АЛЕКСАНДАРАСОВ

СЛОВЕНСКИБОГОВИ

„Има оних који су у заблуди,

Који Пребројавају Богове и тако делеСваргу.

Род Ће се њих, као безбожника,одрећи.

Зар Вишњи, Сварог, и други БоговиПредстављају мноштво?

Бог је један и Бројан.

И нека се нико не усуди да то

Мноштво одваја и при том тврди дами

Имамо много богова.“

Велесова књигa

СТВАРАЊЕ СВЕТА

Свет је на почетку био заоденуттамом. Али Свевишњи је показаоЗлатно Јаје, у коме се налазио Род –Родитељ свега постојећег.

Род је створио Љубав – Ладу-мајчицу. Пробивши снагом Љубави,зидове своје тамнице он створиВасељену – небројено мноштвозвезданих светова, као и нашовоземаљски свет.

„Сунце се, тад, појави из лицаЊеговог.Месец сјајни из груди Његових.Рој звезда из очију Његових.

Зоре ведре из обрва Његових.Ноћи тамне зи мисли Његових.Ветрови силовити из даха...“Коледова књига, 1а

Тако је Род створио све оно што насокружује, све што је при Роду, свеоно што називамо Природом. Род јесвет поделио на Јав – свет видљив,појавни, и Нав – свет невидљив,духовни. Род је одвојио правду однеправде. Гром силни је од странеРода устоличен у огњеној кочији.Бог Сунца Ра, који се појаиво из ликаРода, устоличен је у златном чуну, аМесец у сребрном. Род је из својихуста испустио Дух Божји – птицуМајку Сва. Род је у виду Духа

Божијег створио Сварога – НебескогОца. Сварог је привео крају стварањесвета. Он је постао владаровоземаљског Света, господарБожијег Царства. Сварог је поставио12 стубова који подупиру небескисвод. Род је, из речи Свевишњег,створио бога Барму, који почне дамрмља (бормотатъ) молитве, оде, даказује Веде. Он је, исто тако, створиоБармни Дух, његову супругу Тарусу.Род је постао Небески Извор.Створио је воде Великог океана. Изморске пене појавила се ПаткаСвета, која је излегла многе Богове;јасуне и демоне дасуне. Род јестворио Краву Земун и Козу Седуњу.Из њихових вимена потекло је млеко

које се разлило и претворило уМлечни Пут. Потом је створио каменАлатир, којим је почео да мешаМлеко. Од маслаца добијеног наконбућкања, створена је Мајка СироваЗемља.

АЛАТИР

Бел-горући камен Алатир појавио сепочетку. Њега је, са дна млечногокеана подигла Патка Света. Алатирје био веома ситан, па се Паткадомисли те га сакри у своме кљуну.Али Сварог је изговорио чаробну Речте камен стаде да расте. Патка вишеније имала снаге да га носи у кљуну,па га испусти. На месту где је бел-

горући камен Алатир пао, појавиласе Алатирска планина. Бел-горућикамен Алатир је свети камен,средиште ведског знања, посредникизмеђу човека и Бога. Он је и „ситани веома хладан“ и „велики каопланина“. И лаган је и тежак. Он јенесазнајан и „нико не беше у стањутај камен да докучи, нико не могашењега од земље да издигне“. Док јеСварог својим чаробним маљемударао по Алатиру, из искри божјихрађали су се богови. На Алатиру јеКитоврас – полукоњ саградио храмСвевишњег. Зато Алатир представљаи олтар, камен-жртвеник свевишњег.На њему Свевишњи сам себеприноси на жртву и преобраћа се у

камен Алатир.

СВАРОГ И СМАРГЛ

Са почетком времена, када је Сварогударио маљем по бел-горућемкамену Алатиру, из искре, потеклеиз камена, рођен је Огњени БогСмаргл, као и сви небески Ратичи –ратници Сварогови. ОзарениОгњебог Смаргл појавио се уогњеном ковитлацу који доносипрочишћење од ма каквескарадности. Он је, као Сунце,озарио Васељену. Смаргл је јахаозлатогривог коња сребрне длаке.Дим постаде његов барјак, а ватрапостаде његов коњ. За њим, док јетди

на своме коњу, остаје траг паљевине.Услед велике ватре Сварогове,подиже се Божји ветар. Тако је рођенСтрибог, бог ветрова. Он јераспламсавао Сварогову иСварожичеву- Смарглову ватру.Велики Црни Змај, кога је родилаПатка Света, досети се и стаде даопонаша Сварога. Допуза до Алатираи удари маљем по њему. Од ударцараспрснуше се по сету црне искре.Тако су рођене све мрачне силе,демони-расуни. И онда Смарглзаподену борбу са великим црнимЗмајем и његовим ратницима. АлиСварожич онемоћа, и помрачи сецрвено Сунце. Црни змај прекриЗемљу тамом, а Сварожи се попе у

небеску ковачницу свога оцаСварога. Црни Змај полете у Сваргу.Палацајући језиком, он облиза тринебеска свода и улете у небескуковачницу. Утом Сварог и Смарглдограбише усијаним кљештимацрног Змаја за језик, укротише га, иупрегнуше у плуг. Богови су тимплугом поделили Земљу на царствоЈава и царство Нава. Јавом сувладали Сварог и Смаргл, а Навомцрни Змај. Сварог и Сварожич суОтац и Син. Сам Вишњи је синСварогов. Перун и Смаргл суСварожичи.

СВАРГА

После борбе богова са црним Змајем,Сварог и Сварожичи спустише се наЗемљу. Запазише да се Земља натапакрвљу, па расекоше Мајчицу Земљу,и она упи крв. Сварог и Сварожичипочеше да преуређују свет. Наместима где је Змај, упрегнут у плуг,направио бразде, потекле су рекеДон, Дунав и Дњепар. На месту гдесе одиграла битка са Змајем никле суРипејске планине. У Рипејскимпланинама, више Беле Алатирскепланине, где протиче Бела Река,Сварог је основао Сваргу – небескоцартво Богова. На тој планини, изизданка, израстао је Бели Брест,представљајући спону света. А гранеБелог Бреста Света пружиле су се ка

самом небу.

„На гранама, окренутим ка истокуАлконост је свио своје гнездо,А на гранама окренутим ка западу,Своје гнездо свила је птица Сирин.У корењу Змај се мешкољи.Покрај стабла пролази небески цар-Сам Сварог, а са њим Лада-Мајчица.“Коледова књига

У Рипејским планинама, у близиниАлатирске планине, расло је и другочаробно дрвеће. На планини Хванурииздизао се чемпрес – дрво смрти; напланини Березанињи – бреза, дрвопоезије посвећено Богу Барми. А на

Алатирској планини Сварог језасадио Иријски врт, у којем је раславишња, дрво посвећено Вишњем. Уовај врт долеће Гамајун. Поред сеналазио сунчев храст, са корењемизнад Земље и гранама под Земљом;његово корење је код Сунца, адванаест грана јесу дванаест Веда.На Алатирској планини расла је ијабука са златним плодовима. Онајко окуси златне јабуке стиче вечнумладост и власт над Васељеном.Грифони, василиске, змајеви ипланински горостаси чувају свеприлазе врту. А саму јабуку сазлатним плодовима чува драконЛадон. Ни пешак, ни коњаник немогу прићи овом врту.

КОЛО СВАРОГА

Сварга је исто тако и звездано небокоје се назива Точак Сварогов.Механизам тог точка је сложен. Онсе налази крај Поларне Звезде илиСедава-Звезде на Стожару – небескојоси. Точак се за један дан окрене окоСтожара и окрене, а пун кругнаправи за годину дана. Најспоријеокретање, које могу уочити самомудраци, траје око 27 000 година. Тоокретање условљава лаганосмењивање зодијачких сазвежђа,који се на северу могу видети увреме пролећне равнодневнице. Товреме носи назив Дани Сварогови.Они се деле на дванаест зодијачних

ера, а свака од њих траје мало вишеод две хиљаде година. Сунце секреће у Сунчевом појасу и у токуједне зодијачке ере, из једног знаказодијака, пређе у други. Ми данасживимо у еир Риба, добу свирепости,а ближи се ера Кришњег-Водолије.Бог времена и астролога, Числобог,израчунава колико траје ера и данСварогов.

„И Числобог наше дане броји,Боговима казује своје бројеве-Дал` ће бити Дан Сварожји,Ил` ће бити Ноћ.“Велесова књига

Полако се окреће Тоћак Сварге. Њега

покреће сам Перун Сварожич.Числобог му предочава бројеве, аљуди моле Перуна да и надаље чувапоредак у свету и окреће ЗвезданеТочкове.

„И Громовнику, Богу Перуну,Богу битака и војевања, говорише:Ти, што оживљаваш појавно,Точкове немој престати даокрећеш.“Велесова књига

Казаљке Космичког сата се померајуи прелазе из једног знака зодијака удруги. И у новом знаку, у новојзодијачкој ери, силе Космоса делујусагласно Закону који је изложен у

Ведама.

МАКОШ

Макош је знаменита богиња. Онапознаје тајну Права. Познаје и тајнуКола Свароговог. Њеним заповедимапокоравају се богови и људи.Она налаже поштовање обичаја,обреда. Опрашта и награђује онекоји су истрајни у вршењу древнихобреда. Високо на небу, у небескојпалати, она борави са својимпомоћницима Судбом и Несудбом, ипреде нити судбине.

„Она нити преде, клупко мота,Не преде она нити просте, већ

чаробне.Од тих нити наш животиспреплетан је-Од заплитања-рођења па до краја,До последњег распитања-смрти.“Коледова књига

Макош је Небеска Мајка, небескизакон, Прав. Трећи лик Бога. Првилик је Отац, други је Син, а трећи јеМајка, је је мајка и Божји Дух којипокреће свет. Управо Мајка дајеСину живот. То значи да се Светмења. После Оца појављује се Син,затим сам Син постаје Отац ипоново рађа Сина.

Макош познаје тајну судбина, тајну

претходних живота и новиховаплоћења. Она захтева да човекследи назначени пут. Између добра изла+, где добро значи следти путПрава, а зло одступање од њега, онапружа слободу избора. Онај козастрани губи себе и своју душу,њега Макош, немајући милости,кажњава. Такви се поновооваплоћују на Земљи, али не уљудском обличју.

Макош је жена и стога је нестална.Може да пружи и радост и тугу. Онапоштеђује и награђује само оне којису духом јаки, који се боре за срећу.Она указује на то како пронаћи излазиз најбезнадежнијих ситуација ако

човек није клонуо духом, ако неочајава, ако уз све напоре истрајава,ако је остао доследан себи и својимсновима и тада Макош човеку дајеСрећу, богињу Среће и успеха, ачовек отвара врата и Срећа гадочекује када закорачи.

Али ако се човек препустио, ако неверује, ако се одрекао својих снова,ако се уморио и дигао руке од свега,тад ће можда Крива помоћи, а он ћесе суочити са горким разочарењем.Макош преиначава свој лик. Оногакоји је одбачен кроз живот ћеповести Једноок Зло, Крива, Тешка,Несудба, Несрећа. Повешће га тамогде над гробовима вћ наричу Карна и

Жал.

ВЕЛЕС И АЗОВА

Велеса је најпре родила НебескаКрава Земун, зачевши са богомРодом, који је у облику СунчевеСуре, реке Ра, потекао са Белепланине. Велес је дошао на свет преВишњег, оличавајући силазакСвевишњег. Вишњи се, потом,појаиво међу људима, каооваплоћени син Сварога и Мајке Сва,као Син, који је створио Оца. АВелес је за цео живи светпредстављао оличење силаскаСвевишњег (за људе, чаробнаплемена и животиње), због тога се

Велес оваплотио у сину НебескеКраве и Рода. Зато се Велес појавиопре Вишњег. Велес му је утро пут,свет припремио за долазак Вишњег.Тек рођеног Велеса отео је бог Пан,син Вија, цара подземног света. Онје подигао његову колевку и понео гаизнад океана. Али је Велес почео дарасте и добија на тежини. Пан нијевише издржао те је испустио бебузаједно са колевком. Велес је,плутајући у колевци, стигао до обалавеликог острва, који је у спомен наовај догађај назван Таврида („тавр“значи бик, а Велес значи бикович).Овде се Велес сукобио са Коршуном,спасавајући принцезу Лабудицу,духа Азовског мора, која се звала

Азовушка. Азовушка је била ћеркаСварога и Мајке Сва.Велсе и Азовушка су се заволели.Убрзо су се и венчали и започелизаједнички живот. Острво Бујан, наАзовском и Црном мору, било јењихово чаробно станиште. На њемусе налази дворац, испред којег сеиздижу чаробни храст и јела.

„На храсту виси златан ланац.Мачак Бајун важно по ланцу корача.Кад удесно крене он песму испева,А кад крене улево бајку започиње...“Коледова књига

ВЕЛЕС ОДЛАЗИ У АЗОВ-ГОРУ

Кад је Диј људима наметнуо сувишевелики данак, они су престали да муприносе жртве. Тад Диј поче дакажњава преступнике и људи се запомоћ обратише Велесу. Бог Велессе одазва и савлада Дија; разорињегов небески дворац изграђен одорловских крила. Велес је Дијазбацио с неба, пославши га у царствоВија, а људи су ликовали:

„О Боже Велесе! Ти си наше Сунце,Озарујеш поља!Ти си и Месец и Звездани Појас!Ти си процвала наша Земља!Тебе следи небеска војска!Ти си премудар и силни Бог!Ти си од Орла бржи и крилатији!

Злокобног Дија ти надвлада!“Коледова књига

Међутим, Диј се уз помоћ Вија,поново уздигао и стигао на Земљу,приредивши гозбу на коју је, у имеизмирења, био позван и сам Велес.Када је Велес стигао, Диј му јепонудио пехар у коме је био отров.Отпивши из пехара, Велес се спустиу царство Вија, где је био заточен унајудаљенијој пећини. Тад му упомоћ прискочи Азовушка. Она сеспусти до Вија и замоли га да пустиВелеса. Велес и Азовушка, упутившисе ка излазу, кренуше кроз подземнеодаје и палате. Али на самом излазуиз пећина проломи се глас

Свевишњег Вишњег, који рече даАзовушка може да изађе на тај излаз,али Велес, будући да је лишенпређашњег тела, мораће да прођекроз друга врата, односно, да се крозмного поколења поново роди. АлиАзовушка није желела да напустиВелеса. Азова-гора се затворила, аона је остала заточена с Велесом,чекајући друга времена. Након тогаВелес је умирао и рађао се многопута. Био је и Дон, син Дану, иРамна, син Бога Ра, и Тавра, био је иАс-Асила, Астер. И Азовушка јеимала бројне своје ликове.

ДРУГО РОЂЕЊЕ ВЕЛЕСА

Други пут је Велеса и његову сеструАлтинку родила кћерка краве ЗемунАмелфа. Отац је био сам бог Сунца– Ра. Кад су Велес и Алтинка билимали, Амелфа је дозволила да сеописмењују. Тако су они у Ведамапрочитали да су Сварожичи иДијевичи, у далекој прочлости,ослободили облаке-краве из Вијевогзаточеништва, и да су их, потом,Сварожичи одвели. Али те кравебеху сестре њихове мајке Амелфе,стога Велес и Алтинка наумише даих врате. Они преотеше из Иријаоблаке-краве и поведоше их у Азов-гору. Сварог и Сварожичи таквусамовољу нису допуштали. Дајбог седао у потеру, намеравајући да од

Велеца преотме краве. Али кад зачуВелеса како пева и свира чудеснегусле, он заборави на све и заменикраве з агусле бога Велеса. Велеса суВишњи и Жива учили да пева исвира гусле. Људи би, дивећи сењеговој умешности, говорили:

„Бољег певача на свету целом нема!Велеса наш Боже!Подучаваше тебе Вишњи и Жива,И певаше ти Јасну Књигу!“Коледова књига

ВЕЛЕС ПОДУЧАВА ЉУДЕ

Велес онда замоли Сварога да муискује плуг и уз то одговарајућег

гвозденог коња. Сварог му услишимолбу. Тада Велес поче подучаватиљуде како да земљу обрађују, какода сеју и жању, како да справљајупшенично пиво. Велес је људеподучавао и вери и мудрости(веденију). Учио их је како даправоверно приносе жртве, преносиоим је звездану мудрост, описмењаваоих, дао им први календар. Извршиоје поделу људи на сталеже,установио је прве законе. Онога ко гане би слушао, који није желео да учии ради, Велес би кажњавао: каднаиђе на лењивца он би га обичношчепао за руку или ногу, и лењивацје имао среће ако га само добразавитла, јер би могао и горе да прође.

Људи почеше Амелфи да се жале, аона би га прекоревала. Велес нијебио рад да слуша придиковања.Окупио је ратнике и појавио се наслављу-гозби у најближем селу.Стаде дружина да се гости и весели.А потом, као на тризни, почеше да сенадмећу по снази. Најпре у шали, ачим се људи разиђоше, они започешеправу жестоку тучу. Велес покуша дарастави завађене стране, али никоније помишљо да прекине крвавутучу. Тада Велес позва својудружину: шумске духове, вукодлаке,и друге шумске житеље и поче дабије сваког ко му је допао шака.Мушкарци поново похиташеАмелфи, желећи да измоле заштиту

од ње, а она, како би умирилаВелеса, посла своју најмлађу кћеркуАтлинку. Дохита Атлинка, дограбиВелеса и поведе га мајчици рођеној,на суд, а ова синчића затвори уковчег. И дружина његова остаде безвође. Примети то Атлинка док јеишла по воду и одлучи да пустиВелеса. Одјури и отвори ковчег.Искочи Велес напоље, ишчупа изкорена столетни бели брест и похитадружини у помоћ. Стаде да замахујесвојим белим брестом и људи му сепокорише. Приносише му злато исребро.

„Ми ради јесмо дарове приносити –Сваке године на Велесов дан!

Од жетелаца донећемо жито,Од пекара – колач,Од невеста – венчано,Примићемо дарова занатлијске.Велесе, прими наше дарове!“Коледова књига

ВЕЛЕС УЧИ ПОКАЈАЊУ

Велес није био вољан да седи кодкуће. Са пријатељима је лутао побелом свету, пловио сињим морима.Бавио се трговином, али је и војевао.Много тога он је проживео. Победиоје Дија и Дијевичеве, када су муотели сестру и мајку. Црне Дијевепланине преобратио је у Бело-ЗлатеАлтајске планине. Помогао је да се

бог Перун избави из заточеништва ипобеди Скипера-звер. Велес и његовавојска ратовали су са родом Дија иВија, не штедећ при том ни људе ничудесна племена која су се овимбоговима клањала. Борба је биланепрестана због чега су људи билиогорчени и љути на Велеса. СтогаВелес закључи да им ј евреме да сеочисте и покају пред Свевишњим.Једном је Велес једрио по Црноммору. И рече он пријатељима-гусарима: „Здраво да сте морнари!Много смо душа људских погубили,сада је време да своју душу спасемо.Морамо доћи до Алатира, донебеског Иријског врта!“ А какостићи до Алатира? Уколико је

правац пловидбе праволинијскистиже се до ушћа реке Ра иСмородинке, затим поред острваБујана, током реке Смородинке –седам недеља би трајало путовање.Међутим, тај планински пут чувајупланински горостаси, који, бацајућикамење с планина, потапају бродове.А уколико се плови заобилазнимпутем, онда се пловидба одвијапреко Тврдоземног, Атлантидског,Белог мора, а затим речнимтоковима. Тако се не би стиглододоредишта ни за двеста година! Изапловише они директним морскимправцем. Стигоше до ушћа реке Ра,до планине Сарачинске и поставишебродске лествице. Велес, заједно са

својом дружином, поче да се пење наврх Сарачинске планине. Негде напола пута, он угледа огромнулобању. Удари је ногом и продужидаље. И зачу пророчки глас: „Здравода си, Веселе сине Суревичу! Ту гдепочива глава јуначка био је Валу,којег је Индра покосио! Јунак тај небеше слабији од тебе!“ Успентра сеВелес на сам врх и спази ЦрниКамен, на коме беше записано:

„Ко над овим каменом буде шалезбијао,Ко црни камен буде прескакао –Тај ће занавек ту и остати.“Коледова књига

Велес баци поглед на камен, пожеледа се начас нашали, али се замисли ито не учини. Указаше му сеГорињани и упутише се куда се тоупутио. Велес одговори да је пошаона Алатирску планину како би се,храму Свевишњег помолио, и умлечној реци се опрао. „Помоли се иза нас моћни Велесе!“ – замолише гаГорињани. И заплови Велес, најпретоком реке Ра, а затим рекомСмородинком. И стиже до Сварге.Молио се у храму Свевишњег,тражећи од Бога, због почињенихмногих греха, опроштај за себе, својудружину и за Горињане. Онда сеокупао у млечној реци. И целањегова дружина се окупала у реци. У

повратку, Велес је поново пристао узпланину Сарачинску. Попе се доЦрног камена и поче да се шегачи,збија шале, да га прескаче. Утом седревно предсказање обистини иВелес се преобрази у чувара рекеСмородине, реке Ра, и Црног камена.

ВЕЛЕС И ЈАСУЊА

Велес и Пеурн су били нераздвојнипријатељи. Перун је поштовао богаВелеса јер је, захваљујући њему,ослобођен, јер се повратио у живот,и успео да победи свог љутогнепијатеља Скипера-звер. Алипозната је и прича о борби измеђуПеруна и Велеса. Перун је божји

син, а Велес је дух божји. Због тогаје историја сукоба Перуна и Велесазаправо историја супростављеноститела и духа, силе и мудрости. Наводисе и разлог тог сукоба: подстрекивачраздора је Дијев род. Реч је о томе дасу се и Перун и Велес заљубили упрелепу Диву-Додолу, кћерку Дија.Али Дива је, одабравши Перуна,одбила Велеса. Међутим Велес, богљубави завео је Диву и она му јеродила сина Јарилу. Али пре тога,тугујући због тога што је одбијен,Велес пође куд га ноге носе,стигавши тако до реке Смородине.Ту су га срели горостаси: Дубиња,Гориња и Усиња. Дубиња је извртаохрастова стабла, Гориња је померао

планине, а Усиња је брком својим уСмородини ловио јесетре.Побратимише се Велес и горостаси,настављајући даље пут заједно.Намерише да пређу преко рекеСмородине. Само како то да ураде?Усиња тад припомогну. Забаци својебркове преко реке и, прелазећипреко њих као преко моста онипређоше на другу обалу. И тамо,покрај реке, угледаше колибу накокошјим ногама. Велес рече да је тодом Буре-Јаге, које је у претходномживоту (док је он био Дон) билањегова супруга Јасуња Светогоровна.Али када је он пострадао, она се одсилне туге преобратила у Буру-Јагу.Богови свратише у ту кућу, и ту

остадоше да преноће. Сутраданујутро пођоше у лов-шуму, а Горињаостаде сам у кући. Утом се плавонебо помрачи, ветар поче да дува,ковитлајући облак прашине,храстова стабла у шуми стадоше дасе повијају; и у огњеном ступу,замећујући трагове, долете Бура-ЈагаЗлатна Нога. Изудара она Горињу ипоједе сав ручак. Сутрадан Горињаостаде сам у кући, а прекосутраУсуња. То исто догоди се и њима.Најзад, Велес остаде сам у кући.Долете Јага и заподену борбу саВелесом. Али, препознавши једнодруго, они се измирише и постадошемуж и жена. Међутим, то се Амелфи,Велесовој мајци није допало. „Како

си Велесе могао да се оженишзеленокожом вештицом?“ – зачудисе она. И одлучи она да се реши Јаге.Затворила је Велесову супругу упарно купатило. Затим га толикозагреја да Јага, не могавши даподнесе високу температуру,премину. Одна Јагино тело положи уковчег-трупац, затвори га и пусти гада плута по Хавалинском мору.Велес, уз помоћ небеских богова,ослободи Јагу и поврати је у живот.Али на заповед своје мајке и премазакону Вишњег, кој забрањујеженидбу без родитељскогблагослова, он беше принуђен да јеостави. Био је веома несрећан штородитељи у Јаги нису препознали

Јасуњу Светогоровну. А Јага-Јасуњасе вратила у своју колибу на обалиреке Смородине. Касније је онапоново одлазила Велесу,испољавајући своје друге ликове.

ВИЛА, ДОМНА, АСЈА И СИДА

Сура нареди својим синовима,Велесу и његовом брату Хорсу, дасеби нађу супруге. Они у пољуодапеше стреле. Тамо где стрелападне треба да траже невесту младу.Тако је Хорс нашао Зору-Зореницу, аВелесова стрела одлете далеко изагора и паде у рит, право предпринцезу Жабу. Велес доведе Жабу укућу. Онда Сура и Амелфа стадоше

да искушавају Зору Зореницу иЖабу, у намери да провере какве судомаћице. Наредише им да испекухлеб и исткају тепих. Жаба јеисткала најлепши тепих и испекланајукуснији хлеб. Затим Жабу и ЗоруЗореницу позваше на прославу, да бивидели како она плеше. И Жабаскиде своју жабљу кожу, ипреобративши се у Премудру Вилу,дође на прославу. Велес утом решида жабљу кожу спали. Он дође кућии баци је у ватру, чиме је нарушиопрадавни завет. Због тога је Вилаотишла у Нав, а Велес се преобразиоу Чудо-Јудо. Велесу су прорекли даће клетва пасти само ако га, каотакву наказу, заволи прелепа девојка.

Велес је просио многе девојке, али,вођене страхом, оне су га се клониле.Просио је и Домну, кћерку реке Ра.Али је Домна, пренеражена, себиодузела живот и претворила се уреку. Али Велесу је, као богуљубави, пошло за руком да, и каонаказа, придобије Асју Звездицу,кћерку човека, која се у његазаљубила. Прелепа Асја је са његаскинула клетву; они су се узели ипотом дуго и срећно живели наострву Бујану и у Светим Горама.Асја и Велес су добили кћеркуПоману, коју је по рођењу укралаМарена (други Лелин лик, ликсупарнице Велесове). Међутим,Поману је ослободио Томина,

Домнин брат, син Славутич. Асја,Велесова супруга, била је смртна.Кад је дошло време, она је отишла уНав, а за њом и Велес. Стигавши уНав, он срете Вилу Сиду која чувапут у Нав и сазна да су све његовежене биле Сидини ликови, оличењењених силазака у овоземаљски свет.И Азовушка и Златна Мајка, и јасуњаСветогоровна и Бура Јага и ДиваДијевна и Домна и Асја Зведица.Међутим, то није засметало њенимликовима да живе засебно једна оддруге, да због Велеса буду чак иљубоморна једна на другу. Од тогдоба Велес се није одвајао од Сиде.А кад је Кашчеј преотео Сиду, он јеоднео победу над Кашчејем и уз

помоћ својих пријатеља савладаоњегову војску. У тој великој бици,предвођени Светибором и Велесом,прославили су се духови дрвећа иживотиња. Од тада Велес слови загосподара шума, животињског света,богатстава, поезије, бога месечевесветлости, брата Сунца. Од тада северује да он оличава силазакСвевишњег и да је Великизаштитник Права.

ЦРНОБОГ

У Наву, на Црним планинама, свиосе у клупко црни Змај. После поразау бици са Сварогом и Сварожичима,његови ратници раштркаше се по

Земљи. Полете онда Правда канебесима, право ка самом небескомПраоцу. А Неправда остаде наСировој земљи. Распрострла сеНеправда по Земљи целој, повасцелом поднебеском царству –напаћеном. Црном Змају, богухладноћа, разарања, смрти, служецрни врачеви, магови. Око његовепалате гамижу змије – Ламије.Шумски духови и вукодлаци лутајуцрним шумама.

„Над царством тамеНадвили су тешки облаци.Јато гаврана кружи.То Црнобог-Кашчеј бес својискаљује,

Окупља врачеве и вештице –Све слуге Црног бога.“Коледова књига

Црни бог је Господар Таме, Нава,Пакленог царства. Његов престо сеналази у Црном замку; крај њега јебогиња смрти Марена, а пред њимседи Радгост, загробни судија саглавом лава. Виј, брат бога небаДија, је војсковођа у војсци Црногбога. У мирнодопско доба Виј јетамничар у Паклу. Он у руци држиогњени бич, којим части грешнике.Његови капци су тешки. Па ихВијеви садрузи држе уз помоћ вила.Ако се деси те Виј отвори очи, ондачовек, на којег он упери свој поглед,

остг трена умире. Виј не подносисунчеву светлост, због тога радијеборави под земљом. Црном богуслуже и демони – јасуњи: Вијев синПан са копитама јарца, црна РодаБака, дракон Јага, врач Маргаст,сестрица Мага Мазата, вештицаПутана и демоница Црна Кали.Вукодлаци, црни магови и вештицечине војску Црног бога. Његове слугесу све силе таме, житељи Пакла,демони Ада. Власт Црнобога је јака.Потчињена му је целокупна тамнастрана Постојања. Из њега избијахладноћа, Космичка тама. Црни богволи да облачи сутани, да пребирабројанице. Тако се он подсмева вери,јер пориче постојање Бога; пориче

чак и своје постојање. Црни богратује са свим боговима. Дешава седа стане на страну једног од богова,али то чини само са једним циљем –да пољуља веру у друге богове. Онруши храмове, спаљује књига. Али,исто тако, он и пише књиге, онекњиге чија је основна намена дауниште истинску ведску веру. Његовје циљ: оковати ледом људске душеи васцели свет. Због тога је онГосподар Севера. Његова супруга јебогиња смрти Мара. Црнобог и Марадонели су на свет многе демоне идемонице: Мароку, Мора, ЦрнуНемоћ, као и кћерке Лихоманкиња,које код људи изазивају болести:Потресушу, Погледушу, Пискавушу,

Дебелушку, Нему, Глуву, Ломљавку,Жутаћку, Слабачку, Немирку,Зимогрожљивку, Грактушу и др.Понекад је било да ратнициЦрнобога – црног Змаја завладајуготово целим светом. Тад би великиледници прекрили већи део Земље,над којом би се надвило зло. Да бипобедио зло и свету вратио Правду,Свевишњи се спустио у нашуВасељену. Тако је, од свих другихнама непознатих светова, издвојиобаш наш.

ВИШЊИ И МАЈА

Сварог и Сварогов дух, птица мајкаСва, преобратили су се у голуба и

голубицу. Свевишњ и Вишњи, који јеплод љубави Сваргоа и птице МајкеСва, сишао је на Земљу.

„То је Вишњи – Свевишњи Боже,Онај што Сунцем сија у Сварги,Што је, родивши се, закоралиотрипутДалеко, кроз простор Васељењн.То је Делија – Син Закона,Јав, Нав и Прав он походише.У стопама његовим је извор меда,А вискоко, у стопи Сура исијава...Корацима својим он спајаТројединство – Земљу и небо.“Коледова књига

У Иријском врту, високо на

Алатирској планини, помоли сезвездани цвет Астра. Зрациматананим, злаћаним, који се попутнити пружаше од звезда, Род озаричаробни цвет и Астра процвета. Излатица звезданог цвета појави сезлатна жена Маја. Онда се уИријском врту појави златни дворац.Маја је, седећи покрај прозора,везла: прва извезена шара бешеСунце Црвено, друга Месец Светли,а трећа звезда рој. Са небеса, уобличју голуба, Златој Маји слетеВишњи. Злата Маја и Вишњиизродише Кришњег који, снагомПрава, држи Сунце и Светли Месец,расипа звезда рој по кристалномнебеском своду.

„Лице његово је жарко,На потиљку Месец му сија,На челу му је звезда рој.Кришњи у рукама држиКњигу Звездану –Књигу Јасну, златну књигу Веда.“Коледова књига

КРИШЊИ

Кришњи, син Вишњег и Злате Маје,рођен је у овоземаљском свету да бипобедио зло и људима пренео ведскознање. У то време је на земљи владаоцрни Змај. Овај бог зла лишио јељуде ватре и топлоте. Он је сакриоватру у Црним планинама. Кришњии његов верни друг Белогриви коњ

су, од Црног бога, украли ватру.Црни бог, преображен у Змаја,полетео је за Кришњим. А кад су се,на обалама Северног океана,супарници сукобили, Кришњи јеоковао Црног бога огромним сантамаледа. Кришњи је, после тога, људимапредао ватру и заповедио:

„Запалите Огањ Свети“Нек се распламсају ватре –Пружајући се небу под облаке“Славите и не заборавите Кришњег!Сина Злате Маје и Вишњег!“Коледова књига

Поводом победе над великим црнимЗмајем, и Иријском врту окупили су

се сви јасуни – небески житељи, свиСварогови синови. Они су испијаличаробни напитак – медну Суру иразмишљали, ко је од њих достојанда пије Суру из пехара БогаСвевишњег? Недоумицу је разрешиосам Кришњи, одлетевши у Сваргу наГамајуну, птици Вишњег. Он једонео пехар Вишњег, отпио из њега,и пожалио што људи не знају шта јеСура. Тада је, боравећи у Сварги,пролио на Земљу Суру из пехара:

„Пијте, људи Суру чудесну!

Славите Суру и Кришњег!

Пијте истину Божјих Веда!“

„Сура је мед од трава што врије!

Сура је Сунце Жарко! Сура је Ведапоимања!

Сура је траг Свевишњег Вишњег!

Сура је истина Бога Кришњег!“ Коледова књига

КРИШЊИ И РАДА

Рада је кћерка господарице мора ибога Сунца Ра. Живела је наСунчевом острву. Запросио ју јеТритон, исн морског цара, али Раданије желела да се уда за њега. Рак-самац је посаветова како да одбије

удварача. Он јој даде травку-суваркукоју Тритон није могао поднети, збогчега се и вратио својој кући. Рада јебила толико лепа да је, причало се,милија од самог жарког Сунца.Дознавши то, бог Сунца Ра,уприличи надметање са својомкћерком: ко од њих јаче сија? Наконнадметања сви се сагласише да нанебу јаче сија Сунце, а на ЗемљиРада. Глас о Радиној лепоти допре идо Кришњег. Он опреми летећу лађуи полете на острво Сунца Ра. Појависе пред богом Сунца Ра и затражируку његове кћерке, прелепе Раде.Бог Ра одговори да, пре тога, он морада се докаже и изврши три задатка.

Први задатак: Кришњи мора даприкаже витешки скок; да јашући накоњу допре до Раде док буде седела увисокој кули која сеже до неба. Каддолети до прозора требало би даскине прстен са Радиног прста ипољуби је у уста румена. Кришњи јелако обавио овај задатак, јер јекрилати Белогриви коњ узлетео досамог неба. Да би извршио другизадатак, Кришњи ј етребало да, заједан дан, укорти Златорогог дивљегјарца, упрегне га у плуг, пооре њиву,посеје раж, пожање изникле усеве,справи пиво и њиме послужи госте.Кришњи је и овај задатак лакообавио. Бог Ра је онда и трећи путискушао Кришњег. Кришњи је

требало да пронађе кључ који је Радаизгубла на пољани. Само се тимкључем могао откључати катанацкојим је била закључана Радинакика. Кика се могла расплестиједино ако се катанац откључа(расплетена коса симболизовала јеудају). И Кришњи пронаше кључ.Испостави се д аје први цвет тајкључ (кључ-цвет). Убрзо након тога,Кришњи и Рада се венчаше ипримише златне венце.

„На глави миле Раде,Стоји венца исплетен од првогцвећа.На глави Кришњег је венац одљиљана.

Појављиваху се Рада и КришњиНа морском стрмом жалу,Обасјавајући поднебесје,Попут Дуге и Сунца.“Коледова књига

РА, ОКА, КАМА И АЛАТИРКА

Када је бог Ра остарио, рече НебескојКрави: „Ја још живим, али је мојесрце уморно од живота... уздигни меу висине на роговима својим!Претворићу се у небеску реку, онукоја раздваја Јав и Нав“. Ипопримивши обличје реке Ра онпотече са планина које су каснијеназване Уралске, јер се налазе узреку Ра. Данас та река носи назив

Волга, у горњем току Бела Волошка,а у доњем Дон (у далекој прошлостиВолга и Дон су се уливале недалекоод Волго-Донског канала). НаСунчевом острву Ради и Кришњемроди се Кама, бог љубави. Црнигавран оте Каму и понесе га изнадмора, па га, потом, баци са висина.Бога Каму прогута кит, али Камазамоли за помоћ Свевишњег, којиуслиши његову молбу. Свевишњизаповеди, те кит избаци из себе богаКаму на копно. Упути се онда он уИриј, где га поздравише сви богови.

„Кришњи му даде лук и стреле,Рада му доведе ата.Сварог му даде прстенчић.

А Лада-мајчица црвену ружу.Ако би стрела Камина срце проболаЗапламтело би оно љубавнимжаром.Ако би Кама ставио прстен на прст–Значило би – биће свадбе ускоро.Ако би подарио ружу црвенуЗначило би – љубав ће вечноцветати!“Коледова књига, IIa

Прелазећи тако једном преко поља,Кама срете Оку, прелепу богињуљубави. Заволеше се и ускороприредише свадбено весеље. Токомпрославе Кама и Ока заподенушеспор око тога чије љубавне чини

имају већу моћ? Кама онда предложида пођу у поље и одапну стреле,циљајући једно у друго, како бивидели кога ће пробости љубавнастрела. Њихове чини имадоше таквумоћ да чим стреле, у облику црвенихружа, погодише Каму и Оку у срце,они падоше на земљу и умреше одљубави. Из њихових срца потечебујица крви која се преобрати у рекеКаму и Оку. А овако је настала рекаАлатирка. Једном се Кришњи,јашући свог Белогривог коња, упутина планину Алатирску. Наједном,угледа он на Алатиру црног Гаврана.Извади Кришњи златну стрелу инатегну је. Али Гавран му рече:„Немој стрелу одапети, немој ме

убити! Него послушај што ћу тирећи. Свевишњи тебе позива!вода изкрчага истекла је сва и окончано једоба Кришњег! Ново доба наступа!Точак је небеса окренуо.“ Непослуша Кришњи Гаврана и одапестрелу. Али стрела промени правац изари се Кришњем право у срце. Крв,потекла из срца Кришњег, претворисе у реку Алатирку. А кад наАлариску планину стигоше Рада иМаја, угледаше оне Кришњег како сеуспиње ка трону Свевишњег.

КУПАЛА И КОСТРОМА

Бог месеца и огња, бог огњенихжртвених приношења и домаћег

огњишта Смаргл Сварожич ноћу нанебесима стоји на стражи држећиогњени мач. Он зло не пушта да уђеу свет. Овако он одговори богињиноћи Купалници кад га она, једном,позва на реку Ра, да присуствујерусалијама, љубавним играма:

„Морам целе ноћи, све до свитањабудан бити,На небесима стражу чувати, ипазитиДа се Црни Змај, из таме, не појави,И пшеницу на њиви не погази,Млеко кравама не украде,А мајкама децу нејаку...“„Коледова књига“Xa

Само једном у току године, на данјесење равнодневнице, он напуштасвој положај и одазива се на позивКупалнице. Тада ноћ постаје дужа, адан краћи, а у свет, преко црногоблака, продире зло. А на дан летњегсолстиција, кроз девет месеци,Смарглу и Купалници рађају се децаКострома и Купала. На тај данпочињу Купалски празници. Премапредању, некада давно на данКупале, на реку Ра долете птицасмрти Сирин. Певаше она чудеснепесме. Међутим, онај ко ју јеслушао, пратио би Сирина и царствоНава, заборављајући на свет окосебе. Купала и Кострома непослушаше упозорења своје мајке

Купалнице и похиташе, крадом, упоље како би чули птицу Сирин, изчега се изроди есрећа. Судбина јераздвојила брата и сестру. Купалу су,као дете, на заповед Господара Таме,преко девет мора и девет гора,однеле гуске-лабуди и птица Сирин.Много година је од тада прошло. Ието, Кострома, шетајући обалом рекеисплете венац, дичећи се при том дајој ветар, са главе, неће однетивенац. Према веровању то је значилода се неће удати. Због тога што јебила хвалисава, богови је казнише.Ветар одувао венац с њене главе ипустио га низ воду. Купала који, усвом чуну туда пролазише, покупивенац. Кострома не препозна свог

рођеног брата, а обичај налагаше дасе узму.

„Бела, румена Костромо,Зашто ти Купалу волиш?Волим ја КупалуЗбог његове кудраве косе,Браде тршаве...“Коледова књига

Уприличише они свадбено весеље,након чега млада и младожењасазнаше да су заправо брат и сестра.Одлучише онда да себи одузмуживот, и утопише се у реци.Кострома се преобрази у русалкуили мавку. Сажалившие се, богови,преобратише Купалу и Кострому у

свет Купала и Мавка (Иван и Марја).

„У ноћи Купале људиЦвеће ће брати, певајући:Ова травка цветић симболизујебрата и сестру,То је Купала са Костромом.Жути цвет је брат,А плави сестрица.“Коледова књига Xa

ХОРС И ЗОРА ЗОРЕНИЦА

Хорс је био син бога сунца Ра и братВелеса Суревича. Ра је рођен из лицаРода; он је хиљадама годинауправљао сунчевим кочијама,довозећи Сунце на небески свод.

Уморан више од тога, он сепреобрази у Суру, сунчев меднинапитак, и реку Ра. Пошто се Рапреобратио у реку, управљањеСунчевим кочијама преузе његов синХорс. Хорс се, пред свануће, одмарана сунчевим острвима Радости (наострву Родос и другим). ПремаВелесовој књизи, кад на ова острва,на белом коњу, дојезди Јутарњик, онкаже: „Хајде Сунце, крени ти у својеплаве лугове. Време ти је да уђеш укочије и мотриш са истока!“ А увече,када сунце зађе за хоризонт, јашућивранца, појављује се Вечерњак икаже: „Сунце је зашло за горе иоставило своје златне кочије!“ тадврачаре разуздавају коње Сунчеве, а

Сунце иде на починак. Пут острваРадости волови, све до свитања, вукуњегова кола по плавој степи, поМлечном путу. А отуда ујутро,Сунце, наново, излази у златнимкочијама. Једном је Хорс, пролазећинебескимсводом, бацио погледнадоле, на Земљу. И поази како се,крај острва Бујан, купају ЗораЗореница и њене сестре:Полуданица, Вечерка, и НоћнаКупалница. Хорс се заљуби у звездуЗору Зореницу и науми да се њомеожени. На свадби Хорса и Зореницеокупише се сви јасуњи-небескижитељи. На летећој лађи долетеле суЛадине ћерке, богиње живота, смтрии љубави: зеленоока златокоса Жива,

црномањаста Марена и плавокосаплавоока Лела. Оне Зори поклонишезлатну мараму: „Кад је у рану зорурашириш, њоме ћеш обасјативасцело поднебесје“. А Хорсуподарише пехар живе воде: „ко изовог пехара воду пије, живећедовека“:

МЕСЕЦ, КИТОВРАС И ЗОРА

Зора Зореница је сваког јутраширила своју златну мараму, асветлост се небом разливала. Звездесу гасле, јер их је Зора Зореницазаклањала. Блистави Месец од звездадозна за лепоту Зоре Зоренице. Бешеон нежења, стога је наумио да Хорсу

преотме жену Зору. Али како то даизведе? Звезде га посаветоваше да сеобрати получовеку-полукоњуКитоврасу, мајстору препреденихнаума. Месец потражи Китовраса уудаљеним крајевима Кавкаскихпланина. А овај је, јашући прекоснежних врхова, одваљивао стење,главом упирући у само небо. У свомуху Китоврас је носио кристалукутију напуњеу водом. У њој јеживела његова супруга русалка. КадКитоврас заспа, Месец стаде да се,код русалке, распитује какоКитовраса да придобије и приволи гада му се повинује. Она му објасни дањен премудри муж има једну слабос,а то је опијајући мед. Месец, по

савету русалке, у све околне зденцеусу вино и опијајући мед. Пошто сепробудио, Китоврас се, пијући из тихзденаца, опи, те га Месец без помуке завеза. Пустио га је тек када сеКитоврас заклео да ће, зарад њега,отети Зору Зореницу. Китовраснаправи летећу лађу, прелепо јеукраси и на њој засади предиван врт.Доплови до острва Радости и позваЗору на своју чудесну лађу. Обасу једаровима, расприча се (а био јепознати слаткоречивац) и одведе јеМесецу. Дознавши то Хорс се даде употеру. У помоћ му притекошеСварог и Лада – заштитници брака,као и сви Сварожичи. СмарглСварожич својим мачем располути

Месец и Зору врати њеном супругуХорсу.

„Блистави Месец, од тад,Узалудно тражи на небу ЗоруЗореницу,И не може је наћи.Опет се појављује,Али Смаргл-ОгњебогМачем га поново пресеца...“Коледова књига, Ivб

КИТОВРАС И ХРАМ СУНЦА

Како би окајао своје грехе, моћниХорс наложи Китоврасу да, наАлатирској планини, подигне храмСвевишњем. Храм је морао да буде

изграђен од од камена који,претходно, није дошао у додир сагвожђем, јер гвожђе скрнави камен.И Китоврас рече богу Сунца: „Дабисмо подигли храм од чистогкамена на планини Алатирској,морамо позвати Гајмуна. Његовекажџе ће исклесати камен Алатирбез употребе гвожђа.“ Птица Гамајуи камен Алатир у овоземаљскомсвету представљају Свевишњег.Стога, ако магичне канџе птицеГамају додирну камен Алатир, одњега могу настати храм и олтар.Китоврас и Хорс обратише се птициГајмун. Птица Свевишњег даде својпристанак. Тако Китоврас и Гамајунизградише на Алатирској планини

храм Свевишњем.

„Саграђен беше храмВисине седам врста,Постављен беше наОсамдесет стубоваВисоко, високоПодно небеса.Око храма беше засађенИријски врт,ОграђенПлотом сребрним.На свим стубовимаБеху запаљене свећеКоје никада не догоревају.Беше храм дужинешездесет лакаташирине двадесет и висине тридесет.

На окнима храмаСтајаху решетке,А двери беху искованеХрам изнутра беше обложен златомИ драгим камењем.И дванаест двери,И дванаест оканаБеху украшени камењем:Срцоликим, топазом,Смарагдом;Халкидоном, сафиромИ јасписом;Цирконом, ахатомИ аметистом;Хризолитом, бериломИ ониксом.На зидовима храмаКамене птице и животиње

Као да беху живе,Ка небу дрвеће се уздизаше,Траве се увијаше, цвеће цветаше.“Коледова књига, Ivб

ДАНИЦА

Хорс и зора зореница имали сукћерку Радуницу и сина Даницу.Додуше, за Даницу се причало да мује отац Месец, али Зореница је топорицала. Преображен у Сокола,Даница би или летео изнад сињегмора или стајао на грани јасена, илина камену који сем насред мораиздизао. Његова сестра Радуница,преобраћена у белу Лабудицу,пливала је, недалеко од њега, у

морским таласима: „Зашто ти, братемој, Ведри Соколе, тако замишљеноупоно стојиш на грани, нетремицегледајући својим ведрим окицама удаљину? Можда ти је досадноуродном крају? Да ниси можданевесео?“ А Даница јој одговори:„Желео бих да узлетим високо изнадСунца и звезда! Та, отац мој јевелики Хорс! Желео бих да будемпопут Свевишњег!“ И долете он оцуХорсу, замлои га да му испуни свакужељу ако је он „заиста његов син“.Хорс даде обећање и Даница замолиза допуштење да се провозасунчевим кочијама како би,звезданим путем, стигао до тронаСвевишњег. Ражалости се Хорс и

рече Даници: „Ако си сине наумиода стигнеш у само срце, и акомислиш да је пут звезданипривлачан, ако мислиш да ћеш тамовидети градове и палате, храмовебогато саграђене, онда знај да ћешнајпре, на сунчевом путу, наићи наликове звериње! Проћи ћеш ти поредоштрооге краве Земун, Рака саопасним кљештима, чељусти Лава,Шкорпије, рогова Седуње, и Штуке!“Али Даница га не послуша. Седе он укочије сунчеве и запути се небом.Али Хорсови коњи невештогкочијаша нису слушали. Коњи сувукли сунчеве кочије, спаљујућиНебо и Земљу. На Земљи се шумезапалише, мора узавреше. Мајка

Земља, сва у диму и ватри, речеСварогу: „Зашто муње ћуте?Овоземаљски свет у ватри страда,гину деца моја, унуци моји!“ Сварогтад пусти на Даничине кочије муње.И паде Даница као звезда недалекоод острва Рујана.

„Олуја завија, громови праште,Сунце Жарко не помаља се...У мору, у таласима узбурканимТело Сокола плута...“Коледова књига Ivв

Сунце Жарко се, током дана, нијепојавило на небеском своду, па суЗемљу осветљавали само пожари.Зора Зореница и Радуница

прелетеше свет уздуж и попреко ипронађоше Даницино тело поредострва Рујана. Покопаше оне његовотело у шумском честару. Више гробанадвише се јова и јасика. Зореница иРадуница ронише сузе, које се, подзрацима жарког Сунца, окаменише ипретворише у ћилибар. Даницинадуша се, онда, на заповедСвевишњег, преобрати у звезду којајуторм сија и наговештава нови дан.

СТРИБОГ

Као што су славили друге иСварожиче тако су древни Словениславили и бога ветрова Стрибога.Ону су, у далекој прошлости,

укротили морску стихију, измислиличамац, кормилио, сидро, једро.Пошто су били морепловци, Руци су,наравно, славили Стрибога, који је,преображен у птицу Стратим, могаода изазове или обузда невреме.Важни храмови Стрибога налазилису се на морским острвима, ублизини речних ушћа, где битрговачки бродови често пристајали(на пример на острву Березањ,недалеко од ушћа Дњепра). Пред самизлазак на отворено море, рускибродови би пристајали на њему, атрговци би Стрибогу приносилибогате дарове. Према предању,Стрибог је рођен из дажа бога Рода.Попримивши обличје ветрова,

Стрибог се по земљи жестио, а саПеруном је заједнички управљаогромовима и муњама. Заједно саСварогом и Сварожичима победио јеЦрног Змаја. Помогао је Перуну уборби са Скипером-звери, а Хорсу уборби са Месецом. Стрибог је имаомного синова и унука. То су биливетрови: Посвист, Подага, Погода.Посвист је најстарији ветар, богневремена; живи у планинама насеверу. Подага је жарки, суви ветар;живи у пустињама на југу. Погода јетопли поветарац, бог пријатногвремена.

Други ветрови се зову: Сиверко,Јужни, Западни и Источни. Сиверко

носи хладноћу са Леденог океана. Онје веома суров и само је уочи летанезнатно одобровољен. Јужни имаватрену јужну нарав; са собом носитоплоту и мирисе југа. Западни ветарје прави Европејац, помало сув, умада буде и срдит, али је, све у свемудобар малиша. А Источни, каоАзијат, по карактеру је непредвидив,тајанствен и препреден. Стрибоговиунуци, Полуданик и Полуноћник,почесто су, у подне и у поноћ,несташни. Готово у сваком крају,чини се, на свакој гори живе бројнипотомци бога ветрова.

„И слависмо ми... Перуна иСтрибога, који громовима и муњама

господаре. А Стрибог се, у обличјуветрова, жести на земљи...“(Велесова књига)„И тако Стриби у степама фијучу, аневреме завија до пола ноћи...“(Велесова књига)„Ти ветрови, Стрибожји унуци,дувају са мора и стреле на храбреИгореве пукове наводе“ (Слово ополку Игореву)

„На истоку, не на источној страни,налази се Океан-море, на томОкеану-мору храстово дебло јеположено, на том деблу седи Страх-Рах. Ја ћу том Страху-Раху покоранбити и помолићу се – Дај ми Страх-Рах седамдесет седам ветрова,

седамдесет седам вихора; ветарподневни, ветар поноћни, ветар сувикоји шуме исушује, ветрове којишуме мрачне уништавају, зеленетраве бистре реке...“ (Из Рускихбајалица)

„На Океан-мору живи Стратим-птица,Стратим-птица перје отреса,Океан-море се усталасава,Потапа она лађе трговачкеСа товаром драгоценим.“Голубија књига

ЦАР МОРСКИ И ВОЛИЊА

Руси-морепловци славили су како

Стрибога, тако и самог Морскогцара. Цар Водни ил цар Подводни,Црноморац, заједно са царицомБелорибицом влада подземнимсветом. Поседује он подводнидворац, морску војску, златне кочијекојима путује по мору. Било да јегневан или радостан он подижеталасе, потапа бродове. Морски Царчува многе тајне. У његовом царству,на дну Океана, налази се пећина којаводи у Пакао. Одатле ће на КрајуВремена изаћи Велики Црни Змај.

„На престолу седи ЦрноморскиЗмај-Цар Подводни Морски чудо-јудо.Окружују га чувари љути –

Ракови крабе са огромнимкљештима.Ту је и риба-сом са дугим брком,И малић усати – шепртља убица,И моруна, и штука зубата,И јесетра-дивовска, жаба с трбухом– жбан,Свим рибама цар је Белорибица!“Коледова књига Vв

Осим Црноморског царства у морупостоји и друго царство. У њемуживе људи и богови који су ранијевладали на копну. Касније су сеспустили на морско дно заједно савеликим острвом Атлантидом које јестрадало у водама великог Потопа.Тим царством влада Волиња,

господарица мора. Волиња јесупруга Сунца-Ра. Пошто се Рапреобратио у реку, господарица мораи њено царство спустили су се наморско дно. Господарица мора иСунце Ра имали су кћерке Раду,супругу Кришњег и Пленку ,супругуСветогора.

СВЕТОГОР И ПЛЕНКА

Светогор је рођен од Рода, како бизаштитио пут у Нав, пут ка стубукоји прдиржава небески свод.Макош је предсказала да му јесуђено да се ожени чудовиштем којеживи преко мора. Жалостан збогтаквогсазнања, Светогор се упути ка

далеким острвима. На једном острву,он наиђе на сиротињски, саоронулим кућицама град у којем небеше ни живе душе. На развалинамаградског замка он угледа Змију,своју сушену. Ужаснут призоромСветогор је удари чаробним мачем ида би измолио опроштај збогпочињеног греха, он остави наолтару полуразрушеног храма златниалтин. Од ударца чаробног мачаЗмија се преобрази у прелепу царицуПленку. На Пленку је, раније, бациочини црноморски Змај, када јеодбила да се уда за њега. ЧаробниСветогоров алтин, којег је Пленкапустила у оптицај, донео је градунезимерна богатства. Гдар је поново

оживео, подигнути су прелепидворци и храмови. Пленак сеприпреми за пловидбу, натоварившина бродове злато и драго камење. Снамером да тргује, она запловипрема Царевом граду, у којем јевладао Светогор. У том граду онасрете Светогора. Они се узеш иизродише кћерке Пленкиње. Тако сепредсказање Макош обистини.

СВЕТОГОР И ВАН

Високо у Светим планинама налазисе стуб, којим је небески сводподупрт. Њега чува Светогор. Онобилази око њега, јашући на свомкоњу. Његов коњ висином својом

надмашује шуму, оклопом додирујеоблаке. Светогор је спознао многемудрости. Сазнао је да постоји пут унебеско царство. Био је толикомудар и силан да је успео да сепопне на небески свод, поређавшипланине једну на другу. Звезданимпутем је стигао до трона Свевишњег.И рече му Свевишњи: „Испунићу тисваку жељу, само не тражи царствонебеско и пресветли Ириј!“ ТадСветогор замоли Свевишњег да гаучини снажнијим и мудријим одсвих богова и духова, од свихСварогових синова. Вишњи муиспуни жељуи рече: „Бићешснажнији од свих синоваСварогових, али ће те Камен по

својој снази превазићи! Бићеш тимудрији од богова, али од лукавостиљудске нећеш се сачувати!“ Чувширечи Вишњег, Светогор се веомазачуди јер, забога, он је син МајкеСирове Земље. Он се камења не боји.Не плаши се ни људске лукавости,јер сматра да је умнији од било когчовека. У то време на Земљи је рођенчовек по имену Ван. Говорило се даје он син Деванин и унук Перунов.Кад је порастао Ван дознаде даСветогор има прелепу кћерку Меру.Појави се пред Светогором и запросируку Мерину. Светогор се разљути,јер се, никада пре, ниједан обичнисмртник није оженио богињом. Ирече: „Ево шта ћемо учинити. Ти

ћеш се, у три наврата, сакрити одмене и ако ти пође за руком па те непронађем, Мера биће твоја. А ако тепронађем, не љути се, главуизгубићеш“. Ван се претвори у белибрест, окружен шумским дрвећем.Међутим, Светогор га пронађе. Ондасе реобрати у звезду и сакри се међузвездама, али Светогор га и тупронађе. Ван није имао куд да сесакрије, јер је Светогор поседоваоПророчку књигу, која би му сверекла. Ван онда, потражи птицуГамају и упита је како да се сакрије.Гамајун му даде три чаробна пера.Он замахну чаробним перима надПророчком књигом и нареди јој даћути, а затим се претвори у прстен

на руци његове суђене Мере.Светогор није успео да га пронађе, ибесан због тога, он спали Пророчкукњигу, а потом и венча Вана и Меру.

„Живеше они тако.Светогор-цар и Пленка владаше.Вања и Мера добише сина,Дадоше му има Садке.Од Вање и МереВоде порекло племена Венеда иМара.“Коледова књига, VIIд

Ван је, много година касније,преживео све-светски потоп, настаокао последица удара бога Иљма (илиПеруна) по Црном камену, којег је

донео Велес. Ван се спасаозахваљујући броду (ковчегу) који јеизградио његов син Садко. И његовапородица спас је потражила наброду. На брод је понео примеркеживотињских врста, поневши притом и семење разних биљака. Тако јеспасен живот на нашој планети.

САДКО

Живео је Садко у знаменитомЦаревом граду. Бедеми градски билису од белог камена, у граду су сеналазили високи храмови; призоршироких тргова био је пријатан заоко. Запути се једном тако Садко наИљеново језеро које се налазило у

близини Црног и Тврдоземног мора.Засвира Садка у звонке гусле.Помоли се из језера бог ИљмЈезерски: „А ти си ми Садко – речеИљм, - радост причинио. Због тогаћу те наградити. Опклади се да ћеш уИљму уловити рибу-златно перо, а јаћу ти у томе помоћи.“ Вративши се уЦарев град, Садко се опклади сатрговцима у велики улог, у сведућане и сву робу у Цареву граду.Улови он рибу златно-перо и постаденајбогатији трговац у граду. Почнеда се бави трговином, а сам богВелес му је у том послу помогао.Због тога је Садко, Велесу у част,подигао вредан храм. С намером датргује, он оперми тридесет бродова,

и отисну се у прекоморске земље. Изаплови он морем Црним. Боравио јена Белом острву, које се налази наућшу Дунава, на острву Березању –Стрибоговом острву, које се налазина ушћу Дњепра; затим се задржаона острву Једнооког Зла; потом наострву Бујану, недалеко од ушћареке Ра. Са острва Бујана Садко је,пловећи реком Ра, стигао до Белогграда где је, тргујући, оствариоуносан приход и саградио храмВелесу у част. У повратку, пловећиЦрним морем, Садка задеси невреме.„Дуго ми морем пловисмо, а данакЦрноморцу не дадосмо! Сада ЦарМорски свој данак узима!“ Морнариугледаше чудо-необично – ватрени

чамац у којем су биле слугеЦрноморца. И уместо данказахтеваше они самог Садка. Он се, уватреном чамцу, упути Морскомцару. А Морски цар беше приредиославље. Он нареди Садку да засвирау своје чаробне гусле. Немајућиизбора, Садко засвира, а Морски царзаигра. Утом се Садку указа Велес ирече му: „Ти сад гледаш како цар усвојим одајама скаче, а он, у ствари,скаче по мору сињем! Од његовеигре ветрови бесне, таласи се пене!Бродови тону, невине душестрадају!“ Чувши то, Садко својегусле поломи, и Црноморац престадеда игра. И рече Црноморац гусларуда ће, као награду за своје свирање,

добити за жену Иљмару, кћеркуМорског цара. Приредише свадбу.После свадбе, Садко оде са Иљмаромна починак, а када се пробуди нађесе на обали реке Иљмаре, којапротиче подно зидина Царева града.Угледа он своје бродове како рекомплове. А његова дружина поморсказачуди се кад пред собом, у Царевграду, угледа Садка. Сад Садка славеиз века у век!

СВЕТОГОР И ЗЕМЉИНА ТЕЖА

Свевишњи је Светогора обдариотоликом снагом да није био у стањуда се спусти са Светих планина, јерга није држала његова Мајка Сирова

Земља. Сазнавши да Светогорпоседује такву снагу ИљмГромовник (или Перун) науми да тои провери. Он узјаха коња Буру икрене пут Светих планина. Стигавшидо Светогора рече му да га позива надвобој. А Светогор му одговори:„Дедер, упознај се ти са мојомснагом! Међу Сварожичима ти сијак, боже Иљме, али снагом својомнећеш надмашити сина СировеЗемље!“ Види Иљм да му неће поћиза руком да савлада Светогора. Ондаодлучи да се с њим побратими. Изапуте се они заједно преко Светихпланина. Угледаше побратими предсобом путника. Преко рамена висиму торба. У жељи да га сустигну,

потераше они коње галопом, али дага стигну не могу. Повикаше ипутник застаде. Упиташе га шта сето у торби крије. Положи је он наземљу и рече: „Ако је подигнетеоткрићете.“ Иљм покуша из свеснаге да је подигне, али му то непође за руком. До колена упаде он уземљу. Светогор онда, преузе ствар усвоје руке. Маши се за торбу, иупаде, до паса, у земљу. И рече:„Шта је то у торби кад не могу да јеподигнем. Видим ја Светогорушка,смрт је дошла по своје!“ ОдговориСветогору путник: „У овој торби језемљина тежа, у њој се налази ЦрниКамен.“ А Иљм и Светогор, онда,упиташе: „Путниче које је твоје име

по оцу?“ „Ја сам Велес, син Суре иАмелфе.“ Тако се обистинише речиСвевишњег. Камен је победиоСветогора. Он се преобрати упланину (Арарат), а на небесимапостаде Световид. Као последицаудара бога Иљма по Камену настадесвесветски Потоп. ЦарствоСветогора и Поморско-Алтинскоцарство Пленке (Атлантиде)пострадаше. Атлантида уПрицрноморју и у Малој Азијипостала је наследник Атлантиде уАтланском океану. Део Словена(Венеди и Анти) верују да сунаследници Атланта, јер су наСветим планинама живели раме узраме са Атлантама, као Перун (Иљм)

и Светогор. Многи европски иазијски народи воде порекло одСветогора и његових кћерки.

ДИЈ И ИНДРА

Диј је бог ноћног неба. Родила га јекоза Седуња. Диј је, касније, мајкуСирову Земљу засуо муњама и такозачео великог ратника, бога Индру.Онда је Мајка Сирова Земља, каокрава, родила Бика, обдареногснагом. Истовремено у подземномцарству, Виј и коза Седуњаизродише Пана, бога са јарећимкопитама. У подземном царству Панрапсали ватру којом прокрчи себипролаз у подземни свет. Носећи

ватру изиђе обавијен димом исумпором, и помрачи Сунце јасно. Апотом преотое кћерке небеске кравеЗемун, прекрасне краве: Бурену,Дану и Амелфу, као и њихове синовеи кћерке. Пан их доведе код свогродитеља Вија. Он издејствова, тењихово сећање на претке, Суру икраву Земун, беше потиснуто. Збогтога су, једно време, веровали да суВијева деца. Зато су Бура-Јага,Велес, Врчита и Вал били прозваниВијевичима и Суревичима, па и самСветогор беше проглашен заВијевича. Након тога, на наговорВија, Врита постави брану на реке, аВалу прогута Сунце жарко. Окупишесе, онда, магови, принеше на жртву

хому, обраћајући се Дијевом сину:„Саосећајни Индра, почуј наш глас!Прими ти наше хвале! О љути Бику,ми тебе знамо! Победи непријатеља,моћни Индра! Лиши моћи Вијевоплеме!“ Ондра се, онда, јашући намоћном Једнорогу, сукоби са Вритоми победи га. Индра погуби иВритину и Валову мајку краву Данукоја неутешно нарицаше над мртвимтелом свога сина Врите. Дознавшида му је брат погинуо, Вал утечеИндри. Али видевши да ће га Индрастићи, он се претвори у Валну. А богИндра, испи Хому, разгоропади се ипрецепи Валун, заједно са Бармом иСмарглом. Појави се Сунце, које Валбеше прогутао, и уздиже се високо

на небу. А у Валуну, на месту где јеСмаргл ударио, појави се извор живеводе. Појавише се из њега боговимудрости и радости Китоврас иКвасура. Богови и магови окупљахусе на чудесном извору, испијајућичаробни напитак Суру. У Валуну ониоткрише пећину, у којој горимистериозна Ватра.

„Откривши дубоке тајне,Стадоше зборити магови-мудраци:Пламен тај поетама знан је-Он га и распламсавају.“Коледова књига, IIIa

Крава Земун беше у жалости каддозна да су јој кћерка Дана и синови

убијени. И усрдно замолиСвевишњег: „Вишњи, казни синаДијевог! Казни Даниног убицу.“ АВишњи јој рече: „Биће како битимора! Што је учињено не може сеисправити! Зато ће Син на Мајкуустати, а Вучић ће Вука погубити!“Вишњи је тако порекао да ће наИндру дићи руку његов син иусмртити га. Ожалошћен, Индрастаде покрај камена Валу и помолисе Свевишњем, тражећи опроштај.Стајаше он тако хиљадама година,али опроштај не доби.

СВАРОГ И ДИЈ

Једном је Сварог приредио гозбу. У

дворани се, изненада, појавишепобијени ратници Сварогови.Пожалише се они како су ихусмртили горостати-волоти Дијеви,предвођени његовим синомЧурилом. Сварог се разљути, окуписве небеске ратнике, и објави ратДијевом царству које беше уУралским планинама. Потукоше ониДијеву восјку и утамничише Дијевељуде подно Уралских планина.Сварог и Свароичи, касније, пођошезаједно са Дијем и Чурилом у Дијевхрам и приредише гозбу. Са жељомда измоли опроштај због учињенихгреха, чурила донесе злато и драгокамење као део скривеног блага, ипринесе их Сварогу. И Сварог узе

Чурилу у своју службу. Међутим,упркос томе што је служио Сварогу,Чурила је наставио да прависмицалице. Као и сва Дијева деца ион је био веома привлачан. У њега сезагледала чак и Лада. И једног данарече она: „Лепоте Чурилина помутими разум, очи моје обневидеше,гледајући ту красоту, његове златнеувојке, позлаћено прстење...“ Сварогна то рече: „То Диј вид тебипомућује, то ти Ноћ разум потире...иди даље од стола Чуриловог!“ АЧурила онда поче да се удвараТаруси, жени бога молитава Барме.

ИНДРА, ЧУР И КРИШЊИ

Диј је био огорчен кад му је Сварогнанео пораз. И науми он да се осветизбог претрпљеног понижења. ПослаДиј олујни облак на Црни камен, наонај Валун покрај којег, већнеколико векова, стоји његов синИндра, заглибљен до паса у МајчицуЗемљу. Из облака се, на земљу,спусти змија Пераскеја, обмота окоИндре обруче, а Диј на сина пустимуње. Индра се прену из сна, савладаПераскеју и затресоше земља и небо.Индра се запути небеску Сваргужељан освете због понижења које јеДијево племе доживело. Он рече:„Запутићу се ка горућем камену, капланини Алатирској. Ишчупаћу орлуперје и разасућу га небу под облаке!

Стићи ћу и до иријских јабука: онајко загризе златну јабуку стиче вечнумладост, власт над васцеломВасељеном!“ Моћни Индра оседлакоња-једнорога и одјаха путАлатирске планине. Његов коњ бешечудесан. Длака му беше три лакатадуга, реп и грива додириваху земља,а на челу му беше рог, дугачак иоштар. На путу до Алатирскепланине Индрик прође све страже.Уз помоћ чудесног коња једнорога салакоћом савлада планине, умачептицама грабљивицама, прескочитроглавог Змаја који не стиже чак нисвоје чељусти да отвори. И стижеИндра у Иријски врт. Пронађе онСварога и Барму који славише Бога у

храму Свевишњег. „Индра, зашто сидошао?“ – упиташе боговиизненадног госта.

Он одговори: „Чуо сам да уИријском врту расте чудесна јабукаса златним плодовима. А млади Орао– сиваксте перушке, на то дрво слећеи кљуца златне јабуке. Ја хоћу тејабуке да окусим, а Орлу перје дапочупам!“ Кад богови изађоше изхрама, Индрик погледа унаоколо изачуди се шти у Сварги влада већеоскудица него у Индерији. Храмовибеху од дрвета, а путеви поплочаниобичним камењем. А у Индеријихрамови беху од мермера, а путевипосути златом и драгим камењем. А

мудри Барма напомену Индри:„Путник који ходи путем жутимзлатом посутим, удаљиће се одПрава. То камење у светлом Иријувредније је од драгог камења!“

А Сварог рече: „Ти волишбогатством да се размећеш! Тиволиш лепу одећу и злато, баш као итвој брат Чурила Дујевич. Ти својебогатство мери са Чурилом. Васдвојица отидите у поље и тамо,изнова и изнова, рамењујте гиздавехаљине три године.“ Тај предлог седопаде синовима Дијевим, те они иодоше у поље равно. Рамзењивахухаљине, рамзећући се тако једанпред другим. Три године су се тако

пресвлачили, да би се потом вратилиу Ириј. Онда се Индра сети да је уСваргу дошао да би је освојио, а неда би се лепом одећом дичио. Стадеон бичем да се поиграва, и да њимепрелази преко својих чаробнихдугмади. Из њих полетеше птицепевачице, излете страшне звери, анакон њих појави се Змај Горинич. Изачу се глас из камена Алатира: „Ахти Индра силни! Стишај, птицапевачица пој и дозови све животињекоје тумарају!“ Индра се покори јерније имао куд. А Чурила Дијевич,видевши како је његов братсве њихзадивио, одлучи да ни он непоклекне, па рече: „Опкладићемо се.Улог је велики. Прескакаћемо

Смородину. Река СМородина јеогњена, кључа и гори! Онај ко јепрескочи, преживеће, а онај коупадне у реку изгореће.“Припремише се Индра и Чурила заскок преко Смородине. Индручудесни коњ једнорог са лакоћомпребаци на другу обалу. А Чурилабеше у стању само до средине рекеда доскочи. Индра онда поновоскочи и уз велики напор повучебрата за увојке косе, и одјаха у Иријдржећи тако Чурилу за косу. Инанесе Индра тешки црни олујниоблак понад Ирија. Пусти он громовеи олујно невреме, и повика: „НекаСварга буде потопљена!“ Из облакапотекоше бујице, сручи се киша,

чије капи, попут оштрих стрела,падаху непрекидно. И поплави водадолине, досежући чак и допланинских врхова. Појави се караваЗемун са својим кћеркама у храмуСвевишњег и помоли се: „Освемогучи сине Вишњег, Кришњи!Заштити нас од Индриног гнева!“ ИВишњи Кришњи подиже Алатиризнад Иријског врта и планиномлатирском заштити све њих одневремена и Индриног гнаве. Индрасе запањи кад угледа то велико чудо.Паде ничице пред Алатиром, ањегова круна изгуби сјај. И рече: „Тисине Вишњег, Кришњи, ти си изнадсвих нас! Ти си син у великомТриглаву. Веровах да сам изнад свих

других, али ме Господ дозвапамети.“

БАРМА, ТАРУСА И ЧУР

Чурила је живео у Сварги. Бешетолико леп да је доводио до лудиласве небеске жене. А и он сам сезаљуби у удату жену. И то ни мањени више, него у жену самог богаБарме, Тарусу. „Опхрваше ме јади –певаше Чурила – и то све збогљубљене, девојане прелепе, збогТарушке млађане... Због тебе ми,драга моја, срце пати, због тебе суми ноћи бесане...“

А Тарушка одговара: „А ти, онда,

бели снегу, немој у сутон почети дападаш! Почни ти раном зором! Завејсве богазе и стазе, прекри Чурилинетрагове да их бог Барма не види...“

По пољима Чурила скакаше као зец,по тремовима као јуначина храбри, истиже до постеље као љубавник.Навади се Чурила да посећује Тарусуу време док се Барма моли у храмуили на гори Березањи. Али бели снегније могао да сакрије Тарусинупрељубу. Једном се бог Барма молиона планини Березањи. А на тојпланини расла је бреза са корењемокренутим анагоре, и грањемокренутим надоле. Зањиха се бреза ибогу Барми дошапну: „К`о што

Сунце јарко не греје зими, к`о штоМесец јасни не греје у ноћи, тако ниТаруса неће заволети мрског јој богаБарму! Освануће тмуран јесењи дан,дуваће хладни ветрови, а Таруса ћеутећи са љубавником Чурилушком.“Кад сазна да ге жена вара, бог Бармасе силно разљути. Узјаха лабуда,полете дому своме и затеше Тарусу уЧурилином загрљају. И без оклевањаодруби Чурилушки главу.

„Не замаха Лабуд крилом својим,Већ то Барма мачем својим замахну,Не откотрља се бисер на под,Већ се проли крв Чурилина.“Коледова књига, III г

МАН, ТАРУСА И ДИЈ

Науми Барма да, због неверства,Тарусу казни, али његова деца Ман иМања га од тога одговорише. ИБарма помилова Тарусу. Међутим,не верујући му, Таруса са синомМаном напусти Барму. Ман и Тарусаоседлаше лабуда и полетеше премапланинама Урала. У планинамапронађоше Дијеву кућу у којојборавише Диј и диви – његове слуге.Кад спазише они Мана нападоше га.Али Ман савлада све дивове, а самДиј једва утече. Паде ноћ. Ман заспа,а Диј, прикрадајући се, појави сепред Тарусом. Диј је био веомасличан своме сину Чурилу, и толико

леп. Заљуби се Таруса у њега и обећаму да ће свог сина убити. Тек што сеМан беше пробудио, а она сенаправи да је болесна и рече му да семоже излечити само ако окусијабуке са дрвета живота, које расте уИријском врту. Мислила је да боговиМану неће допустити да уђе у врт ида ће га убити. Али, летећи налабуду, Ман слете у Иријски врт изамоли Ладу да му да Иријске јабуке.Лада му даде јабуке и он их однесеТаруси. Онда Таруса, тобоже у шали,веза Мана, па га предаде Дију. Диј јемучио Мана да би га, затим, бацио упећину која води у Пакао. Али Дијубели лабуд побеже. Узнесе се лабуддо Свевишњег, молећи за Манов

живот. И Свевишњи избави МанаПакла. Ман се онда, поново појавипред Дијевом кућом и спази Тарусуу Дијевом загрљају. „Дију мој, етонама невоље! – узвикну Таруса, - мојсин се вратио!“ Ман и Диј сепотукоше. Ман савлада Дија, алисмилова се над њим, јер се Диј,борећи са Маном, осветио Барми заЧурилину смрт. Ман Једино нијеопростио Таруси. Он је свеза ипредаде суду бога Барме. А Барма јеказни тако што је спали (и тако јеочисти) у пламену Смарглином. Исада сви славе Мана, славе Барму иТарусу, славе Дија заједно саЧурилом!

ОГЊЕНИ ВОЛХ И ЛЕЛА

Индрик-звер, син Дија и мајкеСирове Земље, луташе по горама идолинама. И срете Индрик у горамасвоју мајку. Преобративши се узмаја, он насрну на мајчицу. Изњихове везе рођен је Змај ОгњениВолх – велики ратник, који наума дасе освети Индрику због тога што јеобешчастио мајку. Па јој се затообрати речима:

„Здраво да си, мајко Сирова Земљо!Не повијај ме у пелене своје,Не везуј ми златни појас –Повиј ме у крпе отпорне,На главу ми стави шлем!“

Коледова књига III д

Запути се у Индерију где, у часномбоју, савлада Индрика – звер. ПреузеВолх царство његово и жену, змијуПераскеју. Пераскеја и остале змијеу Индерији стадоше да наговарајуВолха Змајевича да освоји и Иријскиврт и тако постане господар Света.Волх се преобрати у ФинистаСокола, одлете у Ириј и слете награну јабуке која има златнеплодове. Ако покљуца златну јабукупостаће господар Васељене.Међутим, он зачу песму Ладинекћерке Леле, песму богиње љубави.Волх се заљуби у Лелу и заборави насве. Стаде потајно да јој се удвара,

посећујући је, одлазећи јој у госте. АЛелине сестре, Жива и Марена, кадза то сазнаше, рекоше Сварогу даЛелу ноћу посећује гост. ДођеСварог, гледа никог нема. А Волх се,за то време, беше преобразио у перо.Лела изнесе напоље перо и пусти га.

„Изиђе млада испред нових двери,Нових, јаворових, решеткастих..Пусти она Сокола из десног рукава –Лети, лети високо и далеко ФинистеСоколе.“Коледова књига III д

А Лелине сестре се досетише, пазаборавише иглице на прозор. Кад сеСоко вратио, покушао је, безупешно,

да уђе у Лелине одаје. Крила је својасамо израњавао. И полете он назад уцарство таме довикнувши Лели:„Ако пожелиш да ме пронађеш,потражи ме у царству иза девет гораи девет мора, у царству Таме упланинама Кавказа!“ Тако су Жива иМарена, што значи Лето и Зима(време) раставили заљубљени пар. ИЛела крене на пут у намери дапронађе Финиста Сокола. У потразиза драганом она излиза три парагвоздених ципела, поломи тригвоздена штапа, поједе три каменахлеба. Окриви она своје ноге,тражећи љубљеног. На месту гдекапи кануше, никоше црвене руже. Инајзад, стиже у царство Таме.

Пронађе Финиста, на којег ЗмијаПераскеја беше бацила чини. Снагомљубави Лела скину чини са Финистаи заједно се вратише у Ириј. А богВелес Пераскеју не пусти из царстваТаме. Убрзо потом приредишесвадбено весеље. Љубав је бога ратапреобразила. Ступио је у службуСвевишњег и чувао пут у Иријскиврт.

КВАСУРА, КИТОВРАС ИВАВИЛА

Квасури, богу вина, тајну справљањасунчевог напитка отрила је богињаЛада. Лада је дошла и Квасуризаповедила да сипа мед у воду и да га

осурује на Сунцу. Квасура је, затим,ту тајну пренео прародитељуСловена Богумиру – првом човекукоји је на жртву принео Суру.

Хиљадама година касније Словенису, у близини Дњепра, подигливелики град Голуњ. Голуњ су заузелиГрци предвођени војводом, чији језаштитник био сам грчки бог винаДионис Сабазис, Дијев син. Сећањена Дионисово путовање у Индију(заправо Венедију) забележено је угрчком миту о Дионису, и о рускојбиљинио Вавили и његовимчаробњацима – помоћницима. КадаГрци, на челу са Дионисом,освојише Голуњ, словенски богови

весеља, радости и шића Квасура иКитоврас, наумише да их протерају.Наиђоше онни на Вавилу, који је упољу радио и поведоше га са собомкако би увесељавао и „надсвираоцара Пса и његовог сина Туњаву“.Будући да Вавила беше припростиземљорадник, који није умео дасвира, он наједном, на мистериозанначин научи да свира гудок (жичаниинструмент), након што боговиизговорише чаробне речи: „ЗасвирајВавила гудок, звонак переладец, аКвасура и Китоврас ће већ некакоудесити!“ И запутише се они уцарство Пса – Сабазиса, срећућипутем људе. Срдачне људе они бинаграђивали: девојци која беше

прала рубље платно претворише усатен. А оне дрске би кажњавали: нањиву дрског сељака пустили биптице које би покљуцале посејаносеме. Њиховом магично свирањупокоравале су се животиње, биљке иприродне појаве. У Голуњунадсвираше цара Пса, његовог синаТуњаву, а потом их протераше изграда. На престо тад ступи скоромохВавила.

ПЕРУН И СКИПЕР-ЗВЕР

Перун је бог кнезова и ратника. Онштити државни поредак, оржава реду Васељени, пружа победу убиткама. Према древном предању,

Перунови родтиељи су Сварог иМајка Сва. Он се појавио након штоје Мајка Сва појела Штуку Рода. Доксе Перун рађао громови су сепроламали, земља је подрхтавала,планине су се обрушавале.

„Затутњаше громови на небуЗасветлеше муње у облацимаИ дође на свет као да је муњаСин Сварогов, Перун Громовник!“

Док је Перун још био дете, стиже уруску земљу Скипер-звер.

„Не диже се пољем прашинаНе иду од мора облациВећ то јури стадо звериње

Шта звериње, имјско је стадо то!А на челу је љути Скипер – звер!“Коледова књига, V а

Он је затворио Перуна у дубокисандук, закопа га и одведе његовесестре: Живу, Мерну и Лелу.

Триста година Перун беше заточенпод земљом. А после триста година,птица Мајка Сва залепрша крилимаи позва Сварожиче. Сварожичи сеокупише, преображени у чаробнептице: Велес беше преображен уптицу Сирин, Хорс у Алконоста,Стрибог у птицу Стратим. Тражишеони Перуна свуда по свету белом.Одлетеше код Скипера – звери с

намером да се распитају. Скипер –звер хтеде да их превари, али му тоне пође за руком. Сварожичи, узпомоћ Буре – коња, пронађоше местогде Перун почива мртвим сном. Даби се пренуо из сна морали су да гаумију живом водом Суром. ИСварожичи, тада, замолише чаробнуптицу Гамајун: „Гамајуне, полетипрема Рипејским планинама, напланини Березањ, ит ћеш наћизденац са Суром, омамљујућимнапитком! Донеси из зденца живуводу!“ И птица Гамајун донесе живуводу и Сварожичи њоме умишеПеруна. Затим га напојише медномСуром. Придиже се Перун, усправисе. Огреја га сунце жарко. Киша

покваси његова медна уста. Перун сеосмехну и исправи златне ужаренебркове, протресе сребрну браду,злаћане увојке и рече Сварожичима:„Идем ја код Скипера – звери да мусе осветим за ранија недела!“

ПЕРУНОВИ ПОДВИЗИ

Перун замоли мајчицу Ладу да габлагосиља и запути се у царствоТаме с намером да пронађе Скипера– звер. Није лако стићи до царстваТаме, јер су на путу постављенестраже.

И наиђе Перун на прву. Пут мупрепречише непроходне густе шуме;

корење се уплело, трње сеиспреплетало. Али Перун приметида ће оборити дебла и претворити иху ситно иверје. И стабла се ондаразмакоше, направивши пролаз.Перуну потом, пут препречишесиловите реке, чији таласи сустижуједан другог, а са стрмих обалакамење се обрушава. Перун то неможе да савлада! Међутим, заповедион рекама да се размакну и направепролаз, што оне и учинише. Затимнаиђе на планине које говоре.Нареди им да се помере и пролаз мунаправе, што оне и учинише. Ондаму пут препречи птица ИндринаМагу. Стајаше она на дванаестсирових храстових дебала, држећи у

канџама Чудо-јудо рибу кита.Завијала је попут животиње,шиштала попут змије; млада зеленатрава се увијала, азурно цвећеосипало, а стабла, у мрачнимшумама, савијала до земље. АлиПерун се не уплаши птице Магур.Маши се он за лук, који му је орамену висио, одапе стрелу ипрострели птицу у десно крило.Истог трена птица испаде из гнезда исклони се Перуну с пута. Онпродужи даље и наиђе на опаснезмије. Мучиле ус га, жарећи гаватром, а из ушију им је куљао дим.Три пастира су напасал змије. То субиле Перунове сестре: Жива, Маренаи Лела. Триста година пре тога њих

је отео Скипер – звер и преобратиоих у наказе: њихова бела кожа бешекао кора јеле, а коса попут ковиљетраве. Перун заповеди сестрама дапођу у Рипејске планине, и да сеокупају у млачној реци, у језеру сапавлаком како би са себе скинулепрљавштину. А он се запути уСкиперов дворац. Дође Перун доњега и виде: зидови беху од људскихкостију, а око здања уздизаше сеплот од лобања. Скипер га дочека,надмено говорећи: „Ја сам царвасцеле Подвасељене! Када ја дођемдо стуба небеског и ухватим се запрстен од челика, претурићу Земљунаглавце и помешаћу земаљско инебеско!“ Перун не беше уплашен,

скочи на њега и стаде копљем да гапробада. Скипер – звер се избезуми,разрогачи своје крупне очи наПеруна и рече: „Какво си ти то чудочудовишно? Да л` си витез ил`небески бог? Мени је суђено дапогинем само од руке ПерунаСварожича, а он је под земљомсировом...“ А Перун му одговара: „Јаи јесам твој смрт изненадна!“ Ипобише се. Перун подиже Скипера –звер увис, а онда га тресну о мајчицуЗемљу и тако га савлада. Земља сераздвоји, прогута Скипера, а ПерунКавкаским планинама затрпа тајпроцеп.

ПЕРУН И ДИВА

У Иријском врту Перун срете ДивуДодолу, кћерку бога ноћног небаДија и богиње Месеца Дивије. Диваје била чудесно лепа и њу нико нијемогао да освоји. Кад ју је Перунједном просио, она је, сва уплакана,побегла од просца. Али Перунодлучи да свадбе мора бити! Он одењеном оцу Дију како би га даровимаодобровољио и испросио рукуњегове кћерке. Али док је Пеурн биокод Дија, Дива западе зе окоцрноморском Змају подводном цару.Треба речи да је Дива и његаочарала. Црноморски Змај онда седеу златне кочије, у које бешеупрегнуто осам вранаца и упути сепреко мора с намером да је запроси.

Али Дива га одби: „Радо бих ја помору ходила, али ја само небомходим, поигравам се громовима уолујним облацима!“ Црноморац серазгневи, заодену тамом Иријски врти претвори се у троглавог Змаја. Изпрве чељусти севале су варнице, издруге ледени ветар је дувао, а изтреће поносни извици су се чули:„Дајте ми руку Диве Додоле!“ Али,показаше му Диј и Перун.Преображени у Орлове, онидолетеше и муњама засушецрноморског Змаја. Сви Сварожичии целокупна небеска војска беху сеокупили. Кад то виде, црноморскиЗмај се, намах примири. И запути сесвојој кући, заронивши дубоко на

само дно Црног мора. Започе свадба.И изненада настаде нова невоља.Видевши колико је Дива лепа, у њусе до ушију или боље рећи до рогова,заљуби син Рода, Велес. И стаде онДиву да наговара да са њим побегне.Али Дива је била непоколебљива.„Не љути Рода!“ – с поносом речеона. Међутим, касније је ипакпоклекла пред љубавним чаримаВелеса. И ето, невреме бесни, севајумуње. То Громовник и ДиваПеруница небом гоне црноморскогЗмаја и Велеса. Већ са првимударима грома сручи се киша нажедну земљу и отпоче свадбеновесеље Перуна и Диве, праћеноодблесцима далеких муња. А Дива

запева:

„Пођимо, Перуне, пређимоПреко поља, преко шума!Ти носећи невремеА ја носећи муње!Ит ћеш невременом ударитиА ја муњама палити!Пођимо Перуне, пређимоПреко поља, преко шума!Ти носећи кише,А ја самилост,Ти ћеш водом залитиА ја изданке гајити..“Коледова књига

***

„Пођимо Громе, прећимо

Преко поља татарског!Ти носећи невремеА ја носећи муње.Ти ћеш убијатиА ја палити.-пођимо Громе, пређимоПреко поља Турдачког!Ти носећи кишу,А ја самилостТи ћеш заливатиА ја изданке неговати...“Семитска песма „Облак и Гром седоговараху“

ПЕРУН И ДЕВАНА

Перуну и Диви Додоли родила секћерка Девана. По свом гордом

држању и лепоти личила је на мајкуДиву, а по својим моћима на оцаПеруна. Овладала јемногимвештинама које изискују мудрост.Могла је да се претвара у шумскуживотињу, у рибу која плива урекама и морима, у страшну птицуМагур, која на небу лети. Девана јепостала и велики ловац, јер је умелада омашијава животиње, птице ирибе. Једном је тако Деванапролазила пољем равним. Једномруком бацала је копље небу подоблаке, а другом буздован, па их је,онда, хватала на удаљености од стоврста од места са ког их је бацала.Испред ње јурила су два великастрашан вука, на њеном десном

рамену стајао је соко, а на левомсиви соко. Велес ју је у стопупратио. Урлао је као животиња,звиждао као славуј. Но, Деванушкасе ије одазивала. „Та, изгледа да миДеванушка неће бити драгана!“ –ужасну се Велес. У сусрет Деванијахао је Дајбог. Стигавши до ње онсјаха, наклони јој се и учтиво упита:„Деванушка, куд си се запутила?“„Ја идем у светли Ириј! Желим дапоједем иријске јабуке и ступим натрон Сварогов.“ Узјаха Дајбог коњаи оде у Сваргу. Стигавши у Иријскиврт рече Перуну да тако и тако стојествари, да је његова кћерка посталанесташна, да у њој тече крв Дијева.Перуну срце поче да туче. Одјаха

како би сусрео кћерку. Рикну он каодивља звер и вукови, који су јурилииспред Деване, разбежаше се.Зазвижда попут славуја и бели исиви соко прхнуше. Перун је, најпре,разговарао са ћерком, настојећи да јеуразуми. Али Девана није хтела свогоца да слуша. Перун и Девана, онда,одјахаше у поље равно, изаподенуше борбу копљима ибуздованима. Севаше мачеви.Међутим, сломише се њихова копља,мачеви и буздовани. Утом се Деванапретвори у Лавицу, а Перун Лава. Исавлада Лав снажну Лавицу. Онда сеДевана претвори у птицу Магур, аПерун у Орла. И поново Ораосавлада птицу Магур. Онда се

Девана претвори у Белорибицу.Позва Перун у помоћ богињу судбеМакош и она, заједно са Судбом иНесудбом, забаци рибарску мрежу, ињоме Перун улови Девану. Тако сеДевана покорила судбини, а Пеурнупоклонила.

ДЕВАНА И СМАРГЛ

Једном је огњебог Смаргл јахаодолинама, реке прескакао. И такојашући стиже до раскршћа, гдестајаше бели Алатирски камен, накојем је писало: „Ако пођеш десно –богат постаћеш, ако пођеш лево –оженићеш се, а ако наставиш право –жив остати нећеш.“ Смаргл се зачуди

и пође путем где је писало „живостати нећеш“. И сред високихпланина налети на Кашчејеву војску.Стадоше Кашчејеве слуга коња да муотимају, а Смаргл се разгневи.Испољи он своју мрачну снагугазећи све пред собом и одрубљујућиглаве слугама Кашчејевим. Наконтога врати се до горућег камена ипреиначи натпис: „Куд Смаргл, синСварожич, прође, пут прокрченбуде“. И пође Смаргл, син Сварожич,путем где је стајао натпис„оженићеш се“. И наиђе напространи двор. Не може се рећи даје двор налик кући, јер би то значилода је мали, а ни да је налик граду, јерби то значило да је велики.

„Његов кров је само небо сињеОко куполе простире се месечев путМноштво звезда коло воде.“Коледова књига X б

Пред Смаргла, из дома, изиђедванаест девојана. Међу њим беше икраљева кћи Девана Перуновна.

„Ох храбри сине Сварожичу! – речеДевана – Молим те, попни се овамокод мене у висок дворац!“

Крене СМаргл у Деванушкине одаје,седе за сто од беле храстовине, стадејести и пити и до вечери сеодмарати. А пред вече, он Деванирече: „Ој Деванушка, месечевадевојано! Где је, реци ми девојано,

товј аспаваћа соба? Где је постељатвоја дрвена? Реци ма да л` је наземљи, ил` на небу, тамо где сеМесец иза облака скрива?“ Деванаповеде Сварожича у своју спаваћусобу. Кад уђе он угледа постељулепо украшену. На бочним странамапостеље стајаху украси са ликовимадивљих животиња и змија. Ипомисли он да је постеља лажна.Зграби он Девану за беле руке и бације на њу. Претури се постеља иДевана паде право у мрачни ковчег.Кроз ту рупу се не упада само уковчег, већ и у Нав, јер то беше путкоји из Јава води у Нав. Смаргл, ондаизиђе из дома и пође стазомзвезданом. Наиђе на гвоздене двери

које воде у Нав, одвали тешкекатанце и отвори их. И ослободи ониз Нава цареве и царевиће, моћневитезе, магове и чаробњаке.„Изиђите из царства смрти! Изиђитеиз Деваниних јазбина! Месечевомстазом крените пут домова својих!“Види Смаргл да и Девана иде, па селати мача и посече месечевуДеванушку.

„Од тада Луна на плавом небуСтазом звезданом ходи.Наново израста она, али моћни богМачем је поново посеца.“Коледова књига X б

Пође Смаргл и трећом стазом где је

писало „богат постаћеш“. И наиђе упољу на крст, под којим се крилонеизмерно богатство. То богатствоне беше ни злато ни сребро, већ самаЗвездана књига, књига Јасна. Беше тоЗлатна Књига Веда.

ДАЈБОГ

Перун, бог невремена, пролазио јеобалом Дона. А на супротној странидеве-русалке играле су коло. Једнаод русалки Рос, кћерке Дона и АсјеСветогоровне, пусти низ таласе својвенац, певајући Перуну: „Кад би сети, драги мој, осмелио па Донпрепливао, савладао силовите рекеток, онда бих таквом јунаку било да

је стар, млад, сиромах или богат,своју љубав подарила.“ У Перуновимвенама узбурка се крв. Претвори се уптицу гњурца и баци се у воде Дона.Али Дон, у ствари, беше сам Велес-Гвидон, узбурка воду и избациПеруна на стрму обалу: „ПерунеГромовниче, сине Сварогов! –повика Дон – Перуне, не пливај ти умојим таласима! Не срди Перуне,оца Рода, мајку Ладу – богородицу ижену своју Диву строгу!“ И РосПеруну отпева: „Видим ја да се минећемо срести. Видим ја, Оскорушатанана, вековима ћу се усамљенањихати поред реке, далеко одвисоког Храста!“ Утом Перун прекореке пусти муњу. Муња удари у

камен иза којег се крила Рос. И укамену се појави огњени лик. Рос тајкамен однесе небеском ковачуСварогу. Обруши он камен,ударајући маљем по њему и изкамена се роди Тарх Дајбог. Доданашњих дана магови се споре дали је Дајбог син Перуна, који јемуњу усмерио на камен, или је синСварога, који је маљем ударао покамену. Тако је рођен Дајбог. Бешеон и Перунов и Сварогов син,оличење другог силаска Вишњег.Зато је још и назван Вишњи Дајбог.Беше он и Росин син, и по мајчинојлинији унук Велеса-Гвидона. ДајбогПерунович беше силан јунак, у светучувен по својој снази и храбрости.

Глас о Дајбогу допре и до Перуна.Оседла Перун коња Буру и крене напут како би дознао да ли је истина тошто се прича о Дајбогу. Сучелише сеДајбог и Перун у пољу равномнаумивши да, међу собом, одмереснаге. Док је њихова борба трајала,мајка Земља се тресла, дрвеће ухрастовој шуми се повијало, огромниталаси, на морима и океанима, седизали. Онда они сјахаше, идохватише се, борећи се прса у прса.Перун се преобрази у Орла, а Дајбогу Лава. Стаде Лав да дере Орлаканџама. Онемоћавши, Перун падена мајчицу Земљу. Дајбог га упита заиме и схвати да је победио свог оцаПеруна. Перун и Дјабог се помирише

и побратимише, а затим кренуше путСварге према Алатирскимпланинама.

ДАЈБОГ И ЗЛАТОГОРКА

Дајбог, Перунов син, беше велики иславан. Веровао је да нико не можебити јачи од њега, али убрзо сеуверио у супротно. Једном је он, уобличју Сокола, летео небу подоблаке и спазио како у пољу равномјаше пољаница-јахачица, спавајућипри том, крепким сном. Њен оклопоблаке додирује, а злаћане кике уватри се расплићу. Тад Дајбог слетена земљу, преобраз се у витеза иудари буздованом Златогорку. Али

она се не помаче. Запањен тиме Тархпоново приђе и удари је. Удари је изсве снаге и трећи пут, и тек тад сеона прену. Подиже Дајбога заједноса коњем, положи га у кутију којузакључа и гурне у џеп. Беше готово изаборавила на њега, а кад се сети,извади Дајбога из кутије и изнесезахтев: „Узми ме за жену. Тек тадживећеш као што си и до сад. Ако меодбијеш знај да ти нем аживота.Ставићу те на длан, а другом шакомћу те пригњечити, само ће мидланови влажни остати!“ Дајбог нијеимао избора. Тарх признаде МајиЗлатогорки да је она одавно његоваљуба и да пристаје да прими златнивенац. Тако су једном Дајбог и

Златогорка јахали преко Светихпланина и изненада у пољу набасалина велики камени ковчег. Златогоркахтеде да га премери. Увуче се она угробницу и затвори поклопац. Алииз њега није могла да изађе јер јеЦрни бог на нега бацио чини. Дајбогпокуша да га развали помоћу мачаСечива, али после сваког ударца, ококовчега би се образовао гвоздениобруч. Дајбог се, зато, запути Вијукако би од њега доби очаробнипрстен којим ће скунути чини. Бијму даде прстен и Дајбог скиде чиниса Маје. Међутим, Маја је враћена уживот само накратко и то док нероди Коледа. Узјахаше, онда, коње икренуше пољем равним и стиже

Пролеће – Вишњи Дајбог, а за њим илето – Маја.

КОЛЕДО

Маји Златогорки и Дајбогу родио сесин, бог Коледо. Његово рођењеподсећа на рођење Кришњег које су,хиљадама година раније, упретходним својим силасцима наЗемљу, изродили Маја Злата иВишњи. Маја и Дајбог су изродили ибога Овсења, Коледовог брата.

„Попут два сокола летеше Овсењ иКоледо!Тамо лето – овде зима!Док летеше сви људи гледаше.

Док слеташе сви људи се дивише.Кад прхнуше сви људи уздахнуше...“Коледова књига Xа

Рођење Коледа и Овсења с радошћусу поздравили сви небески богови исви житељи на Земљи. И до Сварогадопре вест о њиховом рођењу. Послаон са небеса Огњебога Смаргла какоби се поклонио Коледу. Спусти сеСмаргл са небеског свода, слете наСарачинску планину и виде како сеЗлатогорка, са дететом Коледом унаручју, који у рукама држи књигуВеда, крије дубоко у пећини. Маја иКоледо беху жедни, зато Смарглзлатном секиром замахну поСарачинској планини. После ударца

планина се позлати, указа се златниизвор, из којег потече жива вода којустадоше да пију Златогорка, детеКоледо и сама књига Веда. Ту напланни окупише се магови-коледари,припадници четрдесет народа.Видеше они Смаргла који бешесишао са небеског свода, дете Божје,и књигу Веда па и они приђошеизвору живе воде. Коледо је дошаона свет да би људима поново пренеоведско знање, које је већ би опренеоКришњи, али га људи нису сачували.Зато се Свевишњи, када је наступилоВече у Дану Сварога, на земљиоваплотио у богу Коледу. Тако језапочела ера Коледа. Коледо јеоличавао лик Свевишњег, који

кажњава. И није се појавио наАлатирској, већ на Сарачинскојпланини. Појавио се да би казниодемоне и донео светлост ВедскогЗнања. Књига Веда је подучавалацареве и магове окпуљене наСарачинкој планини:

„У младог Бога поверујте!У Коледа – Свевишњег Кришњег!Дошао је са небеса. Походиће земљу,И проповедати Веру Ведску!“Коледова књига X а

Цареви и магови су приносилиКоледу дарове у злату и сребру.Палили би свеће, пили медну Суру иславили Коледа: „Коледо, наш

Коледо! Коледо свети! Светинајвећи! Велики – пречисти!Пречисти и Божји! И БожјиРодитељу!“

КОЛЕДОВО ДЕЧАШТВО

Глас о рођењу Коледа допре и доЦрног Бога. Обузе га немир, јер му јепредсказано да ће упрво син Дајбогабити узрок његовим великимневољама. Зато он учини тако даДајбог изгуби магични прстен иостане без моћи. Црни бог заледисрце Дајбога, оковавши га ледом. АМаја се, као што је и предодређено,врати у Нав, зато што је, из царствамртвих, дошла само да би родила

Коледа. Зато она Коледа положи укошару, коју пусти низ рекуСмородину да отплови у Ириј кодХорса и Зоре Зоренице. Хорс устадераном зором и пође на рекуСмородину како би се умио чистомводом и помолио се Свевишњем. Наобали нађе обасјану светлошћукошару, у којој не беше ни злата нисребра, већ беше златокосо дете. Ието, настаде радост на небу и земљи.Бог Кришњи – Коледо је у Ирију. Туга поново нађоше магови – коледари.Стигоше они вођени Звездомводиљом. Коледарима двери Иријабеше отворио Небески Јелен. Ониуђоше, славећи Коледа, Хорса, Зору,Мају и Дајбога. Због тога и данас, у

време када се слави Коледо,коледари лутају попут магова који сувођени Звездом, тражећи Коледа, акад га нађу певају:

„Лутасмо, тражећи Коледу светогНа небу и на Земљи...А пронађосмо га у светлом Ирију!К`о што је у првој одаји – СунцеЖарко,У другој – звезда рој,У трећој – Зора ведра“Коледова књига X б

Коледари угледаше Коледа у наручјуЗоре Зоренице. Поред њих, на клупиод сребра, седео је Хорс златнихбркова и браде. Сребрна руса коса

Зоре Зоренице расула јој се пораменима. Хорс и Зора посадишеколедаре за сто. За богатом трпезомугледаше они три пехара: први бешеса медном Суром, други са пивомХомом, а трећи са Абритом. Хорсиспијаше Суру, Зора Зореница Хому,а Коледо Абриту. На Хорсовој одајибеше три окна. Кроз једно уђе СунцеЖарко, кроз друго Месец светли, акроз треће киша учестала. Међугостима дође до спора: ко је од њихважнији. Сунце рече да је оно изнадњих јер осветљава горе, долине имора. Месец рече да је он важнији,јер светли ноћу кад се ни прст предоком не види, а Киша рече да је онаважнија, јер натапа житишта и

оранице, па жито ниче, а мештанисправљају пиво. „Не, изнад свих васје Велики Бог! Коледо – син ВишњегДајбога!“ – узвратише коледари. „Онће Сунцу рећи: Сијај! Сијај Сунце.Рећи ће Месецу: Светли! Рећи ћеКишици: Кишо, натопи ЗемљуМајчицу како би никла ражи ипшеница! И почеће да пада са небесаблагодатна киша! Нек се слави богКоледо!“ А за то време у царствутаме гневан беше Црнобог Кашчеј.Он окупи све демоне-дасуне какобизаједно промислили на који начин даубију млађаног бога Коледа. И речеКашчеј старици Путани: „Претворисе у девојану младу, одлети у Ириј иуништи млађаног Коледа! Нек

његове кости постану прах, нек иходува црвени ветар!“ Окрутнавештица Путана наточи у златнипехар помешано са отровом вино.Одлете у Ириј и стаде крај трепезедржећи пехар: „Дошла сам и донелавина младом сину Дајбога! Некпопије вино из пехара.“ „Коледо,наш бог, још је мали! – одговоришејој коледари – још му није време дапије. Путана, натопи своје грудивином, а онда их подај млађаномебогу!“ Путана натопи вином својегруди, узе у наручје Коледа и подадему дојку затопљену отровом. Коледосе приби уз Путанине груди, посисамлеко, а са отровом посиса иПутанин живот. Утом се Путана

преобрати у старицу, паде на подраширених ногу, разјапљенихчељусти и искежених очњака.

„Њени зуби попут црног камења,Њене ноздрве попут пећина устенама,Њене груди попут брда,А коса попут жбуња,Њена бедра попут два горска венца,Њене руке попут мостова надпонором,А стомак попут усахлог мора“.

Зора тад зграби Коледа, а Хорс обориПутану на Земљу, и тако царствоКашчејево беше уздрмано. ОндаКашчеј посла у Ириј демона

Босоркуна, преображеног у ЦрнуРоду. Та Рода беше огромна; кадрашири своја крила прекрије цеосвет. Налете Рода на Коледа ипрогута га. Али осети да је нештопече у гуши, па га испљуну и покушада га докрајчи кљуном. Али Коледошчепа Рода за кљун и раздроби га сатаквом лакоћом као кад дете кидастабљику. Кад сазнаде да је Аистусмрћен, Кашчеј се још више од бесараспомами, па посла у Ириј драконаХалу. Долете Хала и разјапичељусти.

„Једном усном додириваше земљу,Другом облаке дотицаше.Његове очи попут клисуре,

А зуби као планински врхови.“Коледова књига X б

Дракон у едном маху прогута Коледаи све госте-коледаре. Тек што сенашао драконовим чељустима, аКоледо већ поче да расте. Постаде онвећи од планина, надвиси чак иоблаке, па стаде дракона да мучи, тега, напослетку, и раскомада.

КОЛЕДО И РАДУНИЦА

Као што је Кришњи, пре многохиљада година, упознао Раду, кћеркуСунца Ра, тако је и Коледо упознаокћерку Хорса, унуку бога Ра,Радуницу Хорсовну. „Радуница је

мила девојана! – узвикну Коледо –Ти си дража од Сунца жарка, иблиставија од Месеца сјајна!“ ИКоледо западе за око Радуници. Хорсму рече да ће њену руку дати ономекоји победи у надметању: онај којипрви, на коњу, обиђе круг око мора,тај ће добити руку његове кћеркеРадунице. Коледо реши да сенадмеће, јер бржег коња од његовогЗлатогривог на свету целом нема.Вест о надметању допре и доКашчеја, те се он појави из царстваТаме. Чим Сунце Жарко изиђе,јахачи јурнуше дуж морске обале.Међутим, ма колико Кашчеј свогакоња гонио, Коледо је ипак биоиспред њега. „Ах, ти, млађани

Коледо! – повика Кашчеј – зар тиније жао коња свога? Та он нећеиздржати!“ Коледо нагло зауздакоња и Кашчеј га претекне. АлиЗлатогриви га одмах стиже ипрестиже. И Кашчеј поново довикнуКоледу да би морао свога коња малода одмори: „Ти ме Кашчеју нећешпрећи! – одговори Коледо – Коњ мојјури и гривом забацује! МојЗлатогриви коњ кадар је целуВасељену прејахати!“

И тако је КОледо стигао први.„Надметање у јахању нијемеродавно! – успротиви се Кашчеј –Боље да своје снаге одмеримо! Кобуде победник у борби добиће

девојчину руку!“ Стадоше мачевимада се боре, али сечива се одломише.„Нек Радуница пресуди, предложиКашчеј – нека одломљени део сечивада ономе који јој је дражи.“Радуница део сечива даде Коледу иубрзо потом они приредише свадбу.Затим пођоше пут Ирија код Хорса иЗоре Зоренице. Коледа и Радуницу,на својим крилима, пренесе прековисоких гора Птица Гамају. Коледо иРадуница изродише сина, богаРадгоста.

РАДГОСТ

У земљи Љутича, узападнословенским венедским

земљама Радгост је био Виши Бог.Најбогатији венедски храмови усветом граду Ретра били супосвећени њему. Радгост је према„Књизи Коледа“ син Коледа иРадунице. А Коледо је син Дајбога иМаје Златогорке. Дајбог је оличењесиласка Вишњег. Заправо, Радгост јеоличење трећег силаска Вишњег.Када је Радгост дошао на свет, он језаурлао попут лава. Од његовогурлика затресли су се и Небо иЗемља. А Радгост је, у ствари, имаоглаву лава што је указивало на то даон оличава онај лик Свевишњег којикажњава. Радгост је дошао на свет дозуба наоружан. У једној руци држаоје штит, на којем је била положена

глава бивола, симбол бога Велеса. Ау другој је држао Сварогов маљ. Наглави му је седела Патка, која сепојавила на почетку стварања света.Радгост је дошао на свет да биказнио све демоне и грешнике. Онјекренуо стопама свога оца Коледа.Нкон одласка у Нав, Радгост јепостао загробни судија, који судиљудским душама и кажњавагрешнике. У доба свирепости властРадгоста беше јака. Међутим,многобожачки свештеници из храмау Ретри неоправдано су Радгостапоистоветили са Свевишњим, и тосамо зато што испољава један одБожјих ликова и то управо загробнилик.

„Овде пред Вијем сам Радгост седи–У десници скиптар оштар држиИ умрлим душама суди.У пространој одаји дворца –Пресуду његову ишчекују душе.“Коледова књига XII б

Радгосту су посвећене задушницекоје падају 7. и 8. новембра (19.грудења) – Родитељски дан, као и 21.априла (1. цветења) – дан Рода-Радгошча. Погрешно је и то што суЉутичи Радгоста поистоветили и саЦрнобогом. Због тога су га славили ипоследњег дана у месецу љутењу, тојест, на дан Црнобога. Та заблудадовела је народ Љутича до пропасти.

У дане када се слави Радгостверници обележавају задушнице.Дају се помени, на гробље се носихрана, каранфили, воде се разговориса духовима предака, људи се сањима саветују. О томе казује и„Велесова књига“: „Ми на старепогрене хумке одлазисмо и тамо, гденаши праоци под травом зеленомпочивају, размишљасмо. И садсхватисмо какви треба да будемо икога да следимо...“ Магови, чуваридревног знања, у појединимслучајеивма (на пример, када бичовек оплакивао смрт ближњег своги када би туга за покојником биланеподношљива) омогућавали биживима, који су то желели, да виде

своје умрле рођаке и са њимаразговарају. Након обављенихсложених обреда, приношења сурена жртву, они би одабранимаотварали очи, учинивши свет мртвихвидљивим. „И долазисмо ми тада наплаву реку, брзу силовиту, каовреме, а време за нас није вечно; ивидесмо тамо праочеве и мајке какостада своја у Сварги напасају,снопље везују; њихов живот је наликнашем, једино што тамо нема ниХуна, ни Хелена; и тамо царујеПрав...“ (Велесова књига).

КОЛЕДО ПОБЕЂУЈЕЦРНОБОГА

Коледо је, заједно са својим братомОвсењем, походио градове и села ичитао „Звездану књигу“. Пратили суга мудраци – лутајући народнипевачи. Коледо је носио магичнечизме. Издиже се он изнад шума,сежући небу под облаке. И наједномвиде како се над пољем надвијамрачна сила. Ту силу наводио је самКашчеј есмртник. Спусти се Коледои упита: „Зашто се толико црне силанаднело над поље?“ а Кашчеј муодговори да то његова војска у походиде Сваргу да заузме. Коледо се,онда, запути у Ириј, окупи небескувојску, и заједно са Сварожичимаступи у бој са Кашчејем.

„Снагу ту потукоше,Као траву кад косе.Невернике покосише.Пред СварожичимаКашчеј побежеЗа горе високеХвангурске.“Коледова књига X г

КОЛЕДО ОСЛОБАЂА ДАЈБОГА

Једном је, тако, Коледо шетаообалом мора. А у мору је пливалабела лабудица. Она рече Коледу:„Послушај ме, Коледо, шта ћу тирећи! Далеко, веома далеко анСеверу, налази се брод окован ледом.Кашчеј је тај лед образовао, морски

пут затворио. На том залеђеномброду, ево већ триста година, мртвимсном спава Дајбог.“ Чим то чу,Коледо припреми летећи брод запловидбу. Лепо га беше украсио и нањему подигао три храма. Први храмбеше храм Перуна великог, другиСмаргла Сварожича, а трећи Коледа.

„Полете Коледо на тој лађиПреко мора и океана.Не бешето обична летећа лађа,Која крила своја снажна шири –Већ то беше Звездана књига ВедаКоја странице своје шири!“Коледова књига X д

Ето њега. Долете он на Бело море,

дуну у леднике и они се отопише.Пошто брод Дајбога најзад бешеослобођен, заплови он ношенветром. Коледо и Дајбог из Белогдопловише у Црно море. Алискривен из Хвангурских гора, Кашчејопази те бродове. Посла своје слуга изаповеди им да бродове Коледа иДајбога потопе. Међутим, гоњенистрахом, све Кашчејеве слуге серазбежаше. А Коледо одапе ужаренустрелу у правцу Хвангурске горе.Стрела се заби у гору и уздрма сецарство Кашчејево. Кашчеј се, тад,преобрати у Петоглавог Дракона иполете према Коледу. А Коледо мурече: „Дођи ми, дођи Црни божеКашчеју! Само ти лети у облику

Петоглавог Дракона! Време ми је дасе уздигнем до Свевишњег! Тебе ћу,Драконе, оседлати!“ Коледо савладаПетоглавог Змаја, завеза га, оседла,па полете ка трону Свевишњег.Коледо је прошао Кришњиним иВишњиним путем. Пут за Сваргу иИријски врт прокрчио је Коледовбрат Овсењ.

„Овсењ-Таусењ мост градише,Не обичан мост са оградом –Већ звездани, међу Јавом и Навом.И тројица Вишњих, међ` звездама,Мостом ће проћи:Први биће Кришњи бог,Други – Коледо,Трећи – Бус Белојар.“

Коледова књига X д

ДАЈБОГ И МАРЕНА

Дајбог је након Златогоркинепогибије остао сам. Маја Златогоркаје отшила у Нав. Тамо се њен духстопио са духом богиње СмртиМарене. Није ли се зато Дајбогтолико допао Марени, па је, збогтога, и одлучила да га освоји?Марена је урекла Перуновог сина и уњегово срце усадила љубавни немири тугу. У то време Кашчеј запросиМарену, али Дајбог, острашћен,науми да супарнику преотмелепотицу. Међутим, Марена је уДајбогу видела само љубавника.

Желела је, једино, да пође заКашчеја, јер је он потицао извишеније породице. Беше он синВија и мајке Сирове Земље, унуксамог црног Змаја. А Тарх – Дајбогсамо беше син русалке. Кад јој Тархдодије због своје настрљивости, онаму понуди да попије зачарани мед.Тек тшо га попио, а на глави му серазгранаше рогови. Зајбог сепретвори у златорогог Јелена.Средином лета, на дан медног спаса,људи се присећају тог догађаја.

„Нити удара, нити тутњикопитама,Већ то Јелен, попут стреле усијане,лети“

У Јелена копита од сребра,У Јелена рогови од злата!Млади Јелене, куда летиш?Речној води хитам, летим...Мора Јелен воду загазити,Копитом од сребра воду хладити!“Коледова књига XI б

Марена златорогог Јелена поновопреобрати у Тарха Дајбога, тек кадјој Перун припрети да ће је муњамаспалити. Тако Марена бешеприморана за њега да се уда.Међутим, након свадбе пониженисупарник Кашчеј преоте Марену.Дајбог се даде у потеру заотмичарем, али сваки пут би гаМарена и Кашчеј насамарили.

Бацили би га у Пакао или би гапретворили у Камен, да би га, насамом крају, разапели на Алатирскојпланин. Због тога су мразевипостајали све оштрији, снежне олујезахватале би земљу. Дајбога би,сваки пут, избављивали пријатељи:коњ Кологрива, отац Перун, богињапролећа Жива. Онда је Дајбог, да бипобедио Црнобога, прибавио ЗлатноЈаје. У њему се, према предању,налазила Кашчејева Смрт. Али у томЈајету, које се појавило приликомстварања Света, осим Кашчејевесмрти, налазило и пострадањеасељене. Пошто Дајбог разбијеЗлатно Јаје наступило би раздобље укоме свет треба ослободити свих

поганости, очистити га у ватри иводи. Кад је разбио Јаје, Дајбог јенарушио целовитост Васељене, јерто Јаје је Васељена, Јаје је Род. Уњему су и Дајбог и Кашчеј.Кашчејевом и Марином смрћу Јав јетријумфовала над Навом. Али зато уПраву беше нарушена равнотежаизмеђу Јава и Нава, јер без Смртинема ни Живота. Род – РодитељВасељене послао је ватру и воду напут Права, како би се вратила Смрт.

ДАЈБОГ И ЖИВА

Дајбог и Жива, после Потопа, поновосу изградили свет. Дајбог се послепреображења света и сам

преобразио. Све што је Дајбогавезивало за овоземаљски светнестало је заједно са самим светом.Његов дух стопио се са ДухомВишњег. И Дајбог се није разликоваоод Свевишњег. „Раздвоји Дајбог Јавод Нава. Постаде он Бог Права иЈава.“ (Коледова књига, XII в). Ладаје браком сјединила Дајбога и Живу,у којој је поново рођена Злата Маја,Велика Мајка Света.

„На гори високојИздиже се храст.Корење му је од челика,Гране од кристала,Жир му је позлаћен,А крошња сва од бисерја.

На гранама песме испевају,На средини пчеле своја гнездасвијају.Под тим високим храстом,Жива и Дајбог седе,Жива и Дајбог седе –И зборе...“Коледова књига, XII в

У пролеће, на дан Дајбога, људи сусе радовали зато што је Дајбогодбацио Марену, и верио се Живом.Симболично то је значило да је Зимапрошла, Пролеће стигло и да сеближи Лето. У то време при ведскимхрамовима и на узораним њивама,славио се Дајбог. „Славимо Дајбога.Нека буде он наш заштитник и

заступник од Коледа до Коледа! Изаштитник усева. Он стоци нашојтраву даје сваког дана. И краве серасплођују, у амбарима род сеувећава. И он не да да се медушећери. Он је бог Светлости.Славите Сварожича који се одрекаоЗиме и хита Лету у загрљај. Њему уславу ми на њивама певамо, пошто јеон Отац наш“. (Велесова књига)

ЈАРИЛА И КАШЧЕЈ

Велес предочи Диви да јој је супругКашчеј неверан, што је већ цео светзнао. Велес се, потом, претвори уђурђевак. Дива га убра, помириса иса Велесом заче сина, бога Јарилу. И

роди се Јарила, плод Велесове иДивине љубави. Као и његов отац ион постаде земљорадник, и постадеон ратник, што беше и његова мајка.У пролеће Јарила оре земљу, сејејаре усеве.

„Тера орач, њиву оре,Рало му шкрипиПо камењу раоникКремене искре баца,Корење и пањеве изврће,Камење ваља...У ратара коса од бисера,Вијори се, расута.Очи су му два сокола,Обрзве два црна самура...“Коледова књига, X в

Јарила је противник грчког богаземљорадње Кашчеја Трипетовича.Кашчеј је грчки бог земљорадњеТриптолем, хетитски Телепинус.

„Кога Кашчеј погледа тај, намахвене.Кад на шумске птице поглед својупери, оне, намах заћуте.Кад травом прође, она се сасуши.Кад стоку погледа, она полегне.Кад на дрвеће поглед свој баци, оносе сасуши.“Коледова књига, X в

Тако једном, Кашчеј изненаданасрну на Јарилу и претвори га уЗеца. И Јарила беше принуђен да,

бежећи од Кашчеја Триптолема,утекне у Нав. Али Велец свом синупритееч у помоћ; Кашчеја затворишеу пећиу, а Зец се поново преобрази убога Јарилу. Јарила је, анкон тога,морао да се сучели са богом Сивом.

СИВА

Бог Сива је, заједно са Живом, летеоизнад поља и распршивао живу водукако би принос био бољи. Алидогоди се следеће: људи престадошеда му приносе жртве, због чега сесурови бог Сивич разгневи.

„Не оседла сурови Сива коња –Већ оседла Змаја крилатога.

Летеше он на љутом Смоку,У руци држећи златну гривну,А у другој позлаћену лобању.“Коледова књига, X г

Сива пусти љутог Смока на усеве.Он запали усеве, а Сива изазва поморстоке. И молише се људиСвевишњем: „Боже наш, Боже, чемуоваква казна_ зашто нам то Сиваучини?“ и зачуше одговор са небеса:„То вас не кажњава Сива, већ суровиСивич!“ Кад видеше шта учини Сивабогиња Дура и девет вила, њенихдруга, принеше му жртву, говорећи:„Људимаје Кашчеј разум помутио!Зато су храмови пусти, зато људи неприносе жртве!“ Бог Сива, онда,

полете према гори Хвангур, премаКашчејевом замку. И стаде он Црногбога жезлом да удара. Црнобог бешезбачен са Хвангура, а ту се сместисам бог Сива.

СИВА И ЈАРИЛА

Сивино место боравка бешеХвангурска гора. Богиња Жива њемује служила. Однах поред налазио сезденац са живом водом, из којег јекуљала ватра, пружајући се од земљека небу.

„Богу Сивому служи Жива,Која у руци држи пехар од злата.Жива му пружа пехар,

Сива пије, Сура поливадолине ипоља.Где капље Сура кане,Ту стабљике у пољу ничу.“

Такоједном, седећи на Хвангури,Сива рече: „На Сурвак дан сићи ћуна Земљу и видећу како ми служељуди у Царевом граду.“ И спусти сеСива на Земљу, прелете прекоЦарева града и запази да сухрамовипоново пусти, да му наново,уместо Суре на жртву приносеобичну воду. Разгневи се Сива и наЦарев град посла змаја-смока суровуЛамију. Ламија угази њиве, поједестоку коју су јој људи билиприносили. Кад нестаде стоке

Ламија затражи од људи да јој нажртву приносе људе. Људи суизмеђу себе бацали коцку и судбинахтеде да то буде кћерка Царева градамлада принцеза Јарина. Изван града,уз саму морску обалу, приковашеони Јарину и оставише је. Она сепомоли Свевишњем, Велесу ињеговом сину Јарили. И боговиуслишише њене молитве. Јарилаузјаха свог белогривог коња и стижеподно зидина Царева града и наобали угледа прелепу Јарину. А за товреме Ламија је летела изнад Цареваграда, узвикујући: „Ја ћу данасразорити град! Ви сте се огрешили оСиву!“ Долете Ламија до обале мора,виде приковану Јарину и покрај ње

бога Јарилу. Јарила се, утом, ухватиу коштац са Змијом и савлада је.

ЈАРИЛИНА И ВЕЛЕСОВАСВИТА

Богу Јарили и његовом оцу Велесупотчињени су шумски духови,русалке и кућни духови. Та бићапотомци су древних народа, који сунекада давно настањивали земљу.Рођени су у прадавна временазаједно са животињама и људима.Сродни су људима. Тако су многидревни родови русалки (царски род)заправо унуци Лине Светогоровне иИљмара (Иљма Морског).Најстарији царски родови хмура,

алва и друда (зову се још и гноми,елфи, дриаде, друзи) деца су АлинеСветогоровне и Иљматира (ИљмаСварожича). Тој породици русалки ишумских духова припадају и некипотомци Богумира. Њих су изродилињегове кћерке и духови из сазвежђаВеликог Медведа, деца Велесова.Тако су се у шумске духове (русалкеи друиде) преобратили потомцимудрог Анта (Онта) Велесича иПрије Богумировне. И кукери,заштитници домаћих животиња иживотиња из Јарилине свите, такођесу шумски народ из породицешумских духова. И ратници, који сепретварају у вукодлаке (полуљуди –полувуци), као и берендејци (који се

претварају у бера – медведа), део суЈарилине и Велесове свите. Преманастаријој ведској традицији, Венеда(као и Свани, Вајнаси, Литванци) сувукодлаке сматрали својим прецима,а берендејска племена руских козака(такође Половци и ред другихтатарско – турских племена) ратникеполу медведе сматрали су својимпрецима.

ЖИТЕЉИ ШУМА И ВОДА

Постоје и друге породице шумскихстановника који су потчињениВелесу, Јарили у господару шумаСветобору. То су лешији (шумскидухови), кикимори, као и ситни

шумски духови: лесавци, ауци(духови који вичу „ау“), листини,шишиги (духови у облику жене),духови биљака, поветараца.

Шумски дух – лешиј живи ушумском честару. Он имаспособност да мења обличја. Можеда се јавља у облику изнемоглогстарца или дрвета, медведа. Понекадиспушта крика у шуму и тако плашиљуде. Лешиј је вучји и медвеђипастир. Дивље животиње које живе ушуми њему су потчињене. Он чувашуму и шумске животиње и збогтога улива страх дрвосечама иловцима. Ако људи сазнају да унеком честару живи лешиј обавезно

га заобилазе. Верује се да је такавчестар свети шумарак обавијетајном, и да је посвећен Светобору.

Блиска пријатељица шумског духа(лешија) је мочварна кикмора. Онаживи у мочвари. Воли да се гизда,облачи крзно од маховине, и дашумско и мочварно растиње умеће укосу. Ретко се појављује предљудима, јер више воли да буденеприметна и само громким крикомда се оглашава из мочваре.

Шумски дух и кикимора имају децукоја се зову лесавци. Они су склонинесташлуцима, путнике навода непогрешан пут, посипају их труњем,

обавијају паучином.

Листичи предводе духове поветарацаи лесавке, шуште у опалом лишћу.Ауци вичу „ау“ опонашајући онекоји вриште у шуми. У шумскомчестару, на моховини, на ливадама,пољима, живе духови: пушчевик(дух шумских честара), моховик (духмаховина), ливадски дух и дух поља.

Плодић брине о шумскимплодовима, о цвећу брине Цветић,Плодовић брине о Плодовима. Свакодрво, сваки жбун и свака биљка имасвог духа русалку или друда.

Велесу и Јарили потчињени су и свижитељи река и мочвара. Водени дух

деда је господар вода. Он је оруженжабокречином, има дугачку браду,зелене бркове. Водени духови на днурека и језера напасају стада својихкрава: сомова, шарана, деверика идругих риба.

Женски водени духови су: воденице,берегиње, русалке и мавке. Онеиспливавају на површину тек предвече, а дању спавају. Својимпрекрасним песмама маме путнике,а онда их увлаче у вир.

Русалке славе свој велики празникКупалу. У ноћи на Купалу русалкеплешу, веселе се, играју у колузаједно са Купалом и Костромом,

који су се утпоили у реци. Наобалама река, у шишкарама живерусалке вискоа чела (лобасте). Онесу опасније од обичних русалки, јерсу старије, искусније и снажније. Заразлику од обичних русалки ове сечесто појављују у обличју злих бића,застрашујућих полумртвих старица.

На обалама река живе и берегиње.Оне штите људе од злих духова,предсказују будућност и спасавјумалу децу, која су упала у воду, јернису била под надзором. Путницимаби берегиње-броднице честоуказивале на места где су плићаци.Међутим, данас би требало битиподозрив и према тим добрим

духовима, јер су многи од њихпостали зли лобасти (великог чела)када су људи заборавили на Русалијеи престали да брину о чистоћи вода.А када би се језеро или старо речнокорито претворило у мочвару, ондаби се сви житељи вода илипретворили у живе реке и језера, илиби постали мочварници имочварнице.

Мочварници и мочварнице (зову сејош и кикиморе, мочварнисамотњаци, караконџули, крикавци излоће) су пратиоци и помоћнициЈеднооког Зла. Од њих се добру нетреба надати. Караконџули, рогати,длакави, безоблични, нападају људе

у мочвари, заскачу на њих све допрвих петлова. Мочварници имочварнице намамљују људе убаруштину. Крикавци, самотњаци излоће су мочварни духови који суопасни зато што могу да се прибијууз човека, да га чак и запоседну и тонарочито у човековом позном добу,ако за живота нкога није волео иније имао децу.

КУЋНИ ДУХОВИ

У старим домовима живи мноштворазличитих духова. Једнипрестављају душе претходнихдомаћина, други духове који су,напросто, долутали и обично су

безазлени. У сушарама живисушарик, на гумну гумник, у стајистајник, у купатилу купатлник, укокошињцу кокошји идол, у оставиоставник, у обору оборник, иза пећикикимора запечена, шишиге ишиликуне, коргоруше, поред хранеживи уљаница – улизица. У дому јекућни дух господар свих духова.Кућни дух је добар, брижан домаћинкоји помаже сложниј породици.Понекад, кад му нешто није по вољи,несташан је и прави штету.Омиљеним коњима уплиће гриве, аоне које не воли, мучи. Сви осталидухови су у његовој служби и ако седеси да се неко од њих не сложи сањим, онда у кући неће бити мира.

Ноћу ће шуштати и тумаратишишиге и шиликуне, а коргоруше,преобраћене у црне мачке,подвлачиће се под ноге, уљаница –улизица ће појести све намирнице укући. Посебна невоља настаје ако сеу кући појаве навији, духовинепријатељски настројених мртваца,а ту су и вампири, који су допузалиса гробља. Међутим, овинепријатељи остављају на миру онукућу у којој живе „дзјади“, кућнидухови, добри духови предака којиштите своје потомке. Због тога људикућном духу остављају кашу наскровитом месту, у кокошињцу каче„одређени“ камен са рупом (закокошјег бога), говорећи при томе:

„Домаћине прими нашу кашу“ нашеколаче једи, дом наш чувај!“ Кућнидух се зове још и „Добровољац“,„Добар станар“. На северу Русије газову још и „Суседка“, „Батанушка“.Ако се не слаже са домаћином ондасе зове „некошен“.

О пореклу кућних духова говорилегенда: „Када је Господ, пристварању Света, бацио на Земљу свунепокорну и злу небеску силу... надомове људи пали су, такође,нечисти духови. Да ли су тада, одсвих њих, одабрани они који су бољиили се једноставно догодило да су се,настанивши се у близини људи,одомаћили и временом постали

добродушни, тек извесно је да овидухови нису постали злинепријатељи, као што су то духови:водени, шумски и други ђаволи, негокао да су се променили: постали судобровољци, попримивши навикељуди, веселу и склону шалама нарав.Већина сељана се на њих навикла,тако да за кућне духове не требарећи да су ђаволи, већ да су посебнодобар сој“. (С. В. Максимов,„Нечиста, непозната и крсна сила)

ЧУДЕСНИ НАРОДИ

Некда давно, поред људи, Земљу сунасељавали и други народи који су,такође, били унуци добрих и злих

божастава. Гмури и Алви водепорекло од Алине Светогоровне иИљма Сварожича. Они су сродници,јер су, најпре Гмур и Алв билибраћа, само што су се Гмури одметлина оца, великог бога ковача ИљмаСварожича, а Алви на мајкулепотицу Алину. У планинама ипећинама живе Гмури, а зову се јоши Гомозули и Гноми. Први суоткрили како се добијају руде иметали. Уопштено говорећи то јемарљив и добар народ, али су збогчовекове похлепе много пострадали,и зато не воле људе. Они се кријудубоко у планинским пећинама, гдесу подигли подземне градове ипалате. Понекад излазе на површину

и ако којим случајем наиђу начовека, испрепадају га својимгласним крицима. Гмури уподземном свету ратају са горскимчудовиштима и драконима. Гмуриличе на људе само што су мањирастом, зато се лако крећу попећинама. Део Гмура помешао се саљудима. Људи ус од њих усвојиливештине ковачког и јувелирскогзаната. Гмури су родоначелницимногих древних породица ковача.Алви (Алби, Алвини, зову се још иАлбасти, Лобасти) сродници суГмура, само што они не могу даподнесу живот под земљом, зато имје било тешко да се сакрију од људи.Нису били склони ратовању, тао се

нису ни сукобљавали већ су сесклањали од рода људског. Алви сумудраци и чаробњаци, али владајусамо добрим магичним вештинама,не могу да науде. Неки Алвинипридружили ус се људима и учинилимного тога доброг. Маогве суподучавали магичним вештинама,тајним наукама, настојали су даоплемене човеков карактер. Многотога су постигли. Али данас Алваготово да и нема, јер је најпре нањих био уперен гнев господара којису били у служби сила таме. Једно одпоследњих уточишта Алва – Елфабила је земља Евлисија – блаженаземља лабудова у близиниАлатирске планине. Међутим,

касније ус се и одатле преселили.Прича се да се негде на океануналази чудесно оствро на којем су сенастанили, али до тог оства не водепутеви за људе. Међу вртовима којивечно цветају подигнути су замкови.Овде Алве нико не узнемирава,хране се воћем, певају песме иникада не старе. Некада су на рускојземљи, осим Гмура и Алва, живели идруги чудесни народи: шумскидруиди, горостаси-асилке иливолотомани, као и бића белоока,житељи пећина – панови, псоглави,једнооки орици, јагињи којимауправљју жене, и други. Сви они суљудског рода. Део њих помешао сеса Словенима, а остали са другим

народима. Њихови духови и данданас лутају по Русији и чувајудревне кургане. Други воде пореклоод Анта Веелсича и ПријеБогумировне. Они су се помешали саАнтима. Нека козачка и черкескаплемена своје претке доводе у везуса Антима. Од Велеса Асиле водепорекло горостаси Асилке иВолотомани, који су се помешали сапрецима Белоруса, Пољака и Келта.Постојало је и друго племе горостасакоји се још и називају Трољи. Посвему судећи они су изродилипотомке титана који су, са обалаСредоземног мора кренули на северсвојевољно, или су били прогнани.Донедавно су насељавали шуме и

планине на Северу (последњи путвиђени су на Волги у близиниПанових планина). Владали сувештинама црне магије, могли су дасе претварају у стене и змајеве. А накрају су се изродили у злобнељудождере и потпуно суистребљени. У далекој прошлости,на Уралу и Северу Русије, живела субића белоока и Дијеви људи.Првобитно они су били исто племе иимали су исте прародитеље. Посвему судећи то су били ЧурилаДИјевич и Таруса. Од њих су каснијепотекла многа аријска и финскаплемена. За њих се посебно везујеЛунарна династија индијских ивенедских царева. Поделили су се на

религиозној основи. Дијеви људиступили ус у Дијеву службу и одмахпосле битке Сварога и Дија отишлису да живе у градовима под земљом.Пружили су им уточиште житељипанови, који потичу од ПанаВијевича. А белоока бића отишла усу пећине пре него што је Уралприпојен Московском царству.

УНУЦИ ДАЈБОГА

Дајбог је са три жене изродио многодеце и унука. Сва Словенска племенапотичу од прародитеља Дајбога, пасе зато каже да ус СЛовени Дајбожјиунуци. Дајбог и Маја Златогоркаизродили су сина Коледа. Коледо и

Радуница изродили су Радгоста, а одњега су потекла многазападнословенска племена: Ратари,Обродити, Рујани и други. ОдРадгостових потомака Радима иВјатке воде порекло Радимичи иВЈатичи. Богумир је био син Дајбогаи Марене. Богумир и Славуњаизродли су кћерке Древу, Полезу иСкреву (од њих потичу Древљани,Пољани и Киривичи) и синове Севу,Руса, Словена (од њих потичуСеверјани, Руси и Словени), као иКимра Хазара и Скита (од њих веодепорекло Кимеријци, Хазари иСКити). Славен је имао сина Вендаод којег су потекли Венеди. Вјатичи,такође, сматрају да су Венеди (они

потичу од Вјатка или Венда). Дајбоги Жива имали су синове Кисека иАрија. Од Кисека (Према кавкаскимпредањима он је Гисаније) супоеклти Хесени – западни Немци.Источни Немци су потекли одВенеда – Вандала. Ариј је изродиосинове Кија, Шчека и Хорива. Одњих су потекли Кијевљани (КијевскиПољани), Чеси и Србохрвати. Одпотомака Арија, Крака и Леха,потекли су лашки Пољани и житељуКракова. Прародитељу Арију и свимунуцима Дајбога предат је Завет одБога. Завет се назива „ЗакониСварога“ или „Завет оца Арија“.Према том Завету, унуци Дајбогатребало би да избегавају Неправду, а

следе Правду, поштују Рода небескоги свој род, да поштују пријатаље исвоју породицу. А жене треба даимају само једног ужа. Развод иполигамија дозвољени су само услучају крајње нужда. Допуштено јеженити се највише три пута (напримеру Дајбога). Верник треба даслави празнике и пости. „ЗакониСварога“ говоре и о друштвеномуређењу. Власт већа је света. Према„Законима Сварога“ више кнежевскавласт била је наследна. Кнез јесматран божјим потомком. Међутимкнез, изабран од стране већа, имао јенеограничену власт само за времератова. У мирнодопском преиодувласт кнеза почивала је на народном

поверењу. Веће је могло да сменикнеза с авласти и постави његовогрођака или сина, ако његовавладавина није била по вољиљудима. У „Велесовој књизи“ оЗавету је речено: „Љубите Завет оцаАрија! За вас он је Зелена светлост иживот! И љубите пријатеље своје ибудите сложни међу родом својим!“(Велесова књига) „Закони Сварога“зи „Коледове књиге“ реконструисанису према нордној књизи и народнојпесми „Свитак јерусалимски“, премапсалмима „Књиге живота“, којиговоре о крају Света. Текстови изнародне православне традицијечесто садрже ведске текстове, а самосу имена, географски називи

измењени (хрсистијанизовани).„Закони Сварога“ препричани су инаведени у Ипатијевском летописуиз 1114. године. Текст препричаних„Закона Сварога“ у потпуностиодговара састављеном тексту:„...Закон налаже женама да имајусамо по једног мужа и да посте... аконеко преступ начини треба га бацитиу пећ огњену (ради тога позваше иСварог...)“. Као што видимо овиредови сведоче о томе да жене нисумогле да имају много мужева. Док сумушкарци могли да имају неколикожена. Сетимо се многих жена кнезаВладимира Светославича, пољскогкнеза Мешка и др. Међутим, уједном опису, забележено је: „једном

човеку припада једна жена и жениједан муж“. Заправо, полигамија,према према општесловенскимобичајима, није била уобичајенапојава. Била је својствена самоВенедима, некада БалтичкимСловенима на северу Русије. УРусколању и Црноморској Русијипостојала је равноправност у браку,што је био изузетак. Жене ус билеравноправне, одлазиле су рат ибориле се, раме уз раме, самушкарцима. Текст из „Коледовекњиге“, „Цар на цара диже својувојску, и даље се налази у духовнојпесми и књизи „Свитакјерусалимски“, као и у „Слову ополку Игореву“. Аутор „Слова“

цитирао је древне ауторе, а овде јепоново навео део из „ЗаконаСварога“. „Закони Сварога“представљају суштински смисаоведског погледа на свет. ОсновниЗавет Сварога „избећи Неправду, иувек следити Правду“ вечно ћеважити, док је Словена.