М И С И Ј А

Семинар:

Савремена школа

Каталошки број 909 за школску 2011/12Сати/бодови: 16

Реализатори: Вера Пајић, Гордана Ковачев, Милорад Гавриловић, Весна Вуковић

М И С И Ј А

Мисија је кратка и јасна изјава о разлозима постојања организације, њеној улози, функцији коју жели да испуни,

основном кругу клијената и методима помоћу којих организација намерава да испуни свој циљ.

Основна сврха мисије је да члановима организације усмери пажњу и размишљање на суштински разлог постојања

организације, као и да им објасни на који је начин то што они раде део једног вишег и општег циља.

Визија је идеално стање организације у будућности и представља резултат

пројекције сопствених жеља и уочених могућности.

ВИЗИЈА

Сликом водиљом школа утврђује свој идентитет. То значи да дефинише највише, нормативне циљеве школе. Она тиме изражава како припадност школском систему једне земље тако и њену специфичност у поређењу са

другим понуђачима образовних услуга. Слика водиља би требало да садржи исказе о следећим аспектима:Мисија треба да буде тако формулисана, да се из ње могу извести искази / циљеви који се односе на квалитет услуга.Визијом школа формулише идеал коме тежи. Из њега мора бити могуће извести исказе / циљеве за средњерочни и дугорочни развој школе.Вредности изражавају или нешто чему се тежи или дефинишу границе и принципе одлучивања и деловања. То су такорећи „банкине“ за сопствено понашање. Из вредности се изводе критеријуми квалитета за процесе.

СЛИКА ВОДИЉА

5

Vision

Strategie

Bereitschaft(wollen)

F ä higkeit(kö nnen)

F ä higkeit

Erfolg Orientierungs-losigkeit

Verwirrung Chaos Frust Angst

Plan(dürfen)

F ä higkeit F ä higkeit F ä higkeit

Bereitschaft Bereitschaft Bereitschaft Bereitschaft

Plan Plan PlanPlan

Strategie Strategie StrategieStrategie

Vision Vision Vision Vision

+ ++ ++

+

+

+ +

++ + +

+

+

++

++ + + +

+

= = ==

+

= =

VisionVizija

StrategieStrategija

Spremnost(hteti)

F ä higkeit(kö nnen)

Sposobnost(moći)

F ä higkeitSposobnost

ErfolgUspeh Orientierungs-losigkeitDezorijentaciја

- VerwirrungZbunjenost ChaosHaos FrustFrustracija AngstStrah

Plan(dürfen)Plan(umeti)

F ä higkeitSposobnost F ä higkeitSposobnost F ä higkeitSposobnost

BereitschaftSpremnost BereitschaftSpremnost BereitschaftSpremnost BereitschaftSpremnost

PlanPlan PlanPlan PlanPlanPlanPlan

StrategieStrategija StrategieStrategija StrategieStrategijaStrategieStrategija

VisionVizija VisionVizija VisionVizija VisionVizija

+ ++ ++

+

+

+ +

++ + +

+

+

++

++ + + +

+

= = ==

+

= =

Појам циља

Циљ нам омогућава да:-Опишемо резултат који желимо остварити-Дефинишемо шта желимо да постанемо и којим средствима то намеравамо да учинимо-Мерљиво искажемо очекивани резултат у одређеном тренутку у будућности-Управљамо ка резултату

Одлике доброг циља

Циљ нам омогућава да:-Опишемо резултат који желимо остварити-Дефинишемо шта желимо да постанемо и којим средствима то намеравамо да учинимо-Мерљиво искажемо очекивани резултат у одређеном тренутку у будућности-Управљамо ка резултату

…specifično:( Specific)S

Да ли је резултат ком се тежиконкретно описан?

…merljivo:(Mesurable)M

Да ли се остварење циља може проценити, односно јасно препознати?

…relevantno, realno:(Realistic)R

Да ли је циљ важан за постизање виших циљева и да ли се може остварити уз напор?

…da su dostižni, ostvarljivi:(Achievable)A

Да ли се циљ може остварити у првом реду на основу личне иницијативе?

…sa definisanimrokom:(Time-limited)

TДа ли је предвиђен неки датум за остварење циља?

Добар циљ:

ЦИЉЕВИ - пример

Погрешно дефинисан циљ

• Унапредити имиџ школе

• Побољшати ефикасност наставе

• Побољшати средњу оцену на нивоу школе

• Унапредити климу међуљудских односа

Правилно дефинисан циљ

• Повећати перцепцију школе као промотера заштите животне околине, путем испитивања јавног мњења, за 10% до 1. 06.2012. у односу на стање 1. 06.2011.

• Повећати број наставника оспособљених за активне наставне методе за 20% до 1.06.12.

• Повећати средњу оцену школе за 0.20 - 7 % (са 3.00 на 3.20) до 31.08.12.

• Смањити број одсутних са посла за 10% до 01.06.12.

где смо сада

где желимо

како

слика водиљациљциљ

циљциљ

циљциљ

циљциљ

Процеси у школи:Процеси руковођења, нпр:

• планирање кадрова• развој и имплементација стратегије• планирање и обезбеђење материјалних ресурса

Основни/наставни процеси, нпр:• планирање наставе• реализација наставе• развој образовне понуде

Процеси подршке, нпр:• администрација кадрова, кадровски развој• финансијска администрација

Скицирање мапе процеса

У мапи процеса сликовито се приказују процеси и њихово узајамно дејство.

Мапа – карта приказује основни процес - наставу као кључну активност и друге процесе доводи са њима у везу.

Мапа процеса / Преглед процеса

Процеси подршке (администрација)

Процеси руковођења

Управљање ученичким питањима

Управљање финансијама

Управљање запосленимa

Управљањенепокретностима

Управљање опремом

Развој стратегије Средњерочно

планирање кадрова Екстерна

партнерстваСредњерочно

планирање финансијаСистем

менаџмента

Контролинг/извештавање

Контролинг/извештавање

Комуникација/сарадња

Комуникација/сарадња

Планирање наставе

Реализацијанаставе

Евалуација ипобољшавањеобразовнепонуде (развој наставе)

Основни процеси

Кораци за изградњу управљања процесом

Из постављених циљева можемо извести критеријуме успеха односно квалитета за све нивое и све јединице организације школе. То је предуслов за дефинисање показатеља (индикатора) процеса.

мисија = сврха постојања (референца за квалитет производа - настава)

визија = идеал ком се тежи (референца за квалитет развојних процеса)

вредности = обећање интересним групама = правила игре (референца за квалитет процеса)

Процес је след активности, који од јасно дефинисаних улаза производи једнако јасно дефинисане исходе и излазе .

• Процес је временски затворен, тј. има временски јасно дефинисан почетак и јасно дефинисан крај;

• У истој или веома сличној форми се стално изнова спроводи;• Превазилази организационе јединице и захтева сарадњу више особа

и области.

Input

Input

Input

Output

16

Процеси су жив организам, који се кроз време континуирано унапређује и побољшава.

Standard

Zeit

Qualität

QualitätUmsetzung durchMenschen, die dieVerbesserungsmethodenanwenden

Stabilisierung undSicherung derVeränderung durchStandardisierung

Kontinuierliche Verbesserung

Verbesserung undOptimierung durchVeränderungsprojekte

За успешно превазилажење и решавање идентификованих

проблема неопходна је ефикасна организација школских процеса уз децентрализацију и делегирање

послова.

VI Организациона структура школе

• Школа постоји да би реализовала законом предвиђене задатаке и циљеве образовања. Ти циљеви су начелна оријентација рада Школе.

• Из нормативних циљева, поштујући све учеснике процеса, изводе се стратешки циљеви и додатни оперативни циљеви.

• Да би се циљеви постигли, реализују се процеси. Овим процесима управљају и за њих су одговорни појединци и тимови којима су додељена овлашћења и компетенције за одлучивање.

директор (Милан Маринковић)

сектор наставе

(М. Јовић)

Стручни тим

технолози

(М. Ћосовић)

Стручни тим природне науке

(С. Бошковић)

Ванредни ученици

одељенска већа II и IV

разред

Стручни тим

друштвене науке

(Б. Туцовић)

сектор наставе

(М.Вуксановић)Струч

ни тим агрономи

(П.

Саватијеви

ћ)Стручни тим ветеринари

(Љ. Трајковић)

Организација практичне

наставе

одељенска

већа I и III

разред

Слободне активности ученика

(А.

Шумахер)

ученички дом

(К. Бошкови

ћ)

Тим васпитача (В. Пановић)

Служба исхране

Служба обезбеђења

економија

(И.Драгутиновић)

Ратарство и повртарство

(М. Петровић)

Сточарство (М. Ђурић)

одржавање машина

рецеко тим (В.

Вуковић)

Школско развојно планирање (ШРП,

ШП, ГПР, ИОР, ЕТОС)

ИнклузијаСамоевалуација

- Настава и учење (Б.Чоловић)- Постигнућа учен.

(Данијела Н.)- Подршка учен.

(Данијела Н.)- Ресурси

(Гордана М.С.)- Руковођење(Гордана М.С.)

Педагог

Тим за заштиту ученика

(Б. Чоловић)

Секретар

Техничка

служба

Финансијска служба

Библиотека

Пример организационе структуре - органиграм

Редовно проверавање и унапређивање рада школе значи:

- унапређивање школских процеса;- успостављање управљања и руковођења

школом које је засновано на постављеним циљевима и

- развијање организационе структуре школе

процес

Регулационе мере

Повратна веза

OUTPUT INPUT

Жељено стање

тренутно стање

регулатор

Регулациони круг управљања

Пример тимски и секторски организоване школе

директор

помоћник директора

руководилац сектора

руководилац сектора

руководилац сектора

тим тим

тим

тим тим

тим

тим тим

тим

самостални извршиоци

сектор сектор сектор

ШТА ЈЕ ТИМ

• Тим је мала група људи (6-8), која ради тако да достиже више него што би достигао збир појединаца

• Тим је група у којој појединци имају заједнички циљ којег достижу зато што се њихова стручна оспособљеност, вештине и друге карактеристике слажу међусобно

ТИМОВИ У ШКОЛИ

Законом предвиђени, обавезни тимови:- Тим за развојно планирање- Тим за заштиту деце – ученика од насиља- Тим за евалуацију огледа- Тим за самовредновање рада школе- Наставничко веће- Одељенско веће- Педагошко веће- Стручна већа

• Тим за сарадњу са предузећима• Тим за презентовање занимања• Тим за представљање школе• Тим за уређење животне средине• Тим за стручно усавршавање• Тим за маркетинг• Тим за писање пројеката

Формирање тимова могуће је у свим сегментима организације рада школе.

Кључни фактор за рад неког тима је адекватан избор чланова тима.

Фактори који утичу на тимски рад

• Величина групе• Друштвеност чланова• Радна околина• Природа посла • Стабилност чланства• Вредновање рада

• Квалитет вођења• Комуникација• Клима• Јасноћа улога• Време које је на

располагању• Међусобни односи• Знања, вештине

Шта је партнерство

Израз “партнерство” се односи на идеју повезивања изразито различитихтела или јединица као партнера који заједно раде (упркос постојећих

разлика) да би се остварио одређени пројекат, сврха или циљ.

У области практичног друштвено-економског развоја, “партнерство”указује на мисао да сарадња између различитих тела или институција

или територијалних чинилаца може да постигне веома добре резултате,

те да може побољшати квалитет коришћених процедура, и поспешити друштвено-економски и територијални развој.

Сарадња или партнерство?

У неким од извора налазимо различите односе термина „партнерство“ и „сарадња“. У некима се међусекторска сарадња схвата као

шири појам, а партнерство као процес усмерен на остварење одређеног циља или серије циљева, док су у другим односи тих појмова

другачији,или чак супротни.

ПАРТНЕРСТВО означава интензивнији односукључених актера, у коме постоји заједнички циљ на коме партнери

заједно раде.

Дакле, да би смо један однос могли назвати партнерством, потребно је да постоји:

· заједнички ЦИЉ · заједничко АНГАЖОВАЊЕ · ПОДЕЛА ризика, одговорности,

способности, ресурса и користи.

Ко су социјални партнери

Када је реч о међусекторској сарадњи или међусекторским партнерствима, она морају укључивати учешће актера из барем два сектора.

Терминологија често непозната представницима пословног, а понекад и јавног сектора заправо се односи на поделу на три сектора или сегмента друштва или друштвеног организовања – а то су јавни (као „први“), пословни (као

„други“) и цивилни сектор (врло често називан „трећим“ или „невладиним“ сектором).

I - јавни секторII - приватни секторIII - цивилни сектор I II

III

Зашто школи треба социјални партнер

Циљ образовања јесте да обезбеђујемогућност младима и одраслима да стекну знања, вештине и

способности (радне компетенције) и запошљавање, даље образовање и учење.

Прецизније, образовање треба да омогући:• васпитање• развој способности, талената и потенцијала и лично

самоиспуњење.• стицање занимања и квалификација, односно релевантних

радних компетенција, ставова, знања и вештина неопходних за рад у одређеном подручју рада;

• стицање иницијалног и континуираног стручног образовања и усавршавања;

• обезбеђивање неопходних предуслова за добијање посла и економску независност;

Зашто школа мора бити социјални партнер

Образовање је партнерска делатност и заједничка одговорност различитих актера

- различитих интересних група - социјалних партнера – државе, локалне самоуправе,

комора, струковних удружења, високошколских институција, научно-

истраживачких организација, невладиних организација, самих институција

васпитања и образовања и њихових асоцијација, ученичких родитеља и

самих ученика.

Школа у социјалном партнерствуПартнерство се манифестује:

а) на свим нивоима друштвене организације (националном, регионалном, локалном);

б) у различитим доменима организације и реализације образовања (политика, планирање и организација система, креирање планова и програма);

ц) у управљању школама односно институцијама за образовање;

д) у реализацији различитих улога и одговорности појединих партнера (инвеститора, организатора, корисника и промотера образовања).

Дакле, социјално партнерство је потребно школи бар колико је и школа потребна социјалном партнерству.

I јавни секторII приватни секторIII цивилни сектор

I II

III

школа

ProReKo ReCeKo

Nemačko iskustvo: stručne škole kao regionalni faktor

Pokrajina Donja Saksonija je školskim oglednim projektom ProReKo započela reformu stručnih škola.

Razvijanje stručnih škola u centre kvalifikacija u regionima testirano je sa aspekata veće samostalnosti, sveobuhvatnije ukupne odgovornosti, novog sistema upravljanja školom i upravljanja kadrovima.

Projekt Regionale Kompetenzzentren Regionalni Centri Kompetencija

Šta se postiže Škola je samoodgovorna u planiranju i realizaciji nastave i kreiranju svoje organizacije i administracije

Upravljanje i rukovođenje Školom, iniciranje, koordinacija i praćenje svih radnih procesa u Školi usmerava se prema EFQM modelu

Sa svakim zaposlenim direktor potpisuje sporazum o ciljevima

Odluke u Školi donose se na nivou na kom se odvijaju radni procesi, u skladu sa razvojnim ciljevima Škole, misijom i vizijom

Organizaciona struktura Škole zasniva se na timskoj podeli rada

Timsko povezivanje se vrši po osnovu oblasti rada i strukturisano je po sektorima

U Školi se formira ReCeKo tim, koji je nadležan za implementaciju i razvoj ReCeKo projekta u školi

poslovi, zadaci i odgovornost su jasno i precizno delegirani

svi zaposleni se uključuju u školske procese

kontroling procesa je permanentan

optimalizuje se rad školskih organa

školom se ne upravlja eksterno

svi procesi reforme srednjeg stručnog obrazovanja započeti u školi uključuju se u proces sinteze kroz ReCeKo projekat

škola postaje regionalni centar kompetencija

koji neprekidno merljivo poboljšava kvalitet rada

PROCES RUKOVOĐENJA

DIREKTOR - RUKOVODEĆI TIM

RUKOVODIOCI SEKTORA

RUKOVODIOCI TIMOVA

NASTAVNICI (timovi)

PROCES ODLUČIVANJA

TIMSKA ORGANIZACIONA STRUKTURA

TIMOVI TIMOVI TIMOVI

O

B

L

A

S

T

R

A

D

A

O

B

L

A

S

T

R

A

D

A

O

B

L

A

S

T

R

A

D

A

SEKTORSKI

TIMSEKTORSKI

TIM

SEKTORSKI

TIM

SEKTORI

Rukovodstvo škole

direktor

Primer: sektor nastave

odeljenski timovi

timovi za oblasti

stručni timovi

timovi od opšteg značaja

SEKTOR NASTA

VE

SEKTORSKITIM:

rukovodilac sektora i rukovodioc

i timova

OSTALI SEKTORI

RUKOVODEĆI TIM

direktor

Ruko

vodila

c se

ktora