Економски Савет Демократске Странке Србије: Економски...
Post on 26-Jun-2015
262 Views
Preview:
DESCRIPTION
TRANSCRIPT
AРГУМЕНТЕ К О Н О М С К И
Е К О Н О М С К И С а в Е т Д Е М О К р а т С К Е С т р а Н К Е С р б И ј Е
број 15 | октобар 2009 |ekonomskisavet@dss.rs
Пар Ла МЕН тар На КОН трО Ла ПрО ЦЕ Са От ПУ Шта Ња
Не дав но је ак ту ел на власт у Ср би ји упу ти ла по зив свим по ли тич ким ак те рима у др жа ви за ства ра ње на ци о нал ног
СНа жНа Ср бИ ја
ДемократскастранкаСрбијесматрадавладаније у стањудареформу
државнеадминистрацијеспроведепрофесионалноинеполитизованои затоћезатражитиформирањепосебнескупштинскекомисијекојаћеконтролисатипроцессмањењадржавнеадминистрације.ЦиљДССједаудржавнојадминистра
цијиостанунајквалитетнијикадрови,јерјединотакоубудућностиможемодаимамоефикаснуијефтинудржавнууправу.ПредставнициВладеподуценомММФинсистирајунарационализацијидржавнеадминистрацијеиотпуштањима,асаминисуспремнидасепонашајурационално.ВладаСрбијејенајвећавладауЕвропи,
којасасвимминистрима,помоћницимаисаветницимабројивишеодтристотинечланова.Издвајањаизбуџетазаплатеитрошковетристотинељудикојичиневладуједнакојеиздвајањузаплатетрихиљадеобичнихдржавнихслужбеника.Члановивладесунајскупљиинајнеефикаснијиљудиудржавнојадминистрацијиињиховоотпуштањебилобинајвећауштедазадржавнибуџет.Владапокушавадаодговорностзакатастрофалновођењеекономије,пропадањесрпскепривредеизадуживањеземљеуиностранствупребацинаобичнедржавнеслужбенике,представљајућиихујавностикаоглавниразлогзбогкојегграђаниСрбиједанаслошеживе.Тимесеујавностиствараатмосфералинча,укојојнећебитиважнонакојисеначинљудиотпуштају,сведоксеониотпуштају,штоћестранкенавластиискориститидапрвоуручеотказонимакојинеслужењиховиминтересима,уважавајућикритеријумпартијскеприпадностииспредкритеријумастручности.СатаквимкадровиманеможемодаимамојефтинуиефикаснудржавнууправуубудућностиизатосеДемократскастранкаСрбијеоштропротивиоваквомприступувластипремаовомпитању.
КљУчНИ аргУМЕНт
Др војислав Коштуницапредседник ДСС
кон сен зу са ка ко би се пре ва зи шле по следи це кри зе. Ме ђу тим, Де мо крат ска стран ка Ср би је не мо же са ра ђи ва ти са не ким ко, пошто је от пи сао ју жну срп ску по кра ји ну, са да до во ди у пи та ње и се вер ну по кра ји ну Војвод ну, кроз пред лог јед ног про тив у ста ва ног Ста ту та. На шој зе мљи је по тре бан кон сен зус, али онај ко ји ће по ве за ти пар ла мен тар ну и на ци о нал ну опо зи ци ју, не вла ди не ор га низа ци је и све оне ко ји ма је ста ло до бо љит ка Ср би је, ка ко би она би ла отво ре на, сло бодна и де мо крат ска др жа ва, у ко јој гра ђа ни мо гу нор мал но и до сто јан стве но да жи ве од свог ра да. Из овог но вог бло ка тре ба да се фор ми ра јед на дру га чи је ком по но ва на влада, ко ју не ће са ста вља ти не ко спо ља и ко ја ће би ти од раз пра вог рас по ло же ња гра ђа на
Ср би је. За то су нам нео п ход ни ван ред ни пар ла мен тар ни из бо ри, али и за то да би Ср би ји би ла вра ће на прав на си гур ност и ус по ста вље на со ци јал но од го вор на влада. На жа лост, тре нут но, уме сто прав не, има мо пар тиј ску др жа ву и власт ко ја је уну тар се бе по де ље на, а крај њи ре зул тат тог не је дин ства и хе те ро ге но сти је па рали за и не моћ др жа ве да ус по ста ви ја ке ин сти ту ци је. Ван ред ни из бо ри би не сумњи во до ве ли до но вог до го во ра из ме ђу вла сти и гра ђа на са ја сним ци љем да, уме сто са да шње пар тиј ске вла сти, ко ја је уни шти ла и па ра ли зо ва ла др жа ву, обно ви мо сна жну др жа ву Ср би ју, да по крене мо при вре ду и да по но во ус по ста ви мо прав ни по ре дак.
страна 2 страна 3 страна 4
АНАЛИЗА
Народна кухиња уместо европске уније
ЛИчНИ СТАВРав но прав ностна тр жи шту
ТЕМА бРојА
По ру ка из Ста рог гра да ДСС за контролу рационализације
| ДЕМокРАТСкА СТРАНкЕ СРбИјЕ | ЕкоНоМСкИ САВЕТ |
| 2 | број 15 | октобар 2009 |
ПО рУ Ка Из Ста рОг гра Да - ДСС за КОН трО ЛУ ра ЦИ О На ЛИ за ЦИ јЕ
УБеограду је у просторијама општине Стари град одржана промоцијаПрограмаразвојаСрбијеуусловимаекономкекризе,каопрваунизупромоцијауглавномграду.Реагујућинанајављеноотпуштањезапосленихудржавнојуправи,наскупујеуказанодајеДемократскастранкаСрбијепредложилаформирањескупштинскекомисије која бивршилаконтролурационализациједржавнеадминистрације.РазлогзаовакавставјестештоВладанијеустањудареформуспроведепрофесионалноинеполитизовано,тадабискупштинскакомисијаконтролисалапоштовањекритеријумазаотпуштањедржавнихслужбеника,какобиуадминистрацијиосталинајквалитетнијикадрови.ДССсматрадасејединонатајначинможесеосигуратиефикаснаијефтинадржавнауправа.Осврћућисенаекономскепроблемеземље,председникЕкономскогсаветајерекаодаактуелнавластнемастратегијузаборбупротивкризе,данеулажеупривреду,већсезадужујекакобипопуниламањакубуџету.Присутниучесницитрибинесусесложилида јеекономскапоследицарадаВладеСрбијеупоследњихгодинудана,осимпадаиндустријскепроизводње,растанезапосленостиинеликвидностипредузећа,свевећезадуживањеземљебезконтролеСкупштинеСрбије.Такође,истакнутоједајенедопустиводапреговорисаМеђународниммонетарним
фондомбудуобавијени„веломтајне“.Наскупу јеуказанодабидржавапосебнотребалодаулажеуобластграђевинеипољопривредекојеупошљавајунајвећибројрадника,потомдасеокренеравномерномрегионалномразвоју,алиидаформираразвојнубанкукојабипривредиобезбеђивалаповољнеидугорочнекредите.ПредседникГрадскогодбораДССБеоградАндрејаМладеновићозначиојеактуелнувласткаоглавногкривцазатешкуекономскуисоцијалнуситуацијуукојојсеналазеграђаниСрбије.МладеновићјенагласиодасуновиизборијединорешењезаизлазакизтешкекризеукојојсеСрбијаданасналази.Србијиможедапомогнесамоновавлада,владакојаћеводитиреалнуполитику,уместополитикелажииобмана,владакојаћеразвијатидомаћупривреду,уместодајеуништава,владакојаћебранитидржавнисуверенитетиинтегритет,уместодапрећутнопристајенаотцепљењеделовасвојетериторије”,закључиојеМладеновићидодаода“свакидансаовомвладомСрбијукоштамноговишенегоодржавањеновихизбора”.СкупуусалиСОСтариГрадсуприсуствовалипредседникООДСССтариГрадПетарБојовић,члановиЕкономкогсаветаДССРадомирНаумов,ПредрагБубало,ДушанСкенџић,ГорданаМатијашевићчланглавногодбораДССкаоивишеод200члановаисимпатизераДССиОмладинеДСС.
У по след ње вре ме пред став ни ци власти све че шће ис по ља ва ју же љу да се ис ка жу у уло зи при вред ни ка. „Др жа ва ће пре у зе ти ово пред у зе ће, др жа ва ће по кре ну ти оно пред у зе ће, др жа ва ће купи ти опре му, др жа ва ће спа ја ти стаж...“ Уме сто да те жи окон ча њу про це са прива ти за ци је, вла да спро во ди обр ну ти про цес и већ при ва ти зо ва на пред у зе ћа ста вља под кон тро лу др жа ве и пар ти ја на вла сти. Да би сте во ди ли јед но преду зе ће по треб не су вам три ства ри: иде ја, но вац и љу ди. Да ли др жа ва има иде ју шта би ра ди ла са пред у зе ћи ма ко је наме ра ва да пре у зме? Власт си гур но не пре у зи ма пред у зе ћа да би раз ви ја ла нове про из во де и из бо ри ла се за бо љу пози ци ју на тр жи шту. она их пре у зи ма да би у њи ма за по шља ва ла за слу жне партиј ске ка дро ве и да би до би ла ста би лан из вор фи нан си ра ња сво јих по ли тич ких ак тив но сти. Аеро дром и Лу три ја су најбо љи при мер ка ко се др жав на пред у зећа ста вља ју у функ ци ју стра нач ких ин тере са. ко јим нов цем др жа ва на ме ра ва да фи нан си ра сво је пред у зет нич ке по ду хвате? Ни је ра ци о нал но, а ни по ште но, да др жа ва па ра ма здра вог де ла при вре де и гра ђа на фи нан си ра са мо она пред у зећа ко ја јој до но се по ли тич ку ко рист. Ако сред ства за по моћ по сто је, а то је ма ло ве ро ват но с об зи ром на ста ње у бу џе ту, она тре ба да се рас по ре ђу ју рав но правно, за раз вој це ло куп не срп ске при вре де, и у том по гле ду при о ри тет би тре ба ло да има ју успе шне ком па ни је као но си о ци за по шља ва ња и при вред не ак тив но сти јед не зе мље. ко ји љу ди ће упра вља ти пред у зе ћи ма ко је вла да на ме ра ва да пре у зме? Не спо соб ни пар тиј ски школар ци, ко ји ни ка да ра ни је ни су ра ди ли у при вре ди и ко ји без по мо ћи стран ке ни са ми се би не мо гу да обез бе де по сао? Због та квих ка дро ва и њи хо вог „стручног“ упра вља ња др жав ном имо ви ном и фи нан си ја ма Ср би ја је до ве де на на руб бан крот ства и да нас за ви си ис кљу чи во од по зај ми ца ММФа. По ли ти ка пар тијског упра вља ња на не ће ду го роч ну штету срп ској при вре ди и рад ни ци ма, јер ће по ве ћа ти ко руп ци ју и учи ни ти срп ску при вре ду још не е фи ка сни јом и не кон курент ни јом у од но су на ЕУ.
Пар тИј СКО УПра вља ЊЕ
УвОДНИК
Др Ненад Поповићпредседник Економског савета ДСС
| ДЕМокРАТСкА СТРАНкЕ СРбИјЕ | ЕкоНоМСкИ САВЕТ |
број 15 | октобар 2009 | 3 |
Из бО рИ јЕ ДИ НО рЕ ШЕ ЊЕ
КоалицијаДемократскестранкеСрбије,НовеСрбијеиНароднепартијепозвала
јеактуелнувластдаштопрераспишеванреднепарламентарнеизборе.НатрибиниодржанојуДомусиндикатауКрагујевцуучествовалисуВојиславКоштуница,председникДСС,ВелимирИлић,председникНСиНенадПоповић,председникЕкономскогсаветаДСС.„НовиизборисујединорешењезаизлазакизтешкеекономскеисоцијалнеситуацијеукојојседанасналазеграђаниСрбије“изјавиојепредседникДССВојиславКоштуница.Он је критиковаоактуелнувластдајепослеотписивањајужнесрпске
покрајине,сададовелаупитањеисевернусрпскупокрајину,крозпротивуставанСтатут.Коштуницајенагласиодајеовавладапартијскаидаинтересепартијанавластистављаиспрединтересадржавеиграђана.ПредседникНовеСрбијеВелимирИлићизјавиоједасусвиинфраструктурнипројектикојепокушавадаспроведеовавладазапочетизавремевладеВојиславаКоштунице.„СвикредитикојисуодобрениСрбији,одобренисузавремепрошлевладе“навеојеИлићидодаодајепретходнавладакредитеусмеравалауразвојдомаћеинфраструктуреипривреде,анеупопуњавањерупаубуџе
ту.„Државауусловимакриземорадаобезбедиочувањедомаћепривредеиочувањераднихместа“изјавиојеНенадПоповић,председникЕкономскогсаветаДСС.Онјенагласиодадржаватребадаулажеусектореграђевине,пољопривредеиинфраструктуре,каосекторекојизапошљавајунајвећибројрадникаипредузећа.ГоворећиозаједничкомпослувладеиФијата,Поповићјеовајпосаоназваонајвећомобманомвладеутокуњеногдосадашњегмандата,јерФијатнијеуложиоништаодобећаногновца,нисузапослениновиљуди,нитисепроизводиновимоделаутомобилауКрагујевцу.
На рОД НЕ КУ ХИ ЊЕ УМЕ СтО ЕврОП СКЕ УНИ јЕка да је, пре не што ви ше од го ди ну да на, са да шња ко а ли
ци ја не прин ци пи јел них стра на ка пре у зи ма ла власт, обе ћава ла је Европ ску уни ју, за по шља ва ње 200 хи ља да љу ди, хиља ду евра за бес плат не ак ци је, а са да на ја вљу је по ве ћа ње из два ја ња за на род не ку хи ње, отва ра ње но вих и по ве ћа ње бро ја ко ри сни ка са да шњих, са 22 на 29 хи ља да. Из из вешта ја ре сор ног ми ни стар ства по твр ђе но је да је ове го ди не број гра ђа на Ср би је ко ји жи ве ис под гра ни це си ро ма штва пре шао 500 хи ља да ста нов ни ка и да је за 60 хи ља да ве ћи не го на кра ју про шле го ди не. Нај го ре је што ту ни је крај лошим ве сти ма јер са мо што ни је по чео да се оства ру је програм ре фор ми др жав не упра ве за сно ван на от пу шта њу 14 хи ља да слу жбе ни ка. Та ко ђе, уско ро ће на днев ни ред Скупшти не сти ћи Предлг за ко на о сте ча ју, пре ма ко ме ће и фактич ки ви ше од 150 хи ља да љу ди оста ти без по сла јер ра де у ви ше од 63 хи ља де бло ки ра них фир ми. Та ко је Ср би ја,
ко ја је 2006 го ди не, за вре ме вла де Во ји сла ва ко шту ни це, до би ла при зна ње за ли дер ство у ре фор ма ма, до шла у ситу а ци ју да до би ја на гра ду за нај бо љи про је кат утвр ђи ва ња си ро ма штва у ре ги о ну Евро пе и цен трал не Ази је (у окви ру так ми че ња Свет ске бан ке за 2009. го ди ну), док је на истом кон кур су Цр на Го ра до би ла на гра ду за про је кат уна пре ђења си сте ма обра зо ва ња. До бро је по зна то да је основ ни узрок си ро ма штва не за по сле ност. Ме ђу тим, у Ср би ји чак и за по сле ње не га ран ту је со ци јал ну си гур ност. Ви ше од 100.000 љу ди не при ма пла ту ви ше од 6 ме се ци, око 500 хи ља да љу ди при ма ми ни мал не за ра де (ма ње од 18 хи љада ди на ра) и око 90 хи ља да љу ди ко ји ра де не ма ју пра ва на здрав стве не књи жи це због не у пла ће них до при но са. Сада шња Вла да ни је со ци јал но од го вор на, али ће мо ра ти да од го ва ра за со ци јал но ста ње гра ђа на Ср би је за вре ме њене вла да ви не.
аНаЛИза
| ДЕМокРАТСкА СТРАНкЕ СРбИјЕ | ЕкоНоМСкИ САВЕТ |
| 4 | број 15 | октобар 2009 |
КО за И рОг – КО Ла жЕ...
чЕ ТИ РИ ХИ ЉА ДЕ МА ЊЕ - ВИ ШЕ МИ ЛаН Мар КО вИЋ,(тв б92, 27. сеп тем бар)
ДИ ја На Дра гУ тИ НО вИЋ, (ПрЕС, 14. сеп тем бар)
ИзјавепремијераичлановавладедаглобалнаекономскакризанећеуопштеилизначајнијеутицатинапривредуСрби
је,пачакидапредстављањенушансу,говориотомедакризомуправљајуособекојенисуустањудапроценеекономскепроцесеусветуипоследиценаекономијуСрбије.Притом,веровањедајеСрбијасаможртватуђекризеидаћесебрзоопоравитијерниједовољноинтегрисанаусистемглобалнеекономијејепогубно.Светскакризајесамооквирукомесуунутрашњиузроцисрпскеекономскестварностииспливалинаповршину.Србијаједанасизложенафундаметалнимнеравнотежамаизмеђупроизводњеипотрошње,увозаиизвоза,запосленихинезапослених,запосленихипензионера,штедњеипотребнихинвестиција,којесупоследицедеценијскинегованогдруштвеногокружењаукомесесталнокреиралоправонапотрошњу,анијеразмишљалоопривредноммотору.УвекјеуСрбијипостојаонекидефицитсамосенаразличитеначинепокривао.СадаСрбијапролазикрозкла
сичнусопственуплатнобиланснукризукојапрерастаувалутнуидужничку.Државасевећсуочавасабуџетскомкризом.Кризаћетрајатисведоксењениунутрашњиузроцинеотклоне,апресвегапрезадуженостпривреде.Теккадседуговипривредесведунаразумнумеру,финансијскисистемсеможеконсолидовати.ИнтересСрбијеједатајпроцесотпочнештопре,aмерекојесудосадапредузетеодстранекреатораекономскеполитикеневодекатоме.Кризајевеликаприликазаредефинисањепривреднестратегијеисистемајерљудипостајусвеснидајекофабушна.Онисадатражедржавника,ауместополитиканских,државничкеодлуке.Времеједауместосанирањапоследицапређемонановупарадигмуотклонимоузорке.Почетакуспехаједаспознамогдесмосадаиокренемосесебиисопственомразвоју.
Аутор: мр Ду шан Ђа пић, члан ши рег са ста ва Еко носмког са ве та ДСС
аНаЛИза
От кла ња ње узро ка
„ВладаСрбијеморадаспроведереформујавногсектораивећимамопланзаотпуштање14.000људизапосленихурепубличкојилокалнојадминистрацији!
ЛИчНИ Став
Вла да Сил ви ја бер лу ско ни ја је, у на ме ри да под стак не ве ћу тражњу за Фи ја то вим ауто мо би ли ма у Ита ли ји, од лу чи ла да одо бри 300 ми ли о на евра по др шке за за ме ну ауто мо би ла ста ри јих од 10 го ди на за но ве, уз по пуст од 1.500 евра. битни ја вест за гра ђа не Ср би је је сте да је и ов да шња Вла да одо бри ла 1.000 евра по др шке и то са мо за ку по ви ну пун та ко ји се про из во ди у кра гу јевцу. Раз ли ка је у то ме што по моћ ко ју су по ну ди ле вла де Ита ли је и Не мачке ва жи за све ти по ве ауто мо би ла, би ло ког про из во ђа ча. они бар зна ју шта је за шти та кон ку рен ци је и равно прав ност по ло жа ја тр жи шних учесни ка. Са да шњој Вла ди не пред ставља про блем да из дво ји 10 ми ли о на евра суб вен ци ја за про да ју Фи ја тових во зи ла, као да има мо ви шак, а
не ма њак сред ста ва у бу џе ту. Али шта да ра де гра ђа ни ко је ин те ре су је ку по ви на да чи је, си тро е на или опела? Зар они не пла ћа ју по ре зе, допри но се, ак ци зе на го ри во и оста ле да жби не др жа ви Ср би ји? Ако се даје јед ни ма, по треб но је да ти сви ма. Стра ни ин ве сти то ри су по себ но осетљи ви на на ру ша ва ње рав но прав ности уче сни ка на тр жи шту. Њи ма ни је мо гу ће ар гу мен то ва но об ја сни ти да не ка пра ви ла или мо гућ но сти посто је за јед не, а не по сто је за дру ге. Ин ве сти то ри не мо гу да схва те ка ко др жа ва при хва та да пре у зме ду го ве Срп ске фа бри ке ста кла, ула же у изград њу то пи о ни це у бо ру, по кре ће про из вод њу у Пе тро хе ми ји, јАТу ку пу је ави о не, суб вен ци о ни ше купо ви ну са мо јед ног ти па ауто мо била, јед ни ма на пла ћу је, а дру ги ма
ни не по ми ње бан кар ске га ран ци је за не ис пу ње ње ро ко ва из уго во ра? ка ко је мо гу ће да др жа ва опра шта пла ћа ње до при но са по је ди ним посло дав ци ма и пла ћа спа ја ње ста жа рад ни ци ма, а да при том не одо бри од ла га ње пла ћа ња до при но са свима ко ји су то до са да ре дов но чи нили? Да ли је мо гу ће да др жа ва својим по ступ ци ма учи сво је гра ђа не да се ви ше ис пла ти не пла ћа ти оба ве зе јер ће исте, ка да до вољ но по ра сту, би ти от пи са не. Не ким стра ним инве сти то ри ма ко ји ко ри сте др жав не суб вен ци је ово и ни је не у год но, напро тив! Исти је слу чај и са оним одабра ни ма ко ји има ју или на ме ра ва ју да ус по ста ве мо но по ле на тр жи шту Ср би је. Пи та ње је са мо ка да ће већи ни гра ђа на по ста ти ја сно ку да Срби ју во ди ова ква Вла да?
вЕЛИМИр гаврИЛОвИЋ,члан Економскогсавета ДСС
рав но прав ност на тр жи шту
„Планвладеједасеунареднедвегодине,постепено,бројзапосленихудржавнојадминистрацијиукључујућиијавнапредузећасмањизаоко10.000људи.“
top related