ALEKSANDAR SERGEJEVI PUKIN

BORISGODUNOV

DVORANE U KREMLJU(20. februar 1598. godine)KNEEVI UJSKI I VOROTINSKI

VOROTINSKI:Odredie nas da grad uvamo,Al' kog u njemu da pazimo sad?Moskva je pusta; za patrijarhomU manastir se narod slego sav.Meteu tome pogaa li kraj?UJSKI:Meteu kraj? Pogodit je lasno.Jo neko vreme svi e plakati,Jo malo e se Boris nekatiKo pjancu kada au ponude,Al' e se zatim ve privoletiDa carsku krunu primi skrueno,A zatim... zatim da nam carujeKo dosad.VOROTINSKI:Evo, mesec proteeSa sestrom kako skri ga manastirKad se odrekla zemne sujete.Ko stari pisar to u sudniciKrive i prave gleda jednako,I zlo i dobro mirno posmatra,Bez saaljenja i bez ljutosti.PIMEN:Budan si, brate?GRIGORIJE:Blagoslovi me.Oe preasni.PIMEN:Blagoslov tebiGospodnji i sad i u vekove.GRIGORIJE:Ne daje sebi sna ni pokojaPiui svu no, a moj poinakGreni su snovi pomuivaliI avo me je svu no muio.Prisnilo mi se: kuli visokojNa vrh se penjem, gledam s visineSvu Moskvu kao neki mravinjak;Po trgu dole narod agori,Sa smehom u me prstom upire,A mene i stid i strah obuzeI strmoglavce pavi prenuh se.Triput sam, oe, taj san usnio.Zar nije udno?PIMEN:Vri ti mlada krv.Kad se umiri postom, molitvom,Snovi e tvoji vedri postati.Ta ak i danas kad me obori Dok se jo nisam bogu molio Dreme nevoljni i san osvoji,Ne snivam ni ja tiho, bezgreno:Prikau mi se burni pirovi,Pohodi ratni, ljuti bojevi,Veselje ludo mladih godina.GRIGORIJE:Proive divno ti svoj mladi vek!Na kazanjske si kule udaro,Sa ujskim si na Litvu vojevo,I carskog dvora rasko video ovee sreni! dok ja mladi vekPo elijama gluvim proiveh.A zato ne bih i ja vojevoI pirovo za stolom carevim?Pa kad me stara leta pritisnu,Mano bih i ja svetsku sujetu,Ne mogoe ga nagovoriti;Ne kosnu ga se tuno moljenjeNi svekolike Moskve gorki pla,Ni velikoga sabora glas.Preklinjahu mu sestru uzamanDa blagoslovi carstvo Borisu,Al' carica u rizi monakoj Kao sam Boris da je nadahnu -Ko on je tvrda, neumoljiva.No uj, moda je carstva namesnikDravnih briga vaistinu sit;Prestola pustog ne mami ga sjaj?ta misli ti?UJSKI:Mislim, kako seUzalud proli carevia krv:Ako je tako, zato nije iv?VOROTINSKI:Zloinstvo grozno! Reci, due ti,Da li ga Boris ubi?UJSKI:A da ko?Ko epugova hitro podmiti?Ko Bitjagovska oba isposlaDa u Ugljiu delo isledim,Na tragove se svee namerih,Sav grad je bio svedok zloinaI svi graani to potvruju.Dovoljna bee jedna moja reI zlikovac bi bio prokazan . . .VOROTINSKI:Pa to ga onda ti ne dotue?UJSKI:... Al' on, ne tajim, zbunio me tadMirnoom svojom, hladni bestidnik,Ko pravednik me gledo u oi,I potanko me o svem pitaoI besmislicu ja mu ponovihU glavu to mi sam on utuvi.VOROTINSKI:Sramota, knee!UJSKI:ta sam mogao?Zar Feodoru sve da otkrijem?Car sve je gledo Godunova okomBoljari prvi, ni patrijarh samNe mogoe ga nagovoriti;Ne kosnu ga se tuno moljenjeNi svekolike Moskve gorki pla,Ni velikoga sabora glas.Preklinjahu mu sestru uzamanDa blagoslovi carstvo Borisu,Al' carica u rizi monakoj Kao sam Boris da je nadahnu Ko on je tvrda, neumoljiva.No uj, moda je carstva namesnikDravnih briga vaistinu sit;Prestola pustog ne mami ga sjaj?ta misli ti?UJSKI:Mislim, kako seUzalud proli carevia krv:Ako je tako, zato nije iv?VOROTINSKI:Zloinstvo grozno! Reci, due ti,Da li ga Boris ubi?UJSKI:A da ko?Ko epugova hitro podmiti?Ko Bitjagovska oba isposlaSa Kaalovom? Kad me uputiDa u Ugljiu delo isledim,Na tragove se svee namerih,Sav grad je bio svedok zloinaI svi graani to potvruju.Dovoljna bee jedna moja reI zlikovac bi bio prokazan . . .VOROTINSKI:Pa to ga onda ti ne dotue?UJSKI:... Al' on, ne tajim, zbunio me tadMirnoom svojom, hladni bestidnik,Ko pravednik me gledo u oi,I potanko me o svem pitaoI besmislicu ja mu ponovihU glavu to mi sam on utuvi.VOROTINSKI:Sramota, knee!UJSKI:ta sam mogao?Zar Feodoru sve da otkrijem?Car sve je gledo Godunova okomI sve je sluo Godunova uhom,Pa da sam cara ak i uverio,Boris bi njega ve razuverio;U tamnicu bi mene vrgnuli,I kao nekad to su strica mog,Ubili bi me na dnu tamnice.Ne hvaliem se, al' doe li as,Nikakva mene ne ustrai smrt.Plaljivac nisam. Al' nisam ni ludDa na vrat bedu sebi tovarim.VOROTINSKI:Zloin je grozan! Sva je prilikaDa pokajanje ubicu smuuje,I krv pravedna deaka nevinogDa mu spreava put ka prestolu.UJSKI:Al' popee se; nije straljivac.I kakva poast za nas, Ruse sve:Tatarin, jue rob, Maljutin zet,Zet krvnikov, u dui to i sam,Monomahovom krunom ovenan!VOROTINSKI:Rod mu neznatan, mi smo znatniji.UJSKI:I ja bih reko.VOROTINSKI:Od starine suVorotinski i ujski kneevi.UJSKI:Drevnoga roda, Rurikova krv.VOROTINSKI:Nae je pravo, knee, starijeNa Feodorovu krunu.UJSKI:StarijeNo Godunova.VOROTINSKI:Bogme, tako je.UJSKI:Pa bude li se jo pretvarao,Tad smutnjom treba uzburkati svetDa Godunova narod ostavi,Jer u nas ima dosta kneeva,Nek' meu njima cara izberu.VOROTINSKI:Mnogo nas ima roda varjakog,Al' muan ti je s Godunovom boj:Narod je s uma smeo drevni rod,Potomke svojih voa junakih.Kneevina smo davno lieni,Carevima smo davno podloni,A on je slavom, strahom, ljubavlju,Zamaijao veto narod sav.UJSKI (gleda kroz prozor):U tom je tajna: hrabar je, a mi...Al' dosta. Vidi, gle, vraa se puk.Hajdemo bre, ujmo odluku.

CRVENI TRGNAROD

JEDAN OVEK:Ne umoli ga niko. Odbi sve:I patrijarha i boljara zbor.Uzalud pred njim leali u nice,Prestola carskog njega plai sjaj.DRUGI:Ko e, o boe, da nam bude car?Avaj!TREI:Gle, prvi dijak izieSa odlukama zbora boljarskog.NAROD:utite! ujmo dijaka sabornog!Pst! ujmo! ujmo!ELKALOV (s Crvenoga trema):Sabor odluiJo put poslednji da mo iskuaNad tunom duom gospodarevom.Patrijarh sveti sutra u zoruU Kremlju slubu boju pojae,Sa zastavama svetim krenue,Sa vladimirskom, donskom ikonom,Sa svim sinodom i boljarima.Sa svom vlastelom i prvacima,Sa pravoslavnim pukom moskovskimSvi polazimo da je molimo,Da carica se Moskvi saaliDa blagoslovi carstvo Borisu A sad krenite boga molei,Nek' dopre nebu arka molitvaPravoslavnoga puka moskovskog.(Narod se razilazi.)DJEVIJE POLJE. NOVODJEVIJI MANASTIRNAROD

JEDAN OVEK:U eliju su sad kod cariceOtili Boris i patrijarh s njim,Sa boljarima.DRUGI:Da l' se togod u?TREI:Jo se protivi, al' se nadamo.ENA (sa detetom):Ne plai, edo, Babaroga eOdneti tebe, gugu, ne plai!JEDAN OVEK:Moda bi mogli prei ogradu?DRUGI:Kojeta! Jedva die napolju,A kamo l' tamo, gde se Moskva svaSkrkljala. Gledaj: krov i ograda,Saborne crkve puna zvonara,Tornjevi, pa ak i svi krstoviNaikani su.PRVI:Zbilja, udesno!JEDAN:ta viu tamo?DRUGI:ta uzvikuju?Ori se svuda, i ko valoviRue se redom... evo, dostieI do nas, brao... Svi na kolena!NAROD (Klei. Pla i ridanje.):Smiluj se nama, oe premili,Caruj nad nama...JEDAN (polako):emu ovaj pla?DRUGI:A ko e znati? Posla boljarskaNas ne tiu se.ENA (sa detetom):Sada ne plaeKad valja plakat. Babaroga eOdneti tebe!(Baca ga na zemlju. Dete piti.)Plai, balave!JEDAN:Svi plau, brate, i mi moramo!DRUGI:Trudim se, brate, ali ne mogu!PRVI:Da mi je lukom oi natrti...DRUGI:Ili pljuvakom... Brao, recite,ta se to zbiva?PRVI:Ko e znati to!NAROD:Venac je carski Boris primio,Car nam je posto. Da nam ivi car!

DVORANE U KREMLJUBORIS, PATRIJARH, BOLJARI

BORIS:Oe moj sveti i boljari svi,Ja otkrih svoju duu pred vamaI vi vidite da vlast velikuSa strahom danas primam skrueno.O, preteko je breme careva!Ja nasleujem silne Ivane,I aneoskog cara zastupih!...O, pravednie, oe drave!Prizri s nebesa na pla alosniSlugu ti vernih, polji onomeKoga si ljubio i uzvisio,Za carevanje polji blagoslov,Da ko ti budem blag i pravedan,I da u slavi zemljom carujem.Od vas, boljari, ekam potporu,Ko njemu da i meni sluiteKo to sam i ja s vama sluioDokle za cara nisam izabran.BOLJARI:Neemo svoju pogaziti re.BORIS:A sad poimo, poklonimo seMotima svetim ruskih careva A zatim na pir nek' se sazovuSvi, od velmoe pa do prosjaka;Dobro nam doli, gosti premili.(Odlazi, a za njim boljari.)VOROTINSKI (zaustavlja ujskoga):Pogodio si!UJSKI:A ta?VOROTINSKI:Onomad,Sea se, ovde?UJSKI:Ne, ne seam se.VOROTINSKI:Kad narod jurnu Polju Djevijem,A ti mi ree ...UJSKI:Nije tome as,Nekad je bolje zaboraviti.Ta ruio sam tada namerao,elei da te samo iskuam,Prokljuvim tvoje misli potajne.Al' gledaj narod cara pozdravija,Ne elim da me tamo ne vide . . .VOROTINSKI:Ah, udvorica carska, lukavac!

NO. ELIJA U UDOVOMMANASTIRU(Godina 1603)OTAC PIMEN, GRIGORIJE (spava)

PIMEN (pie kraj uljanice):Jo samo ovo poslednje predanjeI letopis e biti svren moj.Ispunih dunost bogom danu mi.Ne odredi me Gospod uzaludI ne naui vetom pisanjuDa budem svedok mnogih godina,A duhovnik e nekad revnjiviPronai ovaj bezimeni trudPa uljanicu, ko ja, ueiI stresti s knjiga prah od vekova,Prepisivati istinitu reDa pravoslavni sete se unuciSudbine drevne roda ruskogaI pomenu se silnih careva,Dobra njihova, slave, podviga,A za zla dela, grehe njihove,Gospodu da se smerno pomole.Sad ivot mi se vraa ponovo,Prohujali me dani pohode,A ve odavno burni prooeKo val za valom morske puine,Pa se sad ljuta bura stiala:Tek neki lik mi doe pred oiI tek se neke rei pomenem,Dok ostalo bez traga propade...Gle, zora svie, svea dogore Jo samo ovo predanje poslednje.(Pie.)GRIGORIJE (budi se):Sve isto snivam! Evo, trei putTaj san prokleti... A kraj svetiljkeStarac sve neto pie dremeuPredao nije oiju svu no.O, kako volim taj lik spokojni:U prolost mu se dua zanosiDo rujne zore piu letopis,Pa eleo bih ba da pogodimPie l' o mranom jarmu tatarskomIl' Ivanovim stranim zverstvima,II' novgorodskim burnim veima?II' o Rusije slavi? Uzalud,Pogodit nee misli skriveneIz oiju mu, s ela visokog.Sve isti lik mu smerno uzvien...Ko stari pisar to u sudniciKrive i prave gleda jednako,I zlo i dobro mirno posmatra,Bez saaljenja i bez ljutosti.PIMEN:Budan si, brate?GRIGORIJE:Blagoslovi me. Oe preasni.PIMEN:Blagoslov tebiGospodnji i sad i u vekove.GRIGORIJE:Ne daje sebi sna ni pokojaPiui svu no, a moj poinakGreni su snovi pomuivaliI avo me je svu no muio.Prisnilo mi se: kuli visokojNa vrh se penjem, gledam s visineSvu Moskvu kao neki mravinjak;Po trgu dole narod agori,Sa smehom u me prstom upire,A mene i stid i strah obuzeI strmoglavce pavi prenuh se.Triput sam, oe, taj san usnio.Zar nije udno?PIMEN:Vri ti mlada krv.Kad se umiri postom, molitvom,Snovi e tvoji vedri postati.Ta ak i danas kad me obori Dok se jo nisam bogu molio Dreme nevoljni i san osvoji,Ne snivam ni ja tiho, bezgreno:Prikau mi se burni pirovi,Pohodi ratni, ljuti bojevi,Veselje ludo mladih godina.GRIGORIJE:Proive divno ti svoj mladi vek!Na kazanjske si kule udaro,Sa ujskim si na Litvu vojevo,I carskog dvora rasko video ovee sreni! dok ja mladi vekPo elijama gluvim proiveh.A zato ne bih i ja vojevoI pirovo za stolom carevim?Pa kad me stara leta pritisnu,Mano bih i ja svetsku sujetu,Monaki lik bih ko ti primio,U obitelj se tihu povuko.PIMEN:Ne tui to si rano greni svetTi ostavio i to iskuenjaMalo ti dade Vinji... Veruj mi,Nas oarava zalud rasko, sjajI prepredena ljubav enskinja.Mnogo sam ivot uivao dugAli blaenstva tek osetih slastKad u manastir mene pozva bog.Pomen' se, sinko, silnih careva:Ko je nad njima? Gospod jedini.Protiv njih niko ne sme ustati.Al' i njima bi venac doteo,Te su menjali krunu kapicom.U monakom je postu, molitviCar Ivan pokoj dui traio,I dvorac prepun gorde vlasteleU manastir se tih pretvorio:Ljubimci besni dvora njegovogSvi postadoe smerni inoci,A strani car im skruen iguman.U ovoj sam ga vido eliji(U kojoj Kiril mnogostradalniivljae tada, kad sam poinjoI ja da shvatam zemnu sujetu);Ja videh cara kako sustaoOd ljuta gneva, smrtnih presuda,Zamiljen seda meu inoke,Dok nepomini mi ga gledasmo.I tiho s nama poe razgovor,Sa igumanom i svom bratijom:Pribliuju se dani eljeni,Doi u vama, spasa traei.Kirilo, Sergije i Nikodime,Prim'te od mene zavet duhovni:Doi u vama kao pokajnikI asni postrig ovde primiuStopama vaim, oci, pripavi.Tako zborae glavar drave,Slatke mu rei tekle s usanaI plakao je, dok smo moliliBoga da ljubav i mir nispoljeMnogostradalnoj dui carevoj.A tek Feodor, sin mu blaeni!Na prestolu je stalno teioivotu tihom, kao isposnik,U eliju je dvor pretvorioI teko breme briga dravnihSvetu mu duu ne smuivae.Car smerni bogu tako omileDa je Rusija dane njegoveU mirnoj slavi sreno provela,A sveta smrt mu bee udesna:Odru mu sav u sjaju pristupiMu neki samo njemu vidljivi;I Feodor je s njim govorio,Patrijarhom ga zvao velikim.Dvorane teka strava obuze,Razumeli su ovo vienje,Jer se kraj odra sveti vladikaU tome asu nije bavio.A car kad bogu duu predade,Mirisom svetim dvor se ispuniI kao sunce lik mu zasija Takav se vie nee roditi...O, tugo strana, o, neviena!Razgnevili smo boga, zgreili,Za gospodara sebi uzeliCaroubicu.GRIGORIJE:Oe preasni,Odavno hou da te upitamO careviu, jer u UgljiuSmrt si mu, vele, onda video.PIMEN:Kako se toga ne bih seao?Da zloin vidim, bog mi odredi.U te me dane tamo poslaeNa podvig neki. No se sputalaKada sam stigo. A pred jutrenjeNa uzbunu se zvono razlee.U dvor cariin svi pojurie,Pa i ja, gde grad sav se slegao.Ja videh: mrtav lei carevi,Izbezumljena majka caricaOajno tui i oplakuje,Dok podivljali narod rastreCarevievu podlu dadilju.A u tom besan, bled od pakosti,Bitjagovski se, Juda, pojavi:Dr'te ubicu narod povika,Al' on izmae, a puk pojuri,Za ubicama poe potera,I svu trojicu brzo stigoe,Jo toplom trupu njih privedoe.I gle! Odjednom mrtvac zadrhta.Kazujte grehe! narod povika.Pod sekirom u stravi samrtnojBorisa glavnim krivcem priznae.GRIGORIJE:Kol'ko tad leta careviu bi?PIMEN:Pa sedam leta... Bio bi on sad(Prolo je deset... ili povie:Dvanaest, bogme!) tvojih godina,I carevo bi, al' ne dade bog.Zavriu tom priom alosnomPredanje svoje, jer se ostavihOtada dela svetskih, sujetnih.A ti to razum pismom prosvetli,Brat Grigorfje, trud ti predajem,Pa dokon, posle dela duhovnih,Opisuj i ti sve nezlobivo,Sve to se tvome oku otkrije:Sva carska dela, ratne podvigeI ugodnika sveta udesa,Prorotva tajna, znake nebeske A meni ve je vreme prestatiI svetiljku ugasit... JutrenjeGlase ve zvona... Spasi, Gospodi,Sve sluge svoje... taku dodaj mi.(Odlazi.)GRIGORIJE:Svi, Borise, pred tobom strahuju,Niko ti ne sme ni pomenutiNesrenu sudbu bedna mladenca Al' isposnik u mranoj elijiIspisuje ti stranu optubu:Spasti se nee suda zemnoga,Utei nee sudu boijem.

PATRIJARHOVE ODAJEPATRIJARH I IGUMAN MANASTIRA

PATRIJARH:Pobee, oe igumane?IGUMAN:Pobee, sveti vladiko. Evo ve tri dana otkako je pobegao.

PATRIJARH:Obeenjak prokleti! Od kojeg je roda?IGUMAN:Od roda Otrepjeva, galiki boljarski sin; jo u ranoj mladosti postrigao se negde neznano, prebivao u Suzdalju, u Jefimjevskom manastiru, pa otiavi odande, skitao se od obitelji do obitelji i, na koncu, doao meu moju udovsku bratiju, a ja, videi ga jo mlada i nerazumna, predadoh ga na staranje ocu Pimenu, starcu krotkom i smirenom. Bejae pismen veoma, letopise nae itae i pravila o svetima sainjavae, ali, eto, sva ta nauka u njega ne bee udana od Gospoda boga...PATRIJARH:Ve mi dodijae ti uevnjaci! ta je taj uobrazio! Biu car u Moskvi! Ah, sosud avolski! Nego da caru o tom ne javljamo; zato da uzbunjujemo ocagospodara? Bie dovoljno da dijak Smirnov ili dijak Jefimjev objavi poternicu. Kakva jeres! Biu car u Moskvi! Doepati ga se valja, doepati, ugodnika avolskoga, pa ga oterati u Solovjecki manastir da veno ispata. Ta to je jeres, oe igumane!IGUMAN:Jeres, sveti vladiko, jeres suta!

CARSKE DVORANEDVA STOLNIKA

PRVI STOLNIK:Gospodar gde je?DRUGI STOLNIK:U lonici je,Sa vraem nekim zatvorio se.PRVI:Gatala, vrai i bajaliceNajmiliji su njemu razgovor.Povazdan gata ko udavaa.Da mi je znati o em gata to?DRUGI:Evo ga, ide. Da ga upitam?PRVI:Al' je natmuren!(Odlaze.)CAR (ulazi):Car sam postao,Ve esto leto vladam spokojno,Al' dua moja sree ne vide.Za mladih dana tako udimoUtehu slatku svojoj ljubavi,Al' onog asa kad utolimoLjubavnu udnju, mi se hladimo!Uzaman vrai meni proriuVladanje mirno, starost spokojnu,Ni vlast ni ivot ne raduju me,Dua mi sree i ne oseti,Nebesa slutim stranu odmazdu.Nauman bejah puk da umirim,Da steem najzad ljubav narodnuDareljivou, slavom, zabavom,Al' to je samo praznih snova dim:Puina mrzi ive careve,Mrtvace samo ljubi puina.Ludaci smo kad pljesak svetineII' jauk srce nae zbunjuje.Gospod nam posla gladnu godinu,Skapavajui narod zavapi,A ja itnice irom otvorihI zlato prosuh, posla dadoh im,Pa opet su me besno ruili!A kad im oganj kue proderaTe im sagradih nova stanita,Tad palikuom mene nazvae!Pa ekaj ljubav sad od svetine!U domu svom se nadah utesi,Hteo sam brakom ker da usreim,Ko bura smrt joj ote enika...I poe da se unja podla reSve oko mene, oca nesrenog,Kako sam keri sreu ubio!I ko god umre, ja ga ubijam:Ja Feodoru smrt uskorioI ja caricu sestru otrovo,Kaluericu smernu... uvek ja!Ah, jasno mi je: nita ne moeU zemnom jadu da nas umiri,Ba nita... savest samo spokojna.Jedino ona pobednica jeNad zlobom i nad mranom klevetomAl' nae l' se na tvojoj savestiMa samo jedna mrlja sluajna,Tad teko tebi: ljutim ranamaIzgore duu, srce otrova,Po uhu ti ko eki udara,U nesvesti se mozak prevre,Pred okom ti deaci krvavi.Od strave bih u nevrat beao!Ah, teko onom, teko bedniku,Kom duu pee savest neista!

KRMA NA LITAVSKOJ GRANICIMISAILO, VARLAAM, MONASI-SKITNICE. GRIGORIJE OTREPJEV U SVETOVNOM RUHU. KRMARICA.

KRMARICA:im da vas poastim, oci preasni?VARLAAM:to je bog dao, domaice. Ima li pia?KRMARICA:Kako ne bi bilo, oci moji! Odmah u doneti. (Odlazi.)MISAILO:A to si se ti snudio, drue? Evo ti granice litavske, koje si toliko eleo da se doepa.GRIGORIJE:Dokle god ne budem u Litvi, sve dotle neu biti spokojan.VARLAAM:A to ti je Litva tako omilela? Mi, eto, otac Misail, pa i ja grenik, otkako smo utekli iz manastira, ba ni o em ne mislimo. A Litva, a Rusija, a ija, avrat: svejedno nam je, samo kad ima pia. A, evo ga!MISAILO:Pravo veli, oe Varlaame.KRMARICA (ulazi):Evo, oci moji. Nek' vam je nazdravlje!MISAILO:Hvala ti, duice, bog te blagoslovio. (Monasi piju; Varlaam udario u pesmu: Aj, pod gradom, Aj, pod gradom, pod Kazanjom belim...)VARLAAM (Grigoriju):A to ti malo ne pijucne, pa ne pevucne?GRIGORIJE:Neu.MISAILO:Svakom na volju daj...VARLAAM:A pijanici raj, oe Misailo. Dela, da gucnemo po jednu aicu za ovu nau krmaricu: Aj, pod gradom, pod Kazanjom belim... Nego, oe Misailo, kad mi brk u au ogrezne, tad ne volim da vidim trezne; s dobrim ljudima pijem, sa zlima se bijem; izvoli, ako si mi drug ako nisi, hajd, nalevo krug: gde se popu sofra sprema, tu avolu mesta nema.GRIGORIJE:aicu poljubi, al' pamet ne gubi, oe Varlaame! Vidi, i ja ponekad umem glatko da nametam.VARLAAM:A zar ja gubim pamet?MISAILO:Ta pusti ga, oe Varlaame!VARLAAM:Kakav mi je ovo svetac? Sam nam se prilepio uz put i ne zna ni ko je ni otkuda je pa se jo pravi vaan... (Pije i peva.) Mlad se kale postrie...GRIGORIJE (krmarici):Kud vodi ovaj put?

KRMARICA:U Litvu, 'rano moja, u Lujove gore.GRIGORIJE:A je li daleko do tih Lujovih gora?KRMARICA:Nije daleko, do veeri bi se stiglo da carske vlasti ne ustavljaju, da graniari ne straare.GRIGORIJE:ta, ustavljaju?! Kako to?KRMARICA:Neko je pobegao iz Moskve, pa je dola zapovest da svakoga ustave, da ga pregledaju.GRIGORIJE (za sebe):Nazdravlje ti, kume!VARLAAM:Ej, priko! Ti se ba uz domaicu prilepio! Kanda ti milija mlada prija no stara rakija, pa ako e, bratac, ako e. Svako po svom tiparu, a u mene i u oca Misaila samo jedna brigica: da se gucne aica; pije polagance dok ne udari o dance.MISAILO:Pravo veli, oe Varlaame...GRIGORIJE:A koga li to trae? Ko je to pobegao iz Moskve?KRMARICA:Bog e ga znati, neki lupe, razbojnik tek da poteni ljudi ne mogu proi, a, na kraju krajeva, nee od toga nita biti; ni gluve kuke nee uhvatiti: kao da u Litvu nema drugoga puta nego samo taj drum. Evo, svrne li levo odavde, udarie kroz borove stazicom sve do crkvice to je u ekanskom potoku, pa onda blatom do Hlopina, odakle e ak i dete moi da te odvede do Lujovih gora. A ti graniari samo znaju da putnicima dosauju, nas sirotinju da pljakaju. (uje se buka.) ta je to? Ah, evo ih, zlotvori jedni! Idu da pronjukaju.GRIGORIJE:Domaice! Ima li ovde kakav kutak da se sklonim?KRMARICA:Nema, roeni. I ja bih se negde denula. Idu i samo njukaju, ne moe da im najami pia i hleba i ega ti jo ne crkli, dabogda, grom ih... (Ulaze graniari.)GRANIAR:Pomae bog, domaice!KRMARICA:Bog vam pomogo, dragi gosti, izvolite!JEDAN GRANIAR (drugome):Gle! Ovde je neko veselje; bie i za nas asti. (Monasima.) Ko ste vi?VARLAAM:Starci smo boji, inoci smireni, idemo po selima, milostinju hriansku za manastir prosimo.GRANIAR (Grigoriju):A ti?MISAILO:Drug je na...GRIGORIJE:Iz predgraa itelj: pratio sam starce do granice, a sad u kui.MISAILO:Zar si se pimanio?GRIGORIJE (tiho):uti.GRANIAR:Domaice, deder jo pia, hoemo sa starcima malo da pijucnemo, re da prozborimo.DRUGI GRANIAR (lagano):Ovaj momak, reko bih, neki gola, nema pas za ta da ga uhvati, ali starci...PRVI:uti, odmah emo da ih opipamo... Kako je, oci moji, ide li posao?

VARLAAM:Slabo, sinko, slabo! Hristijani su ti danas postali tvrdice; vole novce, kriju pare. Slabo bogu daju. Greh veliki se pojavio meu narodima na zemlji. Sve se dalo u trgovinu, na kaiarenje; o zemaljskom bogatstvu samo misle, za spasenije due ne mare. Luta i luta moli i moli al' esto za tri dana ni tri marjaa ne izmoli. Greh veliki! Proe itava sedmica, pa i druga, a kad zaviri u kesu, u njoj sama sitnurija sramota te da se u manastiru pojavi, i ta e onda? Od muke sve propije; nevolja, pa to ti je. Ah, zlo je, nastala su poslednja vremena...KRMARICA (plae):Gospode, pomiluj i spasi! (Dok je Varlaam ovo govorio, prvi graniar se paljivo zagledao u Misaila.)PRVI GRANIAR:Aljoha! Je l' u tebe carski ukaz?DRUGI:Kod mene je.PRVI:Dajder ga ovamo.MISAILO:A ta si se ti u mene upiljio?PRVI GRANIAR:Evo zato: iz Moskve utekao neki jeretik prokleti, Grika Otrepjev; u li za to?MISAILO:Ne uh.GRANIAR:Nisi uo? U redu. Ali je car zapovedio da toga begunca jeretika uhvate i obese. Zna li za to?MISAILO:Ne znam.GRANIAR (Varlaamu):Ume li da ita?

VARLAAM:Za mladosti svoje znao sam, ali sam pozaboravio.GRANIAR (Misailu):A ti?MISAILO:Nije me Gospod prosvetlio.GRANIAR:E, pa evo ti carskoga ukaza!MISAILO:A ta e mi?GRANIAR:Meni se ini da si ti taj odbegli jeretik, lopov, varalica.MISAILO:Zar ja? Pobogu, ta to zbori?GRANIAR (drugu):ekaj! Pazi na vrata. Sad emo da izvedemo stvar na istinu.KRMARICA:Ah, muitelji prokleti! Ni starca na miru ne ostavljaju.GRANIAR:Ko je ovde pismen?GRIGORIJE (stupa napred):Ja sam pismen.GRANIAR:Evo ti, na! A od koga si nauio?GRIGORIJE:Od crkvenjaka naega.GRANIAR (daje mu ukaz):itajder naglas!GRIGORIJE (ita):udova manastira sabrat nedostojni Grigorije, od roda Otrepjeva, u jeres pade i avolom nauen, drznu se da smuuje svetu bratiju svakojakim sablaznima i bezakonjima. A po saznanju uje se da je ovaj prokletnik Grika pobegao na meu litavsku...GRANIAR (Misailu):Bogme si ti to?GRIGORIJE:I car zapoveda da se uhvati...

GRANIAR:I obesi.GRIGORIJE:Nije ovde reeno da se obesi.GRANIAR:Lae: nije svaka re za pisanje. itaj: da se uhvati i obesi.GRIGORIJE:I obesi. A lupeu ovome, Griki, ima leta od roenja pedeset (Gledajui Varlaama.), stasa je srednja, glave elave, brade sede, trbuha debela... (Svi gledaju Varlaama.)PRVI GRANIAR:Deco! Evo Grike! Drite, vezujte! Ne bih ni u snu pomislio!VARLAAM (epa hartiju):Natrag, nikogovii! Zar ja Grika?! ta! Pedeset leta, seda brada, debeo trbuh. Ne, bratac! Mlad si ti jo da sa mnom egu tera. Odavno nisam atio i slabo se razbiram u knjigama, ali u se ovde ve razabrati kad roenu iju hoe da zavrnu. (ita sriui.) A leta mu je od roenja... dvadeset. Gde tu, bratac, stoji pedeset? Vidi da je dvadeset.DRUGI:Jeste, seam se, dvadeset. Tako su nam i rekli.PRVI GRANIAR (Grigoriju):Pa ti si, brajko, neka aljivina! (Dok itaju, Grigorije stoji poniknute glave, s rukom pod pazuhom.)VARLAAM (nastavlja):A stasa je malena, prsiju irokih, jedna mu je ruka kraa od druge, oiju je plavih, kose rase, na obrazu bradavica, a i na elu jedna. Da nisi, prijatelju, ti taj? (Grigorije odjednom trgne handar; svi pred njim ustuknu i on iskoi kroz prozor.)GRANIAR:Dr' ga! Dri! (Svi pojure u neredu.)

MOSKVA. DOM UJSKOGAUJSKI I MNOGI GOSTI. VEERA.

UJSKI:Jo vina.(Ustaje, a za njim ustaju i svi ostali.)A sad, gosti premili,Poslednji pehar! Deko, molitvu!DEAK:Care nebesni, svuda prisutni,Uslii slugu smernih moljenje:Za cara naeg Tebe molimo,Za izbranika Tvoga, Gospode,Hrianskog cara samodravnog.U dvoru, ratu, boe, titi ga,Na putu i na odru nonome,Daj da pobedi nae dumane,Da mu se carsko ime proslaviOd jednog mora sve do drugoga,I dom da zdravljem njegov procvati,Da ograncima svojim zakriliSvu vaseljenu, i da slugamaSvojim ko dosad bude milostivI blagodatan, srca strpljiva,Pa neiscrpna vrela mudrostiNjegova nek' se na nas izliju;Molimo ti se, care nebesni,Za cara ovaj pehar diemo!UJSKI (ispija au):Poivi, boe, cara silnoga!Zbogom poite, gosti premili,Hvala vam to mi niste prezreliHleb so, ponuen.. i laku vam no.(Gosti odlaze, on ih ispraa.)PUKIN:Jedva jednom odoe, knee Vasilije Ivanoviu, a ve sam mislio da nam se nee dati prilika da razgovaramo.UJSKI (slugama):Ej, ta ste zinuli? Samo bi da prislukujete kad vam gospodari razgovaraju. Uspremite sto, pa izlazite odavde. ta je, dakle, Afanasije Mihailoviu?

PUKIN:udne se stvari, bogme, zbivaju.Iz Krakova mi glasnik doneseVest od Gavrila, od sinovca mog.UJSKI:Gle!PUKIN:Sinovac mi udnu posla vest.Al' ekaj...(Ode do vrata i pogleda.)Sina Groznog IvanaPo Borisovoj volji ubie...UJSKI:Pa zar to novost?PUKIN:Stani, priekaj:Ali on ivi.UJSKI:Novost odista!Zar iv carevi? udno bogami!I nita dalje?PUKIN:uj me do kraja:Ma ko to bio, spasen careviII' utvara u liku njegovu,II' samozvana, smela varalica,Dimitrije se ipak pojavi!UJSKI:Ta nee biti? Da l' je istina?PUKIN:Sinovac moj ga lino video,Prvi put kad je u dvor doaoI okruen gospodom litavskomKad u odaju kralju pristupi.UJSKI:Pa ko je? Otkud je?PUKIN:Bogme, ne zna se,Tek zna se da je bio prislunikKod Vinjeveckog, i da otkri seNa odru smrtnom ocu duhovnom,A kad pan gordi tajnu saznade,Iz teke boljke njega podie,I zatim poe sa njim igmundu.

UJSKI:Da l' to jo vele o toj deliji?PUKIN:Pa kau: uman, hitar, prepreden,Svakome mio. A ve moskovskimSvim beguncima pamet zanese.Popovi rimski s njime uruju,A samom kralju tol'ko omileDa mu je, kau, pomo obreko.UJSKI:Sve je to, brate, takva ujdurmaDa ti se glava sama obre.Samozvanac je, u to ne sumnjam.Ali, priznajem, stvar je opasna,I grune li po puku o tom glas,Oluja e se strana podii.PUKIN:Oluja takva da e odnetiSa glave krunu mudrom Borisu.Zasluio je, jer nas potlaiKo Grozni sve (u snu se ne snio!).Koja nam vajda to ne ubijaPred svetinom, na toku krvavomto ne pevamo pesme Isusu,I na lomai to ne saieDok elezom dara po eraviciKao pokojni, kao Grozni car.Ta ni za ivot nismo sigurni!Svakog nas dana vreba nemilost,elija gluva, Sibir, okoviI smrt od gladi ili veala.Gde su nam nai prvi plemii,Kneevi Sicki, i estunovi,I Romanovi, nada narodna?Svi zatoeni, svi su prognani!Strpljenja samo: doi e ti red.A i na domu preti nevolja,I tu ko Litva da opsauje:Neverne sluge vrebaju nam glas,Na potvoru svi spremni jezici:Od svakog sebra sada prezamoKad treba da ga ibom kaznimo.I urevdan je, eto, ukinoNa batini da vlasti nemamo.Lenivca hrani, ma ne radio,A poslenika ne sme primiti,Premami li ga na sud izlazi!Ovakvog uda nije bivaloak ni u dane cara Ivana!Pa barem da je lake narodu!Pitaj ih samo, pa e videti:Ako im samozvanac povratiObiaj drevni, otpust urevski,Nastae guva...UJSKI:Pravo govori,Ali ja mislim da je zasadaO tom utati bolje.PUKIN:Tako je,utati treba. Ti si razumanI s tobom uvek rado govorim,Pa kad me miso neka pritisne,Tad moram tebi da se izjadam.A pitko vino i medovinaJo vie gostu jezik razveza...Pa, zbogom, knee...UJSKI:(Ispraa Pukina.)Zbogom poao!

CARSKE ODAJECAREVI CRTA ZEMLJOPISNU KARTU.CAREVA KI, DADILJA.

KSENIJA (celiva sliku):Mili moj verenie, predivni kraljeviu, ne bi ti sueno da bude kod mene, kod svoje neveste, nego u grobu tavnom, u zemlji tuinskoj. Nikada se uteiti neu, veno u za tobom suze roniti.DADILJA:Nemoj, edo carsko! Suze devojake, rosa jutarnja: sunce ograne, rose nestane. Nai e se tebi drugi uvegija, divan i umiljat. Zavolee ga, lepoto moja prekrasna, zaboravie svoga kraljevia.KSENIJA:Neu, dado, i mrtvom u mu biti verna. (Ulazi Boris.)BORIS:ta je, Ksenija, keri premila?Zar nevesta ve tuna udova?Za verenikom suze proliva?O, edo moje! Sudba ne dadeDa srenim vaa srca ugledam.Nebesa, valjda, grean razgnevih,Ne mogoh srenom da te uinim.Bez greha, edo, zato postrada?A ta ti radi, sine jedini?FEODOR:Sveg carstva naeg zemlje moskovskeSa kraja na kraj sliku gradim sad.Evo je: Moskva, gordi Novgorod,A ono tamo, to je Astrahan.Tu su i mora, i ume permske,Sibirske zemlje...CAR:A to ta ti je,Ko zmija neka?FEODOR:Volga majica.CAR:Divno! Da slatka ploda uenja!Ko sa oblaka moe videtiSve carstvo irom: reke, gradove.Ui se, sine, iri naukomIskustva ovog zemnog ivota I nekad, moda bie uskoro,Sve oblasti to sad ih naslikaPod tvoju ruku mogu dopasti.Ui, moj sinko, da bi lasnijeVladanja teret mogo snositi.(Ulazi Semjon Godunov.)Gle, Godunov mi ide s vestima.(Kseniji.)U svoju sobu idi, duice,I nek ti Gospod srce utei.(Ksenija odlazi sa dadiljom.)ta mi to javlja Semjon Nikiti?SEMJON GODUNOV:Jutros mi sluge ujskog, Pukina,Dooe rano s vanim vestima.CAR:Pa?SEMJON GODUNOV:Ree meni sluga PukinovDa glasnik stie jue u zoruIz Krakova i odmah vrati seBez pisma natrag s tajnom porukom.CAR:Hvataj glasnika!SEMJON GODUNOV:Za njim poslah ve.CAR:ta bi sa ujskim?SEMJON GODUNOV:Sino ugostiOn Miloslavskog, prijatelja svog,I Buturline, SaltikovMihajla,Pukina i jo drugih nekol'ko;Na veeri su dugo ostali,A kada Pukin osta poslednji,S domainom je dugo ukao.CAR:Po ujskog odmah!SEMJON GODUNOV:Ve je doao. Care!CAR:Pozovi njega ovamo!(Semjon Godunov odlazi.)Sa Litvom veze? Otkuda to sad?Mrzim Pukine, taj bundijski rod;A ujskome se ne sme verovat,Pokoran, tobo, al' smeo, dvolian.(Ulazi ujski.)Treba da s tobom, knee, govorim,Al' ko da poslom i sam doe mi,Pa reci kojim dobrim dolazi.UJSKI:Da, gospodaru, nosim vanu vest.CAR:Da ujem, reci...UJSKI (tiho pokazujui na Feodora):Bolje nasamo...CAR:Ne mari nita, nek carevi znato zna i ujski. Kazuj, knee, vest!UJSKI:Iz Litve, care, jue stie glas...CAR:Pukinu to ga glasnik donese?UJSKI:Ve zna, a ja sam, care, mislioDa jo tu tajnu nisi saznao.CAR:Svejedno, knee: sad je potrebnoDa izvetaje sravnim, istinuRazberem pravu.UJSKI:Ja znam samo to:U Krakovu kod kralja poljskogaSamozvanac se neki nalazi.CAR:ta vele? Ko je samozvanac taj?UJSKI:Ne znam.CAR:A... je li opasan za nas?UJSKI:Svakako, care: mona ti je vlast,iroke ruke, milostiv i blag,Zarobio si srca roblja svog,Al' zna kakva je glupa puina,Prevrtljiva pa svemu veruje,Lako se pustoj nadi predaje,Spremna da svakoj buni sleduje,Istinu ne zna, za nju ne haje,Basni se svakoj odmah raduje,Dui joj gove smela bestidnost,Pa ako ona mrana skitnicaOvamo krene s mee litavske,Primamie tad rulju bezumnuDimitrijevo ime vaskrslo.CAR:Dimitrijevo! Zar? Deaka tog?Dimitrijevo! Idi, sine moj!UJSKI (za sebe):Crven je sav! Zagrmee sad!...FEODOR:Dopusti...

CAR:Idi, sine, odlazi.(Feodor odlazi.)Dimitrijevo!...UJSKI (za sebe):Nije znao jo!CAR:uj, knee: treba uiniti sve,Ograditi od Litve RusijuStraama jakim, da nam graniceNi iva dua ne pree, ni zec,Ne prodre poljski, nit od KrakovaPreleti gavran. Hajde, polazi!UJSKI:Idem.CAR:Al' ekaj. udi me ta vest!Da li si uo, knee, ikadaIz grobova da mrtvi ustaju,Da zakonite sude careve,to ih je ceo narod izabroI sam patrijarh vencem oveno?Smeno! Al' to se ti ne nasmeja?UJSKI:Ja, gospodaru?CAR:Knee, pouj me:Kada sam dozno da su deka tog...Da je to dete ivota lieno,U izviaj sam tebe poslao;Krstom i bogom sad te zaklinjemPo dui da mi ree istinu,Da l' ubijenog deka poznade?Reci mi, nije l' drugi podmetnut?UJSKI:Tako mi...CAR:ujski, ne zaklinji se,No reci: je li bio carevi?UJSKI:Ba on.CAR:Promisli. Knee, neu teProgonstvom kaznit za la preanju,Milostiv biu, al' sad slae li,Kunem se glavom sina roenog,Stranom u kaznom tebe kazniti,Da i sam car e Ivan VasiljiOd uasa u grobu ceptati.UJSKI:Ne strahujem od kazne; nemilostTvoja je meni mnogo stranija;Zar tebe, care, ja da prevarim?Zar obmanuti sebe samoga,Ne prepoznati lik Dimitrija?Tri sam mu dana le pohodioKad je u crkvi mrtav leao,A oko njega trinaj'st trupinato rastre ih besna puina.Od njih je io miris trulei,A' careviev lik je detinjiJo bio ko iv, kao zaspao,Duboka rana jo krvavila,Na licu crte neizmenjene.Ne, sumnje nema: Dimitrije sadU grobu sniva.CAR (mirno):Dosta, odlazi.(ujski odlazi.)Da mi je malo bar da odahnem!Sve vreme krv sam svoju oseoU lice meni da navaljuje.Ah, eto zato trinaj'st godinaNa san mi mrtav deak dolazi!Da, eto zato! Sad tek poimam.Al' ko li mi je strani dumaninto se na mene sada podie?Zar prazno ime, sen da razdireSa mojih plea purpur careva,Zar zvuk da deci presto otima?Bezumnik, zar se od tog preplaih?Duni u prizrak, pa e nestati!Odluio sam ivet bez strahaAl' ne smem nita ni da prezirem.O, teka li si, kruno Monomaha!

KRAKOV. DOM VINJEVECKOGASAMOZVANAC I PATER ERNJIKOVSKI

SAMOZVANAC:Ne, oe moj, tu nema prepreke,Naroda svoga duu poznajem:U pobonosti ne preteruje,Primer je carev njemu svetinjaA prema svakoj veri trpljiv je,Pa jemim: bre no za leta dvaSav narod moj, sva crkva severnaNamesnika e priznat Petrova.PATER:Ignacijus ti sveti pomogoDok tvoje vreme jednom ne doe!A dotle uvaj s neba blagodetU dui, tajno, seme njegovo.Brani nam katkad dunost duhovnaNeposveenima tajnu odati;Dok ljudi sude samo delo, re,Namere tvoje vidi samo bog.SAMOZVANAC:Amin. Ko ide?(Ulazi sluga.)Reci: primam ih.(Otvaraju se vrata; ulazi gomila Rusa i Poljaka.)Drugovi moji! Sutra kreemoIz Krakova u Sambor, Mnieku.(Mnieku.)Tri dana tvoji gosti biemo,Vojvodo; tvoje gostoljublje znam,I dom ti blista sjajem otmenim,Domaicom se mladom ponosi.Tamo se nadam da u videtiMarinu divnu. A vi drugovi,Slovenskog roda dini sinovi,Rusijo, Litvo, bratske zastaveNa opteg to ste digli dumana,Skoro u s vaim stranim etamaNa lukavoga moga zlotvora;U boj i slavu vas u povesti.Al' gle, ta vidim. Lica neznana!GAVRILO PUKIN:Iz ruke tvoje, pune milosti,Da prime slubu i ma, stigoe.SAMOZVANAC:O, zdravo da ste. Blie, drugovi!No ko je ovaj mladi prekrasni?PUKIN:Knez Kurbski.SAMOZVANAC:Ime slavno, doista.(Kurbskom.)Moda kazanjskom heroju rod?KURBSKI:Sin njegov.SAMOZVANAC:Otac je li ti iv?KURBSKI:U grobu svome davno poiva.SAMOZVANAC:Bio je mudrac uma velikog,Junak u boju, zboru boljarskom,Al' otkad se ko ljuti osvetnikS Litavcima na Oljgin die grad,Otada glas o njemu umue.Znam hrabre Donce i ja ne sumnjamDa u videti njine stegove.Blagodaran sam donskim vojskama.Nepravde znamo koje trpite,Progonstva mnoga, ljuta tlaenja,Al' ako bojom stupim pomouNa presto carski svojih dedova,Milostiv biu Donu slobodnom.PESNIK:(Prilazi, nisko se klanjajui, i hvata Griku za skut.)O, Kraljeviu, prine veliki!SAMOZVANAC:ta eli?PESNIK:(Daje mu hartiju.)Prim'te milostivo viPlodove bedne truda usrdnog.SAMOZVANAC:ta vidim ovde? Pesmu latinsku!Lire i maa savez sveteni,Jedan ih lovor svija, zdruuje,Pod severnim sam nebom poniko,Al' znam latinske muze glasoveI milo mi je cvee s Parnasa.Pesnik je prorok, u to verujem.U prsima mu zalud plamenimNe bukti zanos; podvig srean jeKad ga unapred pesnik proslavi.Prii mi, dragi, i rad spomenaOvaj dar uzmi. (Daje mu prsten.)A kad sudbineVinji se zavet sa mnom ispuniI moja glava krunom okruni,Nadam se da u uti ponovoDivne ti glase himne zanosne.Musa gloriam coronat, gloria que musam.A sada, zbogom, druzi, do sutra!SVI:U boj, u boj! Da ivi carevi!iveo Moskve veliki knez!

ZAMAK VOJVODE MNIEKA U SAMBORU(Niz osvetljenih odaja. Muzika.)VISNJEVECKI, MNIEK

MNIEK:S Marinom mojom samo zbori on,Marinom samo zanesen je on...Sve mi to lii na pir svadbeni.Pa reci da l' si mogo slutitiDa e mi erka biti carica?VINJEVECKI:udo! No da l' si mogo mislitiDa e mi sluga carem postati?MNIEK:A vide li Marinu moju ti?Tek to joj rekoh: keri, pripazi,Ne isputaj ga! . .. I, gle, svreno,U svoju mreu ve ga uhvati!(Svira poljska igru. Samozvanac ide s Marinom kao prvi par.)MARINA (tiho Dimitriju):Da, sutra, nou, u jedanaest,Pod lipama gde fontan ubori.(Razilaze se. Nailazi drugi par.)KAVALJER:udim se ta je u njoj naao!DAMA:Lepotica je.KAVALJER:Nimfa mramorna,Usta joj, oi, mrtvi, bez osmejka.(Nailazi nov par.)DAMA:Lep nije, ali lik mu prijatan,Vidi se da je roda carskoga.(Nov par.)DAMA:Kad polazite?KAVALJER:Kad naredi on.Spremni smo, ali sve bih rekaoU ropstvo njeno da smo dopali.DAMA:Prijatno ropstvo.KAVALJER:Da, jo kad bi vi...(Razilaze se. Odaje se ispraznile.)MNIEK:Nas, starce, vie ne zanima ples,Zvuk nas mazurke davno ne mami,A krasne ruke ne ljubimo dami,Proo nas, proo, mladih dana bes.Ah, nekako se sve promenilo,I omladina vie smela nije,Sa lepih lica radost se ne lije,Moj stari drue, sve se rastuilo.Al' pustimo ih. Za nas bolje bieDa potraimo bocu vina staraS maarske loze kojoj nema para,Pa polagano kuajui pieSami, u kutku nekom, da zborimoO kojeemu da porazmislimo.Hajdemo, brate.VINJEVECKI:Hajd, da posedimo.NO. VRT. VODOSKOK

SAMOZVANAC (ulazi):Evo fontane, tu e doi sad.Ko straljivac se nisam rodio,U oi smrti svojoj gledo sam,Dua mi pred njom i ne zadrhta;Suanjstvo mi je veno pretilo,Progonili me nisam klonuo,Spasavo sam se bede smelou.Pa ta mi sada dah moj prekide?to ne mogu da smirim treptanje?Je li to nemir udnje goleme?Ne strah je. Dan sam ceo ekaoS Marinom tajno da se sastanem.Sve sam smislio to bih rekaoDa njenu gordu duu zaaram,Da nazovem je Moskve caricom,A sad se vie nieg ne seam,Sve zaboravih to sam smislio;Duu i svest mi ljubav pomuti.Al' ta to sinu, ta to zauta...Varljivi znaci to su meseca,I zaarlija vetri.MARINA (ulazi):Carevi!SAMOZVANAC:Ona je... Krv mi sva se ustavi.MARINA:Vi, Dimitrije!SAMOZVANAC:Glasi arobni!(Ide k njoj.)Dola si? Da li tebe gledam sadSa mnom u senci noi duboke?O, kako dug mi bee ovaj dan!O, kako sporo ugasi se sunce!O, kako sam te dugo ekao!MARINA:Vremena teku asi preskupi Nisam se ovde s tobom sastalaDa ljubavnike sluam nenosti.ta e mi rei! Ja ti verujemDa ljubi mene. Nego, pouj me:S burnom tvojom sudbinomOdluila sam svoju spojiti,I zato sada traim jedinoSve tajne nade da mi otkrije,Sve namere, sve strepnje duevne;Kad zajedno u ivot krenemo,Da ne pratim te hodom detinjim,Ko robinjica muke poude,No ko supruga tebe dostojna,Ko pomonica cara moskovskog.SAMOZVANAC:O, daj za trenut da zaboravimSudbinu svoju bolnu, nemirnu!A i ti za as sve zaboravi Da carevia gleda pred sobom Pa ljubavnika gledaj izbranog,Srenog od tvoga jednog pogleda.Marina, uj mi molbu ljubavnu,Dopusti da ti srce otkrijem.MARINA:Prolazi vreme, knee. Okleva,U drugova ti dotle gasne ar;Svakoga dana, asa svakogaOpasnosti su sve opasnijeI napori su sve naporniji;Ve sumnjivi se ire glasovi,Sutranja novost gasi dananju,Za otpor Boris sve je spremmji...SAMOZVANAC:Zar Boris? Zar u vlasti BorisaDa ljubav bude meni jedinoBlaenstvo? Ne, ne! Sada ne marimZa presto njegov, za vlast careva.Ne vredi mi bez tvoje ljubaviivot, ni slava, ni Rusija sva.U gluvoj stepi, bednoj kolibi,Naknadie mi krunu carsku tiLjubavlju svojom...MARINA:Knee, stidi se.Zar zaboravi sveti poziv svoj?Od svih radosti, ivota ari,Od svega ti je pree biti car.Meriti s tim se nita ne moe.Ne dajem ruku bujnom mladiuLepotom mojom to je zaluen,Ve onom koga sudba sauvaNa presto Moskve da se uzdigne.SAMOZVANAC:Ne mui mene, moja lepoto,Ne reci: kako izbra carski inA ne ba mene! Ne zna kolikoSad moje srce bolno mui tim.ta, kad bih ja. Strane sumnje, ah!Reci mi: carsku kolevku da nijeOdredila mi sudba neumitna,Ivanov kada ne bih bio sin,Onaj kog ceo zaboravi svet,Tada... zar ne bi ljubila me tad?...MARINA:Ne moe biti no Dimitrije;Ne mogu drugog vie ljubiti.SAMOZVANAC:Dosta! S mrtvacem neu delitiLjubavnicu to njemu pripada.Prevare sit sam, pa u odatiIstinu pravu. Tvoj Dimitrije,Znaj, pogino je, davno istrunoI vaskrsnuti tebi ne moe;A eli li da sazna ko sam ja,Pouj me tada: bedni rasoder,Dosadilo mu ropstvo monako,Pa zamisao smelu zasnovoDa celom svetu udo naini.Iz elije sam onda pobego,Do ukrajinskih eta stigao.Vladati maem, konjem obiko,Dimitrijem se zatim prozvao,Poljake glupe bajkom varao.ta veli na to, gorda devojko,Je l' ti po volji moja ispovest?to uti?MARINA:Stid me! Teko jadnici!(utanje.)SAMOZVANAC (tiho, za sebe):estina moja kud me odvede!Zauvek sam sam moda rasuoS tolikim trudom sreu snovanu.Ah, ta uinih, bednik bezumni!(Glasno.)Nekneevske se stidi ljubavi!Reci mi svoju sudbonosnu re,U ruci moj ti udes poiva,Odlui: ekam.(Pada na kolena.)MARINA:Samozvane, ustaj!Zar misli da e smerno kleeiPred lakovernom, slabom devojkomNjezino tato srce tronuti?Pred nogama sam svojim gledalaVlastelu sjajnu, prve plemie,I odbijala molbe njihove,Pa sad monaha zar da odbeglog...?SAMOZVANAC (ustaje):Ne odbij, ipak, samozvanca tog:Vrline, moda, tu se skrivajuDostojne Moskve carskog prestola,Dostojne ruke tvoje bescene...MARINA:Dostojne moda sramnih veala!SAMOZVANAC:Krivac sam: gordost mene zanese,Obmanjivo sam boga, careve,Sav svet sam varo, al' ti ne moeKazniti mene: prav sam pred tobom,Jer tebe nisam mogo varati.Svetinja ti mi bee jedina,Pred kojom nisam smeo lagati.Da, ljubomorna, slepa ljubav ta,Samo je ljubav mene nagnalaDa odam...MARINA:Jo se hvali, bezumnik!A kome treba tvoja ispovest?Ta kad si mogo, skita bezimen,Poljake, Ruse sve opiniti,Tad trebalo je da bar ostaneDo kraja smele varke dostojan,Da obezbedi uspeh udesniTvrdom i venom tajnom dubokom.Zar mogu tebi da se poverim,Potenje ensko, ast da pogazim,Da sudbu svoju s tvojom sjedinim,Kad prostoduno, lakomislenoSramotu svoju sam ti otkriva?Zbog ljubavi se on prokazao!Pravo je udo kako ne otkriIz prijateljstva varku ocu mom,II' kralju naem u as radosti,II' jo ranije Vinjeveckome,Ko verni sluga, iz usrdnosti?SAMOZVANAC:Kunem se da si samo mogla tiPriznanje srcu mom izmamiti!Kunem se tebi: nigde, nikada,Ni s aom pia najopojnijeg,Niti u prisnom zboru drugova,Pod noem? niti mukom izmuen.Jezik mi tajne ne bi odao.MARINA:Kune se! Ja ti moram verovat.O, verujem! Al' im se kune ti?Ko jezuita smerni uenikGospoda boga vinjim imenom?II' au kao vitez plemenit,II' moda carskom rei jedinoKao sin carski? Kako? Kazuj mi!DIMITRIJE (ponosno):Usinila je mene groznog sen,Dimitrijem iz groba nazva me,Narode oko mene podie,I Borisa mi za rtvu obree Da, carevi sam. Dosta, stid me jeDa pred Poljkinjom puzim oholom.Zbogom zauvek! Boj e krvaviSudbine moje breme pretekoI jad ljubavi ve zagluiti O, kako u te tada mrzetiKad zgasne oganj strasti sramotne!Odlazim: carski venac ili smrtOekuje me sad u Rusiji,Pa padnem li u boju krvavom,Il' ko zloinca mene obese,ivota drug mi biti nee ti.Sudbinu sa mnom nee deliti,No jednom ti e moda zaalitto nisi sa mnom ivot zdruila.MARINA:Al' ako tvoju drsku obmanuJo sada javno svima otkrijem?SAMOZVANAC:Misli li da se zbog tog uplaih?Poljkinji mladoj zar da verujuVie no sinu cara Ivana?Znaj da ni papa, ni kralj, vlastela,Ne brinu da li zborim istinu,I da li sam ba pravi carevi.Ta ja sam povod rata, razdora,Uutkae te ako zausti,Ko smutljivicu. Zbogom, devojko!MARINA:Stoj, careviu! To sad prozboriNe utokljunac, nego zreo mu.Ta tvoja re me s tobom pomiri.Zaboravih ve udnu ispovestI Dimitrija opet ugledah.Iz sna se dii, ne okolii,Na Moskvu kreni s tvojim etama,U Kremlje stupi na tron moskovski,Pa prosioce onda alji mi;Al' kunem ti se, sve dok ne uspe,Na presto carski dok se ne popne,I Godunova dokle ne svrgne,Usliit neu re ti ljubavi.(Odlazi.)SAMOZVANAC:Ah, laki mi je s Godunovom bojI s jezuitom dvorskim raspravaNo sa enama, nek ih nosi vrag:as te zaplie, as ti umakne,as cii, preti, as te ubode,Ko zmija!... Nisam drhto uzalud.Zamalo to mi glavu ne uze.Odluih: sutra u boj kreemo.

LITAVSKA GRANICAKNEZ KURBSKI I SAMOZVANAC, OBOJICA NA KONJIMA, VOJSKA SE PRIBLIAVA GRANICI.

KURBSKI (prvi dojahavi):Ah, ljudi, brao... ruska granica!Rusijo sveta, tebi pripadam!Otresam s ruha sad prah tuineI opijam se novim vazduhomRodine moje! Pokoj veitiSad, oe, nek ti dua uiva,U grobu kosti nek se raduju.Ma blista opet naih predaka,Taj ma to bee strava kazanjska.Ma verna sluga cara moskovskog!Zar krvav pir je opet naotrenDa caru naem opet poslui!...SAMOZVANAC (jae pognute glave):Kako je srean! Dua mu istaUshitila se slavom, radou!O, zavidim ti, divni vitee!U tuem svetu on je rastao,Al' zaboravi patnje oeve,Po smrti grehe iskupljuje mu,Za zakonite svoje careveSpreman je da krv svoju prolije,Na presto da ih vrati dedova!O, plemenita duo, raduj se!KURBSKI:Zar tebi dua nije radosna?Rusije tvoje, evo, pred tobom.Prieljkuju te ruska srca sva:Moskva te eka, ruska drava.SAMOZVANAC:Krv ruska sad e da se prolije!Bez greha ste, za cara ustaste,Al' ja na brau sad vas povedoh,Na Rusiju sam Litvu digao,U svetu Moskvu putam dumana!No greh na mene neka ne padne,Nek Borisa, ubicu, pogodi! Napred!KURBSKI:Napred! Godunovu smrt!(Jau dalje. Vojska prelazi granicu.)

CARSKI SABORCAR, PATRIJARH I BOLJARI

CAR:Svrzimantija, begunac, potukaDa na nas die ete hajduke,I drske pretnje da upuuje?Dosta, vreme je da ga uutkam!Trubecki knee, i Basmanove,Pomoi treba naim vojskama,Pod ernjigov je stigo buntovnik,Spasavajte mi grad i graane.BASMANOV:Protei nee ni tri meseca,A samozvanca skrie zaborav,Jedinim bogom tebi kunem se,Ko ulanenu zver u kavezuU Moskvi e ga, care, videti.(Odlazi s Trubeckim.)CAR:Poslanike mi posla vedski kraljS porukom. Savez meni ponudi,Al' ta e nama pomo tuinskaKad u nas ima dosta ratnikaDa satru Ljahe, kazne izdaju?Odbio sam ga. elkalove, ti,Razalji ukaz u sve krajeve,Naredbu alji vojvodama svimNeka na bojne konje usednu,Nek' sa svih strana ljude prikupe.Iz manastira treba sabratiSve preko broja sluge svetene.Nekad, u asu opte nevolje,Isposnici se sami dizahuDa brane cara, svetu Rusiju,Al' neemo ih sada goniti:Neka se za nas mole Svevinjem.Car hoe tako s celim saborom.A sad nas eka vana odluka:Svi znate da je lane glasoveBez stida Samozvanac posejoI na sve strane pisma razaslo,Bune i sumnju zemljom rasplamso.Na trgu apat glave smuuje...Taj oganj valja brzo gasiti,Preduprediti strogim kaznama,Al' kako, treba sad odluiti!Ti, sveti oe, prvi svetuj nas.PATRIJARH:Slava Svevinjem koji usadiDuh milostivi, krotku strpljivostU bie tvoje, care veliki!Ti grenikovu propast ne trai,No eka da kraj doe zabludi,A kada proe, da ozari sveVeliko sunce pravde veite.Tvoj usrdni kod boga molitelj,Zemaljskih dela lo je sudija,Al' i njegova nek' se uje re:avolski sin, raspop okajan,Careviem se nazva laljivo,Bestidno, kao rizom kradenomU njegovo se ime ogrnu.Al' razdre li mu samo haljinu,Nagotom bie svetu poruga.Gospod nam za to pomo poslao.Pre est se leta to dogodilo:Ba onog leta kada SvevinjiNa presto carski tebe postavi,Doe mi jednom u as veernjiSed starac neki, pastir priprosti,I udnu meni tajnu poveri:U mladosti sam vid izgubio Ree mi. Otad, sve do starostiNe videh sunca niti meseca.Uzaman sam se vido travamaI verovao bapskim inima,Uzaman luto po manastirimaI klanjao se svetim motima,S izvora zalud isceliteljnihVodicom svetom oi kropio,Gospod mi vida nije vraao.U mom se srcu nada ugasiI dua mi se tami privie,Ni u snu nisam svet ve gledao,Pohodili me zvuci jedini.Al' jednom u snu glas mi detinjiRee: Ustani, stare, pohodiU Ugljigradu crkvu boiju,Mome se grobu tamo pokloni,Oima tvojim da vid povratim.'Ko si ti?' deji glas sam pitao.'Dimitrije sam, nekad carevi,A sad aneo cara nebeskogI udotvorac volje njegove!'Probudio se ja i premiljam:To vaistinu moda SvevinjiIscelenje mi pozno dariva.I pooh, krenuh na put daleki.I stigav u grad Uglji, otidohDo hrama svetog ba na bdenije,I dua mi se verom ispuni,I slatke suze to potekoe,Iz oiju mi mrak izgonie.A kad se sluba boja zavri,Unuk me Ivan grobu odvedeKa carevia svetim motima,I tek to tihu apnuh molitvu,Progledae mi oka obadvaI ja ugledah svojim oimaGrob, i unuka, i svet boiji.Ba tako starac tajnu otkri mi.(Svi zbunjeni. Dok traje ovo kazivanje, Boris nekoliko puta otire lice maramom.)U Uglji ljude poslao sam tadI znam da mnogi stradalnici suIzmolili spasenje, utehu,Od deakovih svetih motiju,Pa svetujem te: telo njegovoU Moskvu treba odmah preneti,U arhangelsku crkvu sabornu;Tako e narod varku otkriti,Zloinca la e izobliiti,Ugasie se sila avolja.(Svi ute.)KNEZ UJSKI:O, sveti oe, ko zna puteveGospodnje? Zar mi da mu sudimo?On udotvorstvo, neraspadljivostDarovat moe telu smrtnome,Al' potrebno je prie narodneNajpre ispitat strogo, paljivo,A ko u ova smutna vremenaNa takvo delo da se usudi?Prekoree nas kako svetinjeU korist nau mi skrnavimo!I tako ve je narod uzbunjenI ve je mnogo burnih glasova,Pa nije vreme da ga bunimoTom iznenadnom, vanom novou.Priznajem i sam: treba suzbitiTe smutnje to se ire Rusijom,Al' brza sredstva bie zgodnija.Molim te, care, da mi dopustiDa narodu na trgu prozborim,Samozvanevu izobliim laI vetom reju ludost ustuknem.CAR:Uini tako! Sveti vladiko,Izvoli k meni, smerno molim te,Potrebna mi je danas tvoja re.(Odlaze, a za njima odlaze i boljari.)JEDAN BOLJAR (tiho drugom):Vide li kako poblede nam car,A elo teki znoj mu orosi?DRUGI:Nisam ga, bogme, smeo gledati,U grlu od stra' dah mi zastade.PRVI:Al' izvue ga ujski. Mudrica!

RAVNICA KRAJ NOVGORODA SJEVERSKOG(Godine 1604, decembra 21)BITKA

VOJNICI (bee u neredu):Teko nama! Carevi! Ljasi! Evo ih, evo ih! (Nailaze kapetani Mareret i Valter Rozen.)MARZERET:Kuda, kuda? Allons... hajda, natrak![footnoteRef:2] [2: Hajdemo (ali ovde pre u znaenju ej ili more).]

JEDAN BEGUNAC:Idi sam natrag ako ti je naspelo, nekrste prokleti!MARERET:Quoi? Quoi?[footnoteRef:3] [3: ta? ta?]

DRUGI BEGUNAC:Kva! kva! Lako je tebi, abo prekomorska, kreketati na ruskog carevia, ali smo narod pravoslavni.MARERET:Qu'est-ce a dire pravoslavni? Sacres gueux, maudite canaille! Mondieu, mein Herr, j'enrage: on dirait que ga n'a pas des bras pour frapper, ja n'a que des jambes pour fuir.[footnoteRef:4] [4: ta mu je to pravoslavni?... Da poganih nikogovia, proklete fukare! Bogami, doe mi da pobesnim, gospodine, kao da nemaju ruku da se biju, nego samo noge da bee.]

ROZEN:Es ist Schande.[footnoteRef:5] [5: Sramota!]

MARERET:Ventre-saint-gris! Je ne bouge plus d'un pas; puisque le vin est tire, il faut Ie boire. Qu'en dites vous, mein Herr?[footnoteRef:6] [6: Trista mu muka! Ne miem vie ni koraka; kad smo se uhvatili u kolo, sad igrajmo. ta vi mislite o tom, gospodine?]

ROZEN:Sie haben Recht.[footnoteRef:7] [7: U pravu ste.]

MARERET:Tuldieu, il y fait chaud! Ce diable de Samosvanets, comme ils l'appellent, est un bougre, qui a du poil au col. Qu'en pensez-vous, mein Herr?[footnoteRef:8] [8: Do vraga, ala je zagustilo! Ovaj avolski Samozvanac, kako ga nazivaju, to ti je neki obeenjak, junaina bogme! ta vi mislite o tom, gospodine?]

ROZEN:Ja.[footnoteRef:9] [9: Da.]

MARERET:He! Voyez donc, voyez donc! L'action s'engage sur les derrieres de l'ennemi. Ce doit etre le brave Basmanoff, qui aurait fait une sortie.[footnoteRef:10] [10: Nuto, gle, gle! Poinje napad neprijatelju za leima. Mora biti da je hrabri Basmanov izvrio juri.]

ROZEN:Ich glaube das.[footnoteRef:11] [11: Verovatno.]

(Dolaze Nemci.)MARERET:Ha, ha! Voici nos Allemands. Messieurs! Mein Herr, dites leur donc de se rallier et, sacrebleu, chargeons![footnoteRef:12] [12: Ha, ha! Evo naih Nemaca. Gospodo! Gospodine, recite da nam se pridrue; sve im njihovo, pucajmo!]

ROZEN:Sehr gut. Halt![footnoteRef:13] [13: Vrlo dobro. Stoj!]

(Nemci se postrojavaju.)Marsch!NEMCI (polaze):Hilf Gott![footnoteRef:14] [14: Pomozi, Boe!]

(Bitka. Rusi ponovo bee.)POLJACI:Pobeda! Pobeda! iveo car Dimitrije.DIMITRIJE (na konju):Zatrubite da prestanu! Pobedili smo. Dosta je; tedite rusku krv. Neka prestanu! (Trube sviraju, bubnji udaraju.)

TRG PRED SABORNOM CRKVOM U MOSKVINAROD

JEDAN OVEK:Hoe li skoro car iz crkve?DRUGI OVEK:Liturgija je svrena; molepstvije je.PRVI:Kakvo je molepstvije, da l' proklee onoga?DRUGI:Stajao sam u priprati i uo kad je akon povikao: Anatema na Griku Otrepjeva!PRVI:Pa nek' proklinju; kakve veze ima carevi s nekim Otrepjevim?!

DRUGI:A careviu sada poju vjenu pamjat.PRVI:Zar vjenu pamjat ivom? A, zapamtie to oni, bezbonici jedni!TREI:uj, viu. Da nije car?ETVRTI:Nije, to je onaj jurodivi... (Dolazi ludak, sa gvozdenom kapom, sav se ulanao verigama, a oko njega deca.) Nikolice, Nikolice gvozdena kapice!BABA:Ostavite blaenoga, avoli nijedni. Pomoli se, Nikolice, za mene grenicu!JURODIVI:Daj, daj, kopjejicu daj!BABA:Evo ti kopjejice, seti se mene.JURODIVI (seda na zemlju i peva):Mesec se pomoli,Mae zaplae,Ustaj, ludae,Boga umoli!(Deca se opet sakupljaju oko njega.)JEDNO DETE:Zdravo, Nikolice; to kapu ne skine? (Udara ga po gvozdenoj kapi.) Ala zvei!JURODIVI:A ja imam kopjejicu!DEAK:Nije istina! Ded, pokai!(Zgrabi kopjejku i pobegne.)JURODIVI (plae):Uzeli su mi moju kopjejicu, uvredili Nikolicu.NAROD:Car, car ide! (Izlazi car iz crkve. Boljar ispred njega deli prosjacima milostinju. Boljari.)JURODIVI:Borise, Borise! Nikolicu vreaju deca.CAR:Dajte milostinju. Zbog ega plae?JURODIVI:Nikolicu vreaju mala deca. Zapovedi da ih zakolju, kao to si zaklao malog carevia...BOLJARI:Odlazi, ludae! Uhvatite tu ludu!CAR:Ostavite ga na miru. Moli se za mene, jadni Nikolice! (Odlazi.)JURODIVI (za njim):Ne, ne! Ne moe se moliti za cara Iroda Bogorodica ne doputa.

SJEVSKSAMOZVANAC, OKO NJEGA NJEGOVI LJUDI.

SAMOZVANAC:A gde je suanj?POLJAK:Tu je.SAMOZVANAC:Zovni ga!(Dolazi zarobljeni Rus.)Ko si ti?ZAROBLJENIK:Ronov, plemi moskovski.SAMOZVANAC:Odavno slui?ZAROBLJENIK:Tek sam poeo.SAMOZVANAC:Zar nije greno to ma, Ronove,Na mene die?ZAROBLJENIK:ta u, mora se.SAMOZVANAC:Kod Sjeverskoga jesi l' vojevo?ZAROBLJENIK:Iz Moskve tek sam posle stigao.SAMOZVANAC:Kako Godunov?ZAROBLJENIK:Uzbudila gaNesrea ratna, rana Mstislavskog,I sad je poslo kneza ujskogaDa zapoveda vojskom.SAMOZVANAC:Rata jeSad Basmanova sebi odazvo?ZAROBLJENIK:au i zlatom car ga obasu,Ko savetnik on prvi sedi sadU dvoru carskom.SAMOZVANAC:Vojsci prei je. A Moskva?ZAROBLJENIK:Mirna, hvala Gospodu!SAMOZVANAC:Da l' me ekaju?ZAROBLJENIK:Samo bog to zna;O tebi niko ne sme zboriti.Ponekom jezik zbog tog odreu,Drugom i samu glavu otkinu.Povazdan pljute smrtne osude,Povazdan pune carske tamnice.Kada na trgu stanu trojica,Uhoda im se ve prikuuje,A car, im ima malo vremena,Uhode svoje sam ispituje,Pa zato sada svak outkuje.SAMOZVANAC:Divan je ivot sad pod Borisom!A vojska?ZAROBLJENIK:Sita, odevena je, i zadovoljna.SAMOZVANAC:Da l' je velika?ZAROBLJENIK:To ne znam. Bog e znati jedini.SAMOZVANAC:Da li e biti tri'est hiljada?ZAROBLJENIK:I pedeset e biti, bogami!(Samozvanac se zamislio. Ljudi oko njega zgledaju se.)SAMOZVANAC:A ta o meni misli ratni stan?ZAROBLJENIK:Pa kazuju o tvojoj milosti,Iako si, da prosti, lopua,Kako si ipak junak, delija.SAMOZVANAC (smeje se):Dokazau im novim delom to.Neemo, brao, ujskog ekati,No u boj sutra! (Odlazi.)SVI:Neka ivi car!POLJAK:Pedeset ih je, more, tisua,A nas ni petnajs' nee skupiti!Sio je s uma.DRUGI POLJAK:Drue, ne brini:Ta jedan Poljak na pet stotinaMoskova moe sam da udari.ZAROBLJENIK:Da udari? Al' kad se sudari,Od jednoga e strugnut, hvalio!POLJAK:Da ima sablju, robe drski, sadOvim bih tebe brzo smirio.(Pokazuje svoju sablju.)ZAROBLJENIK:No i bez sablje snai emo se,Budalo, makar samom pesnicom!(Pokazuje pesnicu. Poljak ga oholo pogleda i utei ode. Svi se smeju.)

UMALANI DIMITRIJE, PUKIN(Podalje lei konj koji izdie.)

LANI DIMITRIJE:Konjiu jadni! Kako ilo siJurio danas u boj poslednjiI kako si me ranjen nosio!...Konjiu jadni!PUKIN (za sebe):udno! ali gaU asu kad je u prah satrtaSva vojska naa!SAMOZVANAC:Nego, moda jeOd rane svoje ljute posusto,Pa odmara se.PUKIN:Ta on izdie!SAMOZVANAC (odlazi svom konju):Konjiu jadni!... ta u s tobom sad!Da uzdu skinem, kolan popustim,Da slobodan od svega izdahne!(Skida uzdu i sedlo s konja. Dolazi nekoliko Poljaka.)Da ste mi zdravo, hrabra gospodo!to meu vama Kurbskog ne vidim?Videh ga kad je u boj jurnuo,Kad su ga mnoge sablje skolileKo klasje vito da ga opkoli,Al' ma se njegov gordo podieI njegov poklik sve ih zaglui.Pa rec'te gde je mili vitez moj?POLJAK:Na polju asti hrabro pogibe.SAMOZVANAC:Slava i pokoj dui njegovoj!Malo nas, malo, glavu iznese!O, Zaporoci, o izdajice,Prokleti da ste to nas izdaste,to ni za asak ne izdraste!Deseti svaki da se obesi,Nek' razbojnici prestup okaju!PUKIN:Ta ta sad vredi krivca traiti,Do nogu kad nas Boris potue!SAMOZVANAC:Skoro ve naa bee pobedaI ve sam kreno prve redove,Al' Nemci hrabro juri odbie.Junaci to su, bogme, delije;Jedared od tih ljudi ratnikaPoasnu etu moram skupiti.PUKIN:A konaiti noas gde emo?

SAMOZVANAC:Pa tu u umi. Log je ugodan.U Riljsk na ruak zorom kreemo.Laku no!(Lee, mee pod glavu sedlo i zaspi.)PUKIN:San ti bio spokojan!U prah satrven bei s bojita,A kao ludo dete bezbrian!Provienje ga uva boije.Spokojni i mi, brao, budimo!

MOSKVA. CARSKE ODAJEBORIS, BASMANOV

CAR:Pobedismo, al' ta nam vredi to?Ovenasmo se praznom pobedom:On razbijenu vojsku sakupiI s Putivlja nam preti ponovo.Junaci nai stoje nemoni,Kod Kroma mala eta kozakaZa trulim plotom njima prkosi.Tu bruku vie neu trpeti,Da vod im bude tebe poslau;Ne rod, no um e biti vojvoda.Nek jauu to plemstvo ne tujem,Vreme je da ih prezrem sada sve,Da ukinem taj tetni obiaj.BASMANOV:Sto puta, care, blagosloven danU koji knjige gordih rodovaProguto bude oganj plameni!CAR:I nije, veruj, taj daleko dan;Samo dok smutnju smirim narodnu.BASMANOV:Ne treba da te brine puina,Jer puk je uvek buni tajno rad:Ko dobar konjic on se propinje,Ko dete rope na vlast oevu,Al' jaha konja zaas ukrotiI otac dete u red dotera.

CAR:Al' konj jahaa katkad zbacujeA oca dete veno ne slua,Pa zato treba stalnom strogouVladati pukom, poput Ivana,Vladara umnog, umiritelja,I njegovoga groznog unuka.Ne, milost carsku svet ne osea:Uini dobro ne priznaje ti,Tlai ga nee biti loiji.(Ulazi boljar.) Ko je to?BOLJAR:Strani gosti stigoe.CAR:Ti, Basmanove, malo priekaj,Jer jo ne svrih s tobom razgovor.(Odlazi.)BASMANOV:Dravnik mudri uma velikog!Nek Svevinji mu sreu darujeDa Otrepjeva kletog savladaI zemlji mnoga dobra uini.Miso velika duh mu zanosi.Da ne ustukne, treba paziti;Mo mene eka silna, golemaKad besnom plemstvu slomi rogove.U vojevanju ne znam takmacaI posle cara prvi stojau...A moda... agor ko da ujem sad!(Uzbuna. Boljari, dvorske sluge tre bez reda, sastaju se i meu sobom apu.)PRVI SLUGA:Lekara!DRUGI:Brzo patrijarha trai!TREI:On carevia mladog poziva!ETVRTI:Po duhovnika idi!BASMANOV:ta to bi?PETI:Pozlilo caru.

ESTI:Car nam umire!BASMANOV:Boe!PETI:S prestola pade nauznak,Na usta, ui krv mu udari.(Iznose cara na stolici. Sva carska porodica. Svi boljari.)CAR:Uklonite se. Neka ostaneSamo carevi.(Svi se uklanjaju.)Sine, umirem.Poljubi me! Pa zbogom, sine moj Ubrzo ti e carstvo primiti.Boe! Pred lice tvoje izlazim,A ne stiem da duu pokajem.Oseam, sine, da si milijiI od samog mi spasa duevnog!Ko podanik se bejah rodio,Ko takav red je i da preminem,Al' vrhovnu sam zadobio vlast.Ne pitaj, sine, im je postigoh.Glavno je da ti za to nisi kriv,Da ti po pravu carstvo pripada,A bogu za sve ja u jediniDa odgovaram u as sueni.O, sine, nek' te la ne zanosi,Neka te varke ne zaslepljuju U burne dane prima dravu:Samozvanac se na nas podie,Oruan mono stranim imenom...U vladanju ve davno iskusanMnoge sam bune, smutnje svladao,Na izdaju se niko ne drznu,U prahu svi su od stra' drhtali Al' ti, jo nevet i mlad vladalac,Da l' e u stranoj buri umetiDa gui bunu, satre izdaju?No veliki je Gospod: mudrostiMladome dae, snage slabome,uj: savetnika to pre izberi,Trezvenog, vernog, zrelih godina,Kog narod ljubi, plemstvo potujeZbog roda, uma, slave ratnike,Pa makar bio ak i ujski sam.I vojsci treba dobar vojvoda:Ti Basmanova nad njom postavi,I otro suzbij otpor boljarski.Od malih nogu ti si sedeoU saboru kraj mene, gledaoKako se ruskom zemljom caruje Pa obiaje dobre ne niti,Jer obiaj je dua dravi.A ljute kazne, smrtne osudeto sam ih nekad moro zavesti,Ukidaj, da te narod zavoliKo tvoga teu to je ljubioKad se na presto Groznog popeo.A zatim e polako iznovaNarodu uzde da popritegne.Poputaj zasad, al' ne isputaj Strancima budi blag i dostupan,Poveravaj im slube korisne A strogo uvaj ustav crkveni.I utljiv budi: pazi, carski glasUzalud da se nikad ne uje;Ko sveta zvona nek' objavljujeSamo velike bole, radosti. O, mili sine, idu godineKad lik enskinja krv uzbunjuje,Al' ti sauvaj istu nevinostI ponositu neguj stidljivost;Jer ko za mladih dana ogrezneU nasladama gnusnim, poronim,Krvolok uan bie kasnijeI um e njegov tama pokriti.Porodici si glava, upravljaj Potuju mater svojom pameu,A sestru ljubi bratskom ljubavlju,Jer ostaje joj uvar jedini.FEODOR (na kolenima):Ne, oe, ivi! Caruj Rusijom,Bez tebe propast preti zlokobna.CAR:Oi mi gasnu sve je svreno,Studen me groba ve obuzima...(Ulazi patrijarh, vladike; za njima svi boljari. Caricu vode ispod ruke, a ki careva rida.)ta je to? Shima... Postrig sveteni...Inok smireni car sad postaje,Grob e mi tamni biti elija...No ekaj malo, sveti vladiko,Jo car sam, pa me ujte, boljari:Krst Feodoru svi celivajte,Na njemu sada carstvo ostavljam.Ti, Basmanove... prijatelji svi...Na samrtnom vas asu zaklinjemPosluite mu verno, usrdno,Jer Feodor je mlad i bezgrean.Zakunite se!BOLJARI:Kunemo ti se!CAR:Sad sam spokojan. Sad mi pratajteSve sablazni, sve moje grehove,Sva pregreenja voljna, nevoljna...Vladiko sveti, prii, spreman sam.(Poinje obred postrienja. Iznose onesveeno enskinje.)

ATORBASMANOV UVODI PUKINA

BASMANOV:Ovamo ui, zbori slobodno.K meni te, dakle, lino poslao?PUKIN:Prijateljstvo ti svoje nudi carI in najvii carstva moskovskog.BASMANOV:I Feodor mi ast ukazuje,Voa sam cele vojske moskovske;Zbog mene svu je prezro vlastelu,Boljara drevnih gorde rodove.Na vernost sam se njemu zakleo.PUKIN:Na vernost si se njemu zakleo,Jer zakonit je carstva naslednik,Al' ako ivi zakonitiji?BASMANOV:O tom smo, mislim, dosta zborili,Jer ko je onaj, to bar dobro znam.PUKIN:Ne Litva samo, ve i RusijaDimitrijem ga davno priznade,Al' nije moje da presuujemDa l' je on glavom ba DimitrijeIl' samozvanac lanog imena,Tek uveren sam: pre il' poznijeFeodor e mu Moskvu predati.BASMANOV:Mladom u caru verno sluitiSve dokle bude na svom prestolu.Vojnika u nas ima dovoljno,I krepiu im srca pobedom.Karela kozak, Mniek vojvoda,Uplaiti me nee nikada.Ta kol'ko vas je? Osam tisua?PUKIN:Preterao si: nema toliko.Znam da je naa vojska nikakva:Kozaci samo plene selita,A Poljaci se pjani hvaliu,Dok Rusi ali emu zboriti,Ta neemo se o tom sporiti.Zna im smo premoni?Ne vojskom, niti poljskom potporom,Ve mi smo jai mnenjem narodnim.Seti se samo, hrabri vojvodo,Dimitrijevih slavnih pobeda,Kada bez boja i bez otpora,Bez krvi uze tvrde gradove,A narod u tren oka povezaitave ete gordih vojvoda.I sam si vido: tvoji ratniciOdavno u boj idu nerado.Pod Borisom su bili revniji,A sada?... Nemoj ni da pokuaDa hladni pepo rata raspali:Svim umom, voljom junakomOdoleti sad nee sudbini,Pa nee l' biti bolje, vojvodo,Da prvi prui primer razumni,Da Dimitrija carem proglasiI uslugu mu vanu uini?ta veli?BASMANOV:Sutra ue odgovor.PUKIN:Odlui!BASMANOV:Zbogom.PUKIN:Dobro promisli!(Odlazi.)BASMANOV:On pravo veli; svud je izdaja;Pa ta da inim? Zar da doekamDa buntovnici mene dograbeI Otrepjev mi glavu otkine?Nije li bolje potok spreitiDa burom gonjen sve ne potopi,Pa i sam... Al' zar da re pogazim?Da sramota me vena pokrije?Zar poverenje carskog mladencaDa platim gnusnom izdajom?Lako je onom koga progoneSnovati bune, plesti zavere,Al' jo se nije ulo, videloLjubimac da svog cara izdade...A smrt... a vlast... a beda naroda?(Zamisli se.) Ko ide? (Zvidi.)Konja. Zatrubite zbor!

ISTINA KOD SPASITELJEVIH VRATAPUKIN IDE, OPKOLJEN NARODOM

NAROD:Boljara nam je poslo carevi.Poujte to nam boljar govori.Ovamo, brao!PUKIN (na amvonu):Ljudi moskovski,Od carevia pozdrav donosim.Vi znate da ga boja promisoIz ubilakih ruku istreI tad on usta na svog krvnika,Ali sud boji ubi grenika,Dimitriju se zemlja pokoriI sam Basmanov k njemu pripadeI zakletvu mu s vojskom poloi.S ljubavlju, mirom car vam dolazi.Pa zar zbog roda Borisova sadDa zakonitog cara prezrete,Monomahova svetlog unuka?NAROD:To ne, to nikad!PUKIN:Ljudi moskovski!Svi znamo da ste mnogo trpeliPod ljutim jarmom mrskog tirana;Progonstvo, globe, sramotu i smrt,Kuluk i glad ste vi podnosili.Dimitrije e da vas prigrli:Boljare, vojsku, carske pisare,Trgovce i sve ljude estite.Bezumnik samo tom se opire,Ludak e samo to da odbije!A car na presto svojih dedovaSa stranom, znajte, ide druinom.Ne srdite ga, boga bojte se,Pa gospodaru krst poljubite.Umirite se, odmah aljiteU tabor njemu mitropolita,Boljare prave, ljude izbrane,Da caru smemi poklon uine.(Silazi. U narodu agor.)NAROD:Ne oklevajmo. Zbori istinu!Nek' ivi otac na Dimitrije!SELJAK (na amvonu):U dvore carske smesta kreimoDa Borisovo tene zgrabimo!NAROD (juri u gomili):Udri ga! Davi! Nek' nam ivi car!Nek Borisovo pleme propadne!

DOM BORISOV U KREMLJUSTRAA U TREMU, FEODOR KRAJ PROZORA

PROSJAK:Udelite mi, Hrista radi!STRAA:Idi odatle, zabranjeno je govoriti sa sunjima.FEODOR:Idi, stare, ja sam siromaniji od tebe, jer ti si u slobodi.(Ksenija pod velom prilazi takoe prozoru.)JEDAN OVEK IZ NARODA:Brat i sestra! Jadna deca, kao ptice u kavezu!DRUGI:Ba ima za kim da ali? Prokleto seme!PRVI:Otac je bio zloinac, a su deca nevina.DRUGI:Ne pada iver daleko od klade!KSENIJA:Brao, brao, ini mi se da boljari k nama idu.FEODOR:To su Galjicin, Mosaljski. Ostale ne poznajem.KSENIJA:Ah, brao, srce mi obamire!(Galjicin, Mosaljski, Molanov i erefedinov. Za njima tri strelca.)NAROD:Prolaz, prolaz nainite: boljari idu.(Boljari ulaze u kuu.)JEDAN OVEK IZ NARODA:Zato su doli?DRUGI:Po svoj prilici da zakunu Feodora Godunova.TREI:Doista? uj, koliko je agor u kui! Viu, tuku se...NAROD:uje li? Neko cii! enski je glas. Popnimo se! (Vrata zatvorena vika zamukla. Otvaraju se vrata. Mosaljski se pojavljuje na tremu.)MOSALJSKI:Narode! Marija Godunova i njen sin Feodor otrovali su se. Videli smo njihova mrtva tela. (Narod prestravljen uti.) A to utite? Viite: iveo car Dimitrije Ivanovi! (Narod zanemeo.)