НЕ ПРУЖАЈ РУКЕ

Не пружај руке са плачем и тугомДок чујеш срце да кроз груди бије!Не склањај главу нити буди слугом -Соколом буди што се небу вије!

Сујети мрској не чини по ћуди, У вртлозима невоље не клони!Безгласна стијена љутом грому буди,У себи душа нека сузе рони.

Уздигни главу, као што врх диже Стољетно борје, кроз облак и таму!Живот је борба - нек олуја стиже,Сунце ће снова родит се у пламу.

Уздањем светим дижи духу крила И буди борац који часно пада;Али не клони под теретом сила;Судбине горке, невоље и јада!

Немој да туђа залаже те рука; Ако си сирјак, не дај духу да је:Зној и крв твоја, у вихору мука,Нека те храни док живота траје!

Не пружај руке! Немој бити слугом, Сујети мрској не чини по ћуди!Нијемо, кô стијена, бори се с тугом!Уз пркос свеме свијету гордим буди!

Алекса Шантић