanja.Posle nekoliko godina profesurena konzervatorijumu u Helsinkiju,finska vlada uviđa sav raskoš nje-govog talenta i dodeljuje mudoživotnu apanažu - kako bimogao da se isključivo posveti komponovanju,sasvim rastterećen "ovozemaljskih" egzistencijalnihbriga.

Sibelius je postao mason relativno kasno, u svo-joj 56-oj godini (1922.), kao jedan od 27-oriceFinaca koji su vaspostavili Veliku Ložu Finske,nakon tačno 100 godina kako je slobodno zidarst-vo bilo zabranjeno u ovoj skandinavskoj zemlji. Uistom danu je prošao put od Učenika do Majstora,kako bi se prikupio dovoljan broj Majstora potreb-nih za formiranje VLF. Naravno, zbog statusa koji jestekao tokom 25-godišnjeg plodnog autorskog iizvođačkog rada, odmah dobija titulu VelikogOrguljaša, koju je ponosno nosio do smrti.

Vrhunac njegovog opusa predstavlja "MusiqueReligieuse, op.113", kompleksan komad sastavljenod 9 bogato orkestriranih delova. Čast da pris-ustvuju prvom izvođenju ovog remek-dela 5. janu-ara 1927. godine, imala su braća iz njegove

matične No.1 finske lože. Osam godina kasnije, JanSibelius je predstavio ovo delo u Velikoj Loži Nju-jorka. Sibeliusova najpoznatija kompozicija u pro-fanim krugovima je munumentalna "Finlandia",

koja je i danas nezvanična finskahimna, a zanimljivo je da je, iako nepripada masonskom opusu, Braća izFinske često horski pevaju prilikomzavršetka radova. U masonskimhramovima širom sveta i danas seizvode njegove kompozicije koje jestvarao specijalno za ritualne radovei masonske potrebe, a posebno"Onward, Ye Brethren" kao i"Thoughts Be Our Comfort", "Hymn:Through Gung Leaves", "Who Ne'erHath Blent His Bread with Tears","How Fair an Earth and Loving","Whosoever Hath a Love of Justice","Ode to Fraternity: Good and Pleas-

ant, O Ye Brethren", "Hymn: Praise Thy Holy Nameon High", "Marche Funebre" i "Ode: The LoftyHeaven and Widespread Earth". Tokom polu-vekovnog stvaranja komponovao je preko 100pesama i 30-ak klavirskih i violinskih kompozicija,kao i 7 maestralnih simfonija inspirisanih finskimfolklorom.

Za razliku od mnogih danas slavnih kompozito-ra, Sibelius je najviša priznanja doživeo još za živ-ota. U 47-oj godini postao je počasni doktor naameričkom Jejl univerzitetu, njegov 70-ti rođendanje proslavljen kao finski nacionalni praznik, a za 80-ti rođendan objavljena je prigodna kolekcija poš-tanskih maraka. Sibelius je umro 1957. od mož-danog udara u 93-oj godini, i iza sebe je, poredbogatog muzičkog opusa, ostavio i šest ćerki. Nje-gova "Ritualna masonska muzika" se i daljeobjavljuju na nosačima zvuka, a ukupni tiraž nje-govih izdanja prevazilazi broj od 500.000 prodatihkopija širom sveta.

ačka u krugu predstavlja jedanod najstarijih simbolačovečanstva i kao takav imarazna značenja i tumačenja.Jedno od najstarijih tumačenjakaže da krug predstavlja sunce

a tačka oltar sa koga se vrši verski ritual ili cer-emonija posvećena Bogu sunca. Drugotumačenje objašnjava tačku kao Boga a krugkao univerzum gde je Bog njegovo središte. Uastronomiji se simbol za sunce može pred-staviti kao mali krug sa tačkom u sredini i kaotakav se koristi od davnina pa do današnjihdana. Još u antičkom Egiptu krug sa tačkom semogao naći u njihovom slikovnom pismu gdeje predstavljao Boga. Krug je oivičen sa dveuspravne paralelne zmije simbolišući snagu imudrost Velikog Kreatora Univerzuma.

Operativni Zidari su još od antičkog dobakoristili simbol za testiranje svog alata, odnos-no za kontrolu pravog ugla. Dakle, opiše sekrug oko tačke, zatim se kroz tačku povuče lin-ija koja preseca krug u dve tačke i deli krug nadva identična dela. Dužina omeđena tačkamana kružnici predstavlja hipotenuzu. Zatim seproizvoljno odabere tačka na kružnici i spoji saprve dve tačke čineći trougao sa pravimuglom. Tako se vrlo lagano pomoću najprimi-tivnijeg alata formirao perfektan pravi ugao.Bila je to jedna od tajni antičkih operativnihzidara, tajna testiranja pravog ugla.

No, mi kao Spekulativni Slobodni Zidari

koristimo taj simbol da testiramo sebe same,svoj odnos prema Bogu, prema drugima i nar-avno prema sopstvenoj ličnosti. Tačka sim-boliše Slobodnog Zidara kao pojedinca akružnica graničnu liniju njegovih obaveza

prema Bogu i prema sebi. Dve uspravne para-lele koje omeđavaju kružnicu predstavljajuJovana Krstitelja i Jovana Jevanđelistu kao dveperfektne paralele Hrišćansta i SlobodnogZidarstva. Ta dva hrišćanska sveca predstavlja-

2222

Posmatrajući ovaj značajni simbol kroz prizmu Slobodnog Zidarstva, tačka može predstavljati Ložu kao centar Univerzuma, a krug harmoniju koja čitav

Univerzum drži u skladu.

ju dva eminentna pokrovitelja SlobodnogZidarstva, i njima su u moderno dobaposvećene sve regularne i ispravno ustrojeneSlobodnozidarske lože. U antičko doba Lože subile posvećene Kralju Solomonu kao prvomnajuzvišenijem Velikom Majstoru. Na vrhukruga se nalazi Knjiga Svetog Zakona (starijimasonski rituali navode Bibliju) koja ukazujena kompletne dužnosti čoveka. Kružeći kru-

gom moraju se dotaći obe paralele kao i Knji-ga Svetog Zakona i dokle god se SlobodniZidar drži granica tog kruga u svim svojimaktivnostima, za njega je nemoguće dapogreši. Dakle, linija koja spaja dve uspravneparalele jeste hipotenuza a linije koje spajajuparalele sa Knjigom Svetog Zakona jesu katetepravougaonog trougla koje čine prav ugao svihaktivnosti Slobodnog Zidara. Simbol nas uči dasvaku našu aktivnost u životu prvo proverimoda li se nalazi u okviru limita kružnice - prema

Bogu, prema društvu u kojem živimo i premasebi samima.

Posmatrajući simbol kroz prizmu SlobodnogZidarstva, tačka može predstavljati Ložu kaocentar Univerzuma a krug harmoniju kojačitav Univerzum drži u skladu. Matematički,kružnica je kompletno definisana sa tri tačke,u ovom slučaju to su tačke dodira paralelnih

linija i Knjige SvetogZakona. One simbolič-ki predstavljaju stare-šinu i dva nadzornika.Hipotenuza deli kruž-nicu na dva dela, sim-bolički na dan i noć.Dve paralelne linijepredstavljaju nad-zornike lože sim-bolišući Snagu i Lepo-tu a Starešina na vrhuposeduje Mudrost dakao što Sunce kad sepojavi na Istokuupravlja danom tako ion uz pomoć nadzorni-ka upravlja Ložom. Idokle god harmonijavlada Ložom njegoveaktivnosti podržaneSnagom prvog nad-zornika i Lepotom dru-gog nadzornika činećikatete trougla kojezatvaraju na vrhukružnice pravi ugao,

mereći i proveravajućisimbol starešine, pravougaonik.

Kao što Operativni Zidari koriste simbol zakontrolu svog alata i proveru kvalitete tuđegrada tako i mi Spekulativni Slobodni Zidarimožemo koristiti simbol za proveru svog sim-boličkog rada i svojih unutrašnjih vrednosti, anaravno i za kontrolu rada druge Braće pa iLože kojoj pripadamo.

Br. G.I.

2233

Posmrtna loža

Na pustoj obali život, gde sePesak vazda u nove gomile valja,Gde oluja besni u tmini,Postavi trudu svome cilj.Tu, pod već ugašenim pečatima,Leže oci na hiljadeI sveže humke vazda iz novaZasiplju prijatelja za prijateljem.

Jesi li sobom na čistoRasvetleće ti se noć i eterI jato večnih zvezdaProzboriće ti o životu.Gde ćeš sa NepomućenimaRado u večnome delu boravitiI verno hrliti u susretLjubljenim neumrlima.

anonimni brat, objavljeno u poslednjem broju "Neimara" 1926. godine.

Mesto Istoka

Tri su prozora što gledaju sunceTri su čuvara koji ga prateI oltar je u sredini toj.

Od istoka ka zapadu Od juga ka severuSveto mesto je to.

U visinu do nebesaU dubinu, do srca ZemljeBrat tu voli Brata svog.

Sve je pod pravim uglomU šestaru je meraSa istoka motri mudro oko to.

Kao što sunce vlada danomKao što mesec caruje noćuTako i On gospodari mestom tim.

Subota, 24. decembar 2011. Trn u oku samo suza isterujeBr. Goran Ivanković, or. Vankuver, Kanada

2244

U ovoj rubrici ćemo objavljivati poeziju inspirisanu slobodnozidarskim idejama.Pozivamo braću da nam pošalju svoje stihove koje ćemo rado prezentovati

masonskoj zajednici.

2255

2. februar 2001. godine

ragi i cenjeni brate Nikola!Značajno sam dirnut pismom,

koje dobih pre dva dana, baš namoj Bogompoklonjeni, svečani,sedamdeseti rođendan. Kažem,dirnut, iz više razloga, brate

Nikola; prvo tvojom bratskom i ljudskom brigomza mene i moje zdravlje a kao drugo; malo ih jekoji se sete rođendana nas matoraca a naročitonas koji smo jednom vrstom večnosti udaljenijedni od drugih. Ima i treće; ona poluoronula imeni, sada, veoma značajna, vremenom k´osepijom proživela slika, koju si mi poslao, raspla-ka me i potrese do te mere, da su mogli i zazločin iz nehata da te optuže, ali srce je izdržalo.Pa gde je samo nađe? Od svijeh prijatelja sa slikemislim da su samo dvojica statista u čudnim itajnim odorama još preostali(?). Ne mogadoh ipored sve pameti, koju valjad još uvek ovasedara pokriva, da se setim onoga najvišljeg ugornjem redu, ali kada česljah neke dokumente iod pamtiveka papire, pronađoh da mi je lično onpotpisao pasoš, kada sam njega i njegovu braćuu Beogradu, davne jedne godine, posetio. Bešeto Neven Radulović, u ono vreme, sekretar.

Pitaš me za Evicu! Dragi moj Nikola, da si miživ i zdrav, moja Evica, moja pčelica, izvor snagei sveg što me srećnog i lepotom ispunjenog čin-jaše, se večno udomila još pre šest, meni tužnihi nemilih godina. Mislio sam uvek, da je neza-menljiva, da me je Bog s' namerom u pečalbuodvukao, kako bi je upoznao i… ne bih kriva miš-ljenja. Ne pomišljah da se ženim… šta znam, ne

treba mi to. Dete mi je prilično daleko, a bilo bimožda pametno da sa nekim, meni dragim bićemi stvorenjem, prozborim po koju u zoru kadustanem, da pred spavanje laku noć nekomevelim, ma prosto, da sa nekim delim ove staredane, zanemoćaću, pa šta onda? Ali, 'vala BoguSvevišnjem, što me dobrotom i ljubavlju neizmer-nom greje, eto borim se i to odlično. Nemašrazloga za brigu, jer je tvoj Brat silu nevolja inepogoda strašnijeh pregrmeo i mnogo togalošeg i nevaljalog, što ga na dobro navede, video.Nesalomljiva cigla, kamen koga samo pravaruka, pravim alatom može klesati sam ti ja, dragiBrate moj Nikola. Mani sikiraciju!

Bio sam u svom Užicu pre jedanaest godina.Beše to, neću slagati ako kažem, najtežih mesecdana u mom bezvrednom i običnom, "ovom" živ-otu. Možda je bilo bolje da sam ceo život ostaonostalgičan, bolesno nostalgičan i zavistan odiste, i bolje možda da nisam ni dolazio. Evica jošbeše živa, a znaš da nju nisu baš nešto voleli i lju-bili. Uvek bi neko prebacio "Švabica ga otuđila odnas", "da nju ne upozna ostao bi ovde u selu" islične neiživljene, malograđanske opaske, izaleđa, koje meni baš i nisu odgovarale. Ali pusti to.Najgore mi beše, kad pronađoh igračke mogasina Filipa. Setih se svega, u sekundi, k'o predsmrt. Sve mi prođe kroz glavu, naše igre, putevikoje sam mu pravio, sve ono što sam mu praviood kartona stajaše u uglu na tavanu. Srce mi jelupalo... A onda se skamenih! U kutiji koju smo jai on zajedno sklepali od šperploče pronađoh 800dinara koje smo počeli da odvajamo kako biskupili za njegov prvi, pravi mač. Uvek mi jepričao da želi onaj što na rukohvatu ima dva

Oni koji posećuju masonske internet sajtove sigurno su pročitali ovu fascinantnu iduboko emotivnu priču anonimnog autora, koju zbog vanvremenske tematike

i lepote objavljujemo i u “papirnoj verziji".

2266

konjanika. Nikada ga nisam pitao gde je to video.Na jednoj novčanici je pisalo "od tate za 5.rođendan". Opet, na drugoj "od tatinog druga sasmešnim naočarima". Valjda se i ti sećaš toga.Pravi fudbal, koji sam mu doneo iz Italije,farmerke "Lee Cooper", od kojih je sám napraviobermude, pa je dobio batine od mame, "All Star"patike i… nećeš verovati, bele rukavice, moje,stare, u kojima je glumio golmana. Bio samokružen jednim drugim, čarobnim, mojim i nje-govim vremenom. Plakao sam.

Seo sam na drveni pod našeg tavana i uzeo oneautiće, životinjice, pribor za crtanje i gledaoih…zaigrao bih se opet rado ali nemam sa kim,daleko je Filip, daleko toliko da ne znam da li mese više i seća. Setih se kako sam mu pričao oautima, koji iz koje zemlje dolazi; zatim, kakosam mu objašnjavao značenja nekih svakod-nevnih pojava, događaja i stvari; petao ga jeuvek fascinirao. Bio je ubeđen da on, na njegov-om, životinjskom jeziku, svako jutro kaže "Filipe,ustani da ne gubiš vreme". Valjda se drži togpravila i danas. Pribor za crtanje kao da nije ni

otpakovan, kako ga je čedo moje, ikonski čuvao.Rekoh mu jednom da će mu uglomeri, šestari,lenjiri, možda, biti od velikog značaja jer se ljudipo njima mere. Ne bi mu jasno ali mi pametnodobaci: "tata, sad sam mali, imaj strpljenja pa mio tome "deklamuj" kada malo porastem, barkada naučim da vozim auto". Onda dođe jedancrni, prokleti auto, koji me doživotno, iznenadnoodvoji od njega i pokojne mi Ljubice. Sve godinena Golom otoku mi bejahu nekako smešne, dragimoj Nikola. Čudno ti je možda ovo moje kaziva-nje ali mi veruj da sam čiste svesti dok ti ovopišem. Udba nas i danas prati i još su mi smešni-ji negoli onda, ali...

Jesam star ali ću ga pronaći, dragi moj Nikola,pa neka mi to bude poslednja avantura u životu.Niko me nigde ne čeka, otići ću, čuo sam da je uJužnoafričkoj Republici i naćiću ga.

* * * * * * *11. maj 2001. godine

Evo me Nidžo, brate po svakom osnovu, sa ves-tima koje će te, siguran sam, na plač navesti. Biosam u Južnoafričkoj Republici; baš kao što sam iobećao. Jedan Brat, Amerikanac, mi je ugodiosastanak sa Bratom iz jedne Lože uJohanezburgu. Sreli smo se u Cirihu i on biiznenađen i voljan pomoći, kao i svaki Brat, kadaču moju priču. Ne prođe ni mesec dana, kad evoti ga on, javi mi se. Ispriča mi da je se popriličnoangažovao na tome da pronađe moga jedinca ida bi bilo dobro da ja nekako dođem za mesecdana u Durban, u Južnoafričku Republiku, jerkako reče, tamo se Filip skućio. Dugih mesecdana to beše. Što mi bar ne pronađe njegov brojtelefona, pa da ga kontaktiram, da se najavim?!Reče da samo dođem i da je ostalo on odradioonako kako treba.

Znaš da se plašim aviona i letenja ali, HvalaBogu, svim srcem zapljeskah kada točkovi avionadodirnuše pistu aerodroma u Durbanu. Obezbe-dio mi je smeštaj u hotelu, izvrsnom, čiji je vlas-nik takođe jedan naš Brat. Nisam mogao da neprimetim da je pod hotela kao mermernašahovska tabla. Beše tu još, meni poznatihdetalja, kakvih u Evropi ne možeš, na javnimmestima, baš tako lako videti. Odseo sam iodmah kontaktirao lokalnu policiju, objasnivši imkoga tražim i razlog moje posete. Rekoše mi daje osoba čije personalije odgovaraju mom sinuživeo u Durbanu, da je još uvek prijavljen, ali daje se pre 2 godine odselio u Kejptaun. Za daljeinformacije mi dade kontakt telefon policajca izKejptauna zaduženog za ta pitanja. Moradohopet avionim ali ne bi mi teško i posle dva danase nađoh u već pomenutom gradu. Potražih poli-cajca, koji je, nećeš verovati, poreklom izJugoslavije, tačnije Subotice. Rođen je uJužnoafričkoj Republici, ali su mu roditelji davno,davno otišli iz Jugoslavije. Mađari su po nacional-nosti. Reče mi da će sve učiniti da mi pomogne.

2277

Prvo sam ga zamolio da me odveze do adrese"Grean Market Squear" gde se nalazila Loža"Acacia". Internetom sam već napravio kontaktsa njima, pa sam obećao da ću se javiti kadadođem u njihov grad. Red je, a i voleo bih daupoznam braću. Upoznao sam starešinu i sekre-tara lože. Bili su sumnjičavi i gledali me "čudno".Izmenismo znakove za prepoznavanje, pokazahim moj Masonski pasoš pa se raspričasmo. Beševeoma ugodno, ali, primetih, sa dozom nekogčudnog promatranja sa njihove strane. Ispričaosam im šta me je nateralo na putešestvije postare dane. Na rastanku me pozvaše na jedan nji-hov rad koji je za tri dana planiran. Obećah da ćui pored svih svojih obaveza sigurno doći, jer to nebih nikako propustio. Na kraju krajeva, Bratu sakojim sam se u Cirihu sreo sam obećao da ćusvoje regalije poneti.

Mađar me obavesti da ću morati da ostanemsigurno 7 dana u gradu i da će on sa sigurnošćupronaći mog sina. Kejptaun jeste veliki grad ali mine bi jasno kako to da policija ne može da pro-nađe nekoga čije podatke i mesto stanovanjaveć, verovatno, ima. Zagledao sam svakogmlađeg čoveka, belca, ne bih li slučajno unekome prepoznao moga sina. Bezuspešno.Prođe prvi dan, zatim drugi, treći… Trećeg danasam otišao na rad u Ložu "Acacia". Planirano jeprimanje novog kandidata.

Braća se središe, ogrnuše svoje regalije,ušareneše se i kao đaci, dva po dva uđosmo uveoma, veoma lepo sređenu ložu. Ceremonija jepočela. Evo sad drhtim, naježim se kada se, dragimoj Nikola, setim momenta kada je tražilac ušaona vrata. Bio je to moj sin, Filip, krv moja, dušamoja… Izvini brate Nikola za ovu mrlju na papiru.Plačem...

Sva braća su me gledala, klimajući mi glavom,smeškajući se i pokazujući da budem strpljiv. Svisu znali, znali su moj Nidžo, ali su hteli da meiznenade. Kao drvo što gori kad spremašpečenicu za Badnji dan, goreo sam od želje da serad završi, što pre… ma skočio bih, prekršio svamasonska pravila, koliko me je želja nosila daposle 25 godina zagrlim moga sina, ali… ja samMason.

Kada je ugledao svetlost baci pogled kroz ložu,

zastade na momenat na meni ali produži dalje.Nisam tog momenta znao da li je to uradio zbogmojih regalija, koje nisu kao kod ostale braće, ilije nešto osetio, videvši me. Nije tada, Nidžo, biloponosnijeg oca na planeti Zemlji od mene. Ma…ni naš Brat Gete ne bi mogao svim svojim daromda opiše taj osećaj. Moj sin, sa mačem, kakav jeoduvek želeo, stoji na par koraka od mene; napočetku svoga puta, puta kojim je njegov otackrenuo davno, puta zbog koga je i porodicu izgu-bio i na kome je naučio da poštuje ljude i njihovevrednosti i mane. Moj sin je postao Mason.

Posle reči besednika, starešina zatvori rad amoj Filip, moj Brat, sve moje, izađe i stade kakobi mu ostala Braća čestitala. Starešina mi reče dajoš malo budem stpljiv i iziđe pre mene. Rukav-ice mi bejahu mokre. Prvo je počela usna da mi

drhti, pa brada, pa onda cela vilica; nisam mogaoda se uzdržim i prilazivši mu, zaplakah; kao dete.Brat koji me je držao pod ruku takože pusti suzu.Filip nije znao šta se dešava. Bože, kasnije mi jerekao da je pomislio kako je to deo rituala…Gledao nas je obadvojicu čudno, malo kaouplašeno. Prišao sam mu na korak, pogledao meje "kao da se znamo" i samo sam mu kratkorekao: "Filipe, sine moj, ja sam".

Dragi moj brate Nikola, imam i unuka; zove seisto kao ja. Nidžo, nema pametnije izreke od one:"Krv nije voda"! Vidiš i sam. A sada, kada samsve moje želje ispunio, pronašao Svetlost i"čuda" doživeo, vraćam se, da u svojoj zemlji,kao da sam na početku, kao da tek ulazim u sobuizgubljenih koraka, nastavim sa svojim zadatkom,kojeg se pre mnogo, mnogo godina, punog srcai Božijom voljom, prihvatih.

Tvoj brat Jakov

2288

Najmlađi član naše lože, bratM.Č. je krajem marta izvršioradikalne promene u svomživotu - oženio se i zbogpotreba posla preselio uKatar. Brat M.Č. je uspavan, anjegovo mesto u našoj loži i unašem srcu ćemo čuvatikoliko god bude potrebno.

* * *Početkom aprila preminula jemajka brata St.M. Redakcija"Akacije" mu i na ovaj načinizražava najiskrenije saučešće.

* * * * *03. aprila 6012. g.i.s. našaloža je održala rad na kojemje izvršen prijem čak petoricekandidata. Ovakav dobitak zaLožu "Sloboda" i srpskuMasoneriju proslavljen jesvečanom večerom koju jeorganizovao novoprimljenibrat A.K. koji je imao dvostru-ki razlog za slavlje - pored pri-jema u Bratstvo, naš novi bratje tog dana proslavio 40-tirođendan! Dobrodošli braćo!

* * * * * * * Brat A.M. završava doktorskudisertaciju iz oblasti tehničkihnauka, a brat V.K. iz oblastiprava. Još jedan dokaz dapravi mason uči dok je živ.

Nema potrebe naglašavati koliki je značaj brojeva injihove skrivene simbolike u Slobodnom Zidarstvu. 3 - 5 - 7, 3 x 3, dimenzije lože, "zlatni presek"...

samo su neki od primera koji bi trebalo da nas in-spirišu da se potrudimo da proniknemo u njihove tajne.

Ideja rubrike "Verba volent, scripta manent"(reči odlete, napisano ostaje - u slobodnomprevodu) je da vam približi neke knjige nakoje, u aktuelnoj eri hiperprodukcije, moždane biste obratili pažnju. Predstavljaćemoknjige iz najrazličitijih oblasti koje imajudodirnih tačaka sa Slobodnim Zidarstvom, bezobzira da li je reč o aktuelnim izdanjima, ilinaslovima objavljenim pre više stotina godina.

U ovom broju Vam predstavljamo knjigu"Numerologija - moć brojeva" Rut Drejer, koja je doživela već 5izdanja na srpskom jeziku (izdavač "Babun", Beograd, 2011, 190strana). Početak ovog odličnog teorijsko-praktičnog priručnika pod-seća na "klasičnu masonsku literaturu". Predstavljene su ideje iz"Svete geometrije" (Robert Laulor, 1982), a poseban akcenat jestavljen na antičkog mislioca i matematičara, veoma značajnog zaslobodnozidarsku filozofiju - Pitagoru i njegovu pitagorejsku školumisterija.

Čitalac ima priliku da se upozna sa vibracijama brojeva, "Muzikomsfera" i njihovom interakcijom sa čovekom, kao "Univerzumom umalom" (As above, so below) i uticajem numerologije na samospoz-naju (Upoznaj samoga sebe) Osnovni akcenat je stavljen na rad nakonstrukciji numeričkih karata, sa svim potrebnim pojašnjenjima zanjihovu praktičnu upotrebu. Tu su i glavni aspekti osnovnih (od 1 do9) i glavnih brojeva (11, 22, 33 i 44).

Za nas je posebno zanimljivo tumačenje brojeva 3, 5 i 7. Ključnereči za trojku su radost i kreativnost, a njen simbol je trougao.Petica označava širenje, njen simbol je pentagram i ona predstav-lja radoznalost čovečanstva da svet upoznaje preko 5 čula. Sedmicukarakteriše specifična mistika, ona može da premosti provaliju, daspoji unutrašnji svet sa spoljašnjim. Broj 7 simbolizuje posvećenost,unutrašnju snagu, mudrost i postojanost, ali i veliku tajnu, magiju iceremonije. Njen znak je kombinacija kvadrata i trougla.

Ovu knjigu čija je cena daleko niža od njene vrednosti (svega 500dinara) možete nabaviti direktno od izdavača, "iskopati" je u nekojod knjižara sa ezoterijskim asortimanom, ili ako vam je lakše -preko redakcije "Akacije" na email: casopis.akacija@gmail.com

2299

okretati masonski glasnik,časopis ili sličnu periodičnupublikaciju, a ne osvrnuti se na"Neimar" i "Šestar", bilo bi unajmanju ruku nekulturno, asasvim sigurno i nemasonski.

Ova dva masonska glasila, u svoje vreme,predstavljala su sam vrh svetske masonskepublicistike, a danas predstavljajunepresušnu riznicu informacija onašoj braći koja su se davno pre-selila na Večni Istok, kao i otadašnjoj organizaciji jugosloven-skog i srpskog masonskog Bratst-va. "Neimar" je sa prekidima,zbog Prvog svetskog rata, izlaziood 1914. do 1926. godine, a"Šestar" od 1921. do 1939.godine. U narednim brojevima"Akacije" trudićemo se dadanašnjoj generaciji srpskihMasona ukažemo na značaj ovihpublikacija.

"Neimar" je pokrenut 1914. kaoslužbeno glasilo Vrhovnog SavetaSrbije (VSS), a nakon ratne pauzeod 1922. do 1926. izlazi kao glasilo Velike LožeSrba, Hrvata i Slovenaca "Jugoslavija". Zan-imljivo je da je štampan na ćirilici, ali su nekitekstovi objavljivani i na latinici, a povremenoi na stranim jezicima, uglavnom nemačkom i

francuskom. Podnaslov prva tri broja je bio"Manuskript isključivo za Braću SlobodneZidare". Pored vesti iz domaćih loža i inos-transtva, "Neimar" je objavljivao i poslaniceVelikog Majstora, članke iz oblasti masonskesimbolike i filozofije, ali i lične vesti (veridbe,rođenja, sahrane…), masonsku poeziju, pa čaki pozorišne komade ("Vavilonska kula" koju je

napisao brat sa pseudon-imom Tubalkain izlazila jeu nastavcima). Naravno,deo časopisa bio jeotvoren i za aktuelne temeiz profanog sveta (npr.diskusija o smrtnoj kazni, odolazećem fašizmu uNemačkoj, značaju NikoleTesle, odnosu prema Okto-barskoj revoluciji i dr.). Uzavisnosti od finansija,časopis je izlazio uglavnomna 32 - 60 strana, aodređeni dvobroji i trobro-ji, kao i jubilarna izdanjaimala su i više strana(najobimniji je bio jubilarnibroj 46, kojim je proslav-

ljena 10-godišnjica izlaženja, i koji je imao čak170 strana!). Nekadašnji "Neimar" ne trebamešati sa današnjim, koji izlazi kao zvaničniglasnik UVLS.

"Akacija" će se truditi da bude skromni sledbenik legendarnih masonskih časopisaiz prve polovine 20. veka koji i dalje predstavljaju Svetionik svima koji se danas

bave masonskom publicistikom.

3300

Politika i Slobodno ZidarstvoŠkakljivu i uvek aktuelnu temu odnosa poli-

tike i Masonerije potrudićemo se da osvetlimokroz prašnjavu prizmu prošlosti i da pokušamoda naučimo nešto od naših uvaženih prethod-nika čija dela nas i danas nadahnjuju. Učasopisu "Neimar" br. 69-70 iz decembra 1926.objavljen je rukopis "Moji memoari" iz 1914.Beogradski mason, brat J.A. (najverovatnijeJovan Aleksijević, dugogodišnji gl.urednik"Neimara", kome ćemo posvetiti prikaz u rubri-ci "Naš Brat" u narednom broju - prim.ur.),govori o srpsko-hrvatskim odnosima pred Prvisvetski rat i iznosi izuzetno značajnu istorijskugrađu, kako za istraživanjetadašnjih političkih prilika, tako iza razumevanje razvoja Slo-bodnog Zidarstva na balkanskimprostorima. Iz ovog istorijsko-lit-erarnog štiva saznajemo da je nadnevnom redu zajedničkog ritu-alnog rada zagrebačkih loža"Ljubav bližnjega" i "MaksimilijanVrhovac" bilo i osnivanje novepolitičke partije koja bi okupi-la najumnije Hrvate i Srbe,uključujući i nemasonske ele-mente, čija bi deviza bila "Jedin-stvo Hrvata i Srba". Pošto su biliprisutni i gosti, braća izu Beogra-da, zamoljeni su da prenesu beogradskim Slo-bodnim Zidarima molbu za moralnu podršku ieventualnu finansijsko-organizacionu pomoć.Zatim je detaljno raspravljano o uređivačkojpolitici budućeg partijskog glasnika, te jeizabran glavni urednik br. Dr. P. (najverovatnijeDr Ivo Politeo - prim.ur.). Zagrebačka braća suzatim naglasila da se ne osećaju ni najmanjekrivim što o političkim pitanjima raspravljajuna ritualnom radu u loži, da ne smatraju datime krše Konstituciju niti osnovna načela SZ,jer je reč o istorijskim okolnostima kojenameću najaktivnije učešće, kako bijužnoslovenski narodi najzad ostvarili pravo nasamoopredeljenje i odvajanje od Austro-Ugarske. Možda je ovo putokaz za današnjugeneraciju srpskih Masona, koja bi trebala darazmišlja o preuzimanju aktivnije uloge u

društvenom životu zemlje u ovim kriznim iprelomnim vremenima.

Masonerija i komunizamSrpska masonerija je sredinom 20-ih godina

prošlog veka zauzela jasan stav povodomOktobarske revolucije u Rusiji koji bi se unajkraćem mogao sažeti na sledeći način:manjinski društveni anacionalistički talog rušivekovni državni poredak vršeći najbrutalnijiteror nad većinom, te se mora odbiti svakaduhovna i materijalna veza sa ruskom anarhi-jom. Ovakvi stavovi istaknuti su u pozivuVelike lože Srba, Hrvata i Slovenaca "Jugoslav-

ija" - upućenom svim legalnimvisokim masonskim telima uzemlji. Dalje se navodi daMasonerija ima dužnost da bodrimokom prati sve važnije događaje ida sve ustanove u društvu stalnoponovo ispituje pogledom na nji-hov cilj, primenu i dejstvo.

Oglasi u "Neimaru"Istraživači i istoričari publicistike

iz oglasa u nekadašnjim glasilimamogu izvući mnoge bitnezaključke važne za sagledavanjeistorijskih okolnosti u kojima supublikacije izdavane. Na kraju

"Neimara" uvek su objavljivani oglasi braće izkojih možemo saznati ko su bili tadašnjiMasoni i kakvu su ekonomsku moć imali utadašnjem društvu. Stalni oglašivači bili suBanka Wiener bank Verein iz Beograda, Osig-uravajuće društvo "Srbija", fabrika sapuna ikućne hemije braće Vučković iz Kotora, fabrikaGođevac - livnica gvožđa i metala iz Beograda,stovarište tekstilne robe braće Arueti izBeograda, stovarište i veleprodaja staklarske ifarbarske robe Maksima Flajšera iz Beograda,stovarište koža Stevana Koena i mnoga drugaprivredna društva tog doba. Teško je oteti seutisku i neizgovoriti: "Kamo sreće da današnjaBraća imaju takvu ekonomsku moć", jer bionda i sutuacija u srpskom SlobodnomZidarstvu bila bolja no što je danas.

Dan Braun, jedan od najtiražnijih pisacadanašnjice (samo "Da Vinčijev kod" je prodatu više od 85 miliona primeraka širom sveta!) jenakon izdavanja svog poslednjeg romana"Izgubljeni simbol", krajem 2009. godine,uputio pismo Scottish Rite Southern Jurisdic-tion-u u Vašingtonu, iz kojeg prenosimo naj-važnije delove: "…Poslednjih meseci najčešćepitanje na koje sam morao da odgovaram biloje - 'Šta me je to toliko snažno privuklo mason-skom pokretu?' Uvek sam odgovarao na iden-tičan način: U svetu gde ljudi vode ratove okotoga čija je definicija Boga pravilnija i tačnija,ne mogu a da ne izrazim svoje najdublje poš-tovanje prema organizaciji čiji su članovi ljudirazličitih veroispovesti koji uspevaju da "lomehleb zajedno" povezani bratstvom i dru-garstvom. Primite moju najdublju zahvalnostzbog svega što činite, a što predstavlja izuze-

tak u današnjem svetu, i nadam se da ćeMasonska zajednica prihvatiti "Izgubljeni sim-bol" kao iskreni pokušaj predstavljanja istorijei lepote Masonske Filozofije...".

Srdačno Vaš, Den Braun

3311

Web dizajn, izrada i odr�avanjeinternet prezentacija

Povoljni uslovi i popotrebi dnevno ažuri-ranje internet sajtova.Reference: Košarkaš-ki Savez Srbije, TVemisija "Kućne majs-torije", WASI...

Kontakt: zoranrogosic@gmail.com (brat Z.R.)

advokatska kancelarija "Rogošić"

advokat Branko RogošićKompletna pravna usluga iz oblastiobligacionog, porodičnog, nas-lednog, radnog, privrednog, i kriv-ičnog prava (parnice, krivični iupravni postupci). Posebna speci-jalnost: pravni poslovi vezani zanekretnine i autorsko pravo.

Kontakt: advokatrogosic@gmail.commob. 064/5688-289

Prvi broj "Akacije" ima "samo" 32 strane. Koliki će biti obim narednog broja, zavisi, izmeđuostalog, i od vaših priloga (tekstualnih, idejnih i grafičkih, mada nećemo odbiti ni finansijske).

Oglasi u "Akaciji"Iako su se oglasi u "Neimaru" plaćali,

uvažavajući aktuelnu ekonomsku situaciju,odlučili smo da oglasi u "Akaciji" budu besplat-ni. Njihov cilj nije reklamiranje biznisa i stican-je profita, već isključivo obaveštavanje braće oposlovnim aktivnostima u profanom svetu, asve u svrhu što boljeg upoznavanja, povezi-

vanja i jačanja Bratskog Lanca. Pozivamobraću iz svih loža da nam bez ustezanjadostave kratke informacije o svojim poslovnimaktivnostima koje ćemo rado objavljivati unarednim brojevima. Za početak, da "probije-mo led" i skiciramo formu oglasa, objavljujemodva oglasa braće iz Lože "Sloboda".