Akcionarsko drutvo

Akcionarsko drutvo

ta je akcionarsko drutvo?

Akcionarsko drutvo ili deoniarsko drutvo jeprivredno drutvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija (dividendi) sa jednakim iznosima.

Akcionarsko drutvoje pravno licekoje odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom imovinom. Nastaje udruivanjem kapitala vie lica osnivaa, a na osnovu kupljenih akcija. Osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan lan odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se sainiti u pisanom obliku.

Preteom savremenih akcionarskih drutava smatra se Banka svetog ora (ital. Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u enovi, dok neki pak smatraju da prva akcionarska drutva nastaju jo u 17 veku.

Kako nastaju akcionarska drutva?

U trinim ekonomijama akcionarska drutva nastaju zato to odreeni preduzetniki poduhvat zahteva izvore finansiranja koji prevazilaze sopstvena sredstva vlasnika i mogunosti kreditiranja. Ove kompanije koje se inicijalno nalaze u vlasnitvu jednog oveka ili nekolicine ljudi emituju akcije koje kupuje iroki sloj investitora (pojedinanih i institucionalnih), dok kompanija postaje javna odnosno njenim akcijama se otpoinje trgovati na berzi.Epitet javna znai da e kompanija ubudue biti maksimalno transparentna odnosno da e sve javne informacije po pitanju poslovanja biti dostupne. U planskim privredama, koje su sprovele proces tranzicije ka trinoj ekonomiji, akcionarska drutva nastaju transformacijom postojeih dravnih i drutvenih preduzea.Pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti smatra se sticanje, odnosno raspolaganje imovinom na bilo koji nain, ukljuujui naroito kupovinu, prodaju, zakup, razmenu, uspostavljanje zalonog prava i hipoteke, zakljuenje ugovora o kreditu i zajmu, davanje jemstva i garancija, i preduzimanje bilo koje druge radnje kojom nastaje obaveza za drutvo. Jednim sticanjem e se smatrati i vie povezanih sticanja izvrenih u periodu od godinu dana.

Vrste akcionarskih drutva?

U pogledu osnivanja akcionarska drutva mogu biti:sukcesivna koja nastaju tako to osnivai preuzmu samo deo akcija, a ostatak prve emisije se ili javno plasira na tritu ili se postepeno uvodi na trite kapitalasimultana kada osnivai preuzmu sve akcije prve (osnivake) emisije, akcije se kod ovakvog naina osnivanja obezbeuju privatnim plasiranjem.

Akcionarsko drutvo moe biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzee otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzee ima obavezu da javno prikazuje finansijske izvetaje. Vlasnici preduzea su akcionari. Organizacija akcionarskog drutva je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vri na tritu kapitala:-na primarnom tritu kapitalaobavlja se plasman nove emisije akcija; uesnici na ovom tritu su akcionarska drutva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najee su to banke investicione i poslovne);-na sekundarnom tritu(berza akcija; engl. Stock exchange, ital. Bursa) se kupuju i prodaju ve izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;-na treim tritimaposluju brokerske firme koje ne ele da plaaju proviziju regularnim berzama; ova trita nisu javna i ine ih grupe preduzea koja su manje vie meusobno nezavisna. Akcionarska (deoniarska) drutva u nazivu preduzea imaju sufiks a. d. ili d. d.

Ko su organi u akcionarskom drutvu?

Osnovni organi akcionarskog drutva su:Skuptina akcionara(organ vlasnika)Upravni odbor(organ upravljanja)Direktor(poslovodni organ)Nadzorni odbor(organ kontrole).

Kako se upravlja akcionarskim drutvom?

Jednim akcionarskim drutvom se moe upravljati na dva naina: postoji Jednodomno i Dvodomno upravljanje.Jednodomno upravljanje Zakon propisuje uslove i ogranienja za obavljanje dunosti direktora. Direktora imenuje Skuptina. U Javnom akcionarskom drutvu predlog kandidata za direktora mogu dati Komisija za imenovanje i akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skuptine. Mandat direktora ne moe biti dui od 4 godine. Ako drutvo ima manje od 3 direktora, svaki je izvrni, dok Javno akcionarsko drutvo mora imati neizvrne direktore iji broj mora biti vei od broja izvrnih direktora. Direktori mogu imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora drutva. Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog neizvrnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od drutva (nezavisni direktor). Ako drutvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora za predsednika odbora. U Javnom akcionarskom drutvu Predsednik odbora direktora mora biti jedan od neizvrnih direktora. Odbor direktora Javnog akcionarskog drutva mora na prvoj sednici doneti Poslovnik o radu Odbora direktora.Dvodomno upravljanje- Drutvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili vie izvrnih direktora i Nadzorni odbor. Ako drutvo ima tri ili vie izvrnih direktora, oni ine Izvrni odbor. Javno akcionarsko drutvo ima najmanje tri izvrna direktora. Nadzorni odbor moe imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za Generalnog direktora drutva, a u Javnim drutvima mora imenovati Generalnog direktora. Generalni direktor koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva. Izvrni odbor u voenju poslova drutva postupa samostalno. Ako ne postoji saglasnost izvrnih direktora po odreenom pitanju, Generalni direktor moe sazvati sednicu Izvrnog odbora. Na uslove i ogranienja za lanstvo u nadzornom odboru shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na uslove koje mora da ispunjava direktor, uz dodatni uslov da ovo lice ne sme biti zaposleno u drutvu. Nadzorni odbor ima najmanje tri lana.

Koje su prednosti akcionarskih drutava?

Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju poetnog finansiranja preduzea jer omoguava da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzea imaju tri grupe prava:pravo na dividendu(deo profita koji se isplauje akcionarima)pravo uestvovanja u odluivanju(odnosi se na izbor uprave preduzea)pravo na deo likvidacione maseu sluaju likvidacije preduzea

Postoje i druge prednosti akcionarskih drutava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik organizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea raspolau najveim delom svetskog kapitala. Meu najvanijima je ograniena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzea samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzea, ve samo kapitalom uloenim u preduzee. Jo jedna od prednosti je i profesionalni menadment koji najee rukovodi akcionarskim drutvom i odgovara akcionarima, ime se postie razdvojenost uprave od vlasnitva.

Beogradska Berza

1886 - Donet zakon o javnim berzama prvo je krenula sa poslovanjem u Kini, pa u Japanu Prvi sastanci su podrazumevali trgovanje valutama efektivnom robomproduktna i valutna berza 1934 - Prelazi u novu zgradu 1953 Ukida se jer nije bilo prelaska na trini sistem cene su se formirale dogovorompre se zvala Jugoslovensko trzite kapitala 1992 - Menja naziv u Beogradska berza OTC - Over the counter -Van berzansko trziste (tokovi finansijskih sredstava)

Direktan kanal je preko berze na berzi se pojavljujemo sa brokerima zavrsava naloge u svoje ime za tudji racun, diler radi u svoje ime i za svoj racun , broker zaradjuje na razlici izmedju provizije a diler na razlici u ceniBerza- organizovano trziste za trgovinu hovOTC- je isto uredjeno trziste cini ga mreza dilera, koji su bilo gde u svetu i medjusobno su povezani telefonima faksom, internetom, svaki je specijalizovan za nesto mora da istakne cenu po kojij je spreman da kupi i cenu po kojoj je spreman da proda (kupoprodajni spread) sto je likvidnije konkurentnije trziste to su spreadovi uzi, najbolje je da pogledamo spreadove da vidimo kakvo je trziste. Ovo trziste uvek radi uvek je neki diler aktivan po prometu je mnogo vece tu se nalaze neke akcije koje nisu na berzi (van berzansko trziste na t o se misli)

Trziste kapitala u Srbiji

Ministarstvo finansija (oni su zadrzeni za segment davanja akcija)Centralni registarCentralna Banka (kontrolise poslovne banke fondove)Komisija za hov (zakon o trzisnim vrednostima) ona regulise samu berzu daje dozvolu za rad i nadzire rad investicionih fondova)Investitori Bg Berza EmitentiAktivnosti berze- prijem na berzu- trgovanje- kontrola- izvetaj i distribucija informacija- Berzansko trziste najkvalitetnije hartije deli se listing A i listing B- Prime market najkvalitetnije A (tu imamo simbol, datum prvog trgovanja