Академија СПЦ за уметности и консервацијуБеоград

Осликавање иконостаса за цркву свете Тројице

Озерковићи Дабробосанска епархија

Иконостас манастира свете Tројице у Озерковићима Епархија Дабробосанска

Наручилац: Отац Момир Васиљевић

Извођач:Академија СПЦ:мр Тодор Митровић - Надзорхаџи Владимир Петровић - вођа

екипеНаташа ПетровићМилан КочијашевићМихајло МандрапаБојан ЋирићМарјан Весић

Рок: 40 данацјена: 5500 км Концеп:полазна тачка: апстрактне флеке у комбинацији са цетежом постуком освјетљавања уз потпуну слободу сваког учесника...2005 г

Поступак осликавања који имате пред собом свакако није нешто што сте раније видјели, ово је покушај студената АСПЦ да изведу икону, да је јаве на ликовно аутентичан и легалан начин. Ове слике или барем фазе ових слика једнако пристају и црквеном - литургијском амбијенту и било којој галерији модерне умјетности. Сам поступак сликања као и договор међу умјетницима је управо такав: Они раде конкретан посао за Цркву и за новац, зову

свакога да слика шта хоће и како хоће у нади да је баш то икона - можда необично али управо то је Вид аутентичаног литургиског концепта примјењеног у пракси. Концепт. Сматрајући свако “Византијко” данас немогућим јер се оно изврће у copi-paste, приступа се пост.. модернистички гдје се све традицијие жеље и лични таленти и приступу стављајау се на палету и користе а платно се оставља отворено - у пуној форми оно је дјелимично апстракто остављајући свјести, и оку посматрача својеврсно - огледање- експерименталност...

Сам поступак за ову прилику уже је договаран најприје између Наташе и Владимира. Кренуло се са преузимањем цртежа преподобног Андреа Рубљова који су нанешени, потом су по платнима просуте боје и радило се шпартлом - ка смислу цртежа - који су притом мало страдали. Поставили - разапели смо двије антиномије и добили почетни напон- дијалектику ликовно - идејни простор. Таква ситуација је проблем пред којим се сада налазимо, проблем двије теоретске школе али сада на самоме платну - опредмећен. Да не би маст (паре, посо, реноме) у пропаст

отишла морали смо рјешавати, али и сачувати слободу - јер то је Образ и Икона. Флеке- апстрактне форме- које су настале, лагано смо култивисалии ка геометријским облицима... оне су се формирале ка некој врсти испрекиданих површина у разним равнима, у “иконописачком” концепту флеке су схваћене као про-плазма а површине које су се почеле формирати као освјетљења - мада су боје. Шири лазурни прелази чистим бојама додатно су рационолизовали платна, па су форме срастале у једну. А сви учесници налазили мјеста за свој израз! Некада је долазило до болних преклапања а некада до невјероватних спојева и надоградњи међу члановима екипе, како је врјеме одмицало екипа се уходавала тако да је преклапања било мање, што је значајан вид Образовања ликовног.

На ове двје фотографије можемо да видимо драперију и детаљ. Драперија је просто

отворена, али такође и стоји. Она је отворена форма, можете је гледати али и гледати у њу. Средина између те двје перспективе је погодак и мјера коју предлажемо. Осим тога овакав концепт остаје птворен за сваку другу перспективу приступ и дар. Погледајте детаљ са љеве странеон је завршен стоји и врши своје функције, али је могуће било шта од богаства података који се ту налазе нагласити, уобличити, потиснути. Када је све на платну тада се слика у живо, а то даје ефекат живота самоме платну који ће свака бакица без теоретисања да доживи и појми.

Међутим онима који су “убјеђени” у одређене доктрине или су стекли знања

па свој (сликарски) идентитет разумевају као посјед немогће је јер се сваки пред-расуд мора одбацити када истинска потрага почне. Њихов амин и ништа друго чини законе материје актуелним. Сликарска техника се развија и ослобађа саме себе када прелази у умјетност, закони структуре, физичких особина материјала се мјењају, мјења се свјест перцепција и грунт. Занатлије ће мислити да сам изашао из сликарства и почео филозофирати, али говорио сам управо о сликарству самом.

Обратитите пажњу на искључиво бјеле линије по лицу и бради св Јована.

По којем закону и логици су оне повучене? Ипак нису произвољне и без икакве везе. С л и к а р с к и х - Иконописачких закона- канона -логоса је бесконочано много нису потпуно појмиви. Икона јесте Логос-канон- Мјера, али данас највише РЕД. Међу превеликим мноштвом логоса, закона, мјера, треба наћи тражити онај прописани ред на икони. Тај рер икона и поклоњења је кључ за Икону и И(с)конски поглед на стварност свјета Божијег - Цркве...

Неки од детаља приликом рада екипе која је успјела да по принципу свако ради

шта хоће ипак функционише и уз све потешкоће покаже личну и ликовну зрелост као и много важније: да покаже да су дарови (таленти) међусобно уклопиви и компатибилни, или како каже презвитер др. Николаус Лудовикус да се међусадржавају са епископском службом. Ово Међусадржање је често једино мјерило у чину откривања ( о с л и к а в а њ а - п р о с к и н е з е ) непознатог Бога апостола Павла.

Орнаменти и о р н а м е н т а л н а геометрија нису само пуки украси

и шаре.. О р н а м е н т а л н а геометрија заснована на архетипским облицима гради форму и отвара икону, орнаменти свезак кључева који се примјењују на разне ликовне проблеме. О р н а м е н т а л н а гемотерија је пјесничка и слободна зан разлику од пост декартовске засноване искључиви на просторном крсту као координатном систему. Ми , а то се види кроз архитектуру храма, можемо и друге архетипе узимати за основе у градњи (ликовнога)простора и слободно их комбиновати у пуно богаство ликовно просторног слободног и личног Логоса.

Сваки наш ликовни не-квалитет је духовни неквалитет, болест или јерес. Копизам није друго него лицемјерје, замишљање Христа је јеретичка маштарија на платонистичкој

матрици, а не богајављење у црквеној материци. Оргиналност је израз индивидуације и опет завршава у психо-логији. Поета Дарко Николић би рекао Икона је сликарство релизма... када се људи у духу љубави (Цркви) сагледавају као христи (јани). Богојављење је увјек у оквирима људске природе, никад изван ње. У ближњем - комшији - пријатељу и непријатељу.

Рекао си: Тражите лице моје- тражим лице Твоје Господе.

Давид псалмопјевац,

У вјери да стварањем и крштењем сваки човјек задобија Образа Божијег, да га Сабрањем гради и

оживљава, те се тако уподобљава. Да је богатсво лика Божијег неисрпно и да се огледа у свему створеном, а најприје и пресудно у људима. Да највећи свети Иконописци нису исцрпили неисрпну љепоту. Да свети људи друге виде као свете иконе и да су очи срца очи Цркве које и у снртној долини виде и познају рај Божији- Цркву - Икону Царства. Помените и нас...

хаџи Владимир Петровић

Спонзор каталога

Осмачки Листдруги ћуте - ми говоримо

h t t p : / / w w w. y o u t u b e . c o m /watch?v=K62qVerXRWg