Међународни дан писмености
Post on 25-May-2015
421 Views
Preview:
DESCRIPTION
TRANSCRIPT
МЕЂУНАРОДНИДАН ПИСМЕНОСТИ
8. септембар
Организација УН за образовање, науку и културу - Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености још 1967. да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини.
Осим тога, Генерална скупштина УН је прогласила десетогодишњи период, од 2003 до 2012. године, за декаду у којој ће се посебна пажња посветити овом глобалном проблему.
ПИСМЕНОСТ Најчешће: израз којим се означава нечија
способност разумевања, односно коришћења знакова од којих се састоји неко писмо.
НЕПИСМЕНОСТ
Непознавање писма, неупућеност у вештину читања и писања.
Критеријум по којем се нека особа сврстава у неписмено становништво различит је од државе до државе Негде се сматра да је особа неписмена ако
не зна читати или писати, а негде ако не зна читати и писати.
У неким државама особа се сматра неписменом ако не поседује основно образовање.
УНЕСКО препоручује да се неписменима називају људи који не знају прочитати или написати једноставан текст у вези са свакодневним животом.
Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост;
Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права;
Декларацији из Персеполиса (1975.): „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”
Најновији подаци Унеска Oко 862 милиона одраслих људи у
свету je неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише.
Две трећине од тог броја чине жене. 113 милиона деце не иде у школу,
похађа је нередовно или ју је напустило.
75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.
У нашој земљи Највиша стопа неписмености бележи се у
јужној и источој Србији, а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година.
Истраживања које је спровео Институт за педагошка истраживања 2008. у Србији показују незадовољавајући ниво језичке писмености међу основцима.
Према резултатима истраживања код ученика VII и VIII разреда 2008. године:
80 % основаца греши у формулацији реченице
75 % неправилно користи знакове интерпункције
25 % у истом тексту користи ћирилицу и латиницу,
33 % њих погрешно користи велико слово, што се може приписати утицају правописа енглеског језика
15 % основаца у текстовима користи симболе преузете са интернета и мобилних телефона
Концепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања.
Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања.
Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих
(ИАЛС) писменост се дефинише као:
прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова),
документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и
квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).
Крајем 20. и почетком 21. века на светску сцену "ступа" и такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду.
Аутор: Мирјана Радовановић
ОШ „Жарко Зрењанин“Зрењанин
top related