Aleksandar Tijani: ta sam zaista rekao studentima!

Ko ste, bre, vi ljudi? ta je vaa generacija? Koja je vaa pesma? Slogan? ta pie na vaem bedu? Kome verujete? emu kliete?Protiv ega ste, za ta jeste? ta menjate? Koje su knjige vae? emu se radujete? Ko su vai budui klasici? Koji je razlog vaeg postojanja? Zato ste na ovom svetu? Zar se mirite sa sudbinom generacije proizvedeneu trominutnom aritminom susretu nesrenog spermatozoida i uplakane jajne elije? Kome i ta otplaujete ovakvom sudbinom? Zato su vai dugovi kad ih niste napravili? Zar je u vaoj generaciji e ubio Fidela? Hoete li da generacijski budete prokleti, beznaajni, kusur istorije? Da liite nanas?

Zar je pogled na celulit Kim Kardaijan va krajnji horizont? Vai hiperpalevi razvijeni esemesom, va Veliki brat, Pahomije i Preljubnici, medijski natureni idealno-tipski idoli sa istim brojem pajih usana i identinim vimenima, pazarenim sa monotone Ikea police; zar je to sve to generacijski moete? to smete? Ovi posleratni, pre vas, videli su Bitlse, Kenedija, Vijetnam, Muhameda Alija, ezdesetosmu, Vudstok, decu cvea, crnu brau, Branda, pozu 69, Selindera, nau Zlatnu palmu, nobelovca Andria, sletanje na Mesec, Olimpijadu na Jahorini, tranzistor, Bila Gejtsa, TV u boji, Merilin Monro, raunare komodor, Dilana, kraj SSSR-a, Zorana Radmilovia, more, Maratonce, ona Konerija, Zvezdu kao prvaka sveta, smrt Tita, daljinski upravlja, kraj aparthejda, nau zlatnu u koarci, Dajia, Konkord, Pikasa, prvi deo Kuma, ce-de, pad Berlinskog zida, Arsena Dedia, otvaranje Kineskog zida, Bugarsku u Evropskoj uniji, pokriveni Hram Svetog Save, graanski rat i raspad Jugoslavije. Vidite li razliku? Zatona nju pristajete? Zato ste, neopisivo mlitavo, pristali da posle prethodne, silicijumske generacije budete mutavi silikonski narataj?

Uteno. Za sada. Niste krivci to ste takvi. Niija genetika nije toliko loa. Vas su preparirali. Vi ste eksponati.Zamorii. Najpre, komunizam i dugotrajna tranzicija unite generacijski i pojedinani integritet. Bez integriteta nema linosti. Bez linosti, nema graanske hrabrosti i odgovornosti. Bez graanske hrabrosti i odgovornosti, nema demokratije. Finalno, manjak integriteta i manjak pismenosti daju ovakvo srpsko novinarstvo. Srpsko novinarstvo se onda entuzijastino ukljuuje u dresuru srpskog javnog mnjenja doprinosei atmosferi u kojoj je sve mogue. Ljudi, usled radikalnog gubitka svesti, ak i o linom interesu, veinski pristaju i da Srbija, povremeno, zakljuava kapije iznutra. Pristaju da svoju decu daju drugima da ih troe kao da im nisu roaci. Pristaju da se od Srbije otima kao da je ve mrtva.

Pristaju ili muki ute kad se pomou krupnih drutvenihdistorzija i lomova, svakih desetak godina, obavlja prinudna socijalna promocija neukih, neupitanih a poslunih. ta je tu nejasno?

Tabloidna politika neminovno raa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konano, tabloidni ivot sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom. Kakav god da je, da Srbiji nema RTS-a, sve erke bile bi kao Stoja a svi sinovi kao zatieni svedoci. Nije sluajnost. To je neiji politiki projekat da se sve u Srbiji svede na vene neproduktivne sukobe i iskonski rat naeg ojia i njihovog sultana Sulejmana. Kismet, valjda.

Moete se spasiti samo pojedinano. Talentom ili rmbaenjem, svejedno. Budite bolji od drugih. Bolji od nas. Iskoristite ovaj haos. Proniknite u sutinu drutvenog dirigovanja, opsenarstva, ukidanja svake spontanosti ili sluajnosti. O tome vam glasno ute. Paradoksalno, nikad lake nije bilo napraviti karijeru u medijima. Odvojte sebe od mase pismenou i integritetom. Sve pod uslovom da niste mrzovoljni.I da ste pismeni. I da ne dirate sutinu sistema. Nije lako. Izabrali ste poslednju robovlasniku profesiju na svetu. Uvek zavisite od nekog urednika koji na vama lei sve komplekse svog, takoe, jadnog ivota. Naravno, ima i drugaijih u ovom poslu. Nekisu mrtvi. Ubijeni, jer su bilidrugaiji. Drugi se tvrdoglavo dre svoje sujete; zbog sebinosti, bolesne elje da se izdvoje, da budu uoeni, pamtljivi, uticajni nemilice ugroavaju mir, fiziku sigurnost i finansijsku stabilnost svojih porodica.

Da biste razumeli kako funkcioniu stvari o kojima ete pisati, poeljno je bar da ih jasno vidite. Na Balkanu, svako bogatstvo je, uglavnom, plod snalaenja, nevaljalstva, korupcije, Alchajmerove bolesti ("ne seam se odakle mi pare") ili dravne milosti. U sreditu obrnute drutvene piramide, koju na glavi dre gubitnici tranzicije i pokojna srednja klasa, funkcionie novac. Veliki. Desno od novca su stranke i drava. U tom delu, gotovo svaka grupacija, tokom mandata, uradi za sebe vie nego za Srbiju. Levo od novca su kola, crkva i mediji. Desni odravaju postojei poredak i strah. Levi proizvode inerciju, drutveni konsenzus te iluziju kretanja ka boljem. Koje tek to nije. Korupcija, ispod koje viri mafija, povezuje poput otrovnog brljana sve spratovepiramide. Ova ema vai za sva vremena, sva drutva i sve sisteme. Samo je pitanje gustine otrovnog brljana i sposobnosti sistema da sebe odbrani potkresujui, jako povremeno, to ukrasno bilje. Eto, sad znate zato svima ide tano kako nam jeste. Sad znate da vam roditelji nisu krivci. U najgorem sluaju samo su sauesnici. Ili bar svedoci. Ili, slutim, rtve.

Nemojte snobovski odbacivati vanost printanih tabloida ili teletabloida za mentalno zdravlje Srbije. Oni skupljaju ubre po Srbiji i stavljaju ga na ekran ili ga uvijaju u papir. Za razliku od mnogih, voleo bih da svaki bogata ima sopstveni tabloid. Naime, urednici tabloida su poteni ljudi. Oni napadaju samo osobe koje su "uplaene", "tipovane" i naruene od gazda. Tek tada, u sveoptem medijskom ratu monih, gde svako svog protivnika cinkari javnosti i policiji, saznaemo sve o svima. Dajte nam jo tabloida, ako mislite dobro Srbiji. U njima je, dakle, istina. Deli po deli, pa sami slaite lego-kocke otkrovenja.

A sad klie: novinari nisu umetnici, jo manje istoriari. ta bi neki budui analitiar naeg vremena mogao da sazna o dananjoj Srbiji i nama prouavajui ovdanje novine? ta bi zakljuio o naoj kulturi, ekonomiji, pismenosti? Verovae da smo sekta, pleme koje je radilo sebi o glavi, sve dok nam to nije polo za rukom? Mi smo ate, pisari sadanjosti. Zato, uz retke izuzetke, ivimo u svom vremenu i ieznemo sa njim. Nepovratno, jer tako treba. Neka digne ruku svako od prisutnih koji je uo ne itao, uo za Veselka Teneru. Niko? Dobro. Bio je najbolji novinar svog vremena, sedamdesetih, u velikoj Jugoslaviji. Da vas pitam ko je itao Tirketa, javie se vas desetak. Ima li smisla da vas pitam za Vinavera? Nema? Ne usuujem se da kaem ima li ikoga, da je prisutan, a da je proitao neki moj teksti? Siguran sam da nema, jer bismo se prepoznali po obostranom neadekvatnom izgledu, ponaanju i dizajnu. Zato sam, tokom tri decenije, svoen na izlobeni uzorak jako loeg primera. Zato sam danas ovde. Da vi ne budete ovakvi. Moram dapriznam, finalni udarac zadat mi je nedavno. Naime, neopozivo je odbijena moja molba da postanem lan Fejsbuka.

Kolege, moda sam vam ovim razgovorom ubrzao sazrevanje. Moda sam vas zaplaio. Ali, nisam vas lagao. Nisam povlaivao. Iskreno, voleo bih da me generacijski demantujete u svakoj tvrdnji. Neki meu vama znam da hoe. Talenat je nesavladiva prirodna sila. Uprkos urednicima, brljanu, obrnutoj piramidi i tranziciji. Ili ete uspeti, ili vas nee biti. Nemojte da budete upadljiva generacija, jerstojite na planini neproitanih knjiga.