1. UvodKorienje savremenih i naunih i tehnolokih dostignua u suprotostavljanju kriminalitetu, pogotovo u segmentu njihovog otkrivanja i obezbeenja dokaza, smatra se imperativom u savremenim uslovima. Organi unutranjih poslova mogu imati uspeha u suzbijanju tekih krivilnih dela, naroito organizovanog kriminaliteta, samo uz korienje savremeneih sredstava. Prema tome ne dileme da li dravni organi posebno organi otkrivanja i gonjenja, a prvenstveno policijski organi,treba da koriste savremena tehnika dostignua, u suzbijanju kriminaliteta. Specijalne istrane tehnike predstavljaju posebne metode koje se zasnivaju ne samo na korienju odreenih tehnika ve i u primeni posebnih sredstava, radnji i mera, to ove metode ini specijalizovanim, dajui im posebnu operativnu dimenziju. Nije od nekog posebnog znaaja kako e se metodi zvati, odnosno koji e se termini koristiti u pojedinim zakonodavstvima. Bitno je da oni budu precizno regulisani i da se njihovim korienjem mogu obezbediti dokazi, naroito kod onih krivilnih dela kod kojih je teko ili nemogue na drugi nain obezbediti dokaze.

-3-

2.Posebne dolazne radnje2.1. Tajni nadzor i tehniko snimanje telefonskih razgovora, sredstava za komunikadiju na daljinu i privatnih razgovora koji se obavljaju u privatnim ili javnim prostorijama ili na otvorenom ( ZKP CG ), odnosno tajni zvuni nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima ( ZKP S )Na dananjem nivou razvoja tehnike mogunosti koje se mogu koristiti u za nadzor i tehniko snimanje telekomunikacija u cilju suprotstavljanja kriminalitetu, stalno se razvija, teei ka savrenstvu. Moe se slobodno rei da je teko ostvariti sigurnost od prislukivanja, bez obzira koje sredstvo telekomunikacije se koristi za meusobnu komunikaciju i bez obzira na to da li se lice nalazi na zatvorenom ili otvorenom prostoru. U tom kontekstu treba istai da se stvaraju novi modeli stenica koji se premanentno usavravaju. Ove specijalne istrane tehnike sastoje se u tajnom nadzoru ( prislukivanju ) i snimanju razgovora koji se vode na daljinu. Tim radnjama obuhvaen je nadzor tehniko snimanje svih sredstava za tehniku komunikaciju na daljinu. U tehnikom pogledu taj nadzor se odnosi na sva tehnika sredstva u bilo kojem obliku (stacioniranom, mobilnom,digitalnom, analognom, tonskom, slikovnom ...) koja korisnici upotrebljavaju, bilo potanskih, bilo preko drugih organizacija, na koje se protee ustavno-pravna i krivino pravna zatita.1 Elektronska tehnika sredstva se koriste za tajno prislukivanje razgovora u odreenim prostorijama, a donekle i u automobilima, i na otvorenom prostoru, ali i za tajnu kontrolu telefonskih razgovora i drugih sredstava komunikacija, kao pto su kompjuter, telefaks, pejder...2 Razna elektronska sredtva se koriste za nadzor i simanje razgovora putem drugih sredstava komunikacije, bilo ianih bilo beinih veza, kao pto su telegrafski saobraaj, mobilni telefoni, radio u tv veze... Danas kada kriminalitet postaje sve sloenija negativna drutvena pojava, kada tei ka ekspanziji, internacionalizaciji i ispoljavanju novih formi organizovanog kriminaliteta, logino je da ove mere tajnog nadzora i posebne dokazne radnje nalaze svoju punu primenu u operativnoj delatnosti policije, sa ciljem otkrivanja , razjanjavanja i dokazivanja odreenih krivinih dela.

1

Dr. D. Krapac, Zakon o krivnom postupku i drugi izvori hrvatskog procesnog prava, Narodne novine Zagreb 2002 godina 2 Dr. M miloevi, Sistem dravne bezbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2001 godina

-4-

Pod prislukivanjem telefonskih razgovora podrazumeva se snimanje saobraaja tehnikim sredstvima, koje se odvija preko javnih telefona i telefonskih linija, u cilju saznanja sadraja meusobnih razgovora i utvrivanja identiteta lica koja vode razgovor. Prislukivanje i snimanje ovih razgovora je jednostavnije i bezbednije nego prisklukivanje i snimanje neposrednih razgovora, bez obzira na to gde se oni obavljaju.3 Od novijih tehnikih sredstava komunikacija danas su u upotrebi mobilni telefoni i persoonalni raunari. Mobilne telefone, koji svakim danom sve vie postaju sredstvo komunikacije meu ljudima, pa tako koriste i razna lica iz kriminogenih sredina za svoje dogovore, tako da primenom odgovarajuih tehnikih sredstava moemo saznati i tehniki snimiti sadraj takvih razgovora, pa identifikovati sagovornici., tim to je poznato da se korisnik mobilnog telefona moe locirati na bilo kom mestu. Odobravanjem ovih mera i radnji i njihovim tajnim sprovoenjem, primenom odgovarajuih tehnikih sredstava od strane policije i drugih organa, omoguava se sluanje i tehniko snimanje razgovora koji se vodi. Obavetajne slube se bave tajnim ugraivanjem elketro-tehnikih sredstava u odreenim prostorijama i u toj delatnosti najee koriste minijaturne radio stanice, tranzistorske prijemnike, odailjae, kamere, mikrofone. Prislukivanje neposrednih razgovora koji se vode u odreenim prostorijama, i njihovo snimanje se vri pomou inog i beinog sistema. Zakon o krivinom postupku Srbije predvia da ovlaena slubena lica policije, odnosno BIA mogu radi izvrenja ove ove posebne dokazne radnje tajno ui u stan i drugie prostorije i postaviti tehnike ureaje.

2.2. Tajno fotografisanje i vizuelno snimanje u privatnim prostorijama, na javnim mestima i otvorenom prostoru ( ZKP CG ), odnosno optika snimanja lica ( ZKP S )Ove mere tajnog nadzora i posebne dokazne mogu da budu od bitnog znaaja za otkrivanje krivinog dela, uinioca i obezbeenja linih i mateijalnih dokaza, i najee se realizuje kroz tajno praenje, ime se dolazi do situacije da se interesantni objekat tajno fotografie ili vizuelno snimi, bez obzira na to da li je na otvorenom ili zatvorenom prostoru. Primena ovih mera i radnji moe dovesti do otkrivanja krivilnog dela i uinioca, odnosno hvatanja uinioca pri izvrenju krivilnog dela, do hvatanja uinioca pri podeli protivzakonom pribavljene imovinske koristi, do otkrivanja uesnika, do pronalaenja sredstava izvrenja krivinog dela. Ove mere i radnje pored represivnog mogu ostvariti i preventivni efekat, odnosno primenom ove mere moe se spreiti izvrenje nekog drugog krivinog dela. A moe se doi i do podataka koji ukazuju na izvesne okolnosti.3

R Raenovi, op.cit.str 62

-6-

Tajno fotografisanje i praenje sprovode odreeni pripadnici policije odnsono BIA, struno obueni da vre taj posao, koji uz to ima i razvijenu mo opaanja i pamenja svih bitnih detalja znaajnih za kriminalnu delatnost. Da bi se tokom praenja obezbedili dokazi u skladu sa prcesnim odredbama, potrebno je da se odgovarajuom tehnikom,registruju, odsnosno dokumentuju odrepene radnje praenog lica, predmeti koji su u vezi sa krivilnim delom, i dtuge injenice koje su od uticaja na otkrivanje krivilnog dela, uinioca i obezbeenja dokaza. Stoga u dokumentovanju tajnog praenja znaajnu ulogu ima tajno fotografisanje koje se vri upotrebom savremenih tehnikih sredstava, kao to su fotoaparati, kamere, skriveni minujaturni fotoaparati.

2.3. Simulirana kupovina predmeta i lica i simulovano davanje i primanje mita ( ZKP CG ), odnosno pruanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova ( ZKP S )Bez obzira na razliite nazive ovih mera u zakonicima o krivinom postupku, u sutini meu njima nema nekih bitnih razlika i treba istai da se radi o dve mere koje spadaju u simulovane pravne poslove i njihova primena dolazi do izraaja u otkrivanju, razjanjavanju i dokazivanju krivilnih dela iz oblasti krijumarenja i nedozvoljene trgovine. Mere fiktivne kupovine premeta i lica, odnosno mera pruanja simulovanih pravnih usluuga, odnosi se na sve one predmete i lica koja su u vezi sa krivinim delom, pa to mogu biti predmeti koji su pribavljeni krivinim delom, sredstva izvrenja krivinih dela , predmeti koji su proistekli izvrenjem krivinog dela, kao i svi drugi relevantni predmeti koji se mogu dovesti u vezu sa nekim krivilnim delom. Primena mere simulovane kupovine predmeta, odnosno pruanje simulovanih poslovnih usluga, posebno dolazi do izraaja kod nekih krivinih dela koja se vre u kontinuitetu ( krivina dela u vezi sa neovlaenim dranjem, proizvodnjom, prodajom droge, municije ... ) Primenom ove mere dolazi se do veoma znaajnih dokaznih i operativnih informacija koje se odnose na odreenu kriminalnu delatnost a moe se utvrditi i identitet pojedinih pripadnika kriminalne organizacije. 4 Druga radnja u sklopu ove mere tajnog nadzora kao to joj je i ime, preteno se odnosi na krivina delap rimanja i davanja mita i druga korupcijska krivina dela, ije dokazivanje uobiajnim dokaznim sredstvima predstavlja potekoe organima krivinog gonjenja.

4

Dr Mio Bokovi, Osnovi Kriminalistike, USEE, Novi Sad 2008

-7-

Radnja izvrenja tih delikata, u pravilu se odvija izmeu 2 lica, a neretko i posredovanjem trih lica. Ovom merom tajnog nadzora pokuavaju se prevladati uoene prepreke u dokazivanju tih drutveno tetnih i kanjivih oblika ponaanja, Pored toga to treba izvriti veoma dobru kriminalistiko teaktiku i tehniku pripremu veoma je bitno da se obezbedi i naredba istranog sudije o pretresanju, koje obavezno treba sprovesti, u odnosu na primaoca mita , njegov stan, i prostorije, odmah nakon primanja novca ili neke druge vrednosti. Da bi se ove radnje mogle sprovesti potrebno je da policija raspolae relevantnim informacijama o pripremi za izvrenje nekog od navedenih dela. Korienje simulovanog otkupa, odnsono pruanje simluovanih pravnih usluga kod krivinih dela krijumarenja uglavnom se zasniva na nekompromitovanoj operativnoj vezi. Najee operativne veze po odobrenju kriminalne organizacije trae kupca u dogovoru sa policijom za krijumarenu robu, kako bi se uzorci pojedinih vrsta robe ili manje koliine robe prodavale bez otkrivanja od strane policije, koja najee igra ulogu kupca, ime operativna veza i prikriveni istraitelj ostvaruju vee poverenje u kriminalnog oranizaciji. Primena ovih dela ne sme da predstavlja podstrekivanje na izvrenje krivinog dela , mada postoje prigovori da u korienju ovih mera postoje neki elementi i provociranog krivinog dela. Meutim takvi prigovori se ne mogu prihvatiti. Tokom sprovoenja ovih mera i radnji, u mnogim kriminalistilko operativnim situacijama ukazae se potreba i za tajnim snimanjem lica i predmeta. Prikupljeni podaci , snimci i psrave , predmeti do kojih se dolo primenom ovih posebnih radnju mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku.

2..4. Praenje i isporuka predmeta krivinog dela ( ZKP CG ), odnosno kontrolisana isporuka ( ZKP S )Ova mera tajnog nadzora odnosn posebna dokazna radnja predviena je konvencijom UN, protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta, pod nazivom kontrolisana isporuka, i predstavlja znaajnu istranu tehniku za otkrivanje, razjanjavanje i dokazivanje krivinih dela krijumarenja.5 Prema konvenciji UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, ova radnja se sastoji u nadziranju transporta odnosno, tako to policija ne preduzima odmah mere prema transportu, odnosno licima koje vre transport, kako bi dosla do operativnih i dokaznih informacija o svim bitnim injenicama konkretnog krivinog dela, u vezi sa opojnim drogama, kao to su podaci o licima koji vre transport, skladite, putevi krijumarenja droge, posrednici, finansijeri, organizaotri, i kako bi stvorila sve uslove za lienje slobode uinilaca ove kriminalne delatnosti.5

Dr Mio Bokovi, Osnovi Kriminalistike, USEE, Novi Sad 2008

-8-

Kako se iz navedenog moe konstatovati, ova mera i radnja ima veoma znaajnu praktinu primenu, jer se njenim sprovoenjem mogu pribaviti znaajni materijalni dokazi, i prikupiti podaci i licima kojima su poznate pojedine injenice sa konretnom kriminalnom grupom. U sutini radi se u praenu odreene kriminalne delatnosti, ali bez preduzimanja konkretnih represivnih mera, da bi se saekala najoptimalnija situacija za presecanje kriminalne delatnosti, hvatanje uinilaca i obezbeivanje dokaza. Prikupljeni podaci i predmeti tokom sprovoenja ove posebne istranje radnje predstavljaju dokaz u krivinom postupku, ukoliko je radnja sprovedena u skladu sa procesnim odredbama. 2.5. Prikriveni islednik Prikriveni islednik na dananjem nivou kriminaliteta i te kako je potreban, a njegov znaaj dolazi do izraaja zbog injenice da je ova radnja procesno regulisana. Prikriveni islednik je lice, po pravilu pripadnik Organa unutranjih poslova, koje se tajni infiltrira, odnosno ubacuje u odreenu kriminalnu sredinu prema kojoj policija usmerava delatnost u cilju otkrivanja i dokazivanja konkrente kriminalne organizacije. Prikriveni islednik je posebno nadaren kolovan, i opremjen pripadnik policije, koji uspostavlja vezu sa kriminalnom organizacijom radi dobijanja informacija koje su osnov za sledee mere policije u suzbijanju organizovanog kriminaliteta. Posebnu dokaznu radnju angaovanje prikrivenog islednika odreuje istrani sudija pismenom i obrazloenom naredbom na zahtev javnog tuioca. Prikrivenog islednika odreuje ministar unutranjih poslova, odnosno direktor BIA ili lice koga on ovlasti. Ova radnja traje onoliko vremena koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najdue est meseci. On ne sme da vri k.dela, niti da provocira izvrenje k.dela.

-9Prikriveni islednik mora imati:

a) dobro kreiranu legendu, b) nametenu biografiju, za koju mora posedovati dokumente, c) mora dobro poznavati jezik kriminalne sredine i podzemlja i psihologiju ponaanja kriminalne organizacije, d) nain ponaanja i oblaenja u svemu poistoveen s kriminalnom sredinom. Prikriveni islednik mora delovati po pravilima kriminalne organizacije, a na drugoj strani u okviru zakonskih normi. Zbog toga se prikriveni islednik suoava sa dve opasnosti: a) da bude otkriven, to moe proizvesti razne posledice, b) da uestvuje u vrenju k.dela. Sasluanje prikrivenog islednika kao svedoka obavie se tako da se ne otkrije njegov identitet, odnosno da podaci o njegovom identitetu predstavljaju slubenu tajnu.

2.6. Sasluanje svedoka saradnikaTo je radnja koja se sastoji u tome da se kao svedok sasluava lice: za koje postoji osnovana sumnja da je pripadnik kriminalne organizacije i koje je to izriito i priznalo; protiv koga je doneto reenje o sprovoenju istrage ili podignuta neposredna optunica za delo organizovanog kriminala iz l. 21. ovog zakonika, a koje je ono u potpunosti priznalo, a njegovo priznanje je podkrepljeno drugim dokazima.

Ovu posebnu dokaznu radnju predlae javni tuilac. Da bi lice moglo da postane svedok saradnik, pored navedenih, mora da ispunjava i ostale uslove predviene odredbama ovog zakonika6

3. Zakljuak6

Dr Mio Bokovi, Osnovi Kriminalistike, USEE, Novi Sad 2008

-10-

Pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji mora se voditi rauna da se u to manjoj meri naruava privatnost lica na koja se ne odnosi primena ovih mera. Pripadnik policije, BIA i drugih organa, koji izvrava neku od navedenih posebnih dokaznih radnji, duan je da vodi evidenciju i da istranom sudiji i dravnom, odnosno javnom tuiocu, dostavlja periodine izvetaje o izvrenju Nakon zavretka primene mere anvedeni dostavljaju tuiocu konaan izvetaj i ostali materijal pribavljen primenom odgovarajue mere. Ukoliko su navedene radnje sprovedene u skladu sa procesnim odredbama, na prikupljenim podacima i informacijama moe se zasnivati sudska odluka. Istrani sudija je ovlaen da donese naredbu o prestanku primene odreene mere, kada oceni da vie ne postoje razlozi za njenu primenu.

-11.

4. Literatura

Dr Mio Bokovi, Osnovi Kriminalistike, USEE, Novi Sad 2008Dr. D. Krapac, Zakon o krivnom postupku i drugi izvori hrvatskog procesnog prava, Narodne novine Zagreb 2002 godina Dr. M miloevi, Sistem dravne bezbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2001 godina

-12SADRAJ

1. Uvod ......................................................................................................... 3 2.Posebne dolazne radnje ............................................................................4 2.1. Tajni nadzor i tehniko snimanje telefonskih razgovora, sredstava za komunikadiju na daljinu i privatnih razgovora koji se obavljaju u privatnim ili javnim prostorijama ili na otvorenom ( ZKP CG ), odnosno tajni zvuni nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima ( ZKP S ).................................................................................................................................. 4 2.2. Tajno fotografisanje i vizuelno snimanje u privatnim prostorijama, na javnim mestima i otvorenom prostoru ( ZKP CG ), odnosno optika snimanja lica ( ZKP S ).................................................................................................................................. 5 2.3. Simulirana kupovina predmeta i lica i simulovano davanje i primanje mita ( ZKP CG ), odnosno pruanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova ( ZKP S ) .........................................................................................6 2.3. Simulirana kupovina predmeta i lica i simulovano davanje i primanje mita ( ZKP CG ), odnosno pruanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova ( ZKP S ) ........................................................................................ 7 2..4. Praenje i isporuka predmeta krivinog dela ( ZKP CG ), odnosno kontrolisana isporuka ( ZKP S ) ................................................................................ 8 2.5. Prikriveni islednik ..................................................................................9 2.6. Sasluanje svedoka saradnika ................................................................ 10 3. 11 Zakljuak ...................................................................................................

4. Literatura ...................................................................................................12

Unija Fakulteta Jugoistone Evrope Union of Faculties of South East Europe FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJEMENADMENT U POSLOVNO-CIVILNOJ BEZBEDNOSTI PREDMET: Kazneno pravo

SEMINARSKI RAD:

Posebne dokazne radnje

Mentor: Dr. Mile Matijevi

Student: Alen Deljkovi 638/08

Novi Sad 2011. godine