aktuelni savetnik broj 01/2016

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 5, broj 1, Pančevo, januar, 2016.

Priređivač: PSS Institut Tamiš doo, Pančevo

2016. Novi Sad

S A D R Ž A J

PREDGOVOR............................................................................................................................

3

Bogdan Garalejić, dipl.inž.poljoprivrede Zdravlje zemljišta Soil health.........................……....................………………..........…………………………………

4

Maja Sudimac, dipl.ing. Pojava rezistentnosti insekata na insekticide i mehanizmi sprečavanja nastanka rezistentnosti The incidence of resistance insects to insecticides and mechanisms preventing the emergence of resistance.............................................................................................................

10

Stojan Jevremović, Msc. Zakorovljenost strnjišta pšenice u zavisnosti od preduseva, visine košenja i obrade strnjišta u uslovima visoke temperature i suše u 2015. godini Quantity of weeds on winter wheat stubble depending of previous crop, cutting heights and processing stubble in conditions of high temperature and drought in 2015.............................

15

Radmila Heraković, Msc Rezistentnost korova na herbicide Herbicide resistance..................................................................................................................

19

Dr Violeta Mickovski Stefanović Higijenski minimum u proizvodnji hrane Minimum hygiene in food production........................................................................................

23

Nikola Stojsavljević dipl.ing. Uticaj ishrane na odgoj priplodnih junica The influence of nutrition on breeding of breeding heifers.......................................................

27

Mr Dragan Romić Karakteristike stočarske proizvodnje u narednoj deceniji Features livestock production in the next decade......................................................................

32

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Institut Tamiš Pančevo Godina 5, broj 1, Pančevo, januar, 2016.

3

PREDGOVOR

Poštovani čitaoci. Godina za nama bila je turbulentna za poljoprivredne proizvođače. Teško je bilo odabrati teme za prvi Aktuelni Savetnik u ovoj godini. Kako je prošlogodišnji, prvi broj, bio striktno tematski ove godine smo odlučili da ono što je bilo karakteristično u prethodnoj godini bude predstavljeno kroz napisane tekstove. Vremenske prilike, naročito suša tokom letnjih meseci, primena pesticida i stanje korova na strnjištima podstakla je tekstove koji govore o osnovnim fizičkim i biološkim osobinama zemljišta i kako ih očuvati, o rezistentnosti na herbicide i insekticide kao i zakorovljenosti strnjišta pšenice i planiranom hemijskom tretmanu. Promene u stočarstvu koje su išle neverovatnom brzinom uticale su na pregledni tekst o tome kako će na globalnom nivou izgledati stočarstvo u narednih deset godina i kako se u tome pozicionirati. Ishrana muznih krava, naročito kada je u pitanju selekcija, je jedna od obrađenih tema. Ishrana, ali hrana koju mi jedemo, sa pitanjem „U kojim higijenskim uslovima je proizvedena?“. Svesni smo da se veliki broj poljoprivrednih proizvođača ili članovi njihovih familija opredelio za proizvodnju gotovih proizvoda koji se, najčešće, prodaju na zelenim pijacama. Imamo li poverenja u nekog, od koga kupujemo, da je higijenski ispravno? Kućne proizvodnje isto kao i veliki preradni kapaciteti moraju da zadovolje određene higijenske minimume, koji su posebno obrađeni u ovom broju sa napomenama i smernicama gde se detaljnije o ovome mogu naći podaci. Srećno u Novoj 2016-oj! S nadom da će stečena znanja, data uputstva i zajednički rad na terenu doprineti opstanku Vas proizvođača i nas savetodavaca, koji smo povezani u jednoj delatnosti – poljoprivrednoj. Pančevo, 01.01.2016. Bogdan Garalejić, dipl. inž.ratar-povrtar PSS Institut TAMIŠ Pančevo




4

ZDRAVLJE ZEMLJIŠTA

Bogdan Garalejić, dipl.inž.poljoprivrede

Izvod:U celini, kvalitet zemljišta definisan je „kao kapacitet zemljišta koji funkcioniše u okviru granica ekosistema za održavanje biološke produktivnosti, gradeći zdravu sredinu i unapređujući zdravlje biljaka i životinja“. Svojstva zemljišta koja određuju njegov kvalitet sadržane su u njegovim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. U ovom tekstu obrađene su fičke i biološke osobine. Ključne reči: kvalitet zemljišta, fizičke, hemijske I biološke osobine.

SOIL HEALTH

Bogdan Garalejić BSc., general crop extensionist

Abstract: The quality of soil is defined "as the capacity of land which operates within the boundaries of the ecosystem to maintain biological productivity, building a healthy environment and improving the health of plants and animals." Soil properties that determine its quality are contained in its physical, chemical and biological characteristics. This paper deals with the physical and biological properties. Keywords: soil quality, physical, chemical, biological properties.

UVOD

Pojedine osobine zemljišta određene su u procesu njegovog formiranja (pedogeneze) i ne mogu se lako menjati. U svakom slučaju, koncept održavanja kvaliteta zemljišta odnosi se na ona svojstva na koja se utiče upravljanjem. Zemljišta najboljeg kvaliteta obično su ona koja se nalaze pod stalnom vegetacijom. Takva zemljišta su, na primer pod travnjacima. Zemljišta na kojima se primenjuje veliki broj agrotehničkih mera obično su ili niskog ili visokog kvaliteta u zavisnosti od toga koje se mere i na koji način izvode. Slabo kvalitetna zemljišta odlikuju se nižom obradivošću, manjiim sadržajem organske materije, malim brojem živih organizama u njemu, sa vidljivim znacima erozije, pojave pokorice i zbijenosti. Konačno, niže kvalitativne osobine rezultiraju slabim početnim razvojem useva, problemima rastenja korenova i prinosom. Za održavanje prinosa na slabije kvalitetnim zemljištima neophodni su intenzivna obrada i povećana količina mineralnih hraniva i pesticida. Ovo govori u prilog neophodnosti održavanja dobrih kvalitativnih osobina zemljišta. Osnovne fizičke i biološke osobine zemljišta su: Tekstura; Dubina zemljišta; Sadržaj organske materije; Kapacitet izmene katjona; Gustina; Poroznost; Plastičnost; Struktura i obradivost; Stabilnost agregata; Sadržaj vode; Kapacitet zadržavanja vode; Brzina vodosprovodljivosti - filtracija (propusnost); Infiltracija; Gliste u zemljištu.

FIZIČKE I BIOLOŠKE OSOBINE

Tekstura zemljišta je nosilac osnovnih karakteristika zemljišta. Zemljište je kao polidisperzni sistem sastavljeno od čestica izuzetno malih („atomskih veličina“) dimenzija do frakcija šljunka i kamena. Po teksturi zemljište može biti peskuša, ilovača ili glinuša sa brojnim varijacijama u odnosu na sastav peska, praha ili gline. Za određivanje teksture

• Uvod • Fizičke i biološke osobine • Poboljšanje kvaliteta zemljišta • Zaključak • Literatura




4

zemljišta po mehaničkom sastavu postoje klasifikacije brojnih autora. Tekstura zemljišta se najjednostavnije određuje kombinacijom triju osnovnih frakcija pomoću trougla Ferea, slika 1. [1]

Slika 1. Određivanje teksture zemljišta pomoću trougla Ferea

Postupak za korišćenje trougla je sledeći: ako na primer zemljište sadrži 25% gline, 42% praha i 37% peska onda je ono po teksturi ilovača. Od tačke sadržaja gline povuče se linija paralelna sa osnovicom trougla, zatim se na desnoj strani trougla nađe sadržaj praha i povuče linija paralelna levoj strani trougla. Presek ovih dveju linija nalazi se u zoni koja nosi teksturnu oznaku ilovače. Linija sadržaja peska, paralelna sa desnom stranom trougla, kao kontrola, mora da preseca ostale dve linije u istoj tačci. Po teksturi, u trouglu, zemljišta su podeljena na sledeće kategorije: 1. glina, 2. peskovita glina, 3. praškasta glina, 4. glinovita ilovača, 5. praškasto-glinovita ilovača, 6. peskovito-glinovita ilovača, 7. ilovača, 8. praškasta ilovača, 9. peskovita ilovača, 10. ilovasti pesak, 11. pesak, 12. prah. Teksturna oznaka služi kao pouzdan pokazatelj njegovih brojnih karakteristika. Od teksture zemljišta zavise aeracija (sadržaj vazduha) u njemu, upijanje i kretanje vode kroz zemljište, prodiranje i širenje korenovog sistema biljaka, zadržavanje vode u zemljištu, zagrevanje zemljišta itd. Peskovita i skeletna zemljišta brže se zagrevaju u proleće, što ima veliki značaj za gajenje pojedinih biljaka – zasade voćaka i vinove loze. Glinovita zemljišta su hladnija, sadrže više vode pa je samim tim i toplotni režim na početku vegetacije nepovoljniji za biljke, a naročito kada se radi o klijanju semena i nicanje biljaka. Na težim zemljištima aeracija i upijanje vode su slabiji. Na takvim zemljištima posle obilnijih padavina voda se sadržava na površini (pojava vodoležaja). Stoga je na glinovitim zemljištima usporen porast prolećnih useva, pa kasnije nastupaju cvetanje, oplodnja i sazrevanje plodova. Zbog sposobnosti zadržavanja većih količina vode, ova zemljišta imaju određene prednosti nad peskovitim, posebno u sušnim godinama. Dubina zemljišta predstavlja rastojanje od površine do matičnog supstrata ili do nepropusnog sloja. Dubina određuje koliko duboko se mogu razvijati korenovi, kretati voda i prodirati vazduh. Ona utiče na to koliko se može upiti i zadržati vode u zemljištu kao i koliku usisnu površinu mogu formirati korenovi gajenih biljaka. Optimalne vrednosti dubine zemljišta zavise, pored ostalog i od biljne vrste. Tabela 1. Indikativne vrednosti maksimalne dubine korenova [3]

Vrsta Dubina (cm) Vrsta Dubina (cm) Kukuruz 130 (100-170) Šećerna repa 120 (70-120) Pšenica 125 Kupus 60 (40-60)

Suncokret 150 (80-150) Pasulj 100 (100-150) Soja 100 (60-130) Paradajz 100 (70-150)




5

Za poljoprivredu je važnija efektivna dubina zemljišta, odnosno dubina fiziološki aktivnog profila u kojem koren biljke nalazi vodu, kiseonik i neophodna hraniva pomoću korisnih mikroorganizama (rizoflora). [3] Organska materija zemljišta – humus podrazumeva sve žive i nežive materije stvorene biološkim putem koje se nalaze u zemljištu. Organska materija je 1-5% ukupne suve materije površinskog sloja zemljišta čiji se sadržaj po dubini smanjuje. Najveći deo organske materije čini njen neživi deo koji je sastavljen od mrtvih organizama zemljišne flore i faune, korenova biljaka, nerazloženih i razloženih biljnih i životinjskih ostataka i novoobrazovane organske materije – humusa. Visoko razložena organska materija čini 95% od ukupne organske materije i odgovorna je za kapacitet izmene katjona (CEC ili KIK), kapacitet zadržavanja vode i stabilnost sitnih strukturnih agregata. Njen manje razloženi deo, kao što su polisaharidi, sz produzvodi bakterija i određuju stabilnost krupnih strukturnih agregata. Organska materija određuje osobinu određenog tipa zemljišta. Ona se stvara se u procesu nastanka zemljišta, tokom kojeg se njen sadržaj stabilizuje. Promenom načina korišćenja zemljišta čovek znatno utiče na veći ili manji sadržaj organske materije u zemljištu. Katjonski izmenjivački kapacitet (CEC ili KIK) određen je sadržajem gline i humusa u zemljištu. Čestice gline i humusa su negativno naelektirsane što im omogućije da vezuju pozitivno naelektrisane molekule (katjone). Kalijum (K), kalcijum (Sa) i magnezijum (Mg) su katjoni koji su rastvorljivi u vodi i koji se mogu isprati ukoliko je nizak katjonski izmenjivački kapacitet zemljišta. Gustina zemljišta predstavlja masu 1cm3 apsolutno suvog zemljišta u prirodnom stanju, a to znači da su tu uključene i pore u zemljištu. Ukoliko se povećava vrednost gustine zemljišta, smanjuje se poroznost. Najmanja zapreminska masa je posle obrade zemljišta (zemljište je „lako“), a zatim se sama po sebi povećava, posebno posle obilnijih padavina i ako ima slabiju strukturu. Posle izvesnog vremena uspostavlja se stanje ravnoteže i ta veličine gustine može da se smatra karakterističnom za određeno zemljište. Kako su u nas najdetaljnije obrađene vrednosti zapreminske mase za sve podtipove černozema u Vojvodini [1], u tabeli 2 su prikazani podaci USDA-NRCS, SAD vrednosti gustine zemljišta koje utiču na rast korenovog sistema. Tabela 2. Vrednosti gustine zemljišta pogodne za razvoj korena biljaka

Plastičnost i žitkost zemljišta karakterišu osobinu zemljišta koja određuje da li je zemljište za obradu ili će pri obradi doći do sabijanju. Pri visokom sadržaju vode zemljište je viskozno, tečno, sa smanjenjem vlažnosti postaje lepljivo i plastično, a kada se vlažnost i dalje smanjuje gube se svojstva lepljivosti i plastičnosti i zemljište postaje mrvičasto i trošno. Kada je u sistemu zemljište-voda zemljište u prevazi, tako da masa više nije tečna, ispoljava se uticaj kohezije i adhezije i ono dobija izvesnu čvrstoću. Gornja granica plastičnosti ili granica žitkosti predstavlja takvo stanje vlažnosti zemljišta kada masa postaje žitka i jednostavno „teče“ pod uticajem primenjene sile. Donja granica plastičnosti javlja se pri takvom stanju vlažnosti zemljišta pri kome se zemljišni uzorak valjanjem izvlači u valjak debljine 3-4 mm koji se kida, lomi. Najjednostavniji metod za određivanje momenta za obradu ili za transport je „pravljenje loptice“. Uzme se zemlja u ruku izgnječi i formira se lopta. Ukoliko je zemljište zalepljeno, lopta se ne raspada i ostaje u tom obliku, suviše je vlažno za bilo koju radnu operaciju (obrada, setva, transport po parceli i slično). [2]




6

Slika 2. Zemljište prevlaženo za obradu Struktura i obradivost. Među fizičkim osobinama zemljišta struktura ima značajno mesto zbog velikog uticaja na vodni, vazdušni i toplotni režim, na plodnost i u određenom smislu služi kao pokazatelj njegove vrednosti. Struktura se stvara od mehaničkih elemenata koji grade agregate. Pesak, prah i glina su međusobno spojeni biološkim, fizičkim i hemijskim silama. Kada se govori o obradivosti možemo se istaći da je to „kultiviranost“ (engl. tilth) što označava sposobnost čestica i agregata da se odupru destrukciji sabijanjem mašinama i oruđima, kišnim kapima, navodnjavanjem, tako da se upijanje vode, provetrenost i razvoj korenovog sistema u zemljištu održavaju na povoljnom nivou. Šire gledano struktura zemljišta je vezana za probleme erozije kao i za kretanje i zadržavanje vode u zemljištu. Za zemljište je veoma važna stabilnost strukturnih agregata. Sa poljoprivredne tačke gledišta od svih tipova strukture najpovoljnija je mrvičasta čiji krupniji i sitniji agregati nemaju određeni geometrijski oblik, ali njihova rapava površina sprečava slepljivanje u zbijenu masu. Mrvičasta struktura zadržava rastresit sklop zemljišta. Ova struktura je ideal zemljoradnika. Teška zemljišta su potencijalno plodna, ali to bogatstvo treba aktivirati, što je jedino moguće poboljšanjem njihovog opšteg fizičkog stanja. Osim postizanja visokih prinosa važnije je stvaranje strukturnog zemljišta. [2] Brzina vodosprovodljivosti (filtracija) i infiltracija određene su teksturom zemljišta, promenama teksture od površine do dubljih slojeva, pojavom nepropusnog sloja u zemljištu kao i raznim operacijama koje se primenjuju tokom obrade. Dve usko povezane osobine gde filtracija predstavlja kretanje vode kroz zemljišne slojeve, manjom ili većom brzinom, kada je ono prethodno zasićeno, odnosno kada su sve pore ispunjene vodom. Ova osobina se karakteriše kao k-Darcy i izražava se u cm sec-1, cm h-1 ili cm 24 h-1. Infiltracija govori o maksimalnoj količini vode koju neko zemljište može da upije kad pada kiša. Ona zavisi od svake agrotehničke mere, trenutnog stanja njive i njene istorije (plodored, unošenje stajnjaka, obrad i slično). Infiltracija se odvija od površine zemljišta nezasićenog vodom i izražava se slojem upijene vode (cm), kao sumarna infiltracija, u intervalu merenja ili kao trenutna infiltracija u jedinici vremena (cm h-1 ). [1] [2] Gliste u zemljištu generalno povećavaju mikrobiološku aktivnost, dostupnost hraniva i pospešuju njegove fizičke osobine. One, takođe pokreću razlaganje biljnih ostataka unoseći ih i mešajući sa zemljištem, aktivirajući na taj način mineralizaciju i procese stvaranja organske materije, humusa. Gliste pospešuju stvaranje agregata i povećanje poroznosti zemljišta, sputavaju štetočine i patogene i podstiču korisne mikroorganizme. Postoji više vrsta glista, neke žive u površinskom sloju stvarajući horizontalne kanale, dok druge ostavljaju vertikalne kanale. Dubina kanala se može kretati i do jednog metra. Pojedine gliste ostavljaju otvorene kanale, dok ih druge ispunjavaju svojim izmetom, koji predstavlja prerađene ostatke biljaka ili uginulih organizama. Ukoliko je vlažnost zemljišta veća gliste su u bliže površini i suprotno, sa pojavom suše premeštaju se u dublje slojeve. Značajan su pokazatelj „životne aktivnosti“ zemljišta naročito kada su u pitanju promene sistema obrade. [2]

Slika 3. Gliste na parceli pod konzervacijskim sistemom obrade




7

POBOLJŠANJE KVALITETA ZEMLJIŠTA

Na povećanje kvaliteta zemljišta značajnu ulogu ima organska materija zemljišta, humus. Značaj organske materije za fizičke osobine zemljišta ogleda se u poboljšanju vodnih, vazdušnih i toplotnih osobina. Zemljište sa više organske materije upija veću količinu sunčeve radijacije i brže se zagreva. Nezamenljiva je uloga u formiranju strukturnih agregata i nastajanju mrvičaste strukture, što je bitno za provetrenost zemljišta i drenažu. Strukturna zemljišta vezuju više vode, manje su podložna eroziji i ispiranju i lakše se obrađuju. Teži se da zemljište sadrži više organske materije u površinskom u odnosu na dublje slojeve. Kada je ovo slučaj zemljište je manje podložno sabijanju i olakšan je razvoj korena. Usevi koje gajimo dele se na useve koji obogaćuju i one koji osiromašuju zemljište organskom materijom. U useve koji obogaćuju zemljište spadaju višegodišnje leguminoze i trave dok se u useve koji osiromašuju zemljište ubrajaju prava žita i širokoredni usevi. Podela useva izvršena je na osnovu količine mase korena i nadzemnih ostataka koji ostaju posle berbe (žetve). Ovo govori i o značaju plodoreda, odnosno smeni useva na parcelama. Kako bi se održao i povećao sadržaj organske materije u površinskom sloju neophodno je njeno povećanje uz smanjenje gubitaka. Količina organske materije može se povećati na više načina. Prvi način je gajenjem useva koji ostavljaju puno žetvenih ostataka i veliku masu korenova, deo ostataka treba zadržati na na površini u količini (najmanje 30%). Setva pokrovnih useva u periodu između dva useva, naročito kada iza strnih žita (postrna) dolaze širokoredni usevi, ali i između dva širokoredna useva, povećava količinu organske materije ako se biomasa ovih biljaka zaore. Najefikasniji način povećanja organske materije je upotrebom stajnjaka. Na pitanje koliko je potrebno žetvenih ostataka radi očuvanja i povećanja sadržaja organske materije u površinskom sloju zemljišta Ministarstvo poljoprivrede SAD i Agencija za očuvanje prirodnih resursa ističu količinu od 5044 kg ha-1. Ukoliko se sve više insistira na upotrebi žetvenih ostataka za energente, postavlja se pitanje koliko ostataka i na koji način upotrebiti. Kad je cilj proizvodnje zrno, veliki broj ratarskih biljaka ne ostavlja puno biomase posle žetve. Izuzetak je kukuruz koji se gaji radi zrna. Unošenje velike biomase žetvenih ostataka u zemljište predstavlja i tehnički problem. Najnepoželjniji i direktno zabranjen način manipulisanja žetvenim ostacima, koji se kod nas, na žalost primenjuje, jeste njihovo spaljivanje na njivi. Ovaj postupak dovodi do gubitka ne samo potencijalne organske materije nego i do gubitka pojedinih hraniva, naročito azota. Količina azota koja se izgubi paljenjem 7.500 kg ha-1 kukuruzovine, preračunata u ureju iznosi 161 kg ha-1. Ostali izvori za povećanja sadržaja organske materije u zemljištu su stajnjak, kompost i biomasa pokrovnih useva (siderat). Treba istaći da tečni stajnjak (bez prisustva prostirke) nije značajan izvor organske materije. Dobro zgoreo čvrsti stajnjak više doprinosi povećanju sadržaja organske materije jer je jednim delom već razložen. Obrada zemljišta smanjuje sadržaj organske materije u površinskom sloju, tako da savremena agrotehnika podrazumeva smanjivanje intenziteta obrade kako bi se poboljšao kvalitet zemljišta. Konvencionalnom obradom (plug sa plužnom daskom) značajno se smanjenjuje sadržaj organske materije u površinskom sloju u odnosu na obradu razrivačem i tanjiračama. Doskorašnja istraživanja pokazuju da je obrada osnovni činilac za raspored organske materije u dublje slojeve. Upotrebom raoničnog pluga sa plužnom daskom sadržaj organske materije po dubini je ujednačen sve do dubine obrade. U sistemima bez obrade površinski sloj zemljišta ima najveći sadržaj organske materije i to do 7 cm dubine. Korišćenje razrivača i tanjirača omogućuje raspored organske materije koji je između dva gore navedena sistema obrade zemljišta. Najveći uticaj na smanjenje organske materije zemljišta imaju preoravawe pašnjaka, obrada plugom, intenzivna ispaša, erozija zemljišta i paljenje šuma. Ovo su aktivnosti koje sprovodi čovek. Stabilnost strukturnih agregata i obradivost zemljišta. Organska materija, plodored i združeni usevi pomažu stvaranju agregata zemljišta. Kada se donosi odluka o plodoredu treba slediti važnost sledećih činilaca: 1. usevi sa razvijenim žiličastim korenovim sistemom (višegodišnje trave i žita) stimulišu stabilnost agregata; 2. višegodišnji usevi u plodoredu imaju isti efekat koji se manifestuje više godina posle gajenja; 3. aktivno rastući korenov sistem poboljšava stvaranje agregata. Usevi kod kojih je razlaganje žetvenih ostataka lako (odnos C:N niži od 25) potpomaže stabilnost agregata u kratkom periodu jer bakterije koje se hrane ostacima proizvode polisaharide i ostale lako razgradljive organske materije koje se ponašaju kao lepak međusobno vezujući agregate. Isti efekat na stabilnost agregata ima i stajnjak. Promena zemljišnog profila. Obradom se mešaju slojevi zemljišta i žetveni ostaci sa površine, raspršuju agregati, povećava sabijanje, obrazuje pokorica na samoj površini, stvara zbijen sloj odmah ispod radnog organa oruđa i vodi ka smanjenju aktivnosti i brojnosti glista naročito onih koje stvaraju duboke kanale u sloju ispod obrađene zone. U dužem vremenskom periodu, zemljište na kome se ne izvodi obrada, profil karakteriše pokrivenost površine žetvenim ostacima (slika 4).




8

.

Slika 4. Presek zemljišnog profila pod intenzivnom obradom i u sistemu bez obrade Ovo omogućuje izvor hrane i stanište za zemljišne organizme, gde se sadržaj organske materije koji je pri površini najveći, naglo smanjuje sa dubinom. Makro pore se povećavaju od površine ka dubljim slojevima kao posledica aktivnosti kišnih glista nailazeći na stabilno zemljište sa netaknutim agregatima. Ovakav profil, u dugom sistemu bez obrade, vodi ka većoj infiltraciji i smanjenju isparavanja vode uz povećanje transportnih karakteristika. Naglašavamo da formiranje ovakvog profila zahteva duži vremensi period ali promena je trenutna, jer sa jednim prohodom obrade poništava se sve što je stvoreno. Otuda proističe značaj koji se pridaje sistemu bez obrade zemljišta. [2] [4]

Slika 5. Izgled zemljišta u sistemu klasične obrade

Slika 6. Presek profila do 30 cm dubine u sistemu klasične obrade I bez obrade zemljišta




9

ZAKLJUČAK

Predstavljene su osnovne fizičke i samo jedna biološka osobina zemljišta kao i načini na koji se vrši poboljšanje osobina zemljišta. U stranoj literaturi sve navedeno se naziva »Zdravlje zemljišta«. Ovo je termin koji kod nas nije još uveden, jer sve ove osobine posmatramo, proučavamo i učimo iz pedologije, opšteg ratarstva, navodnjavanja, agrohemije, biologije i mikrobiologije. U SAD postoji posebno zanimanje soil scientist (naučnik zemljišta) koji nije pedolog već naučnik koji pored navedenih oblasti koristi znanja iz geologije, hemije i drugih disciplina. Za poljoprivredne proizvođače je bitno da nauče osnovne stvari o fizičkim i biološkim osobinama u obimu ovog teksta. Na taj način promeniće dosadašnji način razmišljanja i svoje navike u poslu kojim se bave. Sa promenom otvara se mogućnost da se polako uspostavlja sistem održive poljoprivrede. Literatura: [1] Vučić N., Vodno vazdušni i toplotni režim zemljišta, Novi Sad, Matica srpska, Akademija nauka i umetnosti Vojvodine, 1987. [2] PennState Agronomy Guide 2013-2014, College of Agriculture Science, Pennsylvania State University, USA. [3] Vukadinović,V.,Lončarić Z., Ishrana bilja- 2. izmenjeno i dopunjeno izdanje, Osijek, Poljoprivredni fakultet,1998. [4] Garalejić,B., sopstvene prezentacije




10

POJAVA REZISTENTNOSTI INSEKATA NA INSEKTICIDE I MEHANIZMI SPREČAVANJA NASTANKA REZISTENTNOSTI

Maja Sudimac, dipl.ing.

Izvod: Pojava pri kojoj primenjivani insekticid postepeno gubi efikasnost jeste rezistentnost, a nastaje nakon što je populacija štetočina bila tokom dužeg perioda tretirana istom aktivnom materijom ili aktivnom materijom istog načina delovanja uz nepoštovanje preporučenih doza primene. Dugotrajan i skup proces pronalaženja visokoefikasne aktivne materije navodi na neophodnost organizovanog ponašanja (antirezistentna strategija) prilikom odluke za izbor preparata za suzbijanje insekata. Postoji dosta takvih aktivnih materija na tržištu, ali stalnom upotrebom istih insekticida ili iste grupe delovanja insekticida dovodi do toga da uslovno rečeno “izgubimo” aktivnu materiju za dalje korišćenje. Ključne reči: rezistentnost, insekticidi, antirezistentna strategija

THE INCIDENCE OF RESISTANCE INSECTS TO INSECTICIDES AND MECHANISMS PREVENTING THE EMERGENCE OF RESISTANCE

Maja Sudimac,BSc.

Abstract: A phenomenon in which an insecticide applied gradually loses effectiveness is resistance and occurs after the pest population was over a long period is treated the same active ingredient or active ingredient of the same modes of action with contempt recommended dose application. Consuming and expensive process of finding high-efficiency active substances leads to the necessity of organized behavior (anti-resistant strategy) when making a decision for the selection of products for insect control. There are plenty of such active substances on the market, but the constant use of the same insecticide or the same group of action of insecticides leads to conditionally said "lose" the active ingredient for future use. Keywords: resistance, insecticides, insecticides resistance management strategies

UVOD Do početka primene sintetskih organskih insekticida rezistentnost je bila retka pojava i skoro nije predstavljala nikakav problem u primeni insekticida. Nakon toga, sa svakim novim uvedenim insekticidom (organofosfati, karbamati, piretroidi, Bacillus thuringiensis,… registrovane se pojave rezistentnosti i to za oko 2 do 20 godina nakon njihovog uvođenja. Uvođenje novih insekticida specifične hemijske strukture i ciljanog mesta delovanja dovelo je do toga da danas više od 580 vrsta insekata i grinja u različitim delovima sveta razvilo rezistentnost na jedan ili više od jednog, često primenjivanih insekticid. Kao rezultat uočenih kontinuiranih pojava na slabe efikasnosti insekticida, korisnici su još češće koristili insekticide i samoinicaijativno povećavali doze, što je uslovilo pojavu većeg broja populacija na koje insekticidi nemaju efekat.

Međunarodni Komitet za Rezistentnost insekata i grinja (IRAC) je internacionalna asocijacija koja prati pojavu rezistencije insekata u svetu. Ključna uloga IRAC-a je da obezbedi dugoročnu efikasnost insekticida, radi na stalnom

• Uvod • Šta označava termin „rezistentnost“ insekata na insekticide i kako se

manifestuje? • Mehanizam razvoja rezistentnosti insekata na insekticide • Primeri razvoja rezistentnost na jednu ili više aktivnih materija • Kako pomoći korisniku da jednostavno poštuje pravilo zamene aktivne materije

različitih mehanizama delovanja? • Preporuka korisnicima insekticida • Literatura




11

razvoju šematskog prikaza i obeležavanja jedinjenja prema načinu delovanja. To predstavlja osnov za antirezistentnu strategiju. IRAC šema klasifikacije obuhvata 25 različitih mehanizama delovanja i najmanje 55 različtih hemijskih grupa. Mogućnost razlikovanja obeleženih mehanizama delovanja daje šansu poljoprivrednom proizvođaču da izabere uvek različiti insekticid od prethodno korišćenog [1].

ŠTA OZNAČAVA TERMIN „REZISTENTNOST“ INSEKATA NA INSEKTICIDE I KAKO

SE MANIFESTUJE?

Rezistentnost na insekticide predstavlja sposobnost jedinki u populaciji da prežive izloženost letalnoj dozi primenjenog sredstva za zaštitu bilja. Sama reč rezistentnost označava genetski uslovljenu pojavu koja je pod regulacijom gena za rezistentnost. Ti mutirani geni čine jedinke u populaciji otpornijim na određeni insekticid. IRAC opisuje rezistentnost kao naslednu promenu u osetljivosti populacije štetočina.

Rezistentnost se manifestuje kao ponavljanje neuspešne primene insekticida, tj. izostajanje očekivanog efekta. Rezistentnost ne nastaje u jednom momentu i zbog jednog pogrešnog koraka, već postepenim gubitkom efikasnosti jednog insekticida koji je na početku primene imao visoko izraženu efikasnost. U tom slučaju posledica tretiranja bila bi suzbijanje većine osetljivih jedinki, dok rezistentne preživljavaju iz generacije u generaciju. Međutim, nakon nekoliko generacija, rezistentne jedinke u populaciji preovladavaju i primenjivani insekticid više nije efikasan. Takve jedinke samo na prvi pogled liče na ostale (morfološki, po načinu ishrane itd…), ali je osnovna razlika u u tolerantnosti na ekstremne koncentracije insekticida [2]. Slika 1. Prikaz nastanka rezistencije na insekticide [1]

Kumulativno povećanje: (A) broja insekatskih vrsta rezistentnih prema jednom ili više insekticida, (B) broj insekticida za koje jedan ili više insekata pokazalo otpor i broj (C) GMO osobina na koje je zabeležena rezistentnost.

MEHANIZAM RAZVOJA REZISTENTNOSTI INSEKATA NA INSEKTICIDE

Razvoj rezistentnosti insekata na insekticide zasniva se uglavnom na sledećim mehanizmima: smanjenoj propustljivosti ćelijskih membrana, povećanoj detoksikaciji insekticida (metabolička rezistentnost), i promeni na mestu delovanja insekticida. Genetičku strukturu populacije insekata karakteriše specifična učestalost određenih tipova osobina, odnosno gena koji determinišu razviće tih osobina. Prilagođavanje insekata zasniva se na najvažnije dve grupe osobina:

• osobine koje vode stvaranju što većeg broja jedinki u generaciji potomaka i • osobine koje doprinose preživljavanju što većeg broja jedinki u razviću do reproduktivne zrelosti. Proces prilagođavanja insekata toksičnom delovanju insekticida zasniva se na prisustvu određenog nivoa genetičke

varijabilnosti i populacija se prilagođava tim uslovima. Brzina razvoja rezistentnosti date populacije u bilo kom intervalu vremena proporcionalna je njihovoj genetičkoj varijabilnosti u tom intervalu vremena.

Faktor značajan za rezistentnost insekata je genetička struktura pojedinih populacija insekata (specifična učestalost određenih gena, fertilnost, broj generacija, brzina razvića, dužina života i otpornost na nepovoljne faktore). Međutim postoji i grupa faktora koju označavamo ka selekcioni pritisak koji se može kontrolisati. Selekcioni pritisak predstavlja rezultat dejstva insekticida na genotipove sa različitom adaptivnom vrednošću u procesima adaptacije. Selekcioni pritisak zavisi od : prirode i mehanizma delovanja insekticida, učestalosti i količine primene insekticida, načina i

(A)

(B)

(C)




12

vremena primene insekticida, veličine tretirane površine, stabilnosti insekticida u zemljištu i na biljkama i intenziteta introdukcije osetljivih sojeva insekata [3].

PRIMERI RAZVOJA REZISTENTNOSTI NA JEDNU ILI VIŠE AKTIVNIH MATERIJA

Za suzbijanje nekog insekta nije bitno koliko preparata ima na tržištu nego koliko ima mehanizama delovanja.

Jabukin smotavac (Cidia pomonella) predstavlja jednu od štetočina kod koje je široko rasprostranjena rezistentnost. Za suzbijanje jabukinog smotavca, ima više stotina preparata ali samo 8 mehanizama delovanja. U praksi od tih 8 mehanizama delovanja koriste se samo 2 (ponekad 3-4), pa se može lako zaključiti zbog čega je sada teško suzbijati ovu primarnu štetočinu. U svetu je uočena rezistentnost na nekoliko aktivnih materija, kao što je lambda-cihalotrin [4] i deltamethrin, thiacloprid, fenoxycarb [5]. Novija istraživanja pokazuju da rotacijom pesticda iz grupe “novijeg” mehanizma delovanja kao što je aktivna materija hlorantraniliprol, daje vrlo efikasne rezultate u suzbijanju jabukinog smotavca [6]. Međutim, to i navodi na veliki oprez, jer po iskustvu poljoprivredni proizvođači kada jednom uoče dobru efikasnost insekticida teško se odlučuju za zamenu nekim drugim. Zato i govorimo o rezistentnosti i preporučujemo poljoprivrednim proizvođačima da vrše rotacije tj. zamenu aktivnih materija različitih mehanizama delovanja.

Tokom 2009. Godine, u Republici Srbiji ispitana je osetljivost 15 poljskih populacija krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata Say.) na insekticide. Primenjene su registrovane doze za primenu i rezultat je sledeći: Horpirifos - samo dve osetljive, jedna blago rezistentna, 11 rezistentno i jedna visokorezistentna populacija; Cipermetrin - dve populacije su osetljive, dve blago rezistentne, pet je rezistentno i šest visokorezistentno; Tiametoksam - visokoosetljivo je 12 populacija, a tri su osetljive; Fipronil - dve su visokoosetljive populacije, šest je osetljivo, jedna blago rezistentna i šest je rezistentno. Primenom povećanih količina insekticida (2, 5 i 10 puta) od preporučenih, što opravdava samo metoda biotesta, došlo se brzo do saznanja o osetljivosti poljskih populacija krompirove zlatice na insekticide [7].

KAKO POMOĆI KORISNIKU DA JEDNOSTAVNO POŠTUJE PRAVILO ZAMENE AKTIVNE MATERIJE RAZLIČITIH MEHANIZAMA DELOVANJA?

Da bi se pomoglo korisnicima insekticida osmišljena je jedinstvena oznaka za mehanizme delovanja koja

korisniku govori da pri sledećem izboru insekticida ne sme primenjivati aktivnu materiju sa tom slovnom i/ili numeričkom oznakom. U ovom radu proizvođačima su predstavljeni različiti načini kako doći do podatka koju oznaku ima koja aktivna materija.

1) Web site IRAC [8]

Prikazuje tabelu sa svim trenutno registrovanim aktivnim materijama i njihovim mehanizmima delovanja a prva

kolona je obeležena numeričkom oznakom i označava grupu delovanja i primarno mesto delovanja npr. “1”- Inhibitori acetilholin esteraze . Druga kolona ima i numeričku i slovnu oznaku i označava hemijsku podgrupu npr. “1A” - karbamati. U trećoj koloni su nazivi aktivnih materija koje prpadaju toj podgrupi. Primer Tabela 1. Oznaka “UN” znači nepoznat mehanizam delovanja. Tabela 2., na istoj web stranici samo kraća verzija gde su aktivni sastojci prikazani abecednim redom sa datim oznakama prema IRAC klasifikaciji - Appendix 5. Tabela 1. Šema klasifikacije IRAC Tabela 2. Šema klasifikacije IRAC (abecedni red)




13

2) Oznaka prema IRAC, FRAC, HRAC na deklaraciji i uputstvu pesticida Da bi se pomoglo korisnicima u izboru insekticida za primenu antirezistentne strategije IRAC preporučuje

obeležavanje ambalaže sredstava za zaštitu bilja na taj način što će svaka etiketa sadržati oznaku kojoj grupi pripada [8]. Važan podzakonski akt donet iz oblasti zaštite bilja u Republici Srbiji, novembra 2015. godine, jeste

Pravilnik o sadržini deklaracije i uputstva za primenu sredstava za zaštitu bilja, kao i specifičnim zahtevima i oznakama rizika i upozorenja za čoveka i životnu sredinu i načinu rukovanja ispražnjenom ambalažom od sredstava za zaštitu bilja. Između ostalog Pravilnikom se određuje “4a) oznaku klasifikacije rezistentnosti aktivne supstance, koju sredstvo za zaštitu bilja sadrži, u skladu sa klasifikacijom međunarodnih akcionih odbora za rezistentnost…” [9]

(3) Android aplikacija za mobilne telefone

Najjednostavniji način za pronalaženje oznake aktivne materije prema mehanizmu delovanja. Jednostavno za korišćenje, omogućuje koriniku da preko aplikacije na svom mobilnom telefonu u svakom momentu proveri da li su izabrane aktivne materije iste ili različite oznake od prethodne. Aplikacija ima oznaku” IRAC MoA” i besplatna je za instaliranje. Zajedno sa uspostavljenim sistemom obeležavanja deklaracije pesticida, aplikacija za mobilne telefone trebalo bi da unapredi i ostvari lakoću korišćenja i primene rotacije pesticida prema mehanizamu delovanja.

Sl.2. Izgled android aplikacije za sistem klasifikacije prema mehanizmu delovanja IRAC

PREPORUKA KORISNICIMA INSEKTICIDA

• Izbegavati ponovnu upotrebu insekticida iste oznake, vršiti stalnu rotaciju aktivnih materija, jedan mehanizam

delovanja treba koristiti jedanput u toku sezone na istom usevu/gajenoj biljci. • Integrisati ostale metode kontrole štetočina (biološke, mehaničke, plodored). • Mešavine komponenti iz istog mehanizma delovanja se ne preporučuju. • Koristiti mešavine hemijskih supstanci sa različitim mehanizmima delovanja i tada se smatra da se radi o

posebnom mehanizmu delovanja. • Koristiti preparate samo u registrovanim količinama. • Koristiti preparate u optimalno vreme kada je insekt najosetljiviji. • Pri izboru između preparata istog mehanizma i načina delovanja dati prednost onima koji su toksikološki

prihvatljiviji i ekotoksikološki selektivniji. Date preporuke se mogu smatrati antirezistentnom strategijom. Neophodno je stalno edukovati proizvođače o

postojećem problemu i problemima koji mogu nastati nesavesnim ponašanjem prilikom izbora pesticida. Kada jednom izgubimo neku aktivnu materiju, jako je teško da ona povrati svoju efikasnost, a put do nastanka nove, efikasne aktivne materije nije ni malo jednostavan.

Literatura: [1] Thomas C. Sparks , Ralf Nauen, (2015) Pesticide Biochemistry and Physiology, Volume 121, Insecticide and Acaricide Modes of Action and their Role in Resistance and its Management, June 2015, Pages 122–128, IRAC: Mode of action classification and insecticide resistance management [2] Rozman V., Poljoprivredni fakultet, Osijek, https://bib.irb.hr/datoteka/549265.Rezistentnost_stetnika_na_pesticide.pdf [3] Janjić V (2002), Mehanizam delovanja pesticida, Drustvo za zaštitu bilja Srbije, Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine [4] Mota-Sanchez D., Wise J.C., Poppen R.V., Gut L.J., Hollingworth R.M. (2008). Resistance of codling moth, Cydia pomonella (L.) (Lepidoptera: Tortricidae), larvae in Michigan to insecticides with different modes of action and the impact on field residual activity, Pest Manag Sci. ;64(9):881-90.

https://play.google.com/store/apps/details?id=irac.moa&hl=hr#details-reviews

https://play.google.com/store/apps/details?id=irac.moa&hl=hr#details-reviews

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0048357514002272


http://www.sciencedirect.com/science/journal/00483575

http://www.sciencedirect.com/science/journal/00483575/121/supp/C

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=Mota-Sanchez%20D%5BAuthor%5D&cauthor=true&cauthor_uid=18383486

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=Wise%20JC%5BAuthor%5D&cauthor=true&cauthor_uid=18383486

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=Poppen%20RV%5BAuthor%5D&cauthor=true&cauthor_uid=18383486

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=Gut%20LJ%5BAuthor%5D&cauthor=true&cauthor_uid=18383486

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/?term=Hollingworth%20RM%5BAuthor%5D&cauthor=true&cauthor_uid=18383486

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18383486




14

[5] Ch. Voudouris C. , Sauphanor B. , Franck P., Reyes M. , Mamuris Z. , Tsitsipis J. ,Vontas J , Margaritopoulos J, (2011) Insecticide resistance status of the coodling moth Cydia pomonella (Lepidoptera: Tortricidae) From Greece Pesticide Biochemistry and Physiology , Volume 100 issue 3:229-238. [6] Pluciennik Z. (2012), The modern insecticide (chlorantraniliprole) used to control codling moth (Cydia pomonella l.) Journal of Fruit and Ornamental Plant Research Vol. 20(2) 2012: 85-89 [7] Inđić D, Vuković S., Tanasković S., Grahovac M., Kereši T., Gvozdenac S., Savčić-Petrić S. (2012)Skrining test u detekciji osetljivosti krompirove zlatice na insekticide, Pesticidi i fitomedicina, vol. 27, br. 1, str. 59-67, [8] http://www.irac-online.org/documents/moa-classification/, IRAC Mode of Action Classification Scheme Issued, December 2015. Version 8.0, str. 5-11 i 22-25. [9] Službeni Glasnik Republike Srbije broj 97/15.












https://www.researchgate.net/journal/1095-9939_Pesticide_Biochemistry_and_Physiology

https://www.researchgate.net/journal/1095-9939_Pesticide_Biochemistry_and_Physiology

http://scindeks.ceon.rs/Related.aspx?artaun=48273







http://www.irac-online.org/documents/moa-classification/




15

ZAKOROVLJENOST STRNJIŠTA PŠENICE U ZAVISNOSTI OD PREDUSEVA, VISINE KOŠENJA I OBRADE STRNJIŠTA U USLOVIMA VISOKE TEMPERATURE I SUŠE U

2015. GODINI

Stojan Jevremović, Msc.

Izvod: Pšenica je biljna vrsta koja ima ogroman značaj u ishrani ljudi, ali i veliki agrotehnički značaj, jer kao usev gustog sklopa utiče na smanjenje brojnosti korova. Da bi se agrotehnički značaj pšenice ispoljio u potpunosti, neophodno je na pravi način upravljati strništem pšenice. Isključivo oslanjanje na hemijske mere prilikom suzbijanja korova na strništu utiče na povećanje otpornosti korova na herbicide i može izazvati potpunu otpornost, gde primenjeni herbicidi više nemaju efekta. Primena principa integrisane zaštite bilja isključuje ovu mogućnost i omogućava dugotrajno gazdovanje osnovnim prirodnim resursom, zemljištem. Ključne reči: suzbijanje korova, strnište pšenice, integrisana zaštita bilja. QUANTITY OF WEEDS ON WINTER WHEAT STUBBLE DEPENDING OF PREVIOUS CROP, CUTTING HEIGHTS AND PROCESSING STUBBLE IN CONDITIONS OF HIGH

TEMPERATURE AND DROUGHT IN 2015.

Stojan Jevremović, Msc.

Abstract: Wheat is a crop that has huge significance in human nutrition, but also a large agro-technical significance, because as a dense crop it has a great impact on reducing the number of weeds. In order for agro-technical significance of wheat to be exhibited fully, it is necessary to properly manage stubble wheat. Exclusive reliance on chemical weed control measures on the stubble, affects increasing tolerance in weeds and can cause complete resistance, where herbicides are no longer effective. The application of the principles of integrated pest management excludes this possibility and provides long-term management of fundamental natural resource, soil. Keywords: weed control, stubble wheat, integrated pest management.

UVOD Pšenica (Triticum aestivum L.) predstavlja osnovnu hlebnu žitaricu. Prema podacima republičkog zavoda za

statistiku, pšenica se u Srbiji gaji na oko 550000 ha [1]. Pšenica je i sa agrotehničkog aspekta veoma značajna biljna vrsta, jer kao usev gustog sklopa, ostavlja zemljište nezakorovljeno i poboljšava fizike osobine zemljišta [2]. Nakon žetve pšenice, na strništu se pojavljuje raznolika korovska flora u čijem sastavu uglavnom dominira divlji sirak (Sorghum halepense L.). Divlji sirak je višegodišnji uskolisni korov iz familije Poaceae, koji osim što se razmnožava generativno putem semena, poseduje sposobnost i vegetativnog razmnožavanja pomoću pupoljaka obrazovanih na rizomu [3].

Osnovni način, koji poljoprivredni proizvođači koriste za suzbijanja korova na strništu pšenice, je upotreba totalnih herbicida na bazi aktivne materije glifosat. Međutim, isključivo oslanjanje na hemijske mere nije opravdano, jer može doći do razvoja otpornosti (rezistentnosti) korova na herbicide. U cilju smanjenja upotrebe herbicida na strništu pšenice, a u skladu sa principima integrisane zaštite bilja, savetodavci PSS Institut Tamiš doo Pančevo su izveli ogled u kojem se pratila brojnost korova u zavisnosti od visine žetvenih ostataka i obrade strnjišta pšenice, kao i od preduseva.

• Uvod • Model ogleda, metod rada i rezultati • Diskusija i zaključak • Literatura




16

MODEL OGLEDA, METOD RADA I REZULTATI Ogled je postavljen na parceli širine 18 m i dužine 752 m (ukupna površina od 1,35 ha). Širina od 18 m je

podeljena na tri dela, tj. na tri varijante od po 6 m, koje su praćene u ogledu. Prilikom žetve pšenice kombajnom radnog zahvata 6 m, kombajn je u prvoj varijanti kosio pšenicu visoko i na taj način ostavio visoku strnjiku, visine oko 30 cm. U sledećem prohodu, tj. drugoj varijanti, kosio je pšenicu veoma nisko i strnjika je bila vsine do 15 cm. Poslednjih 6 m dužine ogleda je nakod žetve pšenice razriveno na 10 cm dubine. Takođe, značajno je pomenuti da je do pola parcele predusev pšenici bio suncokret, a od pola kukuruz.

Slika 1. Izgled parcele posmatrane u ogledu

Slika 2. Izgleda varijanti praćenih u ogledu na delu parcele gde je predusev suncokret. Gledano s leva na desno: I varijanta (levo) – visoka stnjika, II varijanka (sredina) – niska strnjika, III varijanta (desno) – razriveno.




17

Slika 3. Izgleda varijanti praćenih u ogledu na delu parcele gde je predusev kukuruz. Gledano s desna na levo: I varijanta (desno) – visoka stnjika, II varijanka (sredina) – niska strnjika, III varijanta (levo) – razriveno.

Praćenje korova, koje se sastojalo od brojanja i determinacije po 1 m2, vršeno je u tri navrata: 06.08.2015., 13.08.2015., i 20.08.2015. Tokom praćenja, korovi su sakupljani u plastične kese i izmerena je njihova biomasa.

Tabela 1. Meteorološki podaci od januara do septembra 2015.

Mesec Padavine (mm) Srednje mesečne T (0C) Januar 2015 48.8 2.8 Februar 2015 48.5 3.1 Mart 2015 96.5 6.9 April 2015 25.0 11.9 Maj 2015 88.2 18.5 Jun 2015 20.1 23.3 Jul 2015 4.8 27.5 Avgust 2015 69.1 25.5

*Napomena: u avgustu je palo 69,1 mm kiše u periodu od 17.08.2015. do 21.08.2015. Na posmatranom stnjištu pšenice, gde je predusev bio suncokret, utvrđene su sledeće korovske vrste: Sorghum halepense – divlji sirak, Cirsium arvense – palamida, Convolvulus arvensis – poponac, Solanum nigrum – kereće grožđe, Chenopodium album – pepeljuga, Helianthus annuus - divlji suncokret, Abutilon theophrasti – lipica teofrastova i Lactuca serriola – divlja salata. Dok je na posmatranom stnjištu, na delu gde je predusev bio kukuruz, utvrđeno prisustvo divljeg sirka (S. halepense), palamide (C. arvense) i poponca (C. arvensis). Zastupljenost divljeg sirka na delu strnjišta gde je suncokret sejan kao predusev, bila je 94 %, dok je zastupljenost divljeg sirka na delu gde je kukuruz bio predusev bila 99,9 %. Merenjem biomase korova po varijantama i predusevu, utvrđeno je da je najveća masa korova bila u prvoj, a najmanja u trećoj varijanti, bez obzira na predusev. Poređenjem dela parcele gde je predusev suncokret i dela gde je preusev kukuruz, utvrđeno je sledeće: masa korova u I varijanti kod preduseva suncokreta bila je 2,1 puta manja nego kod preduseva kukuruza; masa korova u II varijanti kod preduseva suncokreta bila je 4,3 puta manja nego kod preduseva kukuruza; masa korova u III varijanti kod preduseva suncokreta bila je čak 16,2 puta manja nego kod preduseva kukuruza. Osim razlike u masi korova, postojala je i razlika u fazi razvoja korova, po varijantama. Kao primer ćemo uzeti najdominantniji korov, tj. divlji sirak. Osim što je prvoj varijanti utvrđena najveća masa korova, moglo se uočiti da su biljke sirka bile u fazi sarzrevanja zrna, tj. u fazi od mlečne do pune zrelosti. U drugoj varijanti, divlji sirak je bio u fazi metličenja, dok je u trećoj varijati, gde je zabeležena i najmanja masa, divlji sirak bio u fazi vlatanja.




18

Tabela 2. Prikaz biomase korova na strnjištu pšenice po varijantama i prema predusevu.

Varijante u ogledu Predusev SUNCOKRET Predusev KUKURUZ masa korova / m2

Strnjika visine 30 cm 358,0 g 761,1 g Strnjika visine 15 cm 100,1 g 430,7 g

Razriveno strnjište do 10 cm dubine 20,2 g 327,9 g

DISKUSIJA I ZAKLJUČAK Izrazito suvo i toplo leto, kao glavno obeležje 2015. godine, uslovilo je isušivanje površinskog sloja zemljišta i uticalo na sastav korovske flore na strništima pšenice, kao i na parcelama gde usevi još nisu prispeli za žetvu. Suvo i toplo leto je i razlog najveće zastupljenosti višegodišnjih korova, kao što su divlji sirak, palamida i poponac, na strništima pšenice. Najzastupljeniji korov, sa 94 % zastupljenosti na delu parcele gde je predusev bio suncokret i sa 99,9 % zastupljenosti tako gde je preusev bio kukuruz, bio je svakako divlji sirak. Rizom sirka doseže dubine i do 120 cm, a to mu omogućava da završi svoj razvoj i u izrazito sušnim godinama [4]. Iz rezultata ogleda se može videti da je najveća masa korova bila u I varijanti, tj. na delu parcele gde je strnjika pšenice bila visine oko 30 cm, bez obzira na predusev. Ovaj podatak nam ukazuje da se tu nalazila i najveća količina pristupačne vode za korove, a to je i razlog što je divlji sirak u I prvoj varijanti ušao u poslednju fazu razvoja, tj. sazrevanja semena. S obzirom da se u III varijanti nalazila najmanja masa korova, na šta su uticali vremenski uslovi, tretiranje korova herbicidima je moglo izostati na delu parcele gde je preusev bio suncokret, dok je na delu parcele gde je predusev bio kukuruz mogla primeniti niža količina herbicida. Prilikom suzbijanja korova na strnjištu pšenice treba primeniti integrisani pristup, koji obuhvata korišćenje svih raspoloživih mera, a ne samo hemijskih. Isključivo oslanjanje na hemijske mere može rezultirati otpornošću (rezistentnošću) korova na primenjene herbicide, kao što je slučaj sa divljim sirkom koji je postao otporan na herbicid glifosat [5]. Naša preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da u zavisnosti od načina “ljuštenja strnjišta,” prate zakorovljenost i vrste korova, sami ili uz pomoć savetodavaca svoje PSS i u slučaju ponovnog sušnog leta uz konsultacije izostave prskanje na obrađenom strnjištu. Literatura: [1] Anonymous (2012): Popis poljoprivrede. Republika Srbija, Republički zavod za statistiku. (http://popispoljoprivrede.stat.rs/?page_id=6221&lang=lat) [2] Glamočlija, Đ (2005): Specijalno ratarstvo. Draganić doo. ISBN 10: 8644105876 - ISBN 13: 9788644105879. [3] Janjić, V. i Kojić, M. (2002): Atlas travnih korova. Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbija. Vizartis – Beograd. [4] Warwick, S. i L. Black (1983): The biology of Canadian weeds - Sorghum halepense. Canadian Journal of Plant Science, 63: 997- 1014. [5] Martin M. Vila-Aiub, Maria C. Balbi, Pedro E. Gundel, Claudio M. Ghersa i Stephen B. Powles (2007):Evolution of Glyphosate- Resistant Johnsongrass (Sorghum halepense) in Glyphosate-Resistant Soybean. Weed Science, Vol. 55, No. 6, pp. 566-571.




19

REZISTENTNOST KOROVA NA HERBICIDE

Radmila Heraković, Msc

Izvod: Intenziviranje poljoprivredne proizvodnje tokom dvadesetog veka podrazumevalo je primenu savremenih agrotehničkih mera, upotrebu kvalitetnog semena, primenu odgovarajućih mineralnih đubriva i mera zaštite bilja. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja zahteva intenzivne mere zaštite bilja od bolesti, štetočina i korova. Nažalost, posledica intenzivne, često neplanske i nestručne primene pesticida je pojava rezistentnosti. Ključne reči: rezistentnost, sulfoniluree, detekcija rezistentnosti u polju, mere za sprečavanje rezistentnosti

HERBICIDE RESISTANCE

Radmila Heraković, Msc

Abstract: Intensifying the agricultural production during twentieth century would mean the implementation of contemporary agro-technical measures, the use of best quality seed, application of mineral fertilizers and plant protection acts. Intensive agricultural production demands intensive measures of plant protection against diseases, pests and weeds. Unfortunately, a consequence of an intensive, often unplanned and unprofessional application of pesticides is an appearance of resistance. Keywords: resistance, sulfonylureas, crop resistance detection, measures for stopping resistance

UVOD Rezistentnost je prirodno nastala nasledna sposobnost pojedinih organizama da preživi pesticidni tretman. Prema definiciji FAO (Food and agriculture organisation, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija) rezistentnost predstavlja pojavu opadanja reakcije životinjskih, biljnih vrsta i biljnih patogena na pesticide ili druge agense koje nastaju kao posledica njihove upotrebe. Brzina razvoja rezistentnosti zavisi od vrste organizma, broja generacija, dužine života, prirode i specifičnosti biohemijskih procesa u organizmu, prirode jedinjenja, učestalosti i dužine primene, mehanizma delovanja, sličnosti delovanja sa drugim jedinjenjima, i dr. Razvoj rezistentnost dovodi do toga da se određeni štetni organizmi ne mogu uništavati pesticidima koji su do određenog vremena bili efikasni. Ova pojava uzrokuje upotrebu većih količina pesticida od onih propisanih, i to više puta što se direktno odražava na ekonomičnost proizvodnje. Zbog upotrebe pesticida u većim količinama po jedinici površine dolazi do pojave povećane kontaminacije životne sredine i izraženijih štetnih posledica. Takođe, javlja se potreba za novim pesticidima drugačijeg mehanizma delovanja, ali su za njihovu sintezu potrebna velika ulaganja, sredstva, hemikalije i visoko obučeni kadar.

RAZVOJ REZISTENTNOSTI

Pojava rezistentnosti prvi put je dokazana na korovskoj vrsti Senecio vulgaris (L.) 1970. godine, kada je detektovano da je preživela dozu od 18 kg/ha atrazina. [1] Od tog perioda do danas počinju intezivna proučavanja rezistentnosti pojedinih korovskih biljaka prema herbicidima. Rezistentnost je pročavana kod velikog broja korovskih biljaka, kao npr. Agropyrum repens, Setaria sp., Cynodon dactylon, Echinochloa crus-galli, Sorghum halepense, Daucus carota, Convolvulus arvensis i dr.

• Uvod • Razvoj rezistentnosti • Osnovne karakteristike sukfinikuree • Detekcija i sprečavanje pojave rezistentnosti u polju • Zaključak • Literatura




20

Pre početka proučavanja ove pojave, neefikasnost herbicida se uglavnom pripisivala primeni herbicida u neadekvatnoj fenološkoj fazi razvoja korovske biljke, nepovoljnim uslovima sredine ili ne kvalitetnom herbicidnom tretmanu.

Početkom devedesetih godina prošlog veka u upotrebu su uvedeni ALS inhibitori, koji su se u kratko periodu pokazali kao vrlo efikasni u borbi protiv pojedinih korova. Mađutim, zbog česte upotrebe pojedine korovke vrste su razvile rezistentnost na ove herbicide. U postavljenom poljskom ogledu u usevu ozime pšenice, gde je prethodne godine zapaženo da je metsulfuron ispoljio slab efekat u suzbijanju divlje salate (Lactuca seriola), dokazano je da je ova korovska vrsta rezistentna na mešavinu hlorsulfurna i metsulfurona. [2]. Ova korovska vrsta nađena je na površinama sa ozimom pšenicom koje su pet uzastopnih godina tretirane herbicidima iz grupe sulfonilurea. Broj korovskih vrsta koje su rezistentne na ALS inhibitore se iz godine u godinu rapidno povećava.

Rezistentnost korovskih biljaka na herbicide postala je glavni problem u uslovima intezivne poljoprivredne proizvodnje sa uzastopnom primenom istih, ili herbicida istog mehanizma delovanja. Kao odgovor na tako jak selekcioni pritisak menja se genetički sastav korovskih populacija tako što se povećava frekvencija rezistentnih individua. Ponovnom primenom istog, ili herbicida istog mehanizma delovanja uništavaju se osetljive populacije dok rezistentne preživljavaju, razmnožavaju se i prenose osobine rezistentnosti na sledeću generaciju. Powles i Shaner (2001). [3] ističu da će svaka poznata supstanca aminokiselina unutar ALS enzima koja daje rezistentnu populaciju biti nasleđena kao dominantna osobina. Na razvoj rezistentnosti korova na herbicide utiče i perzistentnost herbicida u zemljištu. Herbicidi koji duže perzistiraju u zemljištu imaju tendenciju da ubrzaju razvoj rezistentnosti. [4] Korovi koji imaju veliku produkciju semena, koji brzo klijaju i čije se seme i polen raznose vetrom, čovekom, insektima, i sl., imaju veću verovatnoću da razviju rezistentnost na herbicide [5]. Sve navedeno ukazuje da je problem rezistentnosti veoma ozbiljan i vrlo kompleksan, i da je borba protiv ove pojave u agroekosistemu veoma važna.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SULFONILUREE

Otkriće sulfonilurea sedamdesetih godina prošlog veka, označilo je početak nove ere u tehnologiji hemijskog suzbijanja korova. [6] Pokazuju dobru efikasnost primenom u malim količinama, mogućnost primene posle nicanja useva i dobro suzbijaju korovske vrste koje se inače teško suzbijaju. Na sudbinu sulfonilerea u zemljištu važnu ulogu imaju sadržaj organske materije u zemljištu i pH vrednost zemljišta. Oni utiču na njihovu mobilnost i perzistentnost. [7] Razgrađuju se hemijskim i mikrobiološkim procesima, uglavnom za dva dana, a u ekstremnim uslovima se mogu zadržati duže. Mobilna su i slabo perzistentna jedinjenja, tako da ne predstavljaju opasnost za podzemne vode. Uglavnom se zadržavaju u gornjem sloju zemljišta, do dubine od 20cm. [8]

Grafikon 1. Hronološko povećanje brojnosti korovskih vrsta prema mehanizmu delovanja, http://weedscience.org/

http://weedscience.org/




21

Sl.1. Sorghum halepense - divlji sirak; Alibunar, 2015. godine

Aktivnost ovih herbicida se zasniva na inhibiciji ALS, esencijalnom enzimu u biosintezi aminokiselina razgranatog lanca (valin, leucin i izoleucin) u biljkama. Pri tome kod osetljivih biljaka prouzrokuju oštećenja u vidu nekroze apikanih meristema, koja dalje zaustavljaju rast biljaka u slučaju njihove primene preko zemljišta, dok pri folijarnoj primeni dovode do pojave ljubičaste boje duž središnjeg lisnog nerva [9]. Prema najvećem broju istraživača rezistentnost prema ALS inhibitorima se razvija vrlo brzo, obično posle 4-7 uzastopnih tretiranja. [10] Takođe, 1992. godine je utvrđeno da je štir (Amaranthus retroflexus L.) razvio rezistentnost na sulfometuron metil posle treće godine uzastupne primene u kombinaciji sa simazinom. [11] Istraživanja mnogih autora upućuju na konstataciju da pojava i brzina razvoja rezistentnosti korova na herbicide zavisi od dužine selekcionog pritiska i biljne vrste. Svaka biohemijska promena koja omogućava biljci da preživi herbicidni tretman može biti uzrok rezistentnosti. To znači da rezistentnost može nastupiti usled promene primarnog mesta delovanja herbicida, ili zbog smanjenog usvajanja tako da mala količina herbicida dospe do ciljanog enzima. Herbicidi iz grupe ALS inhibitora onemogućavaju da enzim ALS katalizuje navedene reakcije sprečavajući sintezu ove tri aminokiseline u osetljivim biljkama, a to dalje inhibira deobu ćelija meristemskih tkiva i na taj način se zaustavlja rast biljaka. Međutim, u slučaju pojave rezistentnosti ovi herbicidi ne mogu da utiču na aktivnost enzima, što rezistentnim populacijama omogućava da prežive primenu herbicida ALS inhibitora. Sulfoniluree, imidazolinoni, triazolopirimidini, sulfonil –aminokarboniltriazolinoni i piridiniloksibenzoati su hemijske grupe koje inhibiraju acetolaktat sintetazu, što znači da imaju isti mehanizam delovanja. [12] Hlorsulfuron je 1982. godine prvi uveden u upotrebu. [13] Nakon pet godina intezivne primene ALS Inhibitora uočeni su prvi slučajevi rezistentnosti korovskih biljaka na ove herbicide. Heap (1999) [14] navodi da je problem rezistentnih korovksih vrsta na ALS inhibitore prisutan na površinama koje se koriste za proizvodnju strnih žita, kukuruza, soje i pirinča.

DETEKCIJA I SPREČAVANJE POJAVE REZISTENTNOSTI U POLJU

Za praćenje rezistentnosti mogu da se koriste zapažanja u polju. Kada se eliminišu faktori nepovoljnih uslova sredine, ne adekvatna primena herbicida u odnosu na fazu razvoja korovske vrste i ne adekvatna primena herbicida, može se razmatrati moguća pojava rezistentnosti. Pojava rezistentnosti se ne može potvrditi samo na osnovu zapažanja u polju, ali se na osnovu toga može rano detektovati i samim tim uticati na dalje mere koje treba preduzeti u cilju sprečavanja razvoja rezistentnosti i upravljanju njome. Rano otkrivanje i suzbijanje rezistentnih korovskih vrsta smanjuje mogućnost daljeg širenja i troškova u narednim godinama. Nakon primenjenog herbicidnog tretmana, trebalo bi obići parcelu i registrovati do kojih je promena došlo, koje korovske vrste su preživele primenjenu dozu, da li su one prisutne na celom polju ili na rubovima parcele, da li je herbicidni tretman ponovljen istim preparatom i u kojoj dozi. Cilj antirezistentne strategije je da uspori ili spreči pojavu rezistentnosti korova prema herbicidima. Iz tog razloga mere za sprečavanje pojave rezistentnosti bi trebalo da se sprovedu i primene pre nego što ona postane ozbiljan problem. Višegodišnja primena herbicida sa istim mehanizmom delovanja na istim parcelama dovodi do razvoja rezistentnosti i otežava suzbijanje u narednom period.




22

Antirezistentna strategija podrazumeva integralni pristup suzbijanju korova, jednako kombinujući sve mere zaštite (mehaničke, agrotehničke, biološke i hemijske), bez prekomernog oslonca na bilo koju od metoda. Mehaničke i agrotehniče mere omogućavaju smanjenje količine semena u zemljištu. Najznačajnije nehemijske mere koje se mogu primeniti su rotacija useva (plodored), održavanje higijene polja i poljoprivrednih mašina u cilju sprečavanja raznošenja korovskog semena sa parcele na parcelu. Plodored je agrotehnička mera koja je možda i najvažnija u cilju sprečavanja razvoja rezistentnih korovskih vrsta. Za nju nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja biljaka. Biljke treba gajiti u višepoljnom plodoredu u kome će biti zastupljeno industrijsko bilje, krmne biljke, uskoredni i širokoredni usevi i druge gajene biljke koje ne predstavljaju domaćine kulturi koju planiramo da sejemo. Plodoredom se poboljšavaju fizičke i biološke osobine zemljišta, smanjuje zakorovljenost, brojnost štetočina kao i prisustvo inokuluma patogenih gljiva u zemljištu. Značajna hemijska mera, koja može uticati na smanjenje pojave otpornih vrsta korova je rotacija herbicida različitog mehanizma delovanja kao i mešanje herbicida za suzbijanje iste korovske vrste ali sa različitim mehanizmom delovanja u biljci. Primenu herbicida treba bazirati prema kritičnom vremenu za suzbijanje korova u polju, a to je vremenski period u toku kojeg korovi moraju biti suzbijeni kako ne bi uticali na gubitak prinosa. HRAC (Herbicide Resistance Action Commitee) Međunarodni komitet za rezistentnost korova, dao je kriterijume prema kojima je izvršena klasifikacija herbicida u grupe, kako bi poljoprivredni proizvođač što jednostavnije doneo odluku o tome koji preparat da izabere. Uspostavljen je sistem obeležavanja svih herbicida po brojevima i slovima. Broj na flaši proizvođaču ukazuje na to da se ovoga puta ne sme odlučiti za pesticid istog broja od prethodno korišćenog. Takođe, na uputstvu svakog herbicida postoji ograničenje koliko puta je u toku sezone dozvoljeno koristiti taj preparat na istoj površini.

ZAKLJUČAK

Otkriće sulfonilurea kao herbicida označilo je početak nove ere u tehnologiji hemijskog suzbijanja korova. Zbog karakteristika koje poseduju (male količine primene, izražena efikasnost, povoljne toksikološke osobine) vrlo brzo su komercijalno prihvaćene. Intezivna primena dovela je do redukcije plodoreda i ostalih nehemjskih mera zaštite. Njihova redovna primena iz godine u godinu na istim parcelama, uzrokovala je razvoj rezistentnih korovskih vrsta i učinila je ove herbicide manje efikasnim. Iz tog razloga, najnovija istraživanja ukazuju na potrebu smanjenja količine herbicida, rotaciju herbicida različitog mehanizma delovanja, uvođenje plodoreda, kao i redovna primena agrotehničkih mera, jer se na taj način može sprečiti ili odložiti pojava rezistentnosti kod korovskih vrsta.

Literatura: [1] (Rayan, 1970) Norsworthy. J.K., Talbrt. R. E. and Hoagland, R. E.: Chlorophyll fluorescence evaluation of agrochemical interacions with propanil on propanil-resistant barnyardgrass (Echinochloa crus galli). Weed Sci., 47, 13-19, 1999. [2] Mallory-Smith, C.A., Thill, D.C., Dial, M.J. and Zemetra, R. S.: Inheritance of Sulfonilyrea Herbicide Resistance in Lactuca spp. Weed Techn., 4, 787-790, 1990b. [3] Powles. S. B. And Shaner, D. L.: Herbicide Resistance and World Grains. CRC Press, London, New York, 2001. [4] Smit. J. J. And Cairns, A. L. P. (2001): Resistance of Raphanus raphanistrum to chlorsulfuron in the Republic of South Africa. Weed Res., 41, 41-47, 2001. [5] Lovell, S. T., Wax, L. M., Horak, M. J. And Peterson, D. E.: Imidazolinone and Sulfonylurea Resistance in a Biotype of Common Waterhemp (Amaranthus rudis). Weed Sci., 44, 789-794, 1996. [6] Levitt, G., Ploeg, H. L: Wiegle, R. C; Fitzgerald, D. J.: 2-Chloro-N-4-methoxy-6-methyl-1,3,5 – triazine -2-yl-minocarbonyl benzensulfon-amide, a new herbicide. J. Agric. Food Chem., 29: 416-424, 1981. [7] Green, J. M. And Cabill, W. R.: Enchancing th biological activity of nicosulfuron with pH adjusters. Weed Technol., 17: 338- 345, 2003. [8] Roberts, T.: Metabolic Pathways of Agrochemicals Part 1: Herbicides and Plant Growth Regulators. The royl Society of Chemistry, Cambridge, UK, 1998. [9] Lovell, S. T., Wax, L. M., Horak, M. J. And Peterson, D. E.: Imidazolinone and Sulfonylurea Resistance in a Biotype of Common Waterhemp (Amaranthus rudis). Weed Sci., 44, 789-794, 1996. [10] Adkins. S. W., Wills, D., Boersuma, M., Walker, S. R., Robinson, G., Mcleod, R. J. And Einam, J. P.: Weeds resistant to chorsulfuron and atrazine from the north-east grain region of Austarlia. Weed Res., 37, 343-349, 1997. [11] Sibony, M., Michel, A., Haas, H. U., Rubin, B. And Hurle. K.: Sulfometuron-resistant Amaranthus retroflexus: Cross-resistance and molecular basis for resistance to acetolactate synthase-inhibiting herbicides. Weed Res., 41, 509-522, 2001. [12] Powles. S. B. And Shaner, D. L.: Herbicide Resistance and World Grains. CRC Press, London, New York, 2001. [13] Foes, M. J., Vigue, G., Stoller, E. W. And Tranel, P. J.: Kochia scoparia biotype resistant to triazine and ALS inhibiting herbicides. Weed Sci., 47, 20-27, 1999. [14] Heap, I. M.: International survey of herbicide-resistant weeds: Lessons and limitations. The 1999 Brighton Conference – Weeds, Brighton, U.K., 1999, pp. 769-776.




23

HIGIJENSKI MINIMUM U PROIZVODNJI HRANE

Dr Violeta Mickovski Stefanović

Izvod: Odgovornost za osiguranje zdravstvene bezbednosti hrane imaju podjednako svi u lancu počev od primarnih poljoprivrednih proizvođača, prerađivača hrane do trgovaca i potrošača. Principi za higijenu hrane nisu nepremostiva prepreka za domaće proizvođače. Postavljeni zahtevi dozvoljavaju primenu širokog raspona mogućih rešenja ,,od prihvatljivog minimuma, do idealnih sistema“. Koji će se od njih primeniti u praksi, zavisi od mnogo faktora: specifičnosti organizacije i njenog okruženja, procenjenog nivoa rizika opasnosti, materijalnih mogućnosti i dr. Ključne reči: zdravstvena bezbednost hrane, higijenski minimum, proizvodnja

MINIMUM HYGIENE IN FOOD PRODUCTION

PhD Violeta Mickovski Stefanović Abstract: The responsibility for ensuring food safety chain starting from primary agricultural producers, food processors to retailers and consumers.The principles of food hygiene are not an insurmountable obstacle to domestic producers. The requirements allow the use of a wide range of possible solutions, than the applicable minimum, to the ideal system. Which of them in practice, depends on many factors: the specificity of the organization and its environment, the estimated risks level, the possibility of investing and others. Keywords: food safety, hygienic minimum, production

UVOD

Ljudi s pravom očekuju da je hrana zdravstveno bezbedna i pogodna za konzumiranje. Bolesti koje se prenose hranom su u najboljem slučaju neprijatne a u najgorem mogu biti fatalne. Bolesti izazvane hranom i epidemije mogu da nanesu ogromnu štetu trgovini, ugostiteljstvu i turizmu i dovedu do značajnog pada zarada, nezaposlenosti i sudskih sporova. Kvarenje hrane ne dovodi samo do porasta troškova već negativno utiče i na trgovinu i dovodi do gubitka poverenja potrošača. Porast međunarodne trgovine hranom i sve učestalija putovanja u inostranstvo značajni su sa aspekta socijalnog i ekonomskog napretka, ali istovremeno olakšavaju širenje bolesti svetom. Navike u konzumiranju hrane takođe su uveliko promenjene u mnogim zemljama u poslednjih dvadeset godina. Razvile su se nove tehnologije proizvodnje, pripreme i distribucije hrane kao odraz tih promena [1]. Osnovne preporuke higijene proizvodnje hrane su kamen temeljac u osiguranju higijene hrane i trebalo bi da se koriste zajedno sa specifičnim smernicama a gde je potrebno i sa smernicama za mikrobiološke kriterijume. Preporuke prate ceo ,,lanac ishrane“ od sirovine do finalnog proizvoda sa najvažnijim kontrolnim aspektima higijene u svakoj fazi proizvodnje [1].

• Uvod • Osnovne preporuke za bezbednu proizvodnju hrane • Održavanje, čišćenje i lična higijena zaposlenih • Zaključak • Literatura




24

OSNOVNE PREPORUKE ZA BEZBEDNU PROIZVODNJU HRANE

Izgradnja i uređenje postrojenja U zavisnosti od prirode postupaka proizvodnje i prerade hrane potrebno je uzeti u obzir sledeće zahteve:

• mogućnost da se zagađenje svede na minimum • mogućnost sprovođenja propisanih postupaka održavanja, čišćenja i dezinfekcije i smanjenje mogućnosti

kontaminacije putem vazduha na najmanju meru • da je oprema tj. površine koje dolaze u kontakt sa hranom netoksična i prikladna za održavanje, čišćenje i

dezinfekciju • mora postojati mogućnost regulisanja temperature, vlažnosti i drugih uticaja okoline • obezbediti odgovarajuću zaštitu od ulaska štetočina i njihovog zadržavanja [1].

Domaći propisi definišu uslove za postrojenja odgovarajućim pravilnicima: - Pravilnik o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, Službeni glasnik RS, broj 6/97, 52/97. - Pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda biljnog porekla, Službeni glasnik RS, br 50/96. Domaći propisi usklađeni su sa propisima u ovoj oblasti u EU: - Direktiva Saveta i parlamenta EU-O higijeni hrane 852/2004 - Direktiva Saveta i parlamenta EU-O higijeni hrane animalnog porekla 853/2004 [2].

Lokacija Postrojenja treba izgraditi dalje od:

• područja zagađenih industrijom, čvrstim otpadom ili otpadnim vodama • područja podložna poplavama • područja zagađena štetočinama

Oprema i kontrola opreme Savremena oprema je uglavnom izrađena od nerđajućeg čelika i plastičnih materijala za prehrambenu industriju. Ako oprema ima demontažnih delova ili se koristi ambalaža za višekratnu upotrebu, koju treba prati i dezinfikovati, način pranja je potrebno rešiti na higijenski način (u odvojenom delu prostorije ili posebnoj prostoriji sa odgovarajućim priborom za pranje) i higijenski rešiti transport delova opreme do prostorija za pranje i nazad (posebna transportna kolica). Da bi se moglo obavljati redovno čišćenje i održavanje opreme i uređaja, isti moraju biti udaljeni najmanje 50 cm od zida. Posebna pažnja se mora posvetiti klasi tačnosti primenjenih merila za kontrolu parametara (termometri, manometri) i njihovom etaloniranju i kalibraciji. Kod lavaboa je preporučljivo upotrebiti slavine koje se otvaraju/zatvaraju nogom, laktom ili senzorima [1].

Slika 1. Oprema u prehrambenoj industriji Slika 2. Skladište gotovih proizvoda




25

Unutrašnja struktura i uređenje 1. Zidovi- glatko malterisani sa disperzivnom bojom ili keramičke pločice ili tzv. sendvič paneli 2. Podovi-tzv.,,industrijski podovi“ sa epoksidnim premazima, tzv. ,,fero-beton“ ili podne pločice 3. Plafoni- gips karton ili sendvič paneli 4. Prozori i vrata- aluminijumski ili plastični ramovi sa vakuum-staklima ili drugim providnim materijalom 5. Radne površine-nerđajući čelik ili plastični materijali za prehrambenu industriju [3].

Slika 3. Pod u industrijskom pogonu Slika 4. Drugi primer poda u pogonu Osvetljenje U prostorijama gde se sirovine, poluproizvodi ili proizvodi nalaze, rasvetna svetla obavezno treba zaštititi od rasprskavanja stakla. Najjednostavnija je primena namenskih rasvetnih tela od pogodnih plastičnih materijala ili metalna mrežica. Snabdevanje vodom Snabdevanje vodom ima poseban značaj ako organizacija obezbeđuje pitku vodu iz sopstvenog vodozahvata, tada mora da se obezbedi adekvatna dezinfekcija vode. Ako se tehnička voda obezbeđuje iz drugog izvora tada treba obojiti cevi različitim bojama, celom vidljivom dužinom. Kanalizacioni otvori obavezno moraju biti snabdeveni odgovarajućom rešetkom i sifonom. Za otpad se obezbeđuju namenski industrijski kontejneri sa poklopcem od plastičnih materijala ili aluminijuma.

ODRŽAVANJE, ČIŠĆENJE I LIČNA HIGIJENA ZAPOSLENIH

Postrojenja i oprema se moraju redovno higijenski i tehnički održavati. Čišćenjem se uklanjaju ostaci hrane i prljavština koja predstavlja izvor zagađenja. Primenjene metode, pribor i sredstva za čišćenje zavise od karaktera materijala i primenjenih tehnoloških procesa. Posle čišćenja mora se vršiti i dezinfekcija površina. Sredstvima za čišćenje treba pažljivo rukovati i koristiti ih u skladu sa uputstvima proizvođača i njihovo skladištenje mora da je odvojeno od hrane u jasno označenoj ambalaži ili mestu kako bi se izbegao rizik zagađenja hrane. Nakon primene određene metode čišćenja mora se validovati delotvornost primene metode čišćenja. Važno je proveriti ne samo delotvornost u otklanjanju nečistoća i dezinfekciji površina, već i efikasnost ispiranja površina od ostataka hemijskih sredstava za čišćenje ili dezinfekcije na površinama koje dolaze u kontakt sa hranom [3]. Nadzor sprovođenja aktivnosti čišćenja i dezinfekcije, pored vizuelne kontrole, mora da obuhvata i mikrobiološke i hemijske testove površina. Učestalost takvih testiranja zavisiće od primenjenih metoda čišćenja i dezinfekcije, procenjenog rizika od nedelotvornosti istih i potencijalnih rizika od posledica nedelotvornog čišćenja i dezinfekcije [4]. Zaposleni koji dolaze u kontakt sa hranom moraju održavati visok nivo lične higijene, da koriste zaštitnu odeću, i obuću. Zaposleni se moraju uputiti na zakonom predviđene sanitarne preglede, o čemu se vodi evidencija. Takođe, zaposleni treba da potpišu izjavu da se obavezuju da će se obratiti lekaru u slučaju da primete simptome bolesti. Posetiocima treba obezbediti pisano obaveštenje o zahtevima u vezi lične higijene i pravilnog ponašanja, koje im treba uručiti pre obilaska tehnoloških pogona za proizvodnju [5].




26

Slika 5. Primer čišćenja pogona

ZAKLJUČAK Stanje higijenskog minimuma u proizvodnji hrane i bezbednosti hrane u Srbiji je na nezavidnom nivou. U toku

su brojne aktivnosti koje treba da dovedu sistem kontrole kvaliteta i proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane na nivo kompatibilan sa razvijenim zemljama EU. Dok se ne uredi sistemsko garantovanje bezbednosti hrane, u Srbiji će uspešno poslovati samo retki uspešni pojedinci i potencijali će ostati neiskorišćeni.

Literatura: [1] Varga J., LJ. Đorđević, B. Đorđević, M. Karadžić, (2006): HACCP i zdravstvena bezbednost hrane, Adižes, Novi Sad [2] Agromreža (2000): Marketing u poljoprivredi-tržište voća i povrća, Quadragraphic, Beograd [3] www. ecinst.org.rs [4] Kovač Šarkanj H., V. Kovač, (2014): Proizvodnja domaćeg sira i drugih vrsta mladog sira, projekat Ruralnet-Joint farm diversification strategy in the Hungarian-Serbian borderline [5] www.hah.hr




27

UTICAJ ISHRANE NA ODGOJ PRIPLODNIH JUNICA

Nikola Stojsavljević dipl.ing. Izvod: Tokom poslednjih decenija dobijeni su genotipovi sposobni za veoma visoku proizvodnju mleka [1]. Od davnina je poznata i priznata činjenica da krava jede najrasprostranjeniju i najjeftiniju hranu na svetu, travu [2]. Osnovni princip ishrane i gajenja je optimalno zadovljenje potreba u HM uz maksimalnu rentabilnost. Poenta ishrane preživara je upotreba maksimalnih količina kvalitetne konzervisane voluminozne hrane uz dopunu obroka neophodnim količinama koncentrata, jer se dosadašnja praksa uzgoja junica širom sveta bazira na tome. U periodu pre dostizanja puberteta najintenzivniji je period razvoja junica kada je intenzitet povećanja visine grebena i krsta mnogo veći nego posle puberteta [3]. Kada priplodne junice ostvaruju veće dnevene priraste do faze dostizanja puberteta, odlikuju se telenjem u ranijem uzrastu, većom ukupnom masom vimena, većom masom masnog tkiva u vimenu, bez značajne razlike u masi mamarnog parenhima i mlečnosti u prvoj laktaciji. Takođe ženska telad u periodu do odlučenja kada konzumiraju obrok sa većim sadržajem energije i proteina, ostvaruju veće priraste, odlikuju se većim sadržajem parenhima mlečne žlezde, masti u vimenu, većom TM pri teljenju i većom mlečnošću u prvoj laktaciji. Ključne reči: telad, ishrana, prirast, priplodna junica,

THE INFLUENCE OF NUTRITION ON BREEDING OF BREEDING HEIFERS

Nikola Stojsavljević B.Sc. Abstract: In recent decades resulting genotypes are capable of very high milk production [1]. Since ancient times was known and recognized fact that the cow eats the most widespread and cheapest food in the world, the grass [2]. The basic principles of nutrition and farming is optimal satisfaction of needs in HM with maximum profitability. The point of ruminant nutrition is the use of maximum amount of quality preserved roughage meal supplement with the necessary quantities of concentrate, because the prevous practice of breeding heifers around the world is based on that. In the period before reaching puberty is the most intense period of heifer development when the intensity of increasing height of the withers and rump is much higher than after puberty [3]. When heifers achieve greater daily weight gainup to the stage of reaching puberty, they are characterized by calving at an earlier age, increasing of total mass of the udder, the grater mass of adipose tissue in the udder, with no significant difference in the weight of mammary parenchyma and milk yield in the first lactation. Also female calves in the period before deciding when consuming a meal with a higher conctent of energy and protein, achieve greater gains, are characterized by a higher content of the parenchy of the mammary gland, fat in the udder, greater TM at calving and higher milk yield during the first lactation. Keywords: calves, nutrition, growth, breeding heifers,

UVOD Odgoj priplodnih junica zahteva značajne troškove vezane za ishranu, smeštaj i ljudski rad, a povraćaj uloženih sredstava realizuje se tek nakon telenja. Istraživanja su pokazala da troškovi ishrane za priplodne junice iznose 12 % od ukupnih troškova mlečne farme [4]. Uslovi držanja i ishrana mora biti bazirana na odgoj zdravih, visokokvalitenih junica, sa potencijalom za proizvodnju mleka, sa prihvatljivim troškovima za gazdinstvo i minimalnim negativnim efektima na životnu sredinu. Preobilna ishrana može uticati na teža telenja, preteranog nagomilavanja masti u vimenu što negativno utiče na razvoj žlezdanog epitelijalnog tkiva vimena što se ogleda kroz smanjenje broja sekretornih ćelija vimena a rezultat je smanjenje potencijala proizvodnje mleka.

• Uvod • Odgoj priplodnih junica • Ishrana u prvoj godini života • Ishrana u drugoj godini života • Ishrana u periodu oplodnje • Ishrana pred telenje • Praktične preporuke kod odgoja i ishrane junice • Zaključak • Literatura




28

Rezultati većeg broja istaraživanja ukazuju da intenzivna ishrana ženskih teladi u periodu pred odlučenje povećava porast parenhima mlečne žlezda, što ukazuje na postojanje kritičnog perioda za razvoj vimena, kada je porast parenhima mlečne žleude osetljiv na nivo konzumiranja energije i proteina. Druga istraživanja ukazuju da se efekat ishrane ogleda na laktacijske performanse krava u uticaju konzumiranog obroka na porast skeleta, mišića i ukupne TM. Smisao odgoja pliplodnih junica jeste da one budu zdrave, sposobne za reprodukciju i da se otele prvi put u uzrastu 24-25 meseci. Najzastuljeniji izvor energije je celuloza i ona se obnavlja delovanjem mikroorganizama [1]. Oko 85 milijardi tona CO² se stvori godišnje na zemlji zahvaljujući mikrobiološkoj razgradnji celuloze, od tog CO² u prisustvu vode i sunčeve energije procesom fotosinteze biljke stvaraju novi biljni materijal. U organima za varenje se ne stvaraju enzimi koji razlažu celulozu, preživari su stvorili simbolički odnos sa mikroorganizmima koji stvaraju enzime.

ODGOJ PRIPLODNIH JUNICA Uzgoj priplodnih junica podrazumeva uzgoj ženskog priplodnog podmlatka starijeg od 6 meseci. Jedan od ključnih perioda u odgoju je period razvoja mlečne žlezde, a to je između trećeg i devetog meseca starosti. U toku ovog perioda mlečno tkivo raste 3,5 puta brže od telesnog. Kod teladi govorimo o individualnom smeštaju u periodu napajanja i grupnom do šest meseci uzrasta, a kada su u pitanju junice starije od 6 meseci one se drže grupno. Starost junica 6 - 12 meseci drže se u grupama do 10 grla, gde razlika u telesnoj masi između najlakše i najteže iznosi do 50 kg [2]. Priplodne junice predstavljaju osnovu uspeha u proizvodnji mleka. Genetsko poboljšanje u zapatima krava zavisi od zamene krava koje se isključuju, sa genetski superiornim junicama, gde prvi korak u zameni je korišćenje superiornih bikova za oplodnju i obezbeđenje odgovarajuće ishrane i držanja, radi optimizacije porasta i razvoja junica.

ISHRANA U PRVOJ GODINI ŽIVOTA Ishrana odbijene teladi i priplodnih junica znatno je jednostavnija od ishrane teladi u prelaznom periodu. Baš zbog toga se često dešava da se ova kategorija nedovoljno ili nepravilno hrani, čak i u uslovima kada se druge kategorije goveda ispravno hrane [5]. Izbor voluminozne hrane uslovljen je godišnjim dobom i uslovima na gazdinstvu. Leti može biti paša ili zelena hrana proizvedena na sejanim travnjacima ili u okviru zelenog konvejera. Zimi se koristi seno, silaža, repa i dr. sočna hraniva, razni sporedni proizvodi prehrambene industrije, a u manjoj meri i kvalietna slama strnih žita (posebno ječma i ovsa) i kukuruzovina. Koncentrovani deo obroka može biti različit u zavisnosti od vrste i kvaliteta voluminozne stočne hrane, gde koncentrovani deo obroka čini prekrupa žitarica dopunjena premiksom minerala i vitamina., i obavezno kuhinjska so u količini od 0,5-1 %. Pored napred iznetog treba istaći da se u praktičnim uslovima ishrane sočna hrana a pogotovo silaža praktično ne koristi u ishrani teladi u prva četiri meseca života [6]. Najčešće obrok se sastoji od 3-4 kg sena i manje količine silaže ili zelene hrane (8 kg) i oko 2 kg koncentrata. Količina silaže kasnije se povećava na 12 kg a koncentrat smanjuje na 1-1,5 kg/dan. Kasnije u periodu od 9-12 meseci silaža se povećava na 13-15 kg, seno se smanjuje do 1,5 kg/dan a koncentrat se može potpuno izostaviti ili davanje svesti na 1 kg/dan.

Tab 1. Dnevne potrebe priplodnih junica (NRC, 2001) TM kg

Dnevni prirast kg/dan

Konzu. SM

kg/dan

ME MJ/dan

SP % (SM)

RDP g/dan

RUP g/dan

Ca g/dan

P g/dan

150

0,6 0,8 1,0

4,1 4,2 4,2

37,66 40,17 43,10

14,0 15,9 17,9

379 407 434

199 261 322

26 33 40

12 15 17

200

0,6 0,8 1,0

5,1 5,2 5,2

46,44 49,79 53,14

12,6 14,2 15,8

470 505 538

177 233 287

27 34 40

13 15 18

250

0,6 0,8 1,0

6,1 6,2 6,2

5481 58,99 62,76

11,8 13,1 14,4

556 597 636

156 207 256

28 34 40

14 16 18

300

0,6 0,8 1,0

6,9 7,1 7,1

63,18 6778 71,96

11,2 12,3 13,5

637 685 729

138 183 227

30 35 41

15 17 19

350

0,6 0,8 1,0

7,8 7,9 8,0

70,71 86,15 81,17

10,7 11,7 12,8

715 769 819

121 162 200

31 37 42

16 18 20

400

0,6 0,8 1,0

8,6 8,8 8,8

78,24 84,10 89,54

10,4 11,3 12,3

791 850 905

105 142 176

33 38 44

17 19 21




29

ISHRANA U DRUGOJ GODINI ŽIVOTA

Ako je ishrana bazirana samo na kabasti deo obroka i ako se daje po volji treba da odezbedi dnevne priraste između 600-700 gr, posle navršene prve godine života. Sa porastom rastu i potrebe tako da u starosti od 2 godine u proseku junice mogu dnevno da konzumiraju 18-20 kg silaže, 1-3 kg sena i 1-2 kg koncentrata. Kada je ograničena ishrana junica se hrani dva puta dnevno, a u uslovima ishrane po volji hrana treba da bude stalno na raspolaganju. Najlošije razmišljanje je da su junice kategorija goveda koje do telenja nose samo trošak, s takvim stavom one su osuđene na lošiju, kabastu hranu tako da se javlja sumnja kako genetika nije kao što je u katalozima prikazana. Ušteda na hrani i lošiji uslovi držanja mogu da smanje dnevne priraste i ispod 400 g/dan. Tada dolazi do prologiranja puberteta tako da sve što se uštedi, izgubi se na oplodnji, zrdravlju, proizvodnji mleka i ranijem izlučenju junica. Pojenje junica vodom obavlja se najmanje onoliko puta koliko se puta hrane, mada znatno je bolje kada vodi stoji stalno na rasplaganju tako da je uzimaju po volji. Količina vode uslovljena je obimom i sastavom konzumirane hrane i kreće se u granicama 3,5 do 5,5 kg vode po kg konzumirane SM obroka. U tabeli 2 dato je prosečno konzumiranje SM, dok je sastav obroka za junice dat u tabeli 3.

Tab. 2 Prosečno konzumiranje SM obroka kod junica, (Obračević, 1990)

TM, kg kg SM/100 kg TM 100 2,2 200 2,0 300 1,9 400 1,8

Tab. 3. Obroci za priplodne junice.

Hraniva

Starost (meseci) 4-6 6-12 12-16 16-24

Seno lucerske 1,5 1,5 1,5 1,5 Silaža biljke kukuruza 5,0 8,0 10,0 13,0 Sirovi rezanci žećerne repe 1,0 2,0 2,0 2,0 Koncemtrat (18%UP) 1,5 2,0 2,0 2,0 Ishrambeni pokazatelji Suva materija, kg 4,45 6,27 7,32 8,49 NEM, MJ 27,8 41,1 48,5 57,4 Ukupni proteini 611 808 890 980 Ca, g 32 42 46 51 P, g 18 25 26 29

ISHRANA U PERIODU OPLODNJE

Ishrana junica mora da se podredi poželjnim telesnim prirastima i telesnoj razvijenosti, umerenom intezitetu ishrane koje obezbeđuje prvo telenje u uzratu od 24 meseca, što je optimalan odnos uloženog i dobijenog. Prvo osemenjavanje crno-bele rase treba da se obavi kada junice dostignu uzrast 14-16 mescei i telesnu masu od 320-350 kg [7]. Ishrana se organizuje tako da junice u prvoj polovini godine života prirastaju 700-750g dnevno a kasnije 700 g a nakon oplodnje pa sve do 3 meseca pred porođaj prirast se kreće oko 600 g dnevno [8]. Intezivniji porast, sinhronizacija estrusa i bolji uspeh u osemenjavanju traži poseban režim ishrane u periodu pripreme junica za osemanjavanje, oko 3-4 nedelje i zadržati ga u periodu 2-3 nedelje posle obavljenog osemenjavanja. Povećenjem kolićine hrane, odnosno povećenjem koncentracije energije u obroku, poboljšanim kvalitetom kabaste hrane ili povećenjem udela koncentrata u ukupnoj dnevnoj količini hrane. kada su junice na paši koja je lošijeg kvaliteta jednostavnim prevođenjem na kvalitetniji pašnjak ili dodatom ishranom zelenom hranom proizvedenom na sejanim travnjacima ili oranicama ili dopunskom ishranom koncentratima. Pri isključivoj ishrani zelenom hranom junicama je neophodno obezbediti odgovarajuću dodatnu ishranu smežom minerala gde kuhinjska so ima značajan deo, u formi raznih blokova kada junice lizanjem uzimaju po volji.




30

ISHRANA U PERIODU PRED TELENJE Potrebe u hrani steonih junica povećavaju se od 5. meseca bremenotosti i max dostižu dva meseca pred telenje. To je poslednji momenat kada junicu treba pripremiti za prvu laktaciju. Formiranjem odgovarajućih telesnih rezervi neophodno je zbog ostvarenja visoke proizvdonje mleka u početku laktacije kada je konzumiranje hrane nedovoljno za podmirenje potreba proizvedenih količina mleka. Ono što je najvažnijie u poslednjoj fazi bremenitosti treba da obezbedi i osposoblajvanje vimena za lučenje mleka tokom laktacijskog perioda. Potebe sumirane za rast ploda, stvaranje telesnih rezevi, sopstveni porast, priprema vimena traži poboljšanje ishrane junice 45-60 dana pred telenje. Ovo je neophodno radi privikavanja na tip obroka koji će biti nakon telenja, kada se dnevna količina koncentarta povećava na račun smanjenja kabaste hrane jer je kapacitet buraga smanjen naglim povećanjem mase ploda. Količina sena se nešto povećava a sočna hrana smanjuje pri čemu stanje vimena ima odlučujuću ulogu. Količina koncentrata se 2-3 dana pred telenje takođe smanjuje na 1-2 kg ili se potpuno ukida zavisno od brzine nalivanja i opšteg stanja vimana.

PRAKTIČNE PREPORUKE KOD ODGOJA I ISHRANE JUNICA Genetsko poboljšanje zapata zavisi od zamene krava koje se isključuju, sa genetski superiornim junicama koje predstavljaju osnovu uspeha u proizvdonji mleka. Praktične preporuke za odgoj junica HF rase:

− Prvi kriterijum kod odabira junica jeste genetski potencijal, posle sledi odabir prema telesnoj razvijenosti i zdravlju,

− dakle na sve one parametre koje se traže kod odabira krava osim na procenu vimena. − Udeo sirovog proteina u SM obroka za junice pre puberteta mora biti 14 do 15% (unos SM 2,15%/TM

dnevno), − Udeo SP u SM obroka za junice nakon puberteta mora biti 13 do 14% (unos SM 1,65%/TM dnevno), − Junicama treba postepeno povećavati udeo koncentrata u obroku. Na početku obrok treba da sadrži 50%

koncentrata i − 50% kabaste hrane, − Hranjenje se sprovodi jednokratno, potrebno je pratiti konzumaciju i prema potrebi korigovati ili smanjiti

količinu − hrane, − Dnevni prirast treba da se kreće u granicama 750 do 850 g/dan, − Konzumiranje SM se kreće od 2,2 do 2,6% od TM, − Sve junice moraju imati pristup hrani istovremeno, potrebno je osigurati dovoljno hranidbenog prostora, − Junice treba meriti što češće (jednom mesečno) da se utvrdi dnevni prirast prema kome se koriguje obrok, − Grupisanje junica treba sprovoditi prema starosti. Unutar grupe razlike u starosti mogu biti 2 do 4 meseca

a razlike u − TM unutar grupe ne veće od 90 kg, − Kod sastavljanja obroka treba koristiti hraniva koja su trenutno najjeftinija, − Sa preciznom ishranom prestaje se sa 30 do 45 dana pred telenje kada se postepeno povećava udeo

kvalitetne kabaste − hrane da bi se mikroorganizmi buraga prilagodili na nov obrok koji povećava kapacitet probavnog trakta, − Oplodnja bi trebalo da se izvede u starosti od 14 do 16 meseci, TM od 340-390 kg a telenje u starosti do

24 meseca, − Telesna masa nakon telenja treba da bude 80 do 85% od konačne TM,

ZAKLJUČAK

U ovom poslu nema sentimentalsnoti, mada ponekad i lošija krava zna da proizvede više mleka. Najbolja junica se ne kupuje, a još manje prodaje. Ona se stvara i uvek ostaje u svom stadu. Junice zahtevaju minimalno ulaganje, a velika je dobit. Literatura [1] Grubić G., Adamović M., Monografija, Beograd, 2003. [2] Stojić P., Mleko kao posledica, Priručnik za mlečno govedarstvo, Beograd 2014. [3] Stojanovć B., Grubić G., Đorđević A., Božičković A., Ivetić A., Efikasna ishrana mlečnih junica u predpubertetnom periodu, Zbornik Naučnih radova XXVII Savetovanja agronoma, veterinara, tehnologa i agoekonomista Vol. 19. br. 3-4, strana 25-38, Beograd 2013. [4] www.agroklub.com/stočarstvo/novi-pristup-hranidbi-junica-holštajn-pasmina/6764/. [5] Čobić T., Bačvanski S., Vučetić S., Proizvodnja i korišćenje silaže u ishrani stoke. Nolit Beograd




31

[6] Mitić N., Perčej J., Zeremski D., Lazarević Lj., Govedarstvo, Monografsko delo [7] Đorđević N., Makević M., Grubić G., Jokić Ž., Ishrana domaćih i gajenih životinja, Beograd-Zemun, 2009. [8] Ševković N., Pribičević S., Rajić I., Ishrana domaćih životinja, Naučna knjiga Beograd,1980.




32

KARAKTERISTIKE STOČARSKE PROIZVODNJE U NAREDNOJ DECENIJI

Mr Dragan Romić

Izvod: Sektor stočarstva, globalno je vrlo dinamičan. U zemljama u razvoju, dinamika se javlja kao odgovor na brzo rastuću potražnju za stočarskim proizvodima. U razvijenim zemljama, tražnja za stočarskim proizvodima stagnira, uz istovremenu pojavu da veliki proizvodni sistemi povećavaju svoju efikasnost i brigu za životnu sredinu. Istorijske promene u kojima beležimo različitu potražnju za stočarskim proizvodima, su u velikoj meri vođene rastom ljudske populacije, rastom prihoda i urbanizacije, povećanjem nivoa proizvodnje u različitim sistemima odgoja, razvojem nauke i tehnologije, kao i povećanjem broja životinja. U budućnosti, proizvodnja će sve više biti ograničavana smanjenjem prirodnih resursa, naročito zemljišta i vode, kao i ograničenjem emisije ugljenika u atmosferu. Napredak u oplemenjivanju, ishrani i zdravlju životinja će se nastaviti i doprineće povećanju proizvodnje i većem genetskom napretku životinja. Stočarska proizvodnja će biti sve više pod uticajem propisa vezanih za ograničenja ugljenika i zaštite životne sredine i dobrobiti životinja. Potražnja za stočarskim proizvodima u budućnosti mogla bi imati uticaja na socio-ekonomska kretanja , tačnije na promenu socio-kulturnih vrednosti. Postoji značajna neizvesnost kakvu će ulogu ovi faktori imati u različitim regionima sveta u narednim decenijama. Ključne reči: stočarstvo, uticaj, budućnost, region

FEATURES LIVESTOCK PRODUCTION IN THE NEXT DECADE

Dragan Romić, MSc

Abstract: Livestock sector globally is very dynamic. In developing countries, the dynamics occurring in response to rapidly growing demand for livestock products. In developed countries, the demand for livestock products is stagnating, with the simultaneous appearance of a large production systems to increase their efficiency and care for the environment. Historical changes in which we recorded a different demand for farm products are largely driven by human population growth, income growth and urbanization, increasing levels of production in different systems of education, development of science and technology, as well as increasing the number of animals. In the future, production will increasingly be limited by reducing the natural resources, especially land and water, as well as limited carbon emissions into the atmosphere. Progress in breeding, nutrition and animal health will continue and contribute to an increase in production and a greater genetic progress animals. Livestock production will be increasingly influenced by the regulations related to the limitation of carbon and environmental protection and animal welfare. Demand for livestock products in the future could have an impact on socio-economic trends, namely the changing socio-cultural values. There is considerable uncertainty about what role these factors play in different regions of the world in the coming decades Keywords: livestock, impact, future region

UVOD Stočarski sistemi pokrivaju oko 30 odsto zemaljske površine planete, ne računajući površine pod ledom i predstavljaju značajano globalno sredstvo u vrednosti od najmanje 1,4 biliona dolara. Sektor za stočarsku proizvodnju je organizovan u dugom tržišnom lancu koji zapošljava najmanje 1,3 milijarde ljudi širom sveta i direktno održava u životu 600 miliona siromašnih malih farmera u zemljama u razvoju. Stočarski proizvodi imaju učešće od 17 odsto u ukupnoj konzumaciji energetskog dela hrane izražene u kilokalorijama i 33 odsto u konzumaciji proteina, na globalnom nivou, pri čemu postoje velike razlike između bogatih i siromašnih zemalja [8]. Trenutno, stočarstvo je jedan od najbrže rastućih poljoprivrednih podsektora u zemljama u razvoju. Njegov udeo poljoprivrednog BDP je već 33

• Uvod • Kretanje tražnje za stočarskim proizvodima • Trendovi u stočarskoj proizvodnji • Zaključci • Literatura




33

odsto sa tendencijom daljeg rasta. Ovaj rast je uzrokovan brzo rastućom potražnjom za stočarskim proizvodima, što povratno dovodi do rasta broja stanovništva, urbanizacije i povećanja prihoda u zemljama u razvoju [2]. Ukupna proizvodnja mesa u zemljama u razvoju utrostručena je između 1980. i 2002. godine, i to sa 45 na 134 miliona tona. Veći deo ovog rasta je koncentrisan u zemljama koje su doživele brz ekonomski rast, posebno u istočnoj Aziji a najveći deo porasta odnosi se na živinu i svinje. U razvijenim zemljama, sa druge strane, proizvodnja i potrošnja stočarskih proizvoda raste sporije ili stagnira, iako je i dalje na visokom nivou. Čak i tako, stočarstvo i trgovina stočarskim proizvodima u industrijskim zemljama čine 53 odsto poljoprivrednog BDP-a. Ova kombinacija rastuće potražnju u zemljama u razvoju i stagniranja tražnje u razvijenim zemljama predstavlja veliku priliku za odgajivače stoke u zemljama u razvoju, gde postoji velika tražnja za domaćom proizvodnjom i a to će se verovatno nastaviti u doglednoj budućnosti.

KRETANJE TRAŽNJE ZA STOČARSKIM PROIZVODIMA

Ljudska populacija u 2050. godini procenjuje se da 9,15 milijardi, sa varijacijama od 7.96-10.46 milijardi. Značajniji porast broja stanovništva očekuje se u zemljama u razvoju. Istočna Azija će imati trend negativan rasta stanovništva od kasnih 2040-ih [5]. Nasuprot tome, broj stanovnika u sub-saharskoj Africi (SSA) će i dalje biti u porastu 1,2 odsto godišnje. Brz rast stanovništva može da bude ograničavajući faktor u naporima za poboljšanja u oblasti sigurnosti hrane u nekim zemljama, čak i pod uslovom da svetska populacija kao celina prestane sa uvećanjem, tokom ovog veka. Još jedan važan faktor koji određuje potražnju za hranom je urbanizacija. Od kraja 2008. godine, većina ljudi živi u urbanim sredinama nego u ruralnim sredinama, sa varijacijama od manje od 30 odsto u južnoj Aziji do skoro 80 odsto u razvijenim zemljama i Latinskoj Americi. Narednih nekoliko decenija može doći razvoja urbanizacije bez presedana, posebno u Africi i Aziji. Urbanizacija ima značajan uticaj na obrasce potrošnje hrane u celini a naročito na tražnju za stočarskim proizvodima: urbanizacija često podstiče poboljšanja u infrastrukturi, uključujući i sisteme hladnjača što omogućava širenje trgovine kvarljivom robom [2]. Treći pokretač koji dovodi do povećane potražnje za stočarskim proizvodima je rast prihoda. Između 1950. i 2000. godine, došlo je do godišnje stope porasta od 2,1 odsto po glavi stanovnika [7]. Kako dohodak raste, tako raste izdatak za stočarske proizvode. Očekuje se dalji ekonomski rast u budućnosti, po stopama u rasponu od 1,0 do 3,1 posto. Rast u razvijenim zemljama je projektovan da bude sporiji nego u privredama u razvoju [8]. Dobijeni trendovi u potrošnji mesa i mleka kod zemalja u razvoju i razvijenih zemalja prikazani su u tabeli 1, zajedno sa procenama za 2015-2050 [7]. Potražnja za stočarskim proizvodima će skoro duplo porasti u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji, sa oko 200 kcal po osobi dnevno u 2000. godini na oko 400 kcal po osobi dnevno u 2050. S druge strane, u većini zemalja OECD-a koji već imaju visok unos kalorija iz životinjskih proizvoda (1000 kcal po osobi dnevno ili više), nivo potrošnje će se teško promeniti, dok će nivoi u Južnoj Americi i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza biti povećani do nivoa OECD-a. Tabela 1. Potrošnja mesa i mleka u razvijenim i zemljama u razvoju do 2015-e [9]. i za period 2030–2050 [4]. Godišnje po glavi stanovnika Ukupna konzumacija

meat (kg) milk (kg) meat (kg) milk (kg) Zemlje u razvoju 1980 14 34 47 114

1990 18 38 73 152 2002 28 44 137 222 2015 32 55 184 323 2030 38 67 252 452 2050 44 78 326 585

Razvijene zemlje

1980 73 195 86 228 1990 80 200 100 251 2002 78 202 102 265 2015 83 203 112 273 2030 89 209 121 284 2050 94 216 126 295




34

Isporuka hrane kroz supermarkete raste na nivou od 20 odsto godišnje u zemljama poput Kine, Indije i Vijetnama, a to će se nastaviti i u narednih nekoliko decenija jer urbani potrošači traže više obrađene i hrane, čime se povećava uloga i značaj agrobiznisa [8].

TRENDOVI U STOČARSKOJ PROIZVODNJI

Globalna stočarska proizvodnja je imala značajan rast od 1960-ih. Proizvodnja govedine je više nego udvostručena, dok je isto vreme proizvodnja pilećeg mesa porasla za faktor od skoro 10, (slika 1). Težina trupova je povećana za oko 30 odsto kod piletine i goveda za period od ranih 1960-ih do sredine 2000-ih, a oko 20 odsto trupovi su teži kod svinja u istom vremenskom intervalu [5]. Masa trupova raste po grlu i kod kamila i ovaca mada u manjoj meri i to oko 5 odsto tokom ovog perioda. Povećanje proizvodnje mleka po kravi u posmatranom razdoblju iznosilo je oko 30 odsto, otprilike isto kao i povećanje proizvodnje jaja po koki nosilji u istom vremenskom periodu. (a)Broj proizvedeih brojlera, težina trupova i proizvodnja jaja po koki nosilji od 1961-2008 godine u svetu

(b) broj goveda, težina trupova I proizvodnja mleka po kravi od 1961 do 2008 u svetu




35

(c) Broj svinja I težina trupova od 1961 do 2008, u svetu.

(d) Broj ovaca i koza i težina trupova od 1961 do2008, .

(e) Broj kamila I težina trupova od 1961 to 2008, global. Data from FAO (2010).

Sl.1

Bruinsma (2003) procenjuje da će najmanje 75 odsto ukupnog rasta proizvodnje u 2030. biti u zatvorenim sistemima, ali će rast ovog sistema biti mnogo manji u Africi.




36

Dok do porasta proizvodnje zrna uglavnom dolazi zbog povećanja prinosa značajno više nego zbog širenja obradivih površina, do povećanje stočarske proizvodnje će doći zbog ekspanzije stočnog fonda u zemljama u razvoju, posebno preživara. U razvijenim zemljama, težina će trupa rasti što će doprineti sve većem rastu stočarske proizvodnje;. Globalno gledano, između 2000. i 2050. godine globalna populacija goveda može da se poveća sa 1,5 milijarde na 2,6 milijardi, a koza i ovaca od 1,7 milijardi do 2,7 milijardi (slika 2a i 2b;) [8]. Sl. 2a: Kretanje brojnog stanja goveda (i), ovaca i koza (ii) do 2050- godine u „referentnim regionima”

Slika 2b: Kretanje brojnog stanja svinja (i) i živine (ii) do 2050- godine u „referentnim regionima

ZAKLJUČCI

CWANA – Centralna i Zapadna Azija i severna Afrika; SAP - Istočna i Južna Azija i pacifičke zemlje; LAC – Južna Amerika i Karibi; NAE – Severna Amerika i Evropa; SSA, sub-Saharska Afrika. [8]




37

Kakva je budućnost stočarstva na globalnom nivou? Većina procena govori da nas očekuje danje povećanje tražnje za stočarskim proizvodima, prvenstveno zbog rasta ljudske populacije, povećanja prihoda i urbanizacije, i taj trend će se nastaviti naredne tri decenije. Na globalnom nivou, povećanja produktivnosti stoke u do kojeg je u nedavnoj prošlosti došlo zbog napretka u naučnom i tehnološkom razvoju u uzgoju, ishrani i zdravlju životinja nastavi će se i dalje i uticaće na povećanje proizvodnje i genetski napredak. Potražnja za stočarskim proizvodima u budućnosti, posebno u razvijenim zemljama, može biti smanjena zbog socio-ekonomskih faktora kao što su zdravstveni problemi i promenasocio-kulturnih vrednosti. U budućnosti, u stočarstvu će sve više javljati razlika između razvijenih i zemalja u razvoju, kao i između visoko intenzivnih proizvodnih sistema sa jedne strane i sitnih i ruralnih sistema sa druge strane. Od mnogih neizvesnosti, dve su ključne: prva, buduća stočarskoj proizvodnji mogu biti ograničeni zahtevima za kontrolisanu emisiju ugljenika (uvođenje „karbon kredita“). Indicije već postoje u vidu sve većih pritisaka na skretanje pažnje o zagađenju prirodnih resursa kao što su voda i zemljišta od strane stočarske proizvodnje. Povećana tražnja za stočarskim proizvodima će dovesti do značajnog takmičenja za zemljišne resurse koji treba da obezbede, većim delom, istovetnu hranu i za ljude i hranu za životinje; projektovani rast proizvodnje biogoriva može imati značajne dodatne uticaje na tražnju za zemljišnim površinama kao i na bezbednost hrane. Druga sveobuhvatna neizvesnost je, da li će buduće povećanje stočarska proizvodnje imati uticaj na smanjenje siromaštva? Industrijalizacija stočarske proizvodnje u mnogim delovima sveta, kako razvijenim tako i zemljama u razvoju, je završena ili se ubrzano nastavlja. Sve veća potražnja za stočarskim proizvodim može da bude ključna prilika za smanjenje siromaštva i ekonomski rast, postoje dokazi da je u poslednjih 10 godina u samo nekoliko zemalja ova mogućnost iskorišćena efikasno [3]. Gura (2008) navodi da postoje dokumenti koji ukazuju na brojne slučajeve u kojima su siromašni u nepovoljnijem položaju zbog industrijalizacije stočarske proizvodnje, posebno u zemljama u razvoju. Buduća uloga malih poljoprivrednika u globalnoj proizvodnji hrane i bezbednosti hrane u narednim decenijama nije jasna. Ne postoji jednostavan predlog o tome šta je potrebno da bi se promovisao održivi razvoj malih stočarskih gazdinstava. Očekuju se značajane i održive inovacije u nacionalnim i globalnim sistemima za stočarstvo [3]. Globalno posmatrano, stočarstvo će u budućnosti proći kroz radikalne promene, ali je izvesno da stočarska proizvodnja ostaje ključni faktor za blagostanje milijardama, ljudi: u mnogim zemljama u razvoju, u ovoj fazi istorije, stočarstvo u tom smislu je nezamenljivo. Lireratura: [1] Bruinsma J. 2003World agriculture: towards 2015/2030, an FAO perspective. Rome, Italy: Earthscan, FAO [2] Delgado C. 2005Rising demand for meat and milk in developing countries: implications for grasslands-based livestock production. In Grassland: a global resource (ed. McGilloway D. A., editor. ), pp. 29–39 The Netherlands: Wageningen Academic Publishers [3] Dijkman J. 2009Innovation capacity and the elusive livestock revolution. LINK News Bulletin, October 2009. See www.innovationstudies.orgwww.innovationstudies.org [4] FAO. World agriculture: towards 2030/2050. Interim report, Global Perspective Studies Unit. Rome, Italy: Food and Agriculture Organization of the United Nations; 2006. [5] FAO 2010Food and agriculture organization of the United Nations statistical databases. See http://faostat.fao.org/ [6] Gura S. Industrial livestock production and its impact on smallholders in developing countries. 2008 Consultancy report to the League for Pastoral Peoples and Endogenous Livestock Development, Germany. See http://www.pastoralpeoples.org . [7] Maddison A. 2003The world economy: historical statistics. Paris, France: OECD [8] Rosegrant M. W., et al. 2009Looking into the future for agriculture and AKST (Agricultural Knowledge Science and Technology). In Agriculture at a crossroads (eds McIntyre B. D., Herren H. R., Wakhungu J., Watson R. T., editors. ), pp. 307– 376 Washington, DC: Island Press

aktuelni savetnik broj 01/2016

Documents