Ako ja ne želim ono što ti želiš, ne trudi se, molim te, da mi dokažeš da je ono što ja želim

pogrešno;

ili, ako ne verujem ono što ti veruješ, zastani malo pre nego što počneš da me ubeđuješ;

ili, ako osećanja pokazujem jače, odnosno slabije od tebe u istim situacijama,

dopusti mi da to ipak

učinim onako

kako mi odgovara;

ili, ako nešto radim na način koji se razlikuje od načina kako ti radiš to isto,

dozvoli mi.

Ne zahtevam od tebe da

me potpuno razumeš,

bar ne

sada;

to ću, možda, tražiti tek kad osetim da od mene hoćeš načiniti kopiju sebe....

Možda sam tvoj bračni drug, možda radni kolega, tvoj roditelj, ili jednostavno, prijatelj..

I dok ostvarujem svoje želje,

pokazujem svoja osećanja ili izražavam veru,

ti otvori svoje srce i dopusti da u njega uđe i razvija se saznanje da nije sve pogrešno što je različito od tvoga.

Jednog dana, ako me ikada stvarno shvatiš, videćeš da

u tome kakva sam postoji mnogo lepog.

I tada ćeš, nadam se, osetiti snažnu potrebu: ne da me menjaš da bih bila kao ti, nego da me cenis, priznaš,

podržiš i voliš....