регије србије

РЕГИЈЕСРБИЈЕ

1.ПАНОНСКА2.ПЛАНИНСКО-КОТЛИНСКА

ЦЕНТРАЛНИ ДИО СРБИЈЕ

Облици рељефа планинске Србије настали су у

вријеме алпске орогенезе

Алпска орогенеза је процес набирања вјеначних

планина која и данас траје

Besna

kobila

РОДОПИ представњају

најстарије копно на

територији Србије

Простиру се уз Јужну Мораву

''Шаховска структура рељефа''

– смјењују се планине и

котлине

Планине: Руј, Бесна кобила,

Чемерник,Варденик,Кукавица,

Гољак,Радан,Јастребац…

Композитна долина Јужне

Мораве

КОТЛИНЕ Врањска котлина,

Лесковачка котлина, Нишко –

алексиначка котлина

КЛИСУРЕ Сталаћка

клисура,Грделичка клисура

Сталаћ

Власинскависораван

Родопски планински предио

Јастребац

КукавицаБесна Кобила

Ђавољаварош

Руј

ВЕЋИ ЦЕНТРИ

Алексинац

Ниш

ЛесковацВрање

KAРПАТСКО-БАЛКАНСКА ОБЛАСТ

Карпатско-балканске планине се налазе у источном дијелу Србије

простиру се између Дунаванасјеверу до Руј планине и Заплањско- лужичке котлине на југу

на истоку се пружају до бугарске границе, а на западу до родопскихпланина

разноврсне су геолошке грађе усљед чега се јављају рудна богатства

дијеле се на Карпате и Балканске планине

Карпатске планине се налазе између Дунава и Црноречке котлине

У њих спадају :Хомољскепланине,Бељаница,Кучај,

Мироч, Дели Јован..

КАРПАТСКЕ ПЛАНИНЕ

БАЛКАНСКЕ ПЛАНИНЕ

Балканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине

У њих спадају Ртањ,Озрен,Сува планина и Стара планина

КЉУЧ

област у Источној Србији

налази се између

планина Мироч и Дели Јован, и

ријека Дунав и Тимок

ова област има раван рељеф,

са надморском висином око 30

метара

ово је најзападнији дио Влашке

низије

НЕГОТИНСКА КРАЈИНА

НЕГОТИН

Неготинска Крајина : сјевероисточни дио

Србије између Дунава, српско-бугарске

границе

дио је Влашко-понтијског басена са

најнижом надморском висином у Србији

на ушћу Тимока у Дунав (28 m)

плодна равница поред Дунава и Тимока

побрђа и брежуљкасто земљиште

развијено ратарство, воћарство и

виноградарство

околне планине погодују развоју

сточарства

хемијска индустрија развијена је

у Прахову (производња вјештачких

ђубрива)

ријечно пристаниште

на Дунаву, заједно са Румунијом,

изграђена је хидроелектрана „Ђердап 2

ДИНАРСКИ ПРЕДИО

Динарске планине заузимају највећи простор планинске регије

планинске цјелине

1. Проклетијске2. Шарске3. Старовлашко-рашке4. Копаоничке5. Косово-Метохијске

1

2

5

ДИНАРСКЕ ПЛАНИНЕ

4

ПРОКЛЕТИЈСКЕ ПЛАНИНЕ

на граници Србије са Албанијом највиши врх је Ђеравица 2.656 м Проклетијске планине :Проклетије,Хајла,Комови,

Жљеб,Виситор,Мокра планина,Мокра гора

ПроклетијеХајла

Комови Жљеб

Јужно од Косова и Метохије

Шар планина,Коритник и Паштрик

Koritnik

Paštrik

ШАРСКЕ ПЛАНИНЕ

ШАР ПЛАНИНА сјеверним дијелом налази у Србији,

а јужним дијелом у Македонији

у формирању рељефа велику улогу су имали флувијално-денудациони,леднички и крашки облици

највиши врх Шаре у Србији је

Пескови (2.651м) и Црни Врх(2585м)

Шар планина Брезовица

ПаштрикКоритник

СТАРОВЛАШКО-РАШКА ВИСИЈА

Старовлашко-рашка висија се простире између Метохијске котлине, Црне Горе, БиХ-а, Бајине Баште ,Мораве и Ибра

рељеф чине Динарске планине које се дижу са пространих површи ( 800 – 1 200 м), рашчлањене долинама Лима, Увца, Моравице, Рашке, Студенице...

Веће планине су: Тара (1 544 м), Златибор, Чемерно, Златар,

Јавор, Голија ( 1 833 м), Рогозна, Јелица...

на више мјеста постоје налазишта руда лигнита, олова и цинка, антимона, мермера…

значајније котлине : Новопазарска, Тутинска, Сјеничка, Пријепољска, Ивањичка, Драгачевска...

између Новопазарске и Сјеничке котлине налази се Пештерска висораван, висине 1 100 – 1 250 м;

сњежна, вјетровита и травната равница

Пашњацима и ливадама покривено је око 50% површине, а четинарима и буковом шумом око 35%.

Пештерска висораван

Тара

Златибор

Пештерска висораванОвчар и Каблар

ВЕЋИ ЦЕНТРИ

ПрибојНови Пазар Тутин

СјеницаДрагачево Пријепоље

ДОЛИНА ИБРА Ибар извире недалеко од

Рожаја ( Црна Гора)

у горњем току долина Ибра припада јужном дијелу Сратовлашко-рашке висије и сјеверном дијелу Косовске котлине ( Косовска Митровица)

средишњи и горњи ток Ибра чини границу између Старовлашко-рашке висије и Копаоничких планина

истиче се Ибарска клисура, између Краљева и Рашке, дуга око 40 км, дубока око 550 м.

Студеница

Ђурђевиступови

Павлица

Љубостиња

Градац

Долина Ибра позната је по великом броју манастира и утврђења – ‘’Долина историја’’ : Жича, Студеница, Павлице, Градац,Ђурђеви ступови,Љубостиња…

Жича

Ђурђевиступови

Врњачка

бања

Буковичка

бања

Матарушка

бања

долина Ибра је позната и по великом броју бања:Врњачка, Буковичка,Матарушка, Богутовачка, Јошаничка

‘’Долина јоргована“

име је добила по томе што је краљ Урош Први у част љубави према француској принцези Јелени Анжујскојзасадио јорговане у долини Ибра Јошаничка

бања

око Ибра и Западне Мораве

планине : Копаоник, Жељин,Гоч и Столови

ЖељинГоч Столови

КОПАОНИЧКЕ ПЛАНИНЕ

косовска котлина је тектонска потолина правца северозапад-југоисток

дугачка је 84 km између Звечана и Качаника ширина је 10-15 km дно потолине лежи просечној надморској висини од

550 метара

после стварања котлине овде је настала дуга језерска фаза

о томе сведоче моћне наслаге језерскихседимената и распрострањена налазишта угља

хидрографски чвор на планини Црнољева(Јадрански,Егејски и Црноморски)

према истоку наставља се палеовулкански рељеф обода

палеовулкански рељеф се одликује разноврсним рудама, оловом, цинком...

уравњенија је од Косовске котлине, и налази се на просјечној надморској висини од 400 метара

границе између косовске и метохијске котлине су: Ситница, Дреница и Неродимка

језеро је за собом оставило моћне наслаге лапора,

пешчара и велике наслаге угља.

дуга је 68 км, а широка око 60км

грчка ријечи "метох" што значи црквено имање

територија Метохије у средњем вијеку била под влашћу православне цркве

Пећкапатријаршија

Високи Дечани

Грачаница

ВЕЋИ ЦЕНТРИ

КосовскаМитровица

Призрен Пећ

Приштина Урошевац

Ђаковица

ПАНОНСКА РЕГИЈА

ДНО ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ

ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАЗЕНА

ДНО ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ

Панонска низија је пространа равница, која се у нашој земљи простире мањим делом

захвата сjеверни дио од линије Сава – Дунав до границе са Хрватском, Мађарском и Румунијом

то је и најнижи део Панонске низије ( од 130 – 70 м)

дио Панонске низије у нашој Земљи зове се Војводина

покрива око 21% територије Србије

Војводина се дијели на три природне цјелине: Срем Банат и Бачка

СРЕМизмеђу Саве,Дунава и Хрватске

ШИД

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

ИРИГ РУМА

ИНЂИЈА

СТАРА ПАЗОВА

ГРАДОВИ СРЕМА

БАНАТ између Тисе,Дунава и Румуније

ПАНЧЕВОВРШАЦ

БЕЛА ЦРКВА КОВИН АЛИБУНАР

ГРАДОВИ БАНАТА

БАЧКАИзмеђу Дунава,Тисе и Мађарске

НОВИ САД СУБОТИЦА

СОМБОР БАЧКА ПАЛАНКА ВРБАС

ГРАДОВИ БАЧКЕ

АЛУВИЈАЛНЕ РАВНИ– су широке наносне равнице поред ријека,покривене ријечним наносима (глине, муља, пијеска) и лесом

плављене површине са пуне мочвара, мртваја, ритова ( Обедска бара – 13 км дугачка, 750 м широка и 12 м дубине, Илинџански рит...)

ЛЕСНЕ ЗАРАВНИ – су благо заталасане површине

које се стрмо дижу изнад алувијалних равни ( одсјеци и до 30 м). На лесу су се формирале веће наслаге хумуса ( црница – најплодније земљиште)

Веће лесне заравни су: Сремска, Банатска или Зрењанинска, Телечка, Тителска лесна зараван.

Тител Тителски брег

ПЈЕШЧАРЕ

Делиблатска ( Банатска) пјешчара

ПАЛИЋКО И ЛУДОШКО ЈЕЗЕРО

Палићко

Лудошко

ОСТРВСКЕ ПЛАНИНЕ

престављају остатке несталог –потонулог Панонског копна, које су у Панонском мору, односно језеру биле острва

СРПСКИ ХИЛЕНДАР

ФРУШКА ГОРА – налази се у Срему, поред

Дунава, упоредничког правца дуга је 78 км, широка од 10 – 15 км, са врхом

Црвени чот – 539 м

највећим дијелом покривена је шумом а подножје је обрађено (виногради, воћњаци)

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ највиши дио Војводине масив дуг 18 км, правца запад – исток,

са Гудуричким врхом од 639 м виши дијелови су под шумом, а нижи

обрађени гјде се налазе познати вршачки виногради

ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ

РУДНЕ И ФЛИШНЕ ПЛАНИНЕ

јужно од Саве до Ђетиње и од

Дрине до Колубаре

рудне: Гучево,Јагодња,Соколске

пл.,Медведник,Повлен,Маљен,Суво-

бор и др.

Флишне : Цер,Завојске и Влашић

ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ

ШАБАЦ

Подручје између Дрине и Саве

МАЧВА

ЦЕР ПОВЛЕН МАЉЕН

СУВОБОР

МЕДВЕДНИКЈАБЛАНИК

ДИВЧИБАРЕ

БАЊА КОВИЉАЧА

ВРУЈЦИ

ПОДРИЊЕ

НАЈВЕЋИ ЦЕНТРИ ПОДРИЊА

ВАЉЕВО

ЛОЗНИЦА

КРУПАЊ

ШУМАДИЈА између Саве и Дунава на сјеверу, Западне

Мораве на југу, Колубаре на западу и Велике Мораве на истоку

РудникЦвијићев врх 1.132м

Венчац

Космај

Авала

ШУМАДИЈСКЕ ПЛАНИНЕ

Шумадијске планине

заузимају средишњи дио

Србије

највиши врх Шумадије је

Цвијићев врх 1.132 м н.

в. на планини Рудник

Крагујевац

Највећи центри

СмедеревоГорњи

Милановац

БЕОГРАД

обухвата широку долину Велике Мораве која је била залив Панонског мора

ЈАГОДИНА ПОЖАРЕВАЦ

ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ

ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ уз ријеку Западну Мораву обухвата Пожешку, Чачанско-Краљевачку, Врњачку

и Крушевачку котлину Овчарско-кабларску клисуру

Краљево

КрушевацПожега

СТИГ И БРАНИЧЕВО око тока ријеке Млаве и Пека

Костолац

Велико Градиште