Разарање стена, обликовање рељефа радом ветра, река и...

OSNOVNU ENERGIJU SPOLJAŠNJIM SILAMA DAJE SUNCE.

EROZIJA JE RAZARANJE, SPIRANJE I ODNOŠENJE RASTRESITOG MATERIJALA. OBLICI RELJEFA KOJI PRI TOM NASTAJU SU EROZIVNI OBLICI.

PROCES TALOŽENJA RAZORENOG MATERIJALA JE AKUMULACIJA.OVIM PROCESOM NASTAJU AKUMULATIVNI OBLICI RELJEFA.

PREDSTAVLJA DROBLJENJE STENA I NJIHOVO PRETVARANJE U SEDIMENTE RAZLIČITE KRUPNOĆE

RAZARANJE STENA MOŽE BITI

MEHANIČKO (UZROK JE KOLEBANJE TEMPERATURE)HEMIJSKO RASPADANJE (VODA OBOGAĆENA RAZNIM SOLIMA I KISELINAMA RASTVARA STENE ILI

POJEDINE MINERALE U NJIMA. BIOLOŠKO (BILJKE SVOJIM KORENJEM VRŠE

DROBLJENJE)

SNAGA REKA ZAVISI OD KOLIČINE VODE I NAGIBA TERENA. RAD REKA SE SASTOJI OD EROZIJE PODLOGE PREKO KOJE REKA

TEČE, TRANSPORTA ERODIRANOG MATERIJALA I NJEGOVE AKUMULACIJE NA MESTIMA GDE SNAGA REKA SASVIM SLABI.

EROZIVNI OBLICI- REČNO KORITO I REČNA DOLINA

REČNO KORITO JE ŽLJEB KOJIM REKA TEČE. NA DODIRU MEKIH I ČVRSTIH STENA MOGU SE OBRAZOVATI:BRZACI,VODOPADI, SLAPOVI

Vodopad Nijagare 51m

Endžel 1054m

Za reku sa vijugavim rečnim koritom kaže se da meandrira

REČNA DOLINA je uže ili šire udubljenje u reljefu sa obe strane rečnog korita.

Sastoji se od dolinskog dna u koje je usečeno rečno korito i dolinskih strana.

Tipovi dolina Rečna dolina ravničarske reke Rečne doline planinskih reka klisura

kanjon Kompozitna dolina

Rečno ostrvo Maražo

ADEstvaraju se na sektorima usporenog kretanja ravničarskih reka - pri ušćima reka, u meandrima i na velikim okukama.

Ade na Dunavu

AKUMULATIVNI OBLICI SU ALUVIJALNE RAVNI, DELTE I REČNA OSTRVA (ADE)

DELTE

Delte su prostrane nanosne ravnice na ušćima reka u moraili jezera. Zbog taloženja ogromne količine nanosa rečno korito se turačva u veliki broj rukavaca

Delta Dunava

Delta Nila

Delta GangaDelta Misisipija

Predstavljaju nisko zemljište pored reka koje je ako nema nasipa često plavljeno. Pogodne su za gajenje poljoprivrednih kultura koje traže više vlage.

Erozivne i akumulativne oblike u reljefu vetrovi mogu stvarati samo u pustinjama i polupustinjama.

Pustinje su predeli u kojima u proseku godišnje padne manje od 100 mm kiše.

Raspored pustinja na Zemlji

Pustinja

Dina

Sastoji se u preinačavanju obala pod uticajem morskih

talasa

Talasna potkapina nastaje u nivou mora na mestu najačeg udara talasa

Proširivanjem talasne potkapine stene iznad nje ostaju bez oslonca i ruše se. Na taj način se na obali formira klif.