Издавач - ff.ues.rs.ba · Издавач:...
Post on 03-Jun-2020
26 Views
Preview:
TRANSCRIPT
Издавач:ФилозофскифакултетУниверзитетауИсточномСарајевуhttp://www.ffuis.edu.ba
Заиздавача:ДрДрагаМастиловић
Редакција:ДрДраганМарушич,УниверзитетПриморскаКопар,СловенијаDr岳友熙(YueYouxi),ТехнолошкиУниверзитетШандонга,НРКинаDr魏现军(WeiXianjun),ПолитехничкиУниверзитетХенана,НРКинаДрАлександарЈокић,ДржавниуниверзитетПортланд,Орегон,САДДрАнаФилимонова,ИсторијскиинститутРАНМоскваДрБисеркаКошарац,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрВјачесласЈурко,УниверзитетСаратов,РусијаДрВладимирВладичић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрДрагаМастиловић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрЗлаткоПавловић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрЈеленаМарковић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрКлавдијаКутнар,УниверзитетПриморскаКопар,СловенијаДрМаријаЛетић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрМиркоРадић,УниверзитетГалве,ШведскаДрМишоКулић,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрСањаБошковићДанојлић,УниверзитетуПоатјеу,ФранцускаДрБасАртс,УниверзитетскиколеџуЛондону,УједињеноКраљевствоДрВладанБартула,УниверзитетуИсточномСарајеву,БиХДрСветланаКуртеш,УниверзитетМадера,ПортугалијаДрСветланаСтеванович,УниверзитетКемерово,РусијаДрСтилианосЛамбакис,ИнститутзаисторијскаистраживањауАтини,ГрчкаДрЏорџМано,ТенриУниверзитет,Јапан
Главниуредник:ДрМишоКулић
Одговорниуредник:ДрМаријаЛетић
Лектураикоректура:ДрЖељкаПржуљМрМаријанаМитрић
Припремазаштампу:МилицаПајићМачар
Штампа:„Comesgrafika“д.о.о.БањаЛука
Тираж:300примјерака
Пале,2018.
ISSN2490-3566(print)ISSN2490-3701(online)
COBISS.BH-ID5843480
УниверзитетуИсточномСарајевуФилозофскифакултетПале
РАДОВИФилозофскогфакултета
Филозофскенауке
Број19
Пале,2017
Расправе и чланци
ДрагаВ.Мастиловић1УДК94(=163.41)”1918-1929”УниверзитетуИсточномСарајевуDOI10.7251/FIZN1719007MФилозофскифакултетПалеОригиналнинаучнирадКатедразаисторију
ЈУГОСЛОВЕНСКОИСКУСТВОСРПСКЕНАЦИОНАЛНЕИНТЕГРАЦИЈЕНАПРИМЈЕРУСРБАУБОСНИИХЕРЦЕГОВИНИУПЕРИОДУ1918–1929.ГОДИНЕ2
Након стварања прве заједничке државе Јужних Словена 1918. године,српскаинтелектуалнаиполитичкаелитаизБоснеиХерцеговинесматралајесвојенационалнопитањеријешеним.Збогтога јеодбранаЈугославијепосталањиховнајпречи национални задатак, а укидање покрајинских управа 1924. године иувођењеуживотУредбеоподјелиземљенаобласти,сматралисукаонајзначајнијинационалнидогађајзаСрбеуБоснииХерцеговини,којимјеконачнопоништенаграницанаДрини.НасличанначинреаговалајеивећинасрпскеинтелектуалнеиполитичкеелитеуБоснииХерцеговиникадаје1929.годинекраљАлександарзавеоШестојануарскирежим.
Кључнеријечи: СрбиуБиХ,националнопитање,југословенскадржава.
Полазећи од основне, сада већ сасвим бјелодане и историјскипотврђенетезе,дајенајужнословенскомпросторурелигијабилаиосталавододијелницанација,МилорадЕкмечићјетајфеноменрелигиозногтипанационализманазвао„Национализамсудњегдана“.ОвајтерминакадемикЕкмечићјесковаоподстакнутједномЧерчиловомизјавомдајенационалнипокрет Ираца вјерски мотивисан и да ће се ријешити на судњем дану(2000,стр.111).Тај„Национализамсудњегдана“имасвојекарактеристикекоје га одвајају од осталих европских типова национализма, а премајугословенском историјском искуству, Екмечић је издвојио нека његоваосновнаобиљежја,којасу,мождаивишенегоудругимјужнословенскимобластима,карактеристичназапросторБоснеиХерцеговине.Тосу:
1 mdraga@teol.net2 Радјенастаоуоквирупројекта:КонтинуитеттрајањасрпскогнародазападноодДрине–историјскеосновенастанкаРепубликеСрпске,којијефинансиралоМинистарствонаукеитехнологијеРепубликеСрпске.
7
- „Повећано присуство ирационалних елемената у идеологији, којима сесвакодневнопотхрањујевечнаразликамешанихзаједница;
- Ултимативни циљеви и миленијумски начин мишљења у политици,када свакими најмањимдогађајемдолази питањеможе ли сеживети узаједничкојдржави.Реалнаполитикајенереална;
- Склоност да се историја народа замени митом историје. Од свих наукаисторијасенајспоријемодернизујеиоптерећенајеемоцијама;
- Учасовимавеликихисторијскихкриза,версканетолеранција јеподлогаполитичкогивојногокупљања;
- Провинцијализамкултуре.Поистовећивањејезика,каоосновекултуре,саверскомподеломдозвољавасамоизузетнонадаренимпојединцимадасеодрвумерилима вредности своје затворене црквене средине.Наглашеномартирствоудуховнојделатности,невидљивадидактикадаједругикривза своју историју, у сталном су сукобу са отварањем граница културнихкругова.Овојенајприсутнијеухрватскојкултури,гденеприроданразвојкњижевногјезикаувекумањујемогућадостигнућа“(2000,стр.112).
Имајућиувидусвенаведено,чиниседапросторБоснеиХерцеговинекаода јебиопредодређензаидеаланполигонгдјећеисторијатестиратифеноменрелигиозногтипанационализмаили„Национализамсудњегдана“.Тосенајбољеможесхватитианализирајућиформирањенационалнесвијеститри вјерске заједнице у Босни и Херцеговини, а посебно кроз покушајенационализовања муслимана, као и феномен национализовања свихкатоликаБоснеиХерцеговинеухрватскомсмислу,алиизатвореностисрпскенације у оквире православља, затворености која је више била наметнутавањским факторима, него што је била органска посљедица дјеловањаправославнецркве,каоштосеобичнопогрешномисли.НапроблемоштревјерскедиференцијацијеуКраљевиниСХСиопасностидаонанегативнодјелујенајугословенскунационалнуинтеграцију,упозоравалисупоједининаучницијошумеђуратномпериоду.Такоје,напримјер,дрУрошКруљ,покушавајућидасанаучног гледиштаобјаснифеноменнацијеирасе, тојест,расногнационализма,схватаодајевјероисповијестглавниразарајућифактор југословенског јединства и предлагао низ мјера које би требале„разлабавити“текрутевјерскеограде,акосемислипостићијединство.Круљјепредлагаочитавнизмјера,одпланскеунутрашњеколонизације,којабиомогућила веће мијешање становништва, преко забране конфесионалнихшкола,пасведодоношењаједногзаконаоцивилномбракукојибиолакшаоступањеубракразличитихконфесија(1925,стр.81).ПремаКруљу,то јебиопутзастварањејединственејугословенскенације,авјерајестеитребадабудеискључивои„чистоличнаприватнаствар“свакогпојединца,којасанацијомнебитребаладаиманикаквевезе.
Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године,српски народ у Босни и Херцеговини, као и његова интелектуална и
ДрагаВ.Мастиловић
8
политичка елита сматрала је ријешеним српско национално питање наБалкану.СуштинутогпитањадоПрвогсвјетскогратанајједноставнијејеисказаодрДушанВасиљевићусвомпредавању„ОБоснииХерцеговини“,којејеодржао12.априла1909.годинеуДруштвусловенскеузајамностиуПетрограду,акоје је започеоријечима:„АнексијомБоснеиХерцеговинеАустро-Угарској поново је пред Европу искрсло српско питање у својопсежности,питањеосамосталностисрпскихдржаваиоопстанкусрпскогнарода“(1909,стр.3).ШтајебиласуштинасрпскогнационалногпитањанаБалкануикојајебилаулогаБоснеиХерцеговинеуњему,Васиљевићјеобјасниоунеколикореченица:
„Важност Босне и Херцеговине у српском питању лежи у положајуовихземаљауетнографскимиполитичкимграницамасрпскогаплемена.Боснаи Херцеговина представљају средиште српскога народа, који је раскомаданначетири,односнонапетдржава.Наистоку јенезависнаКраљевинаСрбијаиНово-пазарски Санџак у Отоманској империји, на југу је слободна КнежевинаЦрнаГора,назападујеДалмацијаподаустријском,анасјеверо-западуисјеверујеХрватскаиСлавонијаподугарскомкруном.ПоредтогасуБоснаиХерцеговинанајчистијесрпскеземљепокрвиипојезику.Народовихземаља,иакојеподијељеннатривјере,очувао јепотпуночистоћу језикаиосјећајмеђусобнезаједнице,укојојправославниСрбисачињавајуапсолутнувећинуурођеногастановништва“(стр.4).
Када се ово узме у обзир, онда постаје јасно зашто је српскаинтелектуалнаиполитичкаелитаизБоснеиХерцеговине,чиномуједињења1918.године,сматраладајесрпсконационалнопитањенаБалкануријешено.Oноштојезамагљивалоњихову,иначедоПрвогсвјетскограта,кристалнојасну националну мисао, било је, обичном пуку, прилично магловитојугословенство.
Дакле,послије1918.године,главнапреокупацијасрпскогнародауБоснииХерцеговиниињеговеелитебилаједасеграницанаДринивишеникаданеврати,атојетадавећбиластварунутрашњегуређењановостворенедржавеилисебартакочинило.Једнимдобримдијеломзбогтога,адругимдијеломи збогприсутности југословенскогнационализма,који јепростоопсјеодиосрпскеинтелектуалнеиполитичкеелитеуБоснииХерцеговини,у току и послије Првог свјетског рата, десило се да послије уједињењанестајеоногнационалногполетаинесвакидашњеенергијепокојојјебиопрепознатљивсрпскинационалнипокретуБоснииХерцеговини.Свионикојисудубљемислилиисуптилнијеосјећали,моглисудоћидотеспознајеитовеомабрзопослијеоснивањаКраљевинеСХС.Посебносетоодносилона бивше „Народовце“3, који су у једном дужем периоду били носиоци3 Народова група или Народовци је термин који се користи за српску опозиционуполитичкугрупукојасепочелаокупљатиуМостару1906.године.Измеђуосталих,уњојсу били окупљени: РистоРадуловић, дрУрошКруљ, дрНиколаСтојановић, дрДушанВасиљевић,ВасиљГрђић,СветозарЋоровић и други познати српски јавни радници из
9
ЈугословенскоискуствосрпскенационалнеинтеграцијенапримјеруСрбауБиХупериоду1918–1929.године
најјаснијесрпскенационалнемислиуБоснииХерцеговини,аМостарподњиховимутицајемтадајеважиоза„најкултурнијиинајнационалнијиградуЗападномсрпству“.Међутим, већ1919. годинебриљантниумИсидореСекулић,могаојезапазититусвојеврснудуховнуикултурнудекаденцију,паинационалнуапатијуукоју јеовај гради српскинационалнипокретуњему,западаопослијеПрвогсвјетскограта.Онајетада„сапунобола“писала:
„Мостар, до јуче врста средишта и гледишта нашег народног живота ирада,дојучејошзеницанашегвеликогбосанско–херцеговачкогјада,дојучејошједнаодпрвих,напрстебројанихжижанашихсјајнихтрагедијаинашеспољашњеи унутрашње револуције – данас, у овој нашој ширини, тај сеМостар смакаонекудаукрај,сасушиламусежилакојагајевезивалазакрвави,асадарешенипроблемокупацијеианексије,инекудауисторискеиартистичкеорнаментесеселемногидетаљињеговогживотакоји сумудосаддавалипечатеважностиитајанствености“(премаЋоровић,1999,стр.125).
МоглобисеконстатоватидаМостаруовомпогледунијебиоизузетаки да је цјелокупан српски национални покрет у Босни и Херцеговинипослије рата запао у овакво стање. Тај својеврсни „замор од успона“,какогадефинишеМилорадЕкмечић,мијењаојенеминовноименталитетсрпског друштва које се кретало од крајње спремности за жртву, премаспремностинакомпромисе.Екмечић,такође,сматрадатоштоСрбипослије1918. „спуштају своје далекозоре“, није дошло као посљедица засићењанационалномборбом,којеје„једномморалодадође“,већ„[...]збогвисокеценекојомјеплаћеноуједињење1918.“(2004,стр.373). Потпуно је јасно да је српски национални покрет у Босни иХерцеговини, уједињењем 1918. године, из једне до крајности доведенеофанзивне фазе, изненада и нагло прешао у дефанзиву, сматрајућида су циљеви постигнути и да је његов основни задатак у будућностиочувати тековине дотадашње борбе, то јест, новостворену државу.Само мали број њих је био незадовољан стварањем заједничке државе,сматрајућидајесрпсконационалнопитањенаБалканутребалоријешитистварањем уједињене српске државе, са јасно дефинисаним границама,
Херцеговине.ДоПрвогсвјетскогратаприпаднициовегрупесматранисузанајенергичнијеопозиционаре аустроугарском режиму у Босни и Херцеговини. По листу Народ, којије покренут 1907. године у Мостару, названи су „Народова група“ или „Народовци“.Идејни вођа ове опозиционе групе био је Ристо Радуловић Ринда. Политички програм„Народовегрупе“образложио јењенистакнутиприпадник,дрУрошКруљ,насљедећиначин:„ПотпунаполитичкааутономијаБоснеиХерцеговинекаосаставногдијелаТурскецаревинесадемократскимрежимом,израженимууставнојипарламентарнојвладавини...аутономнасамосталностБоснеиХерцеговиненијенамнаравнобиозадњициљ,исврха,негосамокаопрелазнаетапазасједињењесаСрбијомиЦрномГоромузгодноммоментуипослијеизвршенихприпремапремапримјеруИсточнеРумелијеињеногуједињењасаБугарском“(1937,стр.1021).
ДрагаВ.Мастиловић
10
а затим преговарати са Хрватима и Словенцима о стварању заједничкејужнословенскедржаве.Међутим,оноштосигурнонисуочекивалибилојеотварањехрватскогнационалногпитањауоквируКраљевинеСХС.Тојеодсамогпочеткауносилозбуњеностусрпскуелитуибилопитањекоменисумоглинаћиниадекватанузрок,акамолиадекватанодговор.ОпштемишљењејебилодаХрватииСловенцитребајудабудузахвалнисрпскојвојсцишто их је ослободила од аустроугарског јарма, па их је отварањепрвихполитичкихкризаувезиса„хрватскимпитањем“несамозбуњиваловећ и разочаравало.Осим тога, збуњујуће је замноге одњих дјеловао ијугословенски национализам дијела српске интелектуалне елите, чији супротагонисти били управо они који су, до рата, важили за непомирљивесрпске националисте, то јест „Народова група“. Сасвим је сигурно даје и за добар дио „Народоваца“ ова нова оријентација њених главнихпредставника,пријесвихНиколеСтојановићаиДушанаВасиљевића,биласасвим збуњујућа, посебно у ситуацији када њихов предратни идеологРисто Радуловић Ринда, „апостол модерног национализма“, како су гаранијеназивалисами„Народовци“,вишенијебиомеђуживима,ауНиколиСтојановићуонисугледалињеговогнасљедника.Међутим,Стојановићјесада говорио, мислио и радио сасвим супротно од оногашто је говориоирадиоРистоРадуловић.Ту збуњеностВасиљГрђић,који јератпровеопоаустроугарскимказаматима,нијеникриопослијерата,па јеу једномписмутражиоодНиколеСтојановићададођештопријеуземљу,јеримјаконедостаје,штојесасвимјасноизразиоријечима„[...]многонамфалиш...НеманитебеинеманиРинде.Изгледанам,атакоијесте,тосмосаднајбољевидјели,данемамоонога,кознаунајкраћимпотезимаказатиштахоћемо.“4Међутим,акосуГрђићињеговидруговиуземљибилизбуњени,Стојановићније.Он је у току рата почео да сасвиммијења своје погледе на српскинационалнипокретипреобразиосеујугословенскогнационалисту,којије,пунентузијазма,одмахпослијератапоручиваодасе„покличталијанскихпатриота“послијеуједињења,акоји је гласио:„Створена јеИталија, садтребастваратиИталијане“,можедословнопренијетиинаЈугославију,тојест, радитипопринципу– створена је Југославија, сада треба стваратиЈугословене.Његовиполитичкипријатељиуземљиималисуувидустањенатеренуисамимтимпунореалнијуслику,пасусвојполитичкиангажманипакнашлиуоквиримаДемократскестранке,којајебиланајугословенскимпозицијама,алинедотемјерекаоСтојановићиљудиуемиграцији. Поједини српски политичари из Босне и Херцеговине, стајали сукрајемратанаистимиливеомасличнимпозицијимакаоиНиколаСтојановић,атосепријесвегаодносинаЈоваЗубовићаигрупуокоРАДЕНЕ,која јетакође проповиједала интегрално југословенство. Међутим, овај покрет
4 АрхивСрпскеакадемијенаукаиумјетности(даље:АСАНУ),ЗбиркаНиколеСтојановића,10712/2(ПисмоВасиљаГрђићаНиколиСтојановићуод31.1.1919).
ЈугословенскоискуствосрпскенационалнеинтеграцијенапримјеруСрбауБиХупериоду1918–1929.године
11
12
нијенашаоуБоснииХерцеговини значајније уоприштеумасама, па сеубрзо утопио у Демократску странку. Ако изузмемо Чокорилову Српскустранку, која се једина отворено залагала за српско уједињење, а не застварањеКраљевинеСХСиСавезземљорадника,којисекаснијеформираоиимаопријесвегаусвојојполитичкојвизијизаштитуправаземљорадника,остајејошјединоРадикалнастранка,којаје,каоорганизованаполитичкаснага имала, или је бар требала имати, у својој визији заштиту српскихнационалнихинтересауновојдржави.
Проучавајућинаведенепроцесе,аимајућиувидусрпсконационалнопитањеуцјелини,тојест,начитавомпросторуКраљевинеСХС,МилорадЕкмечићјезакључио:
„После проглашења јединствене југословенске државе 1918, ниједнаполитичкастранка,каоницеласрпскакултура,нисуформулисалициљкојибитајнародмораодаследи.Нијеизграђенасрпсканационалнадоктрина,каоштоје био случај са првом доктрином на Темишварском сабору 1790, и другом саГарашаниновимНачертанијем 1844. У томе је највише заказала водећа српскастранкаНароднарадикалнапартија“(2004,стр.396).
Иако је неоспорно тачна констатација о непостојању српскогнационалногпрограмапослијеформирањаКраљевинеСХС,ипаксечинипомало неоправдано сваљивање тако велике одговорности на Радикалнустранку,баркада јеупитањусрпскаинтелектуалнаиполитичкаелитауБоснииХерцеговини која је припадала овој странци.Прије свега, требаиматинаумуда јесрпскиполитичкифронтуБоснииХерцеговини,каоуосталомицијелојКраљевиниСХС,биојеразбијенунеколикостранака,док је хрватски и муслимански био изузетно добро интегрисан и свеинтегрисанијикакојевријемепролазило.ТојеималодиректнепосљедицеинабројсрпскихпосланикаизБоснеиХерцеговинеуПарламенту,којискороникаданијеодговараостварнојбројној сназисрпскогнародауоведвије покрајине.Када томедодамои чињеницуда је највећидио српскеполитичкеелитеуБоснииХерцеговинисматраосрпсконационалнопитањеријешеним и посветио се дугим борбама за власт, па чак понекад у тимборбаманалазиосеуполитичкимфронтупротивБеоградаиукоалицијамасаонимакојисусеотворенозалагализааутономијуБоснеиХерцеговине(нпр.Демократсказаједница),ондаје,чинисе,помалопретенциознобилоочекивати од Радикалне странке да створи и носи српску националнудоктрину у Краљевини СХС. То поготово ако имамо у виду да је један,можда и најквалитетнији дио, предратне српске интелектуалне елите уБоснииХерцеговини, првихдесет година заједничкедржавеидеолошкилутаоизмеђусрпстваијугословенства,анекичакидужеодтога.
Дакле,евидентноједа јесрпскаинтелектуалнаиполитичкаелитау Босни иХерцеговини, послије уједињења 1918. године, сматрала да је
ДрагаВ.Мастиловић
српсконационалнопитањеријешеноида јеубудућности јединизадатакнаћинајбољеунутрашњеуређењеновостворенедржаве,какобисвиуњојживјелиусрећииблагостању.ЗатосеВасиљГрђићнијемогаоначудитипочетком1919.годинезаштосумногиуБоснииХерцеговини„садаусталида бране угрожено српство“ (АСАНУ, 10712/2). Међутим, уопште нијеискљученодасу једнимдијеломибилиуправу, јер јеможда„угроженосрпство“уБоснииХерцеговинитребалобранитиуправотихгодинаилибоље рећи требало је знати иформулисати српскунационалну доктринуу тој држави. То је посебно дошло до изражаја послије избора 1920.године,када јенаповршинуизбиласваштетностпоцијепаностисрпскоггласачког тијела, посебно у Босни и Херцеговини. Већ тада је један одбивших„Кочићеваца“,асадапрваккрајишкихрадикала,КостаМајкић,унеколико написа уСрпској ријечи под насловом „Српство у опасности“,упозораваодасрпскаполитичкапоцијепаностносиусебивеликуопасностпо српске националне интересе, оптужујући за то Демократску странкуиСавезземљорадника(Микић,1997,стр.71).Коликогодонбиоуправу,његов негативан став према преостале двије партије које су окупљалесрпско гласачкотијелоуБоснииХерцеговинииоптужбе занационалноцијепање,самосупроизвеленегативанставкодистихитумачењедасуовинаписиусмјерениуциљудаРадикалнустранкунаметнукаојединогтумачасрпскихнационалнихинтереса.ЗбогтогаињеговипозивидаСрбистворе„колективну душу“ и престану са међусобним политичким обрачунима,нисупроизвелиефекаткакавсутребали,већсамоускостраначкогледањеистрахдаРадикалнастранкахоће,инсистирањемнасрпскомјединству,даимпреотмебираче.Дајетобилаосноваполитичкогдјеловањасрпскеелитепоказује и писмоБранкаЧубриловића, једног од најистакнутијих првакаЗемљорадничкестранкеуБосанскојкрајини, Јовану ЈовановићуПижону,који је 1923. године наводио као разлог зашто присталице радикала непрелазеуредовеземљорадника„[...]јединотоштосветхоћемалодаСрбује.Иначе би сви нама“ (Микић, 1997, стр.71). У сваком случају један диосрпскеелитеуБоснииХерцеговиниунаредномпериодунијеуопштениреаговаонаугрожавањесрпскихнационалнихинтереса,докједругидио,итовећиномонајокупљенокоРадикалнестранке,стајаонадефанзивнимпозицијамаиреаговаосамоутренуцимакадајеосјетиодасрпствоуБоснииХерцеговинизаистатребабранити.Атосепочелодешавативрлобрзопоштосупочелепрвеполитичкекризеуземљи.
Првевећеполитичкекризезапочелесуокодоношењановогустава,кадасусепојавилеиразнеконцепцијефедеративногиликонфедеративногуређењановедржаве.Утимконцепцијама,разниауторинацртауставаБоснииХерцеговинисудавалиразличитестатусеуоквируноведржаве.Међутим,свитиконцепти,којисуБоснуиХерцеговинунабилокојиначинодвајалиодСрбије,изазивалисубурнереакциједоброгдијеласрпскеелите,пасусе
13
ЈугословенскоискуствосрпскенационалнеинтеграцијенапримјеруСрбауБиХупериоду1918–1929.године
14
поновонашлиуситуацијидадоказујукакосуБоснаиХерцеговинасрпскеземље.НајрадикалнијеутомсмислуреаговаојеонајдиосрпскеелитекојијебиоуредовимаРадикалнестранкеилиблизуњенихгледишта,апосебноњиховогласилоуБоснииХерцеговиниСрпскаријеч.ДаћебитиогорченипротивницибилокаквогпокушајаодвајањаБоснеиХерцеговинеодСрбије,апосебноаутономистичкихтежњинекихполитичкихгрупа,онисуотворенонагласиливећупрвомбројусвогалиста,марта1919.године,гдје,измеђуосталог,кажу:„ТражимодасестворијакацентралнавладауБеоградукојаћеенергичнопобијатисве„аутономистичке“(читајфранковачке)захтјеве.ЗанасјеБеоградкултурноиполитичкосредиштебилоувијекпаиданасје.“(Српскаријеч,бр.1,2.(15.)3.1919).Самоувјеренидасудобилинационалнубитку,радикалиуБоснииХерцеговинисупоручивалисвимонимакојисунакнаднохтјелидаодвојесрпскинарододСрбије:
„Алиминећемодаповређујеморане,којејошнисузарасле,самонемојтенасизазиватиунашојкући,уовојсрпскојземљи,зачијусмосеслободујединомиСрбиборилипротивцрно-жутеаждаје,мисмојединистрадали,апшени,стрељанииизвођенинавешала.ИнавешалимајеСрбинсамсебинамицаоужеиумираоподпокликом:ЖивеокраљПетар,живелаСрбија!“(Српскаријеч,бр.191,25.9.1920).
Усклопуполемикаокоуставногпитања,Српскаријечје,ускладуса својимсамоувјерениммишљењемда јеуједињењем„биткадобијена“,мјесецданапредизгласавањеВидовданскогустава,понављала:„МијединознамодајеБанат,Бачка,Срем,Барања,Славонија,БоснаиХерцеговина,Лика и Сјеверна Далмација, Дубровник (од Неретве) и Бока, вјечноспојена са Србијом и да нема те силе која се може томе успротивити.“(Српскаријеч,бр.106,28.5.1921).ИпослијеизгласавањаВидовданскогустава, главна преокупација српске елите из Босне и Херцеговине, кадаје ријеч о националном питању, била је да се супротстави било каквимаутономистичкимтежњама.Тојепосебнодошлодоизражаја1923.године,приликомпотписивања„Марковогпротокола“ипокушајаМехмедаСпахадазаступачитавуБоснуиХерцеговину,тедаутомсмислу,затражиукидањеЗаконаоподјелиземљенаобластииаутономијуБоснеиХерцеговине.Тадамујеодговориоједанодугледниххерцеговачкихрадикала,Данило–ТунгузПеровић,насљедећиначин:
„ШтоДр.СпахонијетражиоаутономијузадобаАустро-Угарске,разлогјепрост,нијесмео...Апоштоје1918.год.далеко,аслободаразвиласвојакриладасеиназвездеможелајатисадтребатражитиаутономијеисаборе...Затим,Др.Спахо,мисеСрбиправославнинисмоборилитоликогодинауБ.иХ.занекакветричавеаутономије,негозасједињењеовихкрајевасадвјеманезависнимсрпскимдржавама:СрбијииЦрнојГори...МисмосаСрбијомједноихоћемодаостанемоједно.“(Српскаријеч,бр.70,4.4.1923).
ДрагаВ.Мастиловић
УтомсмислуималисуподршкуиизБеограда.КадасусеводилежучнерасправеуУставотворномодборуостатусуБоснеиХерцеговине,српскипредставницисуодлучнобранилитезуосрпскомкарактеруБоснеиХерцеговине,сматрајућидабибилокаквафедерализацијаКраљевинеСХСукојојбиовепокрајинеималеаутономанстатус,вријеђаласрпскинародуњима.БившисрпскипосланикуРусији,МирославСпалајковић,поручиваоје,настраницамаСрпскеријечи,да„[...]политикаимасвојихаксиома,каоиматематика,ааксиомисенедоказују.ЗаСрбинајетакваједнааксиома:БоснаиХерцеговинасусрпскеземље.“(Српскаријеч,бр.35,22.2.1921).Међутим,усвојимжучнимполитичкимистраначкимпрепуцавањима,некиСрбиизБоснеиХерцеговинесузаступалитезедаБеограднерадизадобросрпскогнародауБоснииХерцеговини.ТосубилеуглавномпристалицеДемократскестранке,којесупостепенопочеледасежаленастатусБоснеиХерцеговине,какосечини,ипакпритомевидећисвојеускостраначкеиличнеинтересевишенегоиштадруго.Потомпитањунајрадикалнији јебиосарајевскиНародкојијеобновиоНиколаСтојановић,аутомпогледуприлично радикално је наступала и обновљена Отаџбина, која је билагласилоДемократауКрајинииочигледнопротивникДавидовићевогкрилаДемократскестранке.ЗаразликуодНарода,ОтаџбинајесвакиспоразумсаРадићемиСпахом,којиједолазиоизБеограда,гледалакаоножулеђаСрбимауБоснииХерцеговини.Такоје,одлазакдијелаРадићевихпосланикауСкупштину,послијевишегодинаапстиненције,1924.године,иформирањеДавидовићеве владе, заОтаџбину била нека врста националне издаје иочигледнемајоризацијеСрба.УтомсмислуОтаџбинајеписаладајеутајблокушлосамотридесетСрбаДавидовићеваца,анерачунајућињихдасеутомопозициономблокуналазе„[...]свиизразитинепријатељидржавногинародногјединства[...]“тојест,оникојисуморалибитипоражени1918.године,дабидонародногјединствауопштедошлоили,другачијеречено– „Исти непријатељи и на фронту и у Парламенту.“ (Отаџбина, год. II,бр.16,19.4.1924).Видећиутомеочигледнуопасностпосрпскенационалнеинтересе,Отаџбинајезакључивала:
„ДоксуСрбипостиглидаидууБеоградскускупштинупротеклојемноговременауполитичкојборби;многа јесрпскамајказаплакалаимного јесрпскочедопропиштало;пајелиправодаихћесаровизаступниципротјерајуизњиховаБеоградаиупутеуСабореЗагребаилиСарајева.“(Исто).
Због свега тога, као најзначајнији догађај у одбрани српскихнационалнихинтересауБоснииХерцеговини,Србисусматралиукидањепокрајинскихуправа1924.годинеиувођењеуживотУредбеоподјелиземљенаобласти.Наиме,сведотадаБоснаиХерцеговина јебила јединственаадминистративна област на челу саПокрајинском управом која је ималапетповјереништава (унутрашњипослови,правосуђе,просвјетуивјерскепослове,пољопривредуисоцијалнуполитику),којасујојдавалаодређени
15
ЈугословенскоискуствосрпскенационалнеинтеграцијенапримјеруСрбауБиХупериоду1918–1929.године
степенаутономности.Фебруара1924.године,укинутајеПокрајинскауправазаБоснуиХерцеговину,аумјестоњеуведенаподјеланашестобластисасједиштима уСарајеву,Мостару, БањојЛуци, Травнику, Тузли иБихаћу.Начелуобластиналазилисусевеликижупани,којисубилинепосреднопотчињени министру унутрашњих послова. Осим великих жупана, билесупредвиђенеиобласнескупштине,алисупрвиизборизањиходржанитек1927.године.Засрпскуполитичкуелиту,алиизачитавсрпскинародуБоснииХерцеговини,овајдогађајбио јеодпрворазредногзначаја, јерихјетоконачноидефинитивноувјерилодаграницанаДрини,којаихјевијековимадијелилаодСрбије,вишенепостоји,чакниутомформалномадминистративномобликуукомејепостојаладо1924.године.ЛиквидацијаПокрајинскеуправеизазвалајеправоодушевљењемеђуСрбимауБоснииХерцеговини,алиниконијетакоеуфоричнореаговаокаоСрпскаријеч,којајеповодомтогаписала:
„ТајисторискиданнарочитојеважанзанасСрбеуБиХ,јерјењеговимсвитањем дошло оно неколико вијекова жељковано уједињење Српства... И тајвеликисветидануисторијинашегнародабићеурезанзлатнимсловима,онћедабудеонасветаневидљивакопчанашихсрцаинашељубави,анашезавјетнемисливидниисвијетлипокличњеногрођења,њеногостварења...“(Српскаријеч,бр.41,28.2.1924).
Остали српски политички листови поздравили су укидањеПокрајинске управе, али нису ни близу овако еуфорично реаговали каоСрпскаријеч,аосимтога,одмахсутоискористилизамеђусобниполитичкиобрачун,апосебносаРадикалномстранком.ТојебилачитавасуштинаисвастратегијанационалнеборбеСрбауБоснииХерцеговини,упериоду1918–1929. године. У истом духу и на исти начин продужила је српскаелита из Босне иХерцеговине да води своју „националну бробу“ све до1929.годинеизавођењашестојануарскогрежима,кадасууподјелиземљена бановине схватили да се дијелови Босне и Херцеговине препуштају,најблажеречено,хрватскојзониутицаја,пасунекиодњих,као,напримјер,дрВладимирЋоровић,оштропротестовалипротивдијељењаХерцеговинедолиномријекеНеретве.
За све то вријеме одвијали су се и међусобни обрачуни српскеелите у Босни иХерцеговини око питања југословенства.У том смислу,присталице Радикалне странке у Босни и Херцеговини јасно су сепрофилисаликаоносиоцисрпствауовимпокрајинамаиоштроиступалипротив југословенских националиста у српском етничком корпусу. То јепосебно дошло до изражаја приликомформирања политичких партија, акулминиралојепредизборезаУставотворнускупштину1920.године.ТадајеСрпскаријеч,утекступоднасловом„Југовинаусмртномстраху“,измеђуосталог,писалаиово:
ДрагаВ.Мастиловић
16
„Ви се обраћате – „народу“. Који је то анонимни народ? Је ли српски,хрватски или – југословенски? Ваш је вођа Др Ж. Њежић јавно позивао„Југословене у редове“. Па зашто се сада стидите вашега програма? Зашто непозивљете„југословенски“народнегосеобраћатесамо–народу.Којијетонародбезимена,југовинскагосподо,којитражитемандатекодпоштеногСрбинатежака,који сенинавјешалиманијеодрицао српскогимена,нити се г. 1914.нудиодаидеfreiwilligнафронту,дасеборикаоштогајепозиваоПрибићевићевСрбобран28.августа1914.–противСрбије.“(Српскаријеч,бр.210,20.10.1920).
Југословенство,то јестоноштоседешавалоприликомуједињења1918.године,усуштинијебилоијединоштосутадашњирадикалиуБоснии Херцеговини могли приговорити старим и заслужним националнимборцимакакви субилиЖивкоЊежић,ВасиљГрђић,НиколаСтојановићиостали.Арадикалиихнисуштедилинаовомпитању,којесусматралииздајом српских националних интереса. Зато нису пропуштали да ихподсјетенапонашањеприликомуједињења1918.године:
„Ониговорео јединственојдржави?УЖеневи1918.присталисудамиположимозаклетву,мјестонашемкраљуПетру,г.Корошецу.СтрпалисунассвеСрбеизбившемонархијеподкомпентенцијуЗагребачкогНар.вијећа,слалисунамцрно-жутегенералеуБоснуиакојевећбиластиглауСарајевопобједоноснасрпскавојска,осуђивалисунаскојисмотражилисједињењесаСрбијом,ауСарајевскомКотарскомВијећугласалисупротивтогистогсједињењасаСрбијом.“(Исто).
Оштрица идеолошких обрачуна унутар српске елите у Босни иХерцеговини, на основама југословенства једног њеног дијела, донеклеје отупила у наредномпериоду, али никада до краја.Нису одступали нионикојисусезалагализаинтегралнојугословенство,као,напримјер,дрНиколаСтојановић.Онје1924.године,безималозазораписао:
„Будимошто вишеСловенида би смомоглибитиштобољиСрби; алипре свега и поврх свега верујмо у добру звезду Југославије, која није случајностворена. Ако се одржи Југославија, биће много више Југословена, и бићенепрестаноЈугословенијачиодсепаратистасвихфела.АпрвенственазадаћаСрбаудржавије:дабудуштобољиЈугословени.ТовредиизаонеСрбекојисузаједнуограниченуулогусрпскуикојитражесамодржавнојединство“(Stojanović,1924,str.554).
Међутим,зачитавотовријеменигдјесенијејачеосјећао,негоуовом,националном питању, недостатак правих личности, праве интелектуалнеелите способне да искорачи, да формулише српски национални програму Босни и Херцеговини, макар и ако га српска интелигенција на нивоуцјелокупногнационалногкорпусанијеимала,идагаусадиусвијестсвојимсународницима, каошто је то на вјерској основи урадила Југословенскамуслиманска организација или, на националној основи, Стјепан Радић.Непостојање националног програма на нивоу читаве нације није могло
17
ЈугословенскоискуствосрпскенационалнеинтеграцијенапримјеруСрбауБиХупериоду1918–1929.године
битиоправдањезатупасивност,јерјесрпскаелитауБоснииХерцеговиниималаразвијенсвојнационалнипрограмили,бољерећи,јаснунационалнумисаоижељу,јошдоксуживјелиподтурском,азатимподаустроугарскомокупацијом.Истинизавољу,упрвомслучајутунационалнумисаоносилису народне старјешине и посебно свештеници, као тадашњи елитни диосрпског друштва, а од њих је касније ту мисао преузела, проширила ипродубила генерацијапрвеинтелектуалнеелите.Међутим,умеђуратномпериодуелитнислојдруштвабилајевећимдијеломинтелигенција,одкојихсеочекивалодаводенародиформулишунационалнециљеве.Али,таелитаје очигледно била поприлично збуњена процесом уједињења и појавомјугословенскогнационалногфакторауњиховојполитици,кодпојединацаизраженим до фанатизма. Осим тога, били су међусобно политички, акаткад и идеолошки, супротстављени до мржње, разједињени и што јенајгоре,усвомсамозадовољству„отргнути“иотуђениоднародакомесуприпадалиињеговихжељаипогледа.УмнијипосматрачиприликауБоснииХерцеговини, то су примијетили још док је тај процес трајао, то јест,измеђудвасвјетскарата.ТакојеЈакшаКушанјош1928.годинеписао:
„Аинтелигенција?Онапостоји,бројчаноипревишејака,поквалитетунезаостајепунозаевропском.Таинтелигенцијанемаваспитача,немајачихличностикојебибилеустањудапредњачеидадајуимпулс.Самуинтелигенцијутребалоби васпитати за друштво: она сама не осећа за народ, она је далеко од њих...Без идеја, каријеристична, забављена превише о себи, убијена политичкимживотом, растурена по свим организацијима, огрезла у касапском животу –она живи у ваздушастим концепцијама. На једној страни духовна социјалнааристократија – интелигенција, забављена о себи, на другој социјални себрови– сељаци, остављени божјој милости у свом животу из феудалних времена“(1928,стр.24).
УовихнеколикореченицаизраженојетоликотачнихкарактеристикасрпскеелитеизБоснеиХерцеговине,измеђудвасвјетскарата,дасечинисувишнимбилоштадодати,алионданетребанитражитијошнекиузроктогаштоСрбиуБоснииХерцеговинипослијеПрвогсвјетскогратанисуималинационалногпрограма,каонисрпскакултурауопште.
Завођење шестојануарског режима дало је нови импулс онимсрпским интелектуалцима који су се свим срцем залагали за интегралнојугословенство. Посматрајући политичке процесе на самом изворудогађаја,дрВладимирЋоровићје1939.годинејасномаркираоонесрпскеинтелектуалцеизБоснеиХерцеговинекојисуподржавалишестојануарскирежим,каоионекојисубилиуопозицијипремањему.Сасвимисправно,онјезакључиода„БосанскиСрби,вјерујућиискренодаседржаваналазиуопасности,трудилисуседапомогнуКраљевонастојањезастишавањемполитичкихстрасти“(Ћоровић,1925,стр.68).Тојемотивисалоинекеод„старегарде“угледнихнационалнихборацапопутВасиљаГрђића,Атанасија
ДрагаВ.Мастиловић
18
Шоле,СаваЉубибратићаијошнекихизредовабившеДемократскестранке,којиупериоду1918−1929.нисуималиполитичкогуспјеха,дасеуновимоколностимаизноваполитичкиангажујуиставеуслужбуличногрежимакраљаАлександра.Истинизавољу,какозапажаиВладимирЋоровић,притоме:„Признавалису,поштено,даимјебилотешкоштојеприспровођењутогпрограмабилажртвована,увеликојмери,слободарскатрадицијаСрбије,алисусенадалидатонећедуготрајати“(1925,стр.68).ОразлозимакојисунавеливећинусрпскихполитичарауБоснииХерцеговинидаподржешестојануарски режим, Ристо Грђић, братић Васиља Грђића и каснијенароднипосланик,овакојерезоновао:
„Свеонеогромнеморалнеснаге,којејесрпскинародразвиоод1903.до1918.године,упропашћенесунаопакимрадомнашихполитичкихпартија.ИдоксусеХрвати,Словенци,паиМуслиманигруписалииразвијали,Србисусеклалиизмеђусебеиразједињавали,дабитакорастројенидочекалисудбоноснедогађајекоји су дошли.Није онда нимало чудно, ако суВасиљ ињегови другови, ситипартијскогпрегањањаиоргијања,солакшањемнадушипримилишестојануарскирежим,надајућиседаћеондонетинештобоље“(2012,стр.94).
Дакле,једандиосрпскеинтелектуалнеелитеизБоснеиХерцеговинеприхватиојешестојануарскирежим,несаодушевљењем,алисматрајућигазајединумогућнострјешењатешкихполитичкихприликауземљи.Сдругестране,билојеионихкојису6.јануарприхватилисаодушевљењем.ЈеданодњихбиојеЈованДучић,којијесвојезадовољство,аможесеслободнорећииодушевљењешестојануарскимрежимомипосебноновомподјеломиименомземље,изразионастраницамаПолитике30.октобра1929.године:
„Једанвеликилист јепреврнут,имисеовогмесецаналазимона једнојновојстраниисторије.Расеченјеједанчворонакосмелоиведро,какотоувекрадиједанснажаннароднавеликимраскршћимаисторије.Једнојејасно:даникадиникакавдогађајнеможевишеповратитиствариондегдесубилепрошлогмесеца–Нијебилониценкањаниуцене.Нијерешенсамоједанпроблемматеријалногживота него је и завршена једна духовна периода, изграђена на заблудама, назамршенимтрадицијама,нанеповерењуилиличнимсујетама, стваримакоје сунасдоводиледоочајањаидосумњеусебе.“(Политика,бр.7719,30.10.1929).
Ако јесудитипремасвемушто јеизрекаоуовомтексту,Дучић јеутомтренуткузаистабиоубијеђенијугословенскиидеалистаичврстојевјероваодајенаступионовипериодисторије,тедавишеникаквасиланећемоћи разбити ту и таквумоћну југословенску државу.Међутим, послијенешто више од једне деценије, Дучић је, пред искуством геноцида надсрпским народом 1941. године, сасвим другачије посматрао ово питање.Један дио српских интелектуалаца из Босне и Херцеговине остао је и уопозицији шестојануарском режиму и то из свих политичких партија укојимасудотадабилизаступљениСрби:диорадикала,демократаинајвећи
19
ЈугословенскоискуствосрпскенационалнеинтеграцијенапримјеруСрбауБиХупериоду1918–1929.године
диоземљорадника.КаонајвећиопозиционарикраљевомрежимуистицалисусепротаДушанКецмановићизранијеСамосталнедемократскестранке,БранкоЧубриловић,МилошТупањаниниЧедомирКокановићизранијегСавеза земљорадника, Перо Мандић из раније Демократске странке, теМиланЈојкићиКостаМајкићизредоварадикала.
Период који је услиједио након шестојануарске диктатуре био јеобиљеженновимбујањемнационалнизма,посебнохрватског,штојеудовелодопреговораокодефинитивногрјешавањахрватскогпитањауКраљевиниЈугославији.Српскаинтелектуалнаелитаконачнојесхватилаиприхватилада треба дефинисати српски национални простор у оквиру заједничкедржаве,атојеуправооноштосуониупорноодбијалидапризнајујошодуједињења1918.године.Сведотогтренутка,српскаелитајејугословенскимнационализмом бранила Југославију од агресивног и све агресивнијегхрватског национализма. Тек са стварањем Бановине Хрватске 1939.године,посталојејаснодасехрватскомнационализмумогусупротставитисамо српским национализмом и омеђавањем српског националногпростора на који су Хрвати све више и све агресивније пружали руке.
ЛИТЕРАТУРА
Васиљевић,Д.(1909).ОБоснииХерцеговини,предавањедржано12.априла1909.годинеуДруштвусловенскеузајамностиуПетрограду,Београд.
Грђић,Р.(2012).ЗаписиизХерцеговине:Успоменепосланикаиуправникаканцеларије српске патријаршије, Београд:ФилипВишњић, Гацко:Просвјета.
Екмечић, М. (2000). Црква и нација код Хрвата. УОгледи из историје.Београд.
Екмечић,М.(2007).Дугокретањеизмеђуклањаиорања–историјаСрбауНовомвеку.Београд:Заводзауџбеникеинаставнасредства.
Круљ,У.(1925).Политикаираса(раснинационализам).Сарајево:Државнаштампарија.
Круљ,У.(1937).Народовагрупа,њенрадиидеологија.Гласникјугословенскогпрофесорског друштва, јули – август 1937.МостариХерцеговина,Београд.
20
ДрагаВ.Мастиловић
Кушан, Ј. (1928).СавременаБоснаиХерцеговина.УСавременаБоснаиХерцеговина, уредио Миливоје В. Кнежевић. Суботица: Часопис„КњижевниСевер“.
Микић, Ђ. (1997). Политичке странке и избори у Босанској крајини(1918−1941),БањаЛука:Институтзаисторију.
Стојановић,Н.(1924).JošouloziSrba:Srbi idržava,NovaEvropa.Кnj.X,br.18,21.decembar1924,Zagreb.
Ћоровић,В.(1925).БоснаиХерцеговина.Београд:СКЗ.Ћоровић,В.(1999).Мостар.БањаЛука:Глассрпски,Београд:ArsLibri.
DragaV.Mastilović
YUGOSLAVIANEXPERIENCEOFSERBIANNATIONALINTEGRATIONBASEDONTHEEXAMPLEOFSERBSINBOSNIAANDHERZEGOVINA
INTHEPERIOD1918–1929
Summary
ThecreationoftheKingdomofSerbs,CroatsandSlovenesin1918wasconsideredasasolvedSerbiannationalquestionintheBalkansbytheSerbianpoliticalandintellectualelite.This iswhythedefenseofYugoslaviancountrywasaprimarynationaltaskinthenextperiod.Abolitionofprovinces’authoritiesin 1924 was considered as a premium national event which would finallywipeout borders on theDrinaRiverwhich separatedSerbianpeople throughcenturies.Political enthusiasmanddisunity ofSerbianvotingbody inBosniaandHerzegovinainthisperioddisablednationalhomogenization,andSerbianintellectualelitewasnotabletocreateaSerbiannationalprogramonthelevelofwholenationalcorpus,anditremainedsameinBosniaandHerzegovinaoffcourse. Ideological struggleswerecausedbyYugoslavianattitudeofapartofSerbianpoliticalelite,whilenon-existenceofSerbiannationalprogramcausedthatmajorityofSerbianpoliticians fromBosniaandHerzegovina towelcomethesixthofJanuaryregimein1929withrelief.Theyconsidereditasanecessity,althoughtheydidnotagreewithnondemocraticmethodsusedbytheregime.
21
ЈугословенскоискуствосрпскенационалнеинтеграцијенапримјеруСрбауБиХупериоду1918–1929.године
НаташаКостић1УДК159.9.07ФилозофскифакултетИсточноСарајевоDOI10.7251/FIZN1719023KЛидијаБогдановићОригиналнинаучнирадДипломиранипсихолог
ИМПРЕСИЈАОДРУГОЈОСОБИСОБЗИРОМНАПРИСУСТВОСТИМУЛУСНОГСВОЈСТВА„СРДАЧАН“И
„ХЛАДАН“ИАГРЕСИВНОГПОНАШАЊА
Урадусуприказанирезултатиексперименталногистраживањаимпресијеодругојособисобзиромнаприсуствостимулусногсвојства„срдачан“и„хладан“иагресивногпонашања.Експерименталнаваријаблакојајекоришћенајеприсуствостимулусног својства „срдачан“ или „хладан“ као и одсуство или присуствоагресивног понашања приликом описа замишљене особе, коју су испитаницидаљеоцјењивалиопредјељујућисезаједнуодопозитнихособинапонуђениходстранеиспитивача.Узоракиспитаникачини160студенатаФулозофскогфакултетаУниверзитетауИсточномСарајеву.Резултатиистраживањапоказујудапостојистатистичкизначајнаразликауимпресијиозамишљенојособикојанеиспољаваагресивнопонашањеизмеђугрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„срдачан“икојајеималастимулусносвојство„хладан“(U=1094.500,Z=-7.239,p=.000),данепостојистатистичкизначајнаразликауимпресијиозамишљенојособикојаиспољаваагресивнопонашањеизмеђугрупеиспитаникакојајеималастимулусно својство „срдачан“ и која је имала стимулусно својство „хладан“(U=2756.000,Z=-1.519,p= .129),тедапостојистатистичкизначајнаразликаунутар групе испитаника која је имала стимуслусно својство „срдачан“(z=-7.599,p=.000)иунутаргрупеиспитаникакојајеималастимуслусносвојство„хладан“(z=-6.120,p=.000). Кључне ријечи: импресија, стимулусно својство „срдачан“ и „хладан“,агресивнопонашање
1natasa.kostic@ffuis.edu.ba
23
Увод
Уфокусуинтересовања социјалнеперцепције су особе које свакипојединацпосматраизразличитихугловаиствараодређенусликуоњима.Аш[Asch](1952,премаХавелка,2001,стр.112)сматрада јеприродноилогично да појединац познаје особе са којима је у интеракцији, те да сепред психологију поставља питање како се долази до сазнања о особи.Онсматрадајеједанодпрвихкоракаусазнавањудругихособаопажањењиховихакцијачимесеособиприписујусвојстваистих.Сљедећикоракусазнавањудругихособајеопажањесрединеукојојсеособаналазичимесеопаженаакцијаприписујенесамоличнимнегоисрединскимузроцима.И на крају истиче да је опажање других особа изразито организовано иуједињеноујединственуцјелину.Узапажањаодругимособамауносисеодређенредиорганизованост,штоутиченаразумијевањеодређенеособекао личности и као актера. Такође,Аш (1952, премаХавелка, 2001, стр.112)наглашавадасвакаособапосједујеспособностформирањаимпресијеодругојособикаонепосредногодговоранавеомамалибројинформација.Заформирањеимпресијенијепотребанвеликиобиминформација,апрваимпресијајевеомастабилнаиљудисеослањајунањубезобзиранатоштојемождаинетачна.Наовоммаломбројуинформацијазаснивасевеликидио друштвеногживота. Смит и Колинс [Smith, Collins] (2009, стр. 343)сматрајудаимпресијаодругима,односно,менталнепредставеодругимапредстављају основне алате друштвеног живота, те да без обзира на тодалисувалиднеилинису,далисузаснованенагодинамапознанствасанеким или само кратким погледом на некога, утичу на избор партнера,стварањепредрасудаополитичкимкандидатимаиликандидатимазапосаотенасвакодневнуинтеракцијусаљудимауокружењу(члановипородице,пријатељи,колегенапослу).
Зебровиц[Zebrowitz]сматрада(1995/1999,премаHuma,2010,стр.57)формирањеимпресијепредстављапроцесстварањаописнеиевалуативнепроцјене о другима.Импресија потиче од латинске ријечи impressio којазначи утискивање и она представља, у једном значењу, хипотетичкинеуролошкиефекатдејствадражиначула,аудругом,субјективнидожиљајнечега или некога (Требјешанин, 2001, стр. 185). Хамилтон, Кац, Лера[Hamilton, Katz, Leirer] (1980, премаHuma, 2010, стр. 57) сматрају да јеимпресијакогнитивнарепрезентацијапосматрачаодругојособи.
ЈеданодпрвихистраживачаимпресијеодругојособиСоломонАш(1946)којијеусвојојстудијиподназивомFormingimpressionsofpersonalityпредставио серију огледа које су омогућиле сљедеће: „Процес опажањасхваћен је као базични механизам непосредне социјалне интеракције,а упознавање и разумевање других особа као његов главни ефекат“(Хавелка,2001,стр.111).
НаташаКостић,ЛидијаБогдановић
23
Аш (1946, стр. 258) поставља питање у вези с тим како неколикокарактеристика функционишу заједно формирајући импресију о некојособитекојипринципирегулишутајпроцес.Усвомрадуполазиодтрихипотезе(Аsch,1946,стр.259−260),атосу:сумативнахипотеза,хипотезао„хало“ефектуигешталтистичкахипотеза.Сумативнахипотезасеодносина то да је импресија збир свих својстава за које појединац зна да иходређенаособапосједује,причемусвакацртаствараодређенуимпресију,аукупнаимпресијапредстављазбирпојединачнихимпресија.Хипотезао„хало“ефектуговориотомеданапроцесформирањаимпресијеодругојособиутичеиопштаимпресија,тј.халоефекатотојособи.Онаможедаседефинишекаоемоционалнасклоностдасепојединачнецртеилиособинеличностидругеособевреднујукаопозитивнеиликаонегативне(Хавелка,2001,стр.113).Гешталтистичкахипотезаподразумијевадасеимпресијаодругојособиодносинаособууцјелини,аненавиђењеособекојесесастојииззбираособина.Свакипојединацтежидадругуособусхватикаоентитеткоји посједује своје психолошко језгро. Својства других се не опажајуиздвојенонегоусклопуњиховихзаједничкиходноса.
Ашовиоглединисусезаснивалинадиректомконтактумеђуљудима,што у некој мјери умањује природност ситуације, али је ипак дошао дозначајнихрезултатауовомпољуиподстакаодаљаистраживањакрозмањеиливишемодификацијеметодолошкихкарактеристика.Његовиогледисусесастојалиутомедаекспериментаторчитаиспитаницималистуособиназамишљенеличности,аонисуимализадатакдасвојимријечимаопишусликукојусуформиралиозамишљенојособи.Осимнаведеног,испитаницимаједаванаилистаод18опозитнихособиназакојесуиспитанициоцјењиваликојасеувишојмјерислажесаописомзамишљенеособе.Промјенеулистамаописа које би експериментаторчитаочинили су основну карактеристикуистраживања,односноексперименталностситауција.
Првагрупаогледасебавицентралнимилиперифернимсвојствима.Његоваистраживањасузначајнапотомештојекористиоврлоједноставанначин да би приступио овомпроблему.Испитаници су били подијељениудвије групе, групуАигрупуБ.Прочитанаим јелистаособинакоја јебила идентична, изузев једног термина. Групи А су прочитане особинеинтелигентан – ефикасан – марљив – срдачан – одлучан – практичан– обазрив, а групи Б је прочитано интелигентан – ефикасан –марљив –хладан–одлучан–практичан−обазрив.Оваразликајепроизвелаупадљивуразликууимпресијама.Наиме,групаАјеималапозитивнијеимпресијеодгрупеБ(Asch,1946,стр.262−265).Термини„срдачан−хладан“нисудодалиновосвојство,негосууизвјеснојмјеритрансформисалиосталасвојства.У осталих девет експеримената о формирању импресије, Аш је такођеправиоизвјесневаријације.Напримјер,мијењаојередослиједпрочитанихособина, уводио је неке друге особине, давао испитаницима задатак да
Импресијаодругојособисобзиромнаприсуствостимулусногсвојства„срдачан”и„хладан”иагресивногпонашања
25
пронађусинониме заособинесалистеилидадонесу закључако томеукаквомсуодносунаведенеособине.
Након серије спроведених огледа, Аш (1946, према Хавелка, 2001, стр.123−124)једониосљедећезакључке:
1. Oпажачнастојидаформираимпресијуоособиуцјелини.Врло јетешконе видјети да је особа цјелина.Преко једне или вишецртапојединацтежидадопредојезграособе.
2. Kада опажач опази да неке особине припадају истој особи, онепрестајузањегадапостојекаоизолованецрте,већулазеудинамичнуинтеракцијуиформирајуодређенуструктуру.
3. Импресијапосједујесвојуструктуру.4. Свака особина представља дио једне цјелине и увођење или
изостављање једне особине може да доведе до промјене цијелеимпресије.
5. Особаговорикрозсвакусвојуособину.6. Импресијаодругојособијеувеликојмјеридетерминисаназахтјевима
сакојимјесуочавањенасредина.7. У процесу формирања импресије манифестује се склоност ка
досљедностиилисупротстављању.
АшовеналазеистраживањапотврдиојеКели[Kelley](1950,премаPennington, 2004, стр. 145) представљајући госта предавача студентимакористећи Ашову листу особина. Утврдио је да су се студенти вишезадржалиуразговорусапредавачемуситуацијамакадајеприликомописабиоукљученпридјев„срдачан“,негокадајебиоукљученпридјев„хладан“.Овај истраживач је на основу процјене предавача од стране студенатапронашаосличнеразликекаоиАш.
Истраживање формирања импресије о другој особи уз употребупретходнонаведенелистезаописособекаоипридјева„срдачан“и„хладан“на листи спровели су МекКарти и Сковронски [McCharty, Skowronski](2011, стр. 1305) с тим што су наведене особине приликом читањаприписивали студенту који студира у истом мјесту (близина) као ииспитанициилистудентукојистудирауиностранству(дистанца).Узоракиспитаника је чинило96 студентатауниверзитетау сјеверномИлионису.Резултатиистраживањапоказујудасуиспитаницикојисуприликомописаособе имали придјев „срдачан“ испољавали позитивнију импресију оњој, него испитаници који су имали придјев „хладан“. Такође, резултатипоказујуда је дистанцаимала ефекатнаиспољавањеимпресије одругојособи.Придјев„срдачан“јеимаовишеефектанаформирањеимпресијеодругојособиуситуацијидистанце,негоуситуацијеблизине.
Наутс, Лангнер, Хуџисманс, Вонк, Вигболдус [Nauts, Langner,Hujismans,Vonk,Wigboldus] (2014, стр. 155−160) су реплициралиАшова
НаташаКостић,ЛидијаБогдановић
26
истраживања, која подразумијевају листе којима је овај аутор испитиваоутицај на формирање импресије о другој особи и придјеве „срдачан“и „хладан“. Осим листе која садржи, уз поменуте придјеве, особинеинтелигентан,ефикасан,марљив,одлучан,практичаниобазрив,коришћенајеилиста,која,пореднаведенихпридјева,садржиособине:послушан,слаб,плитак,амбициозан,сујетан.Сдругестране,коришћенајеипрвонаведеналиста, али је умјесто придјева „срдачан“ и „хладан“ коришћен придјев„љубазан“и„нељубазан“.НаведенелистејекористиоиАш(1946)усвојимистраживањима. Ови истраживачи су дошли до налаза да испитаниципријеоцјењујуинтелигенцијукојајеважнијаприликомописаособе,негосрдачност,односно,дајеинтелигенцијацентралнијаособинаодсрдачности.Такође су дошли до резултата да су срдачност и хладноћа централније,односно,давишеутичунаукупнуимпресијуодругојособи,негољубазностинељубазност.Осимнаведеног,овиауторисуутврдилидасрдачностнијерелевантназаформирањеимпресијеодругојособи.
На основу истраживања у области социјалне перцепције може сезакључити да „срдачност“ посматрана као димензија личности обухватапријатељство,помоћ,искреност,поузданостиморал(Holoien,Fiske,2013,p. 33), те да се особа за коју се сматра да је ,,срдачна“, барминимално,придржава моралних образаца понашања (моралност као друштвенатворевиназначајнајекадасуупитањуодносисадругимљудима).Уколикосеособанепридржавадруштвеноприхваћеногпонашања,барминимално,сматра се, условно речено, неморалном, те јој се приписују негативнекарактеристике. С друге стране, особа која се перципира као ,,хладна’’,упркос томе што се понекад понаша на друштвено прихватљив начинисрдачноидаљећесесматратихладном,неповјерљивом,иособомкојанијепријатељскинастројена.Можесезакључитидасесрдачностодносина интерперсоналне односе и да је социјално значајна. На основу тога,посматрачидоносепроцјенуизакључкедалижеледаступеуближеодносесадругимаилине(DeBruin,VanLange,2000,премаUleman,Kressel,2013,p.65).
Прегледомдоступнелитературедолазиседозакључкадасунегативнеинформације значајније од позитивних у процесуформирања импресије.ПратоиЏон[Pratto,John](1991,премаUleman,Kressel,2013,p.64)наводеда негативне информације привлаче већу пажњу.Овај став заснива се нарезултатимањиховогистраживањакојимсуиспитивалипажњуиспитаниказа именовање боја на којима су се налазиле значајне особине. Добијенирезултати су показали да негативне црте привлаче више пажње, штодоводидотогадаселакшезапамте.Самимтим,вјерујеседаприкупљањенегативних информација доводи до формирања негативније општеимпресије.Овакавзакључактемељисенапремисидапоштонемајасногциљаимпресије, она се заснивана случајно запамћениминформацијама,
Импресијаодругојособисобзиромнаприсуствостимулусногсвојства„срдачан”и„хладан”иагресивногпонашања
27
што су у овом случају негативне. Ипак, ова навођења треба узети садозомопреза,будућидаовимистраживањемнисуиспитивана.Сматраседанегативнидогађајиимајувећу ,,тежину“,имајудрастичнијепрелазеуградијацији,причемунегативнекарактеристикерастууфункцијивременаи простора (Uleman,Kressel, 2013, p. 64).Осим тога, негативни догађајису више издиференцирани,што говори оњиховој сложености.Међутим,ни питање доминације негативних у односу на позитивне догађаје нијејасноодређено.Подједнакзначајприписујесеипозитивниминегативнимдогађајимауслучајевимаинтегрисанихинформација.
Проблем,методизадациистраживања
Проблем истраживања се односи на испитивање формирањаимпресије о другој особи с обзиром на присуство стимулусног својства„срдачан“ и „хладан“ и агресивног понашања. Прецизније речено,коришћен је метод експерименталног истраживања у којем је вариранаекспериментална ситуација додавањем особине „срдачан“ или „хладан“налистуособинакојимајеописананеказамишљенаособа(интелигентна,ефикасна, марљива, одлучна, практична, обазрива) двјема групамаиспитаника. Објема групама испитаника дата је листа од 18 опозитнихособина за које су испитаниципроцјењивали која у бољојмјери описујезамишљенуособу.Осимнаведеног,експерименталнаситуацијајевариранајош једним идентичним описом особе унутар обје групе испитаника, стимшто је претходномописудодан агресивничин (замишљенаособа је„претукла“ другу особу). Разлози за наведени чин нису наведени, али јеприликом избора ријечи која ће описати агресивни чин вођено рачуна отомедаописаноагресивнопонашањеимплицирависокстепенфизичкогеагресивногпонашањапремадругојособи.
Ускладусаописаним,постављенисусљедећизадациистраживања:- утврдитидалипостоји статистички значајнаразликауимпресији
озамишљенојособикојанеиспољаваагресивнопонашањеизмеђугрупе испитаника која је имала стимулусно својство „срдачан“ игрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“;
- утврдитидалипостојистатистичкизначајнаразликауимпресијиозамишљенојособикојаиспољаваагресивнопонашањеизмеђугрупеиспитаника која је имала стимулусно својство „срдачан“ и групеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“;
- утврдитидалипостоји статистички значајнаразликауимпресијио замишљеној особи која не испољава и која испољава агресивнопонашање унутар групе испитаника која има стимулусно својство„срдачан“;
- утврдитидалипостоји статистички значајнаразликауимпресији
НаташаКостић,ЛидијаБогдановић
28
о замишљеној особи која не испољава и која испољава агресивнопонашање унутар групе испитаника која има стимулусно својство„хладан“.
Узоракистраживања
Узоракчини160испитаникастаростиод19до25година(AS=21.81).Заступљеностиспитаникапремаполујесљедећа:135(84.37%)женскихи25 (16.63%) мушких испитаника. Популацију испитаника чине студентиФилозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Као штосе види из претходног, узорак није уједначен према полу, а према својојприродијепригодниитоизразлогаштосуњимеобухваћенииспитаницикоји су најдоступнији истраживачима. Наиме, истраживање је вршеноonline путем. Инструмент је послат на различите адресе студената санаведеног факултета. Испитаницима је заштићено право на анонимносттакоштосуиспитивачустизалисамовриједностиодговорабезелектронскеадресепошиљаоца.Упитницисупослатина160адреса(80ихјесадржалостимулусносвојство„срдачан“,а80стимулусносвојство„хладан“).Свих160 испитаника којима је послат упитник је одговорило попуњавањемистог.Могућиразлог за то јепретходноусменообавјештење студентимадаћенекиодњихнасумичнимизборомучествоватиуистраживању,каоиобавјештењеотомедањиховиодговоринећебитизлоупотријебљенитедаћесеподацикориститиискључивоунаучнесврхе.Другимогућиразлогза то јешто су то већ особе са којима суистраживачиу контактупутемелектронских медија, па је вјероватно постојање претходне међусобнеинтеракциједопринијелoтомедасвих160упитникакојисупослатибудепопуњено.Каоштосеможевидјетиизпретходногтескта,од160испитаникаформиранесудвијепобројууједначенегрупе:групакојајеприликомописаособеималастимулусносвојство„срдачан“игрупакојајеприликомописаособеималастимулусносвојство„хладан“.
Инструментииистраживања
Инструментикоришћениуистраживањусу:1) упитник за прикупљање података о социјално-статусним
карактеристикамаиспитаника(пол,године,старост),2) упитник за испитивање формирања импресије о другој особи
који садржи опис замишљене особе (уз варирање стимулусногсвојства „срдачан“ и „хладан“ и додавање описа агресивног чиназамишљенеособе)ичеклистазапроцјенуимпресијеодругојособикоју је конструисао Аш (1946). Листа има 18 опозитних особинакојима се испитује импресија о описаној особи која испољава
Импресијаодругојособисобзиромнаприсуствостимулусногсвојства„срдачан”и„хладан”иагресивногпонашања
29
агресивно понашање. Испитаници су одговарали бирајући једанод два атрибута који, према њиховом мишљењу, у вишој мјерикарактерише замишљену особу. Када је ријеч о поузданостикоришћеногинструментазаиспитивањеимпресијеоособиунутаргрупеиспитаника, која је приликомописа особе која не испољаваагресивнопонашањеималастимулусносвојство„срдачан“,алииугрупииспитаникакоја јеприликомописаособеималастимулусносвојство„хладан“,нивопоузданостизадовољавапрепоручених.70(α= .70).Када јеријечопоузданостикоришћеногинструмента заиспитивањеимпресијеоособикојаиспољаваагресивнопонашање,ниво поузданости је задовољавајући. Поузданост унутар групеиспитаникакоја јеприликомописаособекојаиспољаваагресивнопонашањеималастимулусносвојство„срдачан“ језадовољавајућа(α=.82),каоиунутаргрупеиспитаникакојајеприликомописаособекоја испољава агресивно понашање имала стимулусно својство„хладан“језадовољавајућа(α=.86).
Поступцизаобрадуподатака
Приликомобрадеподатакакоришћенисусљедећистатистичкипоступци:Фишеровтестзаиспитивањеразликаупропорцијиизбораособинаизмеђугрупе испитаника која је приликом описа особе која не испољава и којаиспољаваагресивнопонашањеималастимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“,Ман-Витнијевтестзаутврђивањеразликауимпресијиоособикојанеиспољаваикојаиспољаваагресивно понашање између групе испитаника која је имала стимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакоја јеималастимулусносвојство„хладан“теВилкоксоновтестрангазаиспитивањеразликауимпресијиозамишљенојособикојанеиспољаваикојаиспољаваагресивнопонашањеунутар групе испитаника која је приликом описа имала стимулисаносвојство ,,срдачан’’ и унутар групе испитаника која је приликом описаималастимулисаносвојство„хладан“.Фишеровтестјекоришћенкакобисеиспиталеразликеизмеђугрупаиспитаникаупропорцијиизборасвакеод18опозитнихособина(номиналнинивомјерења).Ман-Витнијевтестјекоришћеннакон збрајања вриједности приписанихизабранимособинама(социјалнопожељнијајебодованавишомвриједности,тејевиширезултатиспитаника указивао на позитивнију импресију) – наведени статистичкипоступаксекористизаутврђивањеразликаизмеђудвијегрупеиспитаниканаједнојваријаблиинавишимнивоимамјерења.Вилкоксоновтестрангајекоришћензбогњеговемогућностипримјенеунутаристегрупеиспитаниканавишимнивоимамјерења.
НаташаКостић,ЛидијаБогдановић
30
Резултатиистраживања
Какобисеутврдилодалипостојистатистичкизначајнаразликаупропорцијиизбораособинаизмеђугрупеиспитаникакојисуприликомописазамишљенеособекојанеиспољаваагресивнопонашањеималистимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакојисуималистимулусносвојство„хладан“коришћенјеФишеровтест.Табела1.Разликеупропорцијиизбораособинаизмеђугрупеиспитаникакојајеприликомописаособекојанеиспољаваагресивнопонашањеималастимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“
Р.б. ОСОБИНА Група1–„срдачан“ Група2-„хладан“ Р
1. ВеликодушанУскогруд
96.253.75
45.0055.00 .000
2. МударНаиван
91.258.75
98.751.25 .064
3. НесрећанСрећан
5.0095.00
33.7566.25 .000
4. РаздражљивДоброћудан
7.5092.50
47.5042.50 .000
5. ДуховитБезсмислазахумор
85.0015.00
51.2548.75 .000
6. ДруштвенНедруштвен
92.507.50
56.2543.75 .000
7. ПопуларанНепопуларан
83.7516.25
60.0040.00 .001
8. НепоузданПоуздан
0.00100.00
10.0090.00 .007
9. ВажанБезначајан
97.502.50
93.756.25 .443
10. НемилосрданХуман
3.7596.25
38.7561.25 .000
11. АтрактиванНеатрактиван
86.2513.75
78.7521.25 .298
12. УпоранНестабилан
96.253.75
92.507.50 .495
13. ОзбиљанНеозбиљан
96.253.75
97.502.50 1.000
14. УздржанПричљив
32.5067.50
67.5032.50 .000
15. ЕгоцентричанАлтруиста
61.2538.75
67.5032.50 .509
16. МаштовитНемаштовит
76.2523.75
43.7556.25 .000
17. ЈакСлаб
97.502.50
93.756.25 .443
18. НепоштенПоштен
2.5097.50
8.7591.25 .167
Импресијаодругојособисобзиромнаприсуствостимулусногсвојства„срдачан”и„хладан”иагресивногпонашања
31
АнализомподатакадобијенихупотребомФишеровогтестамогућеје закључити да се група испитаника која је имала стимулусно својство„срдачан“игрупаиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“статистички значајно разликују у 55.56% случајева приликом избораособине коју придају замишљеној особи која не испољава агресивнопонашање.Другимријечима,у10случајевасенаведенегрупеиспитаникаразликујууизборуособинакојепридајузамишљенојособи,ау8случајевасенеразликују.Утврђенеразликесустатистичкизначајненанивоу.01(р<.01).Преманаведеном,аускладусаподацимаприказанимуТабели1групаиспитаника која је имала стимулусно својство „срдачан“ је статистичкизначајно више, него групаиспитаника која је имала стимулусно својство„хладан“описалазамишљенуособукао:великодушну,срећну,доброћудну,духовиту,друштвену,популарну,поуздану,хуману,причљивуимаштовиту.Иједнаидругагрупаиспитаникабиуприближноистојмјеризамишљенуособуунајвишојмјериописала као:мудру, важну, атрактивну, упорну,озбиљну,егоцентричну,јакуипоштену.
ПриликоманализеподатакаприказанихуТабели1могућејетакођеуочитидасуиспитанициизобјегрупеунајвећембројуслучајевапридавалиисте особине замишљеној особи која не испољава агресивно понашање.Самосуутрислучаја(одукупно18)испитаницибиралиразличитеособинеитопричљив,маштовитивеликодушанугрупииспитаникакојајеималастимулусно својство „срдачан“, те уздржан, немаштовит и ускогруд угрупииспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“.Учесталостизабранихособинасеразликујесобзиромнастимулусносвојство„срдачан“и„хладан“.Групаиспитаникакојајеималастимулусносвојство„срдачан“јебиласагласнаупреко60.00%случајева(најнижипроценатизборајезаособинуегоцентричан–61.25%)приликомизбораодређенеособине,докјеугрупииспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“тајпроценатнештонижи (за4особине је сагласностизборапостигнутаураспонуод50.00% до 59.00%: ускогруд, духовит, друштвен и немаштовит). Чак за12особина(великодушан,мудар,срећан,доброћудан,друштвен,поуздан,важан,хуман,упоран,неозбиљан,јак,поштен)јеугрупииспитаникакојајеималастимулусносвојство„срдачан“постиглоконсензусупреко90.00%случајеваприликомизбораодређенеособине, док је у групииспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“наведенопостигнутоунижемброју (за7 тврдњисуиспитаницисагласниуизборуодређенеособинеу90.00% случајева и више: мудар, поуздан, важан, упоран, озбиљан, јак,поштен).Ниредослиједизабранихособинанијеисти.Угрупииспитаникакојајеималастимулусносвојство„срдачан“супријесвегабиранеособинепоузданипоштен,аугрупииспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“мудариозбиљан.Унајмањојмјерисубиранеособинепричљиви егоцентричан у групи испитаника која је имала стимулусно својство
НаташаКостић,ЛидијаБогдановић
32
„срдачан“ и доброћудан и духовит у групи испитаника која је ималастимулусносвојство„хладан“.
Даљом анализом су испитане разлике у импресији о замишљенојособикојанеиспољаваагресивнопонашањеизмеђугрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“.
Табела 2. Разлике у импресији о замишљеној особи која не испољаваагресивно понашање између групе испитаника која је имала стимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакоја јеималастимулусносвојство„хладан“
Стимулусносвојство AS MdГрупа1-„срдачан“ 33.863 34.000Грзпа2-„хладан“ 30.375 30.500
U=1094.500 Z=-7.239 p=.000
На основу резултата добијених употребом Ман-Витнијевог тестакојисуприказаниуТабели2,можесезакључитидапостојистатистичкизначајна разлика (U = 1094.500, Z = -7.239, p = .000) између групеиспитаника која је приликом описа замишљене особе имала стимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакоја јеималастимулусносвојство„хладан“.Наосновувриједностиаритметичкесрединеимедијанемогућеје закључити да је група испитаника која је приликом описа замишљенеособе имала стимулусно својство „срдачан“ (AS = 33.863,Md = 34.000)испољавала позитивнију импресију, него група испитаника која је ималастимулусносвојство„хладан“(AS=30.375,Md=30.500). ПодациприказаниунареднојтабелиодносесенарезултатедобијенеупотребомФишеровог теста којима суиспитиване разлике упропорцијиизбораособинаизмеђугрупеиспитаникакојајеприликомописаособекојаиспољава агресивно понашање имала стимулусно својство „срдачан“ игрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“.Табела3.Разликеупропорцијиизбораособинаизмеђугрупеиспитаникакоја је приликом описа особе која испољава агресивно понашање ималастимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“
Р.б. ОСОБИНА Група1–„срдачан“ Група2-„хладан“ р
1. ВеликодушанУскогруд
31.2568.75
35.0065.00 .737
2. МударНаиван
55.0045.00
72.5027.00 .032
Импресијаодругојособисобзиромнаприсуствостимулусногсвојства„срдачан”и„хладан”иагресивногпонашања
33
3. НесрећанСрећан
67.5032.50
57.5042.50 .253
4. РаздражљивДоброћудан
85.0015.00
78.7521.25 .412
5. ДуховитБезсмислазахумор
38.7561.25
45.0055.00 .522
6. ДруштвенНедруштвен
52.5047.50
47.5052.50 .635
7. ПопуларанНепопуларан
57.5042.50
51.2548.75 .526
8. НепоузданПоуздан
67.5032.50
56.2543.75 .193
9. ВажанБезначајан
53.7546.25
67.5032.50 .105
10. НемилосрданХуман
77.5022.50
72.5027.50 .584
11. АтрактиванНеатрактиван
56.2543.75
63.7536.25 .420
12. УпоранНестабилан
40.0060.00
57.5042.50 .039
13. ОзбиљанНеозбиљан
46.2553.75
62.5037.50 .056
14. УздржанПричљив
52.5047.50
53.7546.25 1.000
15. ЕгоцентричанАлтруиста
65.0035.00
66.2533.75 1.000
16. МаштовитНемаштовит
20.0080.00
25.0075.00 .570
17. ЈакСлаб
55.0045.00
60.0040.00 .632
18. НепоштенПоштен
56.2543.75
56.2543.75 1.000
Прегледом података приказаних у Табели 3 могуће је уочити дане постоји статистички значајна разлика у придавању одређене особинезамишљеној особи која испољава агресивно понашање између групеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакоја је имала стимулусно својство „хладан“. Само приликом придавањадвије особине замишљеној особи наведене групе се разликују на нивоу.05 и то у случају: мудар − наиван (р = .032) и упоран − нестабилан(р=.039).Угрупииспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“сустатистичкизначајновишебиранеособинемудариупоран,негоугрупииспитаникакоја јеимала стимулусносвојство „хладан“.Усвимосталимслучајевима(у88.89%или16случајева)нијеутврђенастатистичкизначајнаразликауизборуособинаодстраненаведенихгрупа. Наведено указјује на то да неће постојати статистички значајнаразликауимпресијиозамишљенојособикојаиспољаваагресивнопонашањеизмеђуиспитаникакојисуприликомописаособеималистимулусносвојство„срдачан”и„хладан“,штопотврђујуподациприказаниунареднојтабели.
НаташаКостић,ЛидијаБогдановић
34
Табела4.Разликеуимпресијиозамишљенојособикојаиспољаваагресивнопонашање између групе испитаника која је имала стимулусно својство„срдачан“игрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“
Стимулусносвојство AS MdГрупа1-„срдачан“ 25.350 24.500Група2-„хладан“ 26.462 25.000
U=2756.000Z=-1.519p=.129
На основу резултата добијених употребом Ман-Витнијевог тестакојисуприказаниуТабели4можесезакључитиданепостојистатистичкизначајнаразликауимпресијиозамишљенојособикојаиспољаваагресивнопонашање(U=2756.000,Z=-1.519,p=.129)измеђугрупеиспитаникакојајеприликомописаималастимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакојајеприликомописазамишљенеособекојаималастимулусносвојство„хладан“. У наредној табели приказани су резултати добијени употребомВилкоксоновог теста ранга којим су испитиване разлике у импресији озамишљенојособикојанеиспољаваикојаиспољаваагресивнопонашањеунутар групе испитаника која је приликом описа имала стимулисаносвојство,,срдачан’’.
Табела5.Разликеуимпресијиозамишљенојособикојанеиспољаваикојаиспољаваагресивнопонашањеунутаргрупеиспитаникакојајеприликомописаималастимулисаносвојство,,срдачан’’
Група1-„срдачан“ N Percentili25 50(Md) 75
Неиспољаваагресивнопонашање 80 33.000 34.000 35.000
Испољаваагресивнопонашање 80 22.000 25.000 29.000
z=-7.599 p=.000
НаосновуподатакаприказанихуТабели5утврђено једапостојистатистички значајна разлика у импресији о особи која не испољаваагресивно понашање и која испољава агресивно понашање унутар групеиспитаника која је приликом описа замишљене особе имала стимулусносвојство „срдачан” (z= -7.599, p= .000).Вриједностмедијанеуказујенато да је импресија испитаника позитивнија о замишљеној особи која неиспољава агресивно понашање (Md = 34.000), него о замишљеној особикојаиспољаваагресивнопонашање(Md=25.000).
У наредној табели приказани су резултати добијени употребомВилкоксоновог теста ранга којим су испитиване разлике у импресији о
Импресијаодругојособисобзиромнаприсуствостимулусногсвојства„срдачан”и„хладан”иагресивногпонашања
35
замишљенојособикојанеиспољаваикојаиспољаваагресивнопонашањеунутар групе испитаника која је приликом описа имала стимулисаносвојство,,срдачан’’.Табела6.Разликеуимпресијиозамишљенојособикојанеиспољаваикојаиспољаваагресивнопонашањеунутаргрупеиспитаникакојајеприликомописаималастимулисаносвојство,,хладан’’
Група„хладан“ N Percentili25 50(Md) 75
Неиспољаваагресивнопонашање 80 28.000 30.500 33.000
Испољаваагресивнопонашање 80 22.250 25.000 31.000
z=-6.120 p=.000
Употребом Вилкоксоновог теста ранга утврђено је да постојистатистички значајна разлика у импресији о особи која не испољаваагресивно понашање и која испољава агресивно понашање унутар групеиспитаника која је приликом описа замишљене особе имала стимулусносвојство„хладан”(z=-6.120,p=.000).Вриједностмедијанеуказујенатодајеимпресијаиспитаникапозитивнијаозамишљенојособикојанеиспољаваагресивнопонашање(Md=30.500),негоозамишљенојособикојаиспољаваагресивнопонашање(Md=25.000).
Завршнаразматрањаизакључци
Наосновуприказанихрезултатамогућејезакључитидајеформирањеимпресијеодругојособисложенпроцесидаутомпроцесуутичубројнифакторикојимогубититекслучајнеинепотпунеинформације.Наведенојеускладусасхватањимадасвакаособапосједујеспособностформирањаимпресије о другој особи, као непосредног одговора на веомамали бројинформација Аш (1952, према Хавелка, 2001, стр. 112) наглашава дасвака особа посједује способност формирања импресије о другој особи,као непосредног одговора на веома мали број информација. Резултатиистраживањапоказујудасеиспитаницикојисуималистимулусносвојство„срдачан“приликомописа замишљенеособекојанеиспољаваагресивнопонашање статистички значајно разликују од групе испитаника који суимали стимулусно својство „хладан“ у импресији о наведеној особи.У преко 50% случајева (55.56%) су се испитаници статистички значајноразликовали у учесталости изабране особине којим би даље описалинаведенуособу.Добијениподацисуускладусапретходнимистраживањима,којасуприликомописазамишљенеособеималаистулистуособинакаои
НаташаКостић,ЛидијаБогдановић
36
уовомистраживању,уз варирањеексперименталне ситуациједодавањемстимулусног својства „срдачан“ и „хладан“. Ово потврђује да наведенасвојства имају карактеристику централности и да у извјесној мјеритрансформишуосталасвојства.Учестаоизбористихособина,алисанижимстепеномучесталости,указујенатоданиједошлодопридавањадругачијег,опозитног својства, описаној замишљеној особи, што потврђује то даиспитиванаимпресијаимаистипредзнак,алинештодругачијиинтензитетиспољавањасобзиромнаприсуствостимулуснихсвојстава.
Дановеинформацијемогудатрансформишупостојећуимпресијууказују подаци који се односе на испитивање разлика у импресији озамишљенојособикојаиспољаваагресивнопонашање(тј.којојјеприликомописа придодано интензивно физичко агресивно понашање приличновисоког интензитета) између групе испитаника која је имала стимулусносвојство„срдачан“игрупеиспитаникакоја јеималастимулусносвојство„хладан“.Учесталостизабранихособинаприликомописазамишљенеособејеприличноуједначена,аразликеизмеђунаведенихгрупанисустатистичкизначајне. Непостојање разлика могуће је објаснити стањем неравнотежекоје изазива агресивно понашање у контексту особина које су наведене.Нова информација која није у складу са претходним информацијама једопринијелатрансформацијиоцјенаособиназамишљенеособеодпозитивнекамањепозитивној,штоједовелодоприближнијеоцјенеособинасагрупомиспитаникакојојноваинформацијанијебилаувисокојмјериопозитнасапостојећим.Вјероватнодасеупроцесуформирањаимпресијеманифестујесклоносткадосљедности.
Дапридавањеагресивногпонашањапостојећојлистиособинаможедовестидоразликауформирањуимпресијеуказујуутврђенеразликеунутаргрупе испитаника која је имала стимулусно својство „срдачан“ и унутаргрупеиспитаникакојајеималастимулусносвојство„хладан“.Придодатоагресивнопонашањеједопринијелодоформирањанегативнијеимпресије.
Претходно речено потврђује све три хипотезе које је поставиоАш (1946, стр. 259−256): сумативну, о „хало“ ефектуи гешталтистичку.Потврђеноједајеимпресијазбирсвихсвојставазакојапојединацзнадаиходређенаособапосједује,причемусвакацртаствараодређенуимпресију,аукупнаимпресијапредстављазбирпојединачнихимпресија,теданапроцесформирањаимпресијеодругојособиутичеиопштаимпресија,тј.„хало“ефекатотојособи.Онаможедаседефинишекаоемоционалнасклоностда се појединачне црте или особине личности друге особе вреднују каопозитивне или као негативне (Хавелка, 2001, стр. 113). Гешталтистичкаподразумијевадасеимпресијаодругојособиодносинаособууцјелини,односно,својствадругихсенеопажајуиздвојенонегоусклопуњиховихзаједничкиходноса.Наведениподацитакођепотврђујузакључкенаведеногауторадаопажачформираимпресијуодругој особиуцјелини, каои то
Импресијаодругојособисобзиромнаприсуствостимулусногсвојства„срдачан”и„хладан”иагресивногпонашања
37
дакадаопажачопазиданекеособинеприпадајуистојособи,онепрестајузањегадапостојекаоизолованецрте,већулазеудинамичнуинтеракцијуиформирајуодређену структуру, да свакаособинапредстављадио једнецјелинеиувођењеособинеможедадоведедопромјенецијелеимпресијеидасеупроцесуформирањаимпресијеманифестујесклоносткадосљедностиилисупротстављању.
Литература:
АschS.E.(1946).Formingimpressionsofpersonality.JournalofAbnormalandSocialPsychology,41,258−290.
McCarthy, Р., Ј., Skowronski, Ј., Ј. (2011).You’re getting warmer: Level ofconstrual affects theimpact of central traitson impression formation.JournalofExperimentalSocialPsychology,47,1403–1307.
Nauts, S., Langner,O.,Huijsmans, I.,Vonk, R.,Wigboldus,D.H. J. (2014).Formingimpressionsofpersonality:AreplicationandreviewofAsch’s(1946)EvidenceforaPrimacy-of-WarmthEffectinImpressionFormation.Socialpsychology,45(3),153−163.
Pennington, D. C. (2004). Основе социјалне психологије. Јастребарско:НакладаСлап.
Smith, E. R., Collins, E., C. (2009). Contextualizing Person Perception:DistributedSocialCognition.Psychologicalreview,116(2),343−364.
Требјешанин,Ж.(2001).Речникпсихологије.Београд:Стубовикултуре.Хавелка,Н.(2001).Социјалнаперцепција.Београд.Заводзауџбеникеи наставнасредства.Uleman, J.,Kressel, L. M. (2013).A brief history of theory and research on
impressionformation.UCarlston,D.E.(Ur.),Oxfordhandbookofsocialcognition(53−73).NewYork:OxfordUniversityPress.
Huma, B. (2010). Gender differences in impression formation. Journal ofComparativeResearchinAnthropologyandSociology,1(1),57−72.
Holoien,D.S.,Fiske,S.T.(2013).Downplayingpositiveimpressions:compensationbetweenwarmthandcompetenceinimpressionmanagement.JournalofExperimentalSocialPsychology,49(2013),33−41.
НаташаКостић,ЛидијаБогдановић
38
NatašaKostićLidijaBogdanović
IMPRESSIONABOUTOTHERPERSONREGARDINGEXISTENCEOFSTIMULUSCHARACTERISTIC„WARM“AND„COLD“AND
AGGRESSIVEBEHAVIOR
Summary
The paper presents results of an experimental study of the impressionof another person regarding existence of stimulus characteristic „warm“ and„cold“andaggressivebehavior.Theexperimentalvariablewastheexistenceofthe„warm“or„cold“stimulus,aswellastheabsenceorexistenceofaggressivebehaviorthatdescribinganimaginarypersonthatesubjectsfurtherevaluatedbyoptingforoneoftheopposingfeaturesofferedbyexaminers.Thesamplewere160studentsoftheFacultyofPhilosophyattheUniversityofEastSarajevo.Theresultsofthestudyindicatethestatisticallyrelevantdifferenceintheimpressionofanimaginarypersonwhodoesnotexhibitaggressivebehaviorbetweenthegroupofrespondentswhohada„warm“stimuluscharacteristicandthegroupwhohada„cold“stimuluscharacteristic(U=1094.500,Z=-7.239,p=.000),butthereisnostatisticallyrelevantdifferenceoftheimpressionofanimaginaryperson who exhibits aggressive behavior between the group of respondentswho had a „warm“ stimulus characteristic and the groupwho had a stimuluscharacteristic„cold“(U=2756.000,Z=-1.519,p=.129),andthereisstatisticallyrelevantdifferencewithinthegroupthathadstimuluscharacteristicof„warm“(z=-7.599,p=.000),andinthegroupthathadstimuluscharacteristicof„cold“(z=-6.120,p=.000).
Импресијаодругојособисобзиромнаприсуствостимулусногсвојства„срдачан”и„хладан”иагресивногпонашања
39
БисеркаР.Кошарац1 УДК316.356.2ФилозофскифакултетПале DOI10.7251/FIZN1719041KУниверзитетуИсточномСарајевуПрегледнинаучнирад
УТИЦАЈСОЦИЈАЛНОГКАПИТАЛАНАФУНКЦИОНИСАЊЕПОРОДИЦА
У савременој социологији теоријски концепт социјалног капитала показаосеврлозахвалнимупроучавањуфункционисањапородицанарочитоуусловимадруштвенеиекономскекризе.Социјалникапиталсеодређујекаоскупдруштвенихпроцесаимрежа,вредности,нормиисхватањакојаолакшавајусарадњуизмеђудруштвенихактера.Првиприступнасоцијалникапиталгледакаонаособинуцеледруштвенезаједнице,адругикаонаособинупојединца.Обаприступапородицусматрајукључнимфакторомзастварањеипреношењесоцијалногкапитала.УовомрадукористећиконцепцијусоцијалногкапиталаПјераБурдијеа[PierreBourdieu]анализирали смо како социјални капитал утиче на функционисање породица уРепублици Српској у условима вишедеценијски дуге друштвене и економскекризе,итонаосновуанкетногистраживањаспроведеног2010.и2016.године.
Кључнеречи:социјалникапитал,породица,друштвенаиекономскакриза
УВОДНАРАЗМАТРАЊА
Породица представља сложени друштвени феномен чије се променеодигравају споро и неприметно, јер је породица дубоко уроњена усвакодневицу.Променесејављајукакоуинтимнојсферитакоиуоблику,саставуифункционисањупородицеинастајуподутицајемпроменакојесе јављају у ширем друштвеном окружењу. Међутим, на породицу нетребагледатикаонапасивногактера,већкаонаактеракојиможесвојимстратегијама функционисања да избегне или ублажи тешке ударце издруштвенесредине.Наиме,породицесеналазеуразличитимдруштвенимслојевима, имају различите количине социјалног и економског капитала,различитесистемевредностииодтогазависикакоћепородицареаговатинаспољнеутицаје.
1 bkosarac@hotmail.com
41
„Појединципрекопородицерасполажуразличитимресурсимаиенергијамапородичне групе којемогуда ставе упогонрадиостварења својих стратешкихзамисли и циљева, као што са друге стране, породице и домаћинства каоколективниактерикроз својеиспреплетанеодносеу социјалниммрежамамогуутицатииолакшаватипроменекојесеиницирајуиспроводеудругимдруштвенимподсистемима“(Milić,2004,str.318).
ИстраживањапоказујудасепородицеуРепублициСрпскојналазеподдејствомизузетностреснихидраматичнихдогађајапоследњихдеценија,које за последицу имају бројне негативне и деструктивне промене уживотупородицаипојединаца.Основнитрендовипроменасеогледајууследећем:драстичноснижавањефертилитетаинаталитета,повишенастопаморталитета,повећањеуделастарихупопулацији,одлагањеуласкаубрак,повећањебројасиромашнихинезапослених,великамиграционакретања(Кошарац,2013). Социјални капитал породице битно утиче на формирање одређенихстратегијапреживљавањаипревазилажењадруштвенеиекономскекризе.Породице које имају већи социјални капитал, чвршће мреже пријатеља,сродника,колега,комшија,лакшесуподносилетереткризеибољесусесналазиле.
ТЕОРИЈСКАОДРЕЂЕЊАСОЦИЈАЛНОГКАПИТАЛА
Концепт социјалног капитала који је увео Пјер Бурдије показаосе као плодотворан у проучавању функционисања породице посебно унестабилнимдруштвенимусловима.„Социјалникапиталсенајширеможедефинисатикроздруштвенепроцесеимрежекојеукључујунорме,вредностии схватања који олакшавају сарадњу унутар или између друштвенихгрупа“ (Кошарац, Куљић 2013, стр. 1418). У савременој социологијиразликују се два основна концепта социјалног капитала. Први концептсоцијалникапиталсматраособиномдруштвенихзаједница,иистичезначајинституција,нормииодносакојистварајусоцијалнукохезијуудруштву.ТакоРобертПатман[RobertPutman]подсоцијалнимкапиталомподразумева„[…]обликедруштвеногживота–мреже,нормеиповерењекојеучесницимаомогућавају да ефективније делују заједно у остваривању заједничкихциљева“2(1993,p.167).Другикоцептсоцијалникапиталсхватакаосвојствопојединацаињиховиходноса.„Социјалникапиталсхваћенуовомсмислучинересурси(информације,идеје,подршка)којисупојединцимадоступнипрекоодређенихдруштвениходноса“(Кошарац,Куљић,2013,стр.1418).Пјер Бурдије дефинише социјални капитал као „[…] укупност ресурса,актуелнихивиртуелних,доступнихпојединцуигрупитимештопоседују2 Преводауторке.
42
БисеркаР.Кошарац
трајнемрежемањеиливишеинституционализованиходносамеђусобногпрепознавањаиуважавања“3(Bourdieu,1986,p.248).Отомекакосоцијалникапитал функционише у савременом друштву постоје три различитамишљења. Према првом долази до слабљења социјалног капитала збограстућеиндивидуализације.Премадругоммишљењу,кога заступаУрлихБек [Urlich Beck] дошло је до позитивне трансформације социјалногкапиталакоја једовеладостварањановихзаједницанабазиидентитета.Трећемишљење је најближеБурдијеовом схватању социјалног капитала.Усавременомдруштвупостојинизподелаисоцијалнихдиференцијација(према класи, роду, нацији, пореклу), односа моћи и неједнакости, паје социјални капитал у функцији социјалне репродукције неједнакости(Tomanović,2006, str.113).Оношто је заједничкоовимконцептима јестедасвионивидепородицукаокључнифакторзасоцијалникапитал.ЗанашрадодпосебногјезначајаБурдијеовосхватањедапородицаимацентралноместоустицањуирепродукцијисоцијалногкапитала.Ранијејевећреченодаје,премаБурдијеу,социјалникапиталсвојствопојединца,анезаједницеидруштва.Такоонсматрадасесоцијалникапиталсастојиоддруштвенихмрежаиодноса,„[…]контакатагрупногприпадањакоји,путемакумулацијеразмене,обавезаидељенихидентитета,пружајуактуелниипотенцијалниприступвреднимресурсима“ (Bourdieu,1993,p.143).Социјалникапиталнијеприроднодат,нитидруштвеноконституисан једномзасвагда,већ јепроизвод стратегија инвестирања, индивидуалних и колективних, свесноусмерених на стварање или репродукцију оних друштвених односа којису директно употребљиви, краткорочно или дугорочно. Репродукцијасоцијалног капитала подразумева стални рад на друштвености, рад напотврђивањуприпадностикојитрошивреме,енергијуиновац(Tomanović,2006,str.114).
Породица је место путем кога се социјални капитал преноси сагенерацијенагенерацију.
„Децаодсвојихродитељанаслеђујудруштвенипросторпрекокога приступају различитим типовима капитала, па и социјалниммрежама и ресурсима. Поред тога, родитељи путем ’стратегијеинвестирања’ преносе вештине умрежавања својој деци чиме сенеједнакост преноси између генерација. Социјални капитал потичеиз породице, али тип и садржај капитала зависи од материјалног исимболичког статуса појединца и његове породице у друштвенојхијерархији“(Кошарац,Куљић,2013,стр.1419).
Можесерећидаусавременомдруштвунедолазидоерозијесоцијалногкапитала, већ је он у ствари кључан за репродукцију како неједнакости,такоипривилегија.Породицекојеимајувишесоцијалногкапиталамогугаискориститидаучврстесвојположајудруштвенојхијерархији.Сасвимје3 Преводауторке.
43
Утицајсоцијалногкапиталанафункционисањепородица
другачијислучајсапородицамасаднадруштвенелествицекојимасоцијалникапитал користи за преживљавање, а не напредовање. Дакле, социјалникапиталсхваћенуужемсмислу„bonding“–мреже,заснованенанајближемсродствуиблискимпријатељствима,имакомпензујућуулогузаекономскидепривилеговане слојеве и важан је део „стратегије преживљавања“ којије кључан у нашем објашњењу функционисања породице у РепублициСрпској. Социјални капитал схваћен у ширем смислу „bridging“ можеда промовише неједнакост, јер је приступ различитим видовима мрежанеједнакораспоређен–везенекихљудисувреднијеодвезадругих.ОвдесмоупотребилиВулкокову(Woolcock)поделуна:1.„везујући“(„bonding“)социјалникапиталкојисеодносинавезеизмеђусличнихљудиусличнимситуацијама,породица,рођаци,блискипријатељиикомшије;2.„премошћујући“(„bridging“)социјалникапитал,којиобухватаудаљенијевезесличнихособа,каоштосуколегеилипријатељи;3. „повезујући“ („linking“) социјални капитал, који допире до несличнихљудиуразличитимситуацијама,каоштосуоникојисуизванзаједнице,којиомогућава учесницимада допрудо структурамоћии утицаја (Woolcock,1998;Stone,2001).
СОЦИЈАЛНИКАПИТАЛИФУНКЦИОНИСАЊЕПОРОДИЦЕУРЕПУБЛИЦИСРПСКОЈ
Теоријски концепт социјалног капитала омогућава нам да сагледамоначинефункционисањапородицауРепублициСрпској.Чињеницаједанашедруштвопролазикрозубрзанеинституционалнеиструктуралнепромене,аутаквимусловимапородицепотежузановимстратегијамафункционисања.Утокутихпроменапородицеангажујуразличитесоцијалне,економскеикултурнекапиталекакобиосигурали„сигурност“у„несигурним“условима.Већини породица којaживотари у условима кризе, у крајње оскудним ислабим институционалним оквирима, социјални капитал и свакодневнеактивности,којесеулажузањеговостицањеиодржавање,представљајусаставнидеофункционисања.
Врста социјалног капитала у модерном друштву повезује се садруштвеним слојевима: традиционални социјални капитал заснованна сродничким и суседским везама присутан је код нижих друштвенихслојева,докјекодвишихдруштвенихслојеваприсутанмодернисоцијалникапиталзаснованнапријатељскимипрофесионалнимвезамаиодносима.Истраживањауказујунатодатрадиционалнисоцијалникапитал,односновезе са сродницима и суседима у нашем друштву добијају на значају.„Сродничко-пријатељске и друге неформалне социјалне повезаностипосматраних породица и домаћинстава, веома су интензивне, разгранате
44
БисеркаР.Кошарац
ивисокооперативнофункционалнеусвакодневномживоту“(Milić,2004,str.333).Овакваврстасоцијалногповезивањадоносипородицимногобројнекористи,алиистовременоможедабудеипрепреказаиндивидуализацијуразличитих врста односа, па се у литератури говори о „принуднојсолидарности“(Tripković,2009).
Увођењемконцептасоцијалногкапиталаиспољавасетенденцијадасенапородицегледакаонаактивнеактереудруштву,којиинтервенишућиу друштвене токове својим стратегијама, могу избећи најтеже ударедруштвенекризеитакосачуватинекесвојересурснеоснове.ПородицеуРепублици Српској се налазе у различитим структуралним положајима,такодаразличитоделујунаспољашњетоковеудруштву.Појединципрекопородицерасполажуразличитимврстамакапитала (образовни,културни,социјални,економски),којемогудаискористерадиостварењанекихсвојихциљева,асадругестране,породицепомоћусвогсоцијалногкапиталамогудаутичунапроменеудругимсферамадруштва.Постојеразличитеврстесоцијалногкапитала:традиционални,прелазниимодернитипсоцијалногкапитала.Традиционалнитипсоцијалногкапиталаодносисенасоцијалнемрежеподршкерођакаикомшија,односнонапримарнедруштвенегрупе.Модернитипсоцијалногкапиталаподразумевамодернеобликеповезаностиизмеђу пријатеља и познаника, док прелазни тип социјалног капиталакомбинујеоведвеврстеповезаности.Типсоцијалногкапиталазависиодглобалногдруштваикултуре.Уразвијенимдруштвимапреовлађујемодернитипсоцијалногкапитала,докумањеразвијенимдруштвимапрелазниилитрадиционалнитип(Milić,2004).
Анкетно истраживање социјалног капитала породица обављено је2010.и2016.годиненаузоркуод297и220породицауРепублициСрпској.
Капитали које породице поседују у истраживању су разврстани на:економски, културни, социјални и људски капитал. Основа економскогкапитала јематеријалниположајпородицекојисеисказујекрозприходе,имовинскуситуацијуипотрошњу.ЕкономскикапиталпородицауРепублициСрпскојразврстанјенаниски(лошеимовинскостање,подстанари,најнижиприходиодредовногилидодатногпосла,незапослени),средњи(поседовањекуће/стана у власништву породице, добра опремљеност породице исигурниприходиодредовногилидодатногпосла)ивисоки (поседовањевише стамбених јединица, пословног простора и високи приходи одредовног или додатног посла). Свесни смо да мерење новчаних приходапородица, поготово у променљивим друштвеним односима са значајнимобимом неформалне економије, није довољно поуздано и да испитаницичестоприкривајусвојеприходе.ЕкономскикапиталпородицауРепублициСрпскојдатјеутабелиброј1.
45
Утицајсоцијалногкапиталанафункционисањепородица
врстаекономскогкапитала 2010.година 2017.годинанизак 88(29,6%) 97(44,1%)средњи 110(60,6%) 99(45%)висок 29(9,8%) 24(10,9%)укупно 297(100%) 220(100%)Табелаброј1.ЕкономскикапиталпородицауРепублициСрпској
Изподатакаутабеливидиседајенајбројнијагрупауузоркуонасасредњим нивоом економског капитала. Такође, од 2010. до 2016. годинедошлоједоповећањабројапородицакојеимајунизаксоцијалникапиталса29,9%на44,1%.Тапојавасеможеобјаснититимедајеумеђувременуекономска криза продубљена што отежава сам положај породица. Самопоседовањеекономскогкапиталаупроменљивимдруштвенимоколностиманијенужновезанозаобразовање,друштвенумоћиуглед,већзаспособностпородицедакомбинујеразличитестратегијеикапиталекакобизадржалаилипобољшаласвојдруштвениположај.Подаципоказујуидаједанбројпородицанијебиоумогућностидазадржисвојположај.
Хуманикапиталпородицеистраживалисмопрекобројарадноактивнихчланова,анепрекоукупногбројачлановапородице.Завишечланепородицемоглобисеусловнорећидапоседујувишехуманогкапиталаодпородицаса мањим бројем чланова.Међутим, у вишечланим породицама често јеприсуство деце и старих који не спадају у радно активно становништво.Такође,нијереткапојавадаособестаријеод65годинаидаљерадеилиупољопривредиилисебавенекомдодатномврстомрада.Замерењестањаљудског капитала било би потребно још и узети у обзир психо-физичкеспособности чланова породице, њихову старост, здравствено стање штоби за статистичку анализу било доста компликовано. Због тога смо уистраживањусузилипојамхуманогкапитала,пасеовакосуженпојамнепоклапасаБурдијеовомдефиницијомкапиталакаоакумулираноградакојијесадржанудатомресурсу.Упркоснаведенимнедостацима,сматрамодабисеоперационализацијахуманогкапиталатребалaвршитипрекобројарадноспособнихчлановапородице.Упородицесанискимхуманимкапиталомспадајупородицебезрадноактивнихчлановаилисаједнимрадноактивнимчланом.Упородицесасредњимхуманимкапиталомсврсталисмопородицесадварадноспособначлана,штојеслучајсавећиномнуклеарнихпородица.Упородицесависокимљудскимкапиталомсврстанесуонепородицекојеимајутриивишерадноспособнихчлановаинајчешћејеречовертикалнопроширенимпородицама(табелаброј2).
46
БисеркаР.Кошарац
врстахуманогкапитала 2010.година 2017.годинанизак 15(5,1%) 12(5,5%)средњи 153(51,5%) 111(50,4%)висок 129(43,4%) 97(44,1%)укупно 297(100%) 220(100%)Табелаброј2.ХуманикапиталпородицауРепублициСрпској Подациутабелипоказујудасууузоркунајзаступљенијепородицеса средњим нивоом хуманог капитала и да у посматраном периоду ниједошлодовећихпромена. Социјалникапиталнисмооперационализовалипрекомогућностидасечлановипородицеипородицакаоцелинаурешавањуодређенихпроблемаослонинапомоћрођака,пријатеља,комшијаиколега,јербитозахтевалолонгитудинално истраживање пракси породице у свакодневном животуса комбиновањем посматрања, дубинског интервјуа и анкете. Због тогасмо социјални капитал операционализовали преко значаја који породицедају одређеним социјалним мрежама у одређеним ситуацијама. Значајкојипородицедајузаодређенесоцијалнемрежеодносилосенанеколикоследећихаспекатаживотапородице:проналажењередовног,додатногилибољегпослазасвојечланове,добијањепословнихинформацијаиконтаката,приступ здравственим установама (обављање дијагностичких метода,пријемуболницу),уписдецеушколуинафакултет,решавањестамбеногпитања (добијање дозвола, корисних информација и сл.), решавањеадминистративнихпословауопштини,суду,позајмљивањеновца,разменапотрошнихдобараиуслуга(помоћкомшијамаураду,чувањедецеисл.),пружањесаветаиподршкеидружењеиразонода.Значајовихвезамеренјепрекоскалеод1(нијеважно)до3(веомаважно).Испитаницимајепонуђенода рангирају различите животне ситуације и проблеме у којима им јенеопходнозањиховорешавањесоцијалникапитал,односнопријатељствоипознанствосадругимљудима.Резултатисудатиутабелиброј3.
животнеситуације нивоважности
неважно важно веомаважно укупно година
познанствозапроналажењередовног,бољегилидодатногпосла
45(15,2%) 162(54,5%)90(30,3%)
297(100%) 2010
36(16,4%) 136(61,8%)48(21,8%)
220(100%) 2016
познанствозадобијањепословнихинформацијаиконтаката
42(14,2%) 45(15,1%)210(70,7%)
297(100%) 2010
25(11,4%) 140(63,6%) 55(25%) 220(100%) 2016
47
Утицајсоцијалногкапиталанафункционисањепородица
познанствозаприступздравственимустановама
32(10,7%) 90(30,4%)175(58,9%)
297(100%) 2010
23(10,5%) 142(64,5%) 55(25%) 220(100%) 2016
познанствозауписдецеушколуинафакултет
222(74,7%)
62(20,9%) 13(4,4%) 297(100%) 2010
77(35%) 113(51,4%)
30(14,6%)
220(100%) 2016
познанствозарешавањестамбеногпитања
276(92,9%) 15(5,1%) 6(2%) 297
(100%) 2010
62(28,2%) 121(55%) 37(16,8%)220(100%) 2016
познанствозарешавањеадминистративнихпослова
24(8,1%) 109(36,7%)
164(55,2%)
297(100%) 2010
46(20,9%) 124(56,4%)50(22,7%)
220(100%) 2016
познанствозадавањепозајмицауновцу
78(26,3%)
122(41%)
97(32,7%)
297(100%) 2010
73(33,2%)
123(55,9%)
24(10,9%)
220(100%) 2016
познанствозаразменудобараиуслуга
105(34,3%)
118(39,7%) 74(26%) 297
(100%) 2010
49(22,3%)
135(61,4%)
36(16,4%)
220(100%) 2016
познанствозапружањесаветаиподршке
166(55,9%)
113(38%) 18(6,1%) 297(100%) 2010
31(14,1%)
132(60%)
57(25,9%)
220(100%) 2016
познанствозадружењеиразоноду
189(63,6%)
75(25,3%)
33(11,1%)
297(100%)
2010
22(10%) 119(54,1%)
79(35,9%)
220(100%) 2016
Табелаброј3.ЗначајсоцијалногкапиталазапородицеуРепублициСрпској Значај који породице дају одређеним социјалним мрежама за
решавање одређених проблема варира. За више од 85% испитанихпородица у обе годинеистраживања веома важнои важно је познанствоса пријатељима, рођацима, познаницима и комшијама у ситуацијамапроналажењаредовног,бољегилидодатногпосла,задобијањепословнихинформација и контаката, за приступ здравственим установама и зарешавање административних послова у суду, општини, полицији и сл.Мањесуважнапознанствазауписдецеушколуинафакултет.Можесепретпоставитидакоришћењепознанствауовесврхеиспитаницисматрају
48
БисеркаР.Кошарац
донеклекорупцијом.Такође,потпуносуневажнапознанствазарешавањестамбеног питања (добијање дозвола, корисних информација и сл.).Овакав податак је резултат и чињенице већи део породица у узорку имарешеностамбенопитање(стан/кућуувласништвупородице).Подједнакурасподелу смо уочили код важности која се придаје познанствима заразменупотрошнихдобараиуслугаипознанствимазадавањепозајмицауновцу.Измеђуподатакаиз2010.и2016.годиненемавеликиходступања.ДобијениподаципоказујунамдапородиценаподручјуРепубликеСрпскејесусвеснезначајакојиносисоцијалникапиталиколикоимономогућавадарешеизвеснепроблемеусвомсвакодневномживоту.Породицепридајувећуилимањуважностодређенимвезамаитонамистовременопоказујеколикоулажууодржавањеисклапањеоваквихвеза.
Овакавначинмерењасоцијалногкапиталанеговоринамниколикијеобимсоцијалнемрежекојупородицапоседује,аниснагутемреже,нитиколикопородицазаистаможеефикаснодасеослонинатемрежеурешавањуконкретнихпроблема;већнамговориотомеколикопородицедајузначајовиммрежамаисамимтимколикоихнегујуиодржавају.Самсоцијалникапиталније природнодат, већ захтева одпородицаињених чланова дасталноулажуусвојсоцијалникапиталимрежеподршкеиповерењакојеимају,какобисеонрепродуковаоиодржавао.
ЗАКЉУЧАК
Подациуистраживањимаспроведеним2010.и2016.годинепоказујудасусоцијалникапиталиразличитеврстесоцијалнеповезаностиимрежаиспитиваних породица високо оперативно функционалне у њиховомсвакодневномживоту.Таквевезеиодноси,уусловимадуготрајнедруштвенекризе и дезинтеграције, задовољавају веома велики број породичнихактивностиуместонедовољноразвијенеинституционалнемрежеијавногсектора.Неможесенизамислитикакобипородицеуусловимадруштвенекризе функционалисале без помоћи неформалног сектора, односно безсоцијалногкапитала.
„Такође, социјални капитал у већемобимуимају породице које већимајудовољноекономског,хуманогикултурногкапитала,негошто јетослучајсапородицамакојеихнепоседујуилиихпоседујуумањемобиму,штосепоклапасаБурдијеовимсхватањемсоцијалногкапитала“(Кошарац,2013,стр.100).
Очито да се уз помоћ социјалног капитала репродукују социјалненеједнакости у друштву. Са друге стране, не би требало занемаритичињеницудасоцијалникапитал(неформалнасоцијалнаповезаност)може
49
Утицајсоцијалногкапиталанафункционисањепородица
уситуацијианомичногдруштва,каоштоједруштвоРепубликеСрпске,дабудеизворразличитихобликакорупцијеинепотизма.
Ово истраживање показало је да породице не придају исти значајнеформалниммрежамаусвимситуацијама.Највишезначајапридајууонимситуацијамакојесувезанезаположајпородицеудруштву(проналажењепосла, добијање пословних контаката и информација) и за решавањенеких конкретних свакодневних проблема (административни проблеми,приступздравственимустановамаисл.).Такође,унештомањемпроцентуза породице су значајна познанства и пријатељства због размене добараиуслуга(чувањедеце,помоћукућисл.),докнајмањезначајапридајузадружење,забавуидавањесавета.
ЛИТЕРАТУРА
Bourdieu,P.(1993).SociologieinQuestion,London:Sage.Bourdieu,P.(1986).Theformsofcapital.InA.H.Halsey,H.Lauderand P. Brown (Eds.) Education: Culture, Economy, Society. (pp. 46−58).
Oxford:OxfordUniversityPress.Кошарац,Б.(2013).Породицаираднестратегијеутранзицији,Источно
Сарајево: Завод за издавање уџбеника и Социолошко друштвоРепубликеСрпске.
Кошарац,Б.иКуљић,Р.(2013).СоцијалникапиталпородицауИсточномСарајеву,Теме,XXXVII,бр.3,1417−1430.
Milić,A. (2004). Transformacija porodice i domaćinstva – zastoj i strategijapreživljavanja. UA.Milić (Prir.),Društvena transformacija i strategijedruštvenih grupa: svakodnevnica Srbije na početku trećeg milenijuma,(str.317−347). Beograd: Institut za sociološka istraživanja FilozofskogfakultetauBeogradu.
Putnam,R. (1993).MakingDemocracyWork,Princeton:PrincetonUniversityPress.
Stone, W. (2001). Measuring social capital. Towards theoretically informedmeasurement framework for researching social capital in family andcommunitylife.Workingpaperno.24.Melbourne:AustralianInstituteofFamilyStudies.
50
БисеркаР.Кошарац
Tomanović,S.(2006).PrimenljivostBurdijeovogkonceptasocijalnogkapitalanaproučavanjeporodicauSrbiji.UI.SpasićiM.Nemanjić(Prir.),NasleđePjeraBurdijea,(str.111−122).Beograd: InstitutzafilozofijuudruštvenuteorijuiZavodzaproučavanjekulturnograzvitka.
Tripković,G.(2009).OdnosigeneracijauSrbiji:porodičniidruštveninivo.UA.MilićiS.Tomanović(Prir.),PorodiceuSrbijidanasukomparativnojperspektivi, (str. 231−247). Beograd: Institut za sociološka istraživanjaFilozofskogfakultetauBeogradu.
Field,J.(2003).SocialCapital.London:Routledge.Woolcock, M. (1998). Social Capital and Economic Development: Towards
aTheoretical Synthesis andPolicyFramework,Theory and Society,27,151−208.
51
Утицајсоцијалногкапиталанафункционисањепородица
BiserkaKošarac
THEINFLUENCEOFSOCIALCAPITALONTHEFUNCTIONSOFTHEFAMILIES
Summary
This paper analyzes the impact of social capital on family function inthe Republic of Srpska. Social capital represents certain processes, values,normsandnetworksnecessary forsocial function,wheresingle familyunit isconsidered a key factor of it’s reproduction. Social capital is an essential forsingle family functioning in the conditions of long post war socio-economiccrisis. This paper uses theoretical concept of Pierre Bourdieu consideringsocialcapitalasapropertyofindividualsandtheirsocialrelationsanddefinesit as resources (information, ideas, support) that are available to individualsthroughtheirsocialrelations.Eachfamilyplaysakeyroleinsocialcapitalandit’s reproduction where being transferred over time to different generations.The children inherit social space from their parents through which theyparticipate to different types of capital, social connections and resources.BigmajorityoffamiliesintheRepublicofSrpskaarelivingundertheconditionsoflonglastingsocialcrisis,andnecessarysocialcapitaliscarefullyinvestedfornormalfunctioning.Thesurveyofthesocialcapitalwasconductedonsamplesof297and220familiesin2010and2016.Thecapitalsthatfamilieshavepresentedintheresearchwereclassifiedinto:economic,humanandsocialcapital.Thebasisoffamilyeconomiccapital,it’ssocialpositionisexpressedthroughincome,wealth,andcapitalconsumption.Thehumancapitalofasinglefamilywasresearchedthroughthenumberofactivelyworkingmembers,whilesocialcapitalimportancewaspresentedthroughfamilysocialconnections.Possessionofeconomiccapital,inchangingsocialcircumstances,isnotnecessarilyrelatedtoeducation,socialstatusorreputation,butrathertoabilitythatfamilycombiningdifferentstrategiesandcapitalsinordertomaintainorimproveit’ssocialposition.Obtaineddatashowsthatfamiliesareawareoftheimportanceofsocialcapitalandhowmuchitenablesittosolvecertainproblemsintheireverydaylife.Interviewedfamiliesare recognizing importance to certain social relations and at the same timeshowsushowmuchthey invest inmaintainingandmakingsuchconnections.Datacollectedshowthatsocialcapitalandvarioustypesofsocialinterconnections,arefunctionaltakingplaceineverydaylifewithinfamiliesandrelatedindividuals.During the timesofsocialdisintegrationsuchrelationshelp improvingfamilyactivities instead of the insufficiently developed public sector or governmentinstitutions.
52
БисеркаР.Кошарац
БиљанаМилошевићШошо1УДК316.728:004УниверзитетуИсточномСарајевуDOI10.7251/FIZN1719055MФилозофскифакултетПалеПрегледнинаучнирад
СВАКОДНЕВНИЖИВОТПРЕДИЗАЗОВИМАИРИЗИЦИМАДИГИТАЛНОГДОБА
Аутор овог рада има за циљ да укаже на једну значајну димензијусвакодневног живота савременог човјека, која се тиче све веће примјене икориштењаразличитихмогућностиинформационо–комуникационихтехнологијау животу. Свједоци смо дигиталне револуције, у којој учествујемо и креирамонашe животe, будућност. То, свакако, поред низа предности и олакшица усвакодневномживоту,носииодређенеризике,проблеме,усљединкриминисаногобликапонашањаудигиталномпросторуизлоупотребетехнологија.Урадућемопредставити дио резултата истраживања у Републици Српској, који освјетљаваприсуствонајзаступљенијихобликависокотехнолошкогкриминалаинаовдашњимпросторима.
Кључнеријечи:дигиталнодоба,свакодневниживот,модернетехнологије,високотехнолошкикриминал,РС
УВОДЖивотсавременогчовјеканезамисливјебезупотребесавременихсредставамасовногкомуницирања,примјенемодернихтехнологијаиоводанас поприма, готово пафразеолошки облик у свакодневном говору.Тонассамоупућујеначињеницуколикодубокосмозагазилиуинформатичкодоба, колико дуго смо свједоци дигиталне револуције и свега оногаштоонаносисасобом.Јасноједасенатемељуовогаможеговоритиопроцесупреобликовања културе, тежњи ка формирању општег или универзалногкултурног обрасца2, типичног за глобално село3.У свом текстуКултурниобрасци Дивна Вуксановић истиче да је култура дијалектична, нужно успорусасамомсобом,дајетеоријаокултурнимобрасцимаодличанповоддасеокултуримислинестатично,негодијалектично,недогматскинего
1 milosevic_biljana@yahoo.com2 ПојамкултурниобразацмеђупрвимајеоживоЕдвардСапир,анајисцрпнијаобјашњењаистогдатасуодстранеРутБенедикт,америчкогантрополога.ОнаусвомдјелуОбрасцикултуре(1934)тврдидајесвакакултурајединственаискладнацјелина,несводиванадругекултуреинаосновутогасеправдајуевентуалниотпорипремабилокаквојврстипромјена.3 Маршал Маклаун је конструисао израз глобално село да би означио нове процесемодернизације и глобализације уз помоћ информација, комуникација и информатичкихтехнологија.
55
критичкиидасукултурнимоделиилиобрасци,пријесвега,вриједносноутврђенепарадигме,посредствомкојихсевршидруштвеновалоризовањеактуелног свијета културе, културног насљеђа, као и њихових деривата(2014). Све претходно наведено, иде у прилог тези да је нагли упливсавремених, дигиталних технологија, у свакодневни живот човјекадихотомногкарактера,тј.коликосуемаципацијскииодвеликеважности,толикосуизабрињавајући.Уостаткурада,позабавићемосе,управоовим,забрињавајућимаспектом који носи дигитално доба, кроз свакодневну употребуинформационо-комуникационих технологија, у постојећем друштвеномконтексту. Сви постојећи ризици и проблеми (првенствено се мисли наупотребу интернета и активности у виртуелном свијету кроз друштвенемреже)конзуменатадигиталнетехнологије,упућујунатодасеможеолакопостатиижртваисте/их,аштојепримарнопроблемскаобластонихкојисебавевисокотехнолошкимкриминалом,алиисвихосталихкојисеинтересујузаразличитеобликеинкриминисанихрадњиудруштвенимзаједницама,тепосљедицамаистих.
СОЦИОПАТОЛОШКАОБИЉЕЖЈААКТИВНОСТИУДИГИТАЛНОМПРОСТОРУ
Уназаддвиједецениједигиталнатехнологија,асамимтимеисавременаинформационо-комуникациона средства су постала саставни дио свакодневногживотамодерногчовјека.Број корисникаинтернета је са2% у1997. годинипорастао на приближно 40% у2014. години. Према неким процјенама,крајем2015. године скоро половина свјетске популације ј е требалојед а има приступинтернету(Кузмановић,Лајовић,ГрујићиМеденица,2016, стр. 15).4 Многи критичари савремене културе наслућују„поводљивост“ модерног човјека за новим технологијама и да нампријети опасност од технолошког детерминизма (Коковић, 2005).Интернеткористимо(скоро)сви,асамонаБалкануодскоро20милионаљудикоји туживе–интернеткористичак18милионанас, док вишеод15 милиона људи са ових простора има Фејсбук профил.5 Но, коликогоддасенастојаласкренутипажњанаовуврступроблема,неможесе занемарити чињеница да имамо потпуно нове генерације које сурођенеистасавајуудигиталојери.Зањихјетопотпуноприхватљив
4 Именаауторкисевезујуза публикацијуДигиталнонасиље–превенцијаиреаговањекојајеобјављена уоквиру програма Развојкапацитетасистема за борбу против насиља,злостављањаи злоупотребе деце путем интернета којису, уз финансијскуподршкуВладе Велике Британије, реализовали Министарство просвете, науке и технолошкогразвојаРепубликеСрбије,Педагошко друштвоСрбије иУНИЦЕФ.5 http://www.digitalcommunicationsinstitute.com/drustveni-mediji-i-njihov-uticaj-na-nas/
56
БиљанаМилошевићШошо
животниконцепинемогућеје,адонеклеиштетно,вршитибилокакавпокушај„изопштавања“изтакве,свакодневне„рутине“.Оноштосеможеучинитијестеконтинуираноскретањепажњена„тамнустрану“дигитализацијеживотаизаштити/ихсеодепитета„жртвадигиталног(сајбер)насиља“. Компјутерскиилисајберкриминал јеврстаделинквенцијеи типологија криминалних појава настала у вези са злоупотребомкомпјутерске технике и технологије (Бошковић, 2006, стр. 425).УтемељивачовеобластиОгистБекваји[AugustBequai],компјутерскикриминал одређује као свако вршење кривичних дјела код којих серачунарпојављујекаооруђеилиобјекатзаштите (Игњатовић,2011,стр.113).РаднагрупаформиранаодКомитетазаполитику,информатикуикомуникацијеОЕБС-аописалајекриминалкао:
“Унос, измјену, брисање и/или прикривање података и/или програманамјернопредузиманихда би сеизвршиоилегалнитрансферфондоваидругихвриједних података; унос, измјену, брисање и/или прикривање података и/илипрограманамернопредузиманих да би се извршилапревара; унос, измена,брисање и/или прикривање података и/или програма или других сметњи,намерно предузиманих да би се ометале функције рачунарских система и/или телекомуникација; нарушавање ексклузивних права власника заштићенихрачунарских програма, са намером њиховог комерцијалног коришћења илипрепродаје;неовлашћенприступдорачунарскогилителекомуникационогсистемаилинамерноприслушкивањетаквихсистемаинарушавањемјерањиховезаштите“(Бошковић,2006,стр.453).
Компјутерски криминал је глобалног карактера па тако Европскаконвенцијаокомпјутерскомкриминалу6предвиђачетиригрупедјела:дјелапротивповјерљивости,интегритетаидоступностикомпјутерскихподатакаи система, дјела везана за компјутере, дјела везана за садржаје (дјечијапорнографија као најчешћи садржај), дјела везана за кршење ауторскихи сродних права (Бошковић, 2006, стр. 458). Криминолошка литературапрепознајенеколиковрстакомпјутерскогкриминалаито:
„Политички (сајбер шпијунажа, сајбер хакинг, сајбер саботажа, сајбертероризамисајберратовање)економски(сајберпреваре,крађаИнтернетуслугаивремена,пиратеријасофтвераичипова,сајбериндустријскасаботажа),производњаи дистрибуција недозвољених и штетних садржаја (дјечија порнографија,педофилија вјерске секте, ширење расистичких, националистичких и сличнихставоваиидеја,злоупотребаженаидјеце),манипулацијазабрањенимпроизводима,супстанцама и робама (дрогама, људским органима, оружјем), повреде сајберприватности које се односе нанадгледање електронскепоште, разне рекламнепонуде,крађаналоганадруштвениммрежама,’качење’ианализа’cookies’,крађановцапрекокредитнихкартицаикрађаидентитета“(McQuade,2009,p.44).6 https://rm.coe.int/1680081561,Budapest,23.XI.2001.Датумприступа:22.9.2017.
57
Свакодневниживотпредизазовимаиризицимадигиталногдоба
У наставку рада приказан је дио резултата мањег истраживањао друштвеним промјенама у Републици Српској у којем је анализирана„посвећеност“ испитаника друштвеним мрежама, заступљеност сајбернасиљаињеговихпојавнихоблика,темогући,корелативниодносиизмеђуодређенихпојава,уовомслучају,налаза.
МЕТОДОЛОШКИОКВИРИСТРАЖИВАЊА
Претходно поменуто истраживање је обухватило узорак од 220испитаника, од чега 113 припадница женског пола и 102 припадникамушкогпола,изседамопштинауРепублициСрпској,староснедобиод18до66ивишегодина,упериодуодоктобра2016.годинедофебруара2017.године.Одукупногбројаиспитаникањих59,1%јенезапослено,док40%иманекираднистатус.КориштенаједескриптивнаметодаистатистичкијемјеренстепенповезаностиодређенихпојавапомоћуПирсоновог[Pearson]коефицијента корелације. Статистичка обрада података извршена јепримјеномсофтверскогпакетаSPSS(StatisticalPackageforSocialSciences).
РЕЗУЛТАТИИСТРАЖИВАЊА
УТабели1приказани сурезултатио учесталостикориштењадруштвенихмрежаусвакодневномживотунашихиспитаникаиколикојетоњиховаинтереснасферанаосновустароснедоби,примјеномметодазакатегоризацијуикомбиновањеподатакаCrosstabulation,уциљуоткривањањиховепростеповезаности.Какојетовећнаведеноупретходномдијелурада, потпуно је за очекивати да су млади, старосне доби од 18 до 24године,најчешћиконзументиикорисницидруштвенихмрежа.Њих45-оросвакодневнопосјећуједруштвенемреже.Нештомањеиспитаника,удобиод25до31године,њих24-орои,удобиод32до38година,њих12-оросвакодневнопосјећуједруштвенемреже.Оноштојеинтересантно,јестедаистаријимиспитанициманијестранапосјетадруштвениммрежама.Њих5-ороу добиод 53до 59 годинаињихдвоје у добиод 60до 66 годинапонекадпосјетедруштвенемреже.
58
БиљанаМилошевићШошо
Табела1.Годинестарости*СвакодневнопосјећујемдруштвенемрежеCrosstabulationСвакодневнопосјећујемдруштвенемреже
УкупноНикад Понекад Често
Недостаје
одговорГодинестарости од18до24 6 12 45 0 63
од25до31 5 6 24 1 36од32до38 14 13 12 2 41од39до45 9 5 9 1 24од46до52 12 9 5 0 26oд53дo59 9 5 1 0 15oд60до66 2 2 0 0 4вишеod66 9 0 0 2 11Укупно 66 52 96 6 220
Такође,настојалисмоспознатидалиимаразликемеђуиспитаницимапри посјећивању друштвених мрежа, сходно њиховом радном статусу.РезултатиприказаниуТабели2 указујуна то да свакодневнодруштвенемреженајчешћепосјећујунезапосленеособе,њих57-оро,повременоњих30-оро,штоможемотумачити,нажалост,вишкомслободногвременаидајетоједнаодактивностиуоквируистог,поредопштегтренда,својственогзадигиталнуеру.Истотако,нијезанемарљивподатакимеђузапосленима,јерсуњих38-орочестипосјетиоцидруштвенихмрежа,21повременопратиипосјећуједруштвенемреже.
Табела2.Далистезапослени*СвакодневнопосјећујемдруштвенемрежеCrosstabula-tion
СвакодневнопосјећујемдруштвенемрежеУкупно
Никад Понекад ЧестоНедостаје
одговорДалисте
запослени Да 29 21 38 0 88
Не 37 30 57 6 130
3 0 1 0 0 1
Недостајеодговор 0 0 1 0 1
Укупно 66 52 96 6 220 Сагледавајући до сад добијене резултате, више је него очито дасе и на овим просторима не заостаје за глобалним трендовима у сферидигиталнекомуникације, теда сунове технологијепосталенеминовности да су се успјешно инфилтрирале у све сегменте свакодневног живота(Мирковић,2016).Нештонегативнијастатистикаовогистраживањаодноси
59
Свакодневниживотпредизазовимаиризицимадигиталногдоба
сенабројжртавасајбернасиља.Увидомурезултате(Табела3)видиљивоједаје1,8%испитаникачестобиложртвасајбернасиља,врлочесто,05%,апонекад4,5%или10испитаника.Напрвипоглед,овирезултатимождадјелујубезначајно,аликадсесагледаобимностузорка,сматрамопотпуносупротно,теитодаакосеиједнаособанашлауулозижртвесајбернасиљајестеупозоравајућисигналоприсуствудевијантногпонашањаудигиталномпростору.
Табела3.БројжртавасајбернасиљаБрој %
Никад 202 91.8Понекад 10 4.5Често 4 1.8Врлочесто 1 .5Недостајеодговор 3 1.4Укупно 220 100.0
УТабели4представљени сурезултатикорелативногодносаизмеђу испитаника који свакодневно посјећују друштвене мреже имогућности да постану жртве сајбер насиља. Резултат нам указуједасерадиопозитивнојкорелацији,средњегинтервалаиназначајнуповезаностоведвијепојаве (r=0,385).Корелација језначајнананивоу0,01,двоструко.
Табела4.Свакодневнопосјећујемдруштвенемреже*жртвесајбернасиља
Жртвесајбернасиља
Недостајеодговор Укупно
Свакодневнопосјећујемдруштвенемреже
Никад 0 66
Понекад 0 52
Често 1 96
Недостајеодговор 2 6
Укупно 3 220
N=220;r=0,385;P=0.000
Нештонижа,позитивнакорелација (r=0,153)постојииизмеђупојава свакодневног посјећивања друштвених мрежа ишансе да себудежртвакрађешифре,односноpassword-a,штоспадауредсајберкриминала и то у домену повреде сајбер приватности.Корелација језначајнананивоу0,05,двоструко.
60
БиљанаМилошевићШошо
Табела5.Свакодневнопосјећујемдруштвенемреже *Крађаpassworda
Крађаpassworda
Да Не Недостајеодговор УкупноСвакодневнопосјећујем
друштвенемрежеНикад 4 62 0 66
Понекад 5 47 0 52
Често 23 72 1 96
Недостајеодговор 1 4 1 6
Укупно 33 185 2 220
N=220;r=0,153;P=0,000
УТабели6иТабели7приказалисморезултатекојиговоредапостојизначајанодносизмеђунивоаонихкоји свакодневнопосјећујудруштвенемрежеимогућностидаимсенудесадржајизапроституцијуисадржајизадјечијупроституцијууформирекламногоблика.Упрвомслучајурадисеокорелацијисредњегинтервала(r=0,322),аудругом,такође,окорелацијисредњегинтервала(r=0,329)којесузначајненанивоу0,01итодвоструко.У овом примјеру, имамо преклапање економског сајбер криминала иповредесајберприватностикаотиповаинкриминисаногпонашањаусајберпростору.
Табела6.Свакодневнопосјећујетедруштвенемреже*НудеВамсесадржајипонудазапроституцију
НудеВамсесадржајипонудеза
проституцијуДа Не
Свакодневнопосјећујем
друштвенемрежеНиакд 3 63
Понекад 6 46
Често 8 85
Недостајеодговор 0 4
Укупно 17 198
N=220;r=0,322;P=0,000
61
Свакодневниживотпредизазовимаиризицимадигиталногдоба
Табела7.Свакодневнопосјећујемдруштвенемреже*НудеВамсесадржајисапонудамазадјечијупроституцију
НудеВамсесадржајисапонудамаза
дјечијупроституцијуДа Не
Свакодневнопосјећујем
друштвенемрежеНикад 2 64
Понекад 2 50
Често 4 89
Недостајеодговор 0 4
Укупно 8 207
N=220;r=0,329;P=0,000
Слободукојунудисајберпросторињеговеапликације,попутдруштвенихмрежа,увеликокористеинекидругипоборнициинкриминисаногобликапонашања, те је врло извјесно да ће скоро сваки корисник друштвенихмрежабитиуприлицидасесусретнесапонудомчијасадржинаобилујепромоцијом расистичких или националистичких идеја и мотива. ТаквуврстумогућностиприказалисмокрозрезултатеуТабели8,којауказујенапозитиванкорелативниоднос,нештонижегинтезитета(r=0,288)икојајезначајнананивоу0,01двоструко.
Табела8.Свакодневнопосјећујемдруштвенемреже*НудеВамсепонудесарасистичким,националистичкимсадржајима
НудеВамсепонудесарасистичким,
националистичкимсадржајимаДа Не
Свакодневнопосјећујем
друштвенемрежеНикад 5 61
Понекад 8 44
Често 24 69
Недостајеодговор 0 4
Укупно 37 178
N=220;r=0,288;P=0,000
62
БиљанаМилошевићШошо
У наставку рада приказаћемо добијене резултате корелативног односаизмеђунивоасамихжртавасајбернасиљаинајучесталијихобликасајберкриминала умодерномвремену.РезултатиприказаниуТабелама9, 10и11 указујунапостојањеизузетно високихпозитивних корелацијаизмеђужртава сајбер насиља и злоупотребе рачунарске мреже у форми крађекредитних картица, с циљем нарушавања финансијских трансакција инаношењаматеријалнештете, крађе интернет услуга и времена те крађеидентитетакрознарушавањеналоганадруштвениммрежама.
УТабели9имамопозитивнукорелацијунивоажртавасајбернасиљаи крађе кредитних картица и средстава (r =0,722), изузетно високогинтезитета,значајнунанивоу0,01,двоструко.Иначе,одсвихобликасајберкриминалитета,овајобликкомпјутерскогкриминалитетаспадауреднајраширенијих,помоделу(modusoperandi)иврлојеприлагођенсвим варијантама финансијских превара, са различитим начинимадјеловања(Бошковић,2006,стр.461).
Табела9.Жртвесајбернасиља*Крађакредитнихкартицаисредстава
КрађакредитнихкартицаисредставаУкупно
Да Не Недостајеодговор
Жртвесајбернасиља Никад 7 194 1 202
Понекад 1 8 1 10
Често 0 4 0 4
Врлочесто 0 1 0 1
Недостајеодговор 0 0 3 3Укупно 8 207 5 220
N=220;r=0,722;P=0,000
Табела10представљаприказрезултатакорелативногодносаизмеђунивоажртавасајбернасиљаинивоакрађеинтернетуслугаивременакаоједног од типова сајбер криминалаи то економског, који обухвата сајберпреваре, хакинг, крађу интернет услуга и времена, пиратство софтвера,микрочипова и база података, сајбер индустријску шпијунажа, лажнеинтернетаукције.ДобијениПирсоновкоефицијенткорелацијејеизузетновисок(r=0,698),азначајностјенанивоуод0,01,двоструко.
63
Свакодневниживотпредизазовимаиризицимадигиталногдоба
Табела10. Жртвесајбернасиља *Крађаинтернетуслугаивремена
КрађаинтернетуслугаивременаУкупно
Да НеНедостаје
одговорЖртвесајбернасиља Никад 16 185 1 202
Понекад 0 9 1 10
Често 1 3 0 4
Врлочесто 1 0 0 1
Недостајеодговор 0 0 3 3
Укупно 18 197 5 220
N=220;r=0,698;P=0,000
Проблемикрађеидентитетасвесучешћи јерсудруштвенемрежепосталесвеприсутнеусавременомдруштвутејеједнаодинкриминисанихактивности овог типа и крађа профила на друштвеним мрежама. То јепостало специфичан проблем дигиталног доба, при чему нису само наударупојединци,већразличитеинституције,којеимајусвој/епрофиленадруштвениммрежама.Отклањањеовогпроблемазахтијевадуживременскипериод, јер се докази у дигиталном свијету обрађују методом дигиталнефорензике,попутреконструкцијерачунарскихподатакакојејепочинилацкривичног дијела претходно избрисао, што додатно указује на тежинуоваквогпроблема.Овојетакођеједнаодтехникакојомсеслужеусферисоцијалног инжењеринга7 каометодеманипулације савременимчовјекому дигиталном простору. Управо у Табели 11 имамо приказане резултатекорелативног односа између нивоа жртве сајбер насиља и нивоа крађепрофиланадруштвениммрежамаирадисеониској,позитивнојкорелацији(r=0,203)нанивоузначајностиод0,01,двоструко.
7 Социјалниинжењерингјеметоданаговарањаљудидаиспунезахтјевенападача.Радисеоначинустицањаинформацијаиподатакадокојихнападачлегитимнимпутемнебимогаодоћи. При томе се не искориштавају пропусти имплементација операцијских система,протоколаиапликација,негосенападусмјеравананајслабијукарикуцјелокупногланца–људскифактор.Преузетоса:http://www.cis.hr/www.edicija/LinkedDocuments/CCERT-PUBDOC-2006-11-172.pdf.
64
БиљанаМилошевићШошо
Табела11. Жртвесајбернасиља *Крађапрофиланадруштвениммрежама
КрађапрофиланадруштвениммрежамаУкупно
Да Не Недостајеодговор
Жртвесајбернасиља Никад 21 181 0 202
Понекад 8 2 0 10
Често 4 0 0 4
Врлочесто 1 0 0 1
Недостајеодговор 2 0 1 3
Укупно 36 183 1 220
N=220;r=0,203;P=0,000
ДИСКУСИЈА
Савремено доба донијело је нека нова обиљежја комуникације иобављања свакодневних активности захваљујући новим технологијамаи достигнућима информатичке или дигиталне револуције. Дјеловање увиртуелном простору, захваљујући интернету, полако мијења досадашњенавике и стил живљења, код већине нас, утичући на тај начин и напреобликовањенекадашњекултуреживљења.Пореднизапредностикојесасобомносидигиталнаера,попутбрзинеилакоћеобављањаразличитикактивности,доступностиинформација,онасасобомносиинекенегативнеконотације,наштосууказалирезултатинашеанализеоприсуствусајберкриминалауразличитимпојавнимоблициманапросторуРепубликеСрпске.Током самог истраживања, нашу пажњу смо усмјерили на кориштењедруштвенихмрежаусвакодневници,теевентуалнимпосљедицамаодтога,каоинадионајзаступљенијихинкриминисанихрадњиувиртуелномсвијету.Резултатинасупућујунатодавишеодполовинеиспитаникасвакодневнопосјећује пажњу друштвениммрежама, без претјеране разлике у смислуњиховоградногангажмана,адонеклеистароснедоби.Надаље,резултатианализе указујуна то да свакодневнапосјета друштвениммрежама јестепотенцијално пријетећа опасност за постајањежртвом сајбер насиља, теизложеностиекономском,политичкомсајберкриминалукаоиизложеностиповредамасајберприватности.Онииспитаници,којисуималинесрећудапостанужртвесајбернасиља,узначајноммјерисутопосталинаосновукрађе кредитних картица и финансијских средстава или крађе интернетуслуга и времена, односно крађе профила на друштвеним мрежама.Собзиромдасерадиоинкриминисамим,девијантнимоблицимапонашањау виртуелном свијету, сасвим је очекивано да су за њих предвиђени иправниактикојирегулишутаквуврстудјеловања,конкретносемислина
65
Свакодневниживотпредизазовимаиризицимадигиталногдоба
Кривични закон Републике Српске8, од члана 292а до члана 292е. Но, ипоредпредвиђенихсанкција заоваке активности, у свакомслучајуби сетребалопревентивнодјеловати,посебнокодмлађегузраста,јерпостојејошвеликемогућностиразличитихобликадјеловањаувиртуелномпростору,поредосталихлатентнихсоциопатскиходредницаживотаудигиталнојери.
ЛИТЕРАТУРА
Бенедикт,Р.(1976).Обрасцикултуре.Београд:Просвета.
Бошковић,М.(2006).Криминологија.НовиСад:Правнифакултет.Бошковић,М. (1998).Организовани криминалитет. Београд:Полицијскаакадемија.Бранковић,С.(2014).Методологијадруштвенихистраживања.Београд:Заводзауџбенике.Вуксановић, Д. (2014). Културни обрасци. P.U.L.S.E. Преузето са:http://pulse.rs/kulturni-obrasci-divna-vuksanovic/Датумприступа:10.9.2017.Европска Конвенција о комјутерском криминалу, Будимпешта, (2001).Видјети:https://rm.coe.int/1680081561Игњатовић,Ђ.(2011).Криминологија.Београд:Досијестудио.КривичнизаконРепубликеСрпске,СлужбенигласникРС.Бр.73(2010)Коковић,Д.(2005).Пукотинекултуре.НовиСад:Прометеј.Кузмановић, Д., Лајовић, Б., Грујић, С.,Меденица, Г. (2016). Дигиталнонасиље-превенцијаиреаговање.Београд:Министарствопросвјете,наукеитехнолошкогразвојарепубликеСрбијеиПедагошкодруштвоСрбије.Lorimer,R.(1998).Masovnekomunikacije.Beograd:CLIO.McQuadeIII,C.S.(2009).CubercrimeAttacks.InEncyclopediaofCubercrime.London:GreenwoodPress.McLuhan,M.(2008).Razumijevanjemedija.Zagreb:Tehničkaknjiga.Мирковић, А. (2016). Друштвени медији и њихов утицај на нас. DigitalCommuncationsInstitute.
8 http://mup.vladars.net/vtk/regulativa/docs/ZAKON%20O%20IZMJENAMA%20I%20DO-PUNAMA%20KZ%20RS%20(Sluzbeni%20glasnik%20RS%2c%20broj-%2073.10)%20lat.pdf
66
БиљанаМилошевићШошо
Преузетоса:http://www.digitalcommunicationsinstitute.com/drustveni-mediji-i-njihov-uticaj-na-nas/Датумприступа:15.9.2017.CARNetCERTILS&S.Socijalniinzenjering,Br.172(2006).
BiljanaMilosevicSosoFacultyofPhilosophyUniversityofEastSarajevo
DIGITALAGE-CHALLENGESANDRISKSINEVERYDAYLIFE
Summary
The authorof this paper aims topoint to an important dimensionoftheeverydaylifeofamoderndayman, increasinguseofvariouspossibilitiesofinformationandcommunicationtechnologies.Wewitnessdigitalrevolution,inwhichweparticipateanditsomehowcreateour livesandfuture.Certainly,inadditiontoanumberofadvantagesandbenefits,italsocarriescertainrisks,problems,duetotheincriminatedbehaviorinthedigital(virtual)spaceandtheabuseoftechnology.Thepaperwillalsopresentresearchresultswhichshowspresenceofthemostcommonformsofhigh-techcrimeintheRepublicofSrpska.Researchfocusedonuseofsocialmediaineverydaylife,possibleconsequences,aswellasthepartofthemostcommonlyincriminatedactionsonline.Theresultsshowthatmorethanhalfoftherespondentswereusingvarioussocialmediaonadailybasis,withoutexcessivedifferencesintermsoftheiremploymentorage.Furthermore, the resultsof theanalysis indicate that thedailysocialnetworksinteractionisthreateningdangerofbecomingavictimofcybercrimesaswellaseconomic,politicalcrimesandcyberprivacyviolations.Alllegalactivitiesshouldbepreventive,especiallyprotectingyoungonlineusers.Thesurvey includedasampleof220respondents,113womenand102men,insevenmunicipalitiesintheRepublicofSrpska,aged18to66andover,fromOctober2016toFebruary2017.Outof thetotalnumberofrespondents,59.1% were unemployed, while 40% have some form of employment. Adescriptivemethod,statisticallymeasured,wasPearson’scorrelationcoefficientshowingdegreeofconnectionbetweencertainphenomena.Theresultssuggestthatmorethanhalfoftherespondentswereusingsocialmediaonadailybasis,regardlessofemploymentstatus,gender,ortheirage.Furthermore,theresultsoftheanalysisindicatethatthedailyvisittosocialmediaisinapotentialdanger
67
Свакодневниживотпредизазовимаиризицимадигиталногдоба
ofbecomingavictimofvariouscybercrimes,suchasexposuretoeconomicorpoliticalcybercrime,andexposuretocyberprivacyviolations.Thoseunluckyrespondentstobecomevictimsofcybercrimesusuallyhavebecomeduetocreditcard fraud, theftof Internet services time, theftofprofileson socialmediaoronlineharassment. Inorder to protect digital space, it is necessary to act andeducateyoungpeople,becausethereisstillalargenumberofdifferentformsofactionpreventingsociopathicdeterminantsoflifeinthedigitalera.
68
БиљанаМилошевићШошо
ŠuajbSolaković1UDK159.923:331.101UniverzitetuIstočnomSarajevuDOI10.7251/FIZN1719069SFilozofskifakultetPaleOriginalninaučniradKatedrazapsihologiju
PSIHOLOŠKEKARAKTERISTIKEMENADŽERAIULOGAPSIHOLOGAUORGANIZACIJI
Uraduseistražujeproblemstavovapremaulozipsihologauorganizaciji.Kakoovajproblemnijeufokusuistraživačakodnas,možemorećidaseradioeksplorativnompristupu proučavanja relacija ličnih karakteristika menadžera i uloge psihologa uorganizaciji.U ovom istraživanju kao lične karakteristikemenadžera obuhvatili smomotiv postignuća, mocionalnu kompetentnost, samopouzdanje, otvorenost premapromjenama te zadovoljstvo pojavama u firmi. Uzorak istraživanja sačinjavali suzaposlenimenadžeriujavnomiprivatnomsektoru(N=339). Rezultati su pokazali postojanje statistički značajnih razlika u opštem stavuprema ulozi psihologa u organizaciji s obzirom na stepen prisutnosti posmatranihpsihološkihkarakteristikamenadžera,motivapostignuća,(χ2=17,836;df=4;p=.001),emocionalnekompetentnosti(χ2=14,759;df=4;p=.005)testavapremapromjenama(χ2 = 13,943; df = 4; p = .007) i to tako što je veći stepen prisustva posmatranihvarijabli ukazivao na pozitivniji stav prema ulozi psihologa u organizaciji. Poredtoga, ustanovljena je statistički značajna razlika u spremnosti menadžera za aktivnozalaganje za angažovanje psihologa u organizaciji s obzirom na stepen izraženostimotiva postignuća (χ2 = 29,224; df = 4; p = .000), emocionalne kompetentnosti(χ2=12,833;df=4;p=.011),samopouzdanja(χ2=17,023;df=4;p=.001)testavapremapromjenama(χ2=18,954;df=4;p=.001)itotakoštobivećinivoprisustvaposmatranihvarijabliukazivaonavećuspremnostzaangažovanjepsihologa
Ključneriječi:psihologuorganizaciji,ličnostmenadžera,stavovi
1 shooayb@yahoo.com
69
UVOD
Kraj dvadesetog i početak dvadeset prvog vijeka krakterišu dinamičnepromjene, koje su posljedica uvođenja novih tehologija, ekonomska recesija,globalzacija i, na našim prostorima posebno, proces tranzicije. Sve to doveloje do uvođenja novih oblika i načina rada, promjene u strukturi zaposlenih,prekvalifikacije,stresaisagorijevanjanaposlu.
Akoimamouvidudaprimjenaznanjaizoblastipsihologije,posebnoizposlovnepsihologije,možepotencijalnodadoprinesepovećanjuefikasnostinaradunavišenačina:krozpovećanozadovoljstvoposlom,zadovoljstvoživotom,efikasnošću. Tako se nameće pretpostavka da je značaj praktične primjenepsihološkihspoznajanasvijetradanezamjenljiv.Ubilokojojoblastipsihologijeteorijski,istraživačkiipraktičniradsuneodvojivi.
Uloga i doprinos psihologa kao stručnjaka u organizaciji dijeli sudbinudruštva koje se transformiše. Od samoupravnog socijalizma, preko društva utranziciji do današnjeg stanja stvari u današnjimfirmama, koje bi se najboljemoglookarakterisatikao„kolumbijskikapitalizam“gdjeposlodavcismatrajudaimajunesamovlastnadsredstvimazarad,većinadljudimakojirade,potrebnojesagledatipsihološkeaspekteovakvogradnogokruženja.Iuovakvimuslovimapsiholozi, koji imaju priliku da rade u organizacijama na mjestu psihologa,nastojedaponašanječovjekanaradurazumijuiunaprijede.
Istraživanje uloge psihologa u organizaciji potrebno je provestisagledavanjemnizapsihološkihisocijalnihfaktorakojisuuvezisastavompremapsiholozimaunašimorganizacijama.Utekstukojislijedielaborisaćemokojisutopsihološki faktori, prije svega izdomena ličnostimenadžera,koji određujustavpremaulozipsihologauorganizaciji inakojinačin.Prije svegamislimona opšti stav.Zatim, pokazaćemona kojimvrstama poslova u organizaciji sepsihologsmatranezaobilaznimstručnjakomteukojojmjerisupojedincispremniaktivnosezalagatizaangažovanjepsihologausvojojfirmi.
Budući da se u psihologiji puno koriste i često su predmet istraživanja,stavovinemajujednoznačnoodređenje.Uliteraturipostojivelikibrojodređenjapatakosustavovinekadtrajnostečenadispozcijadosljednogreagovanjapremaobjektimastava(English&English,1958,premaRot1989)ilijestavpsihološkatendencijaodobravanjailineodobravanjapremaobjektustava(EaglyiChaiken,1998). Ipak, za potrebe našeg istraživanja, kao najprihvatljivije određenjestavauzećemodefinicijupremakojojjestavstečena,relativnotrajnaistabilnaorganizacijapozitivnihilinegativnihemocija,vrednovanjaireagovanjapremanekomobjektustava.
70
ŠuajbSolaković
Zaštodaispitujemostavovemanadžera?
Prekostavovamenadžeramožemopriličnojednostavnoustanovitikakavodnospojedinacimapremaraznimpojavama.Namajenaročitovažno,uzimajućiu obzir praktični aspekt istraživanja, kakve stavove prema ulozi psihologa uogranizacijiimajumenadžeriunašimorganizacijama.Nakraju,odlukedalićepsihologuogranizacijidobitiprilikudapokažeštaikolikomožedadoprineserazvoju organizacije u različitim aspektima, zavise od nekog menadžera. Nijedna druga psihološka karateristika nema toliki uticaj na zbivanja na poslukao stavovi. Složenost je drugi razlog ispitivanja stavovamenadžera i za nasnajvažnijijetajdasestavoviznatnolakšenegomotivimoguobjektivno„mjeriti“(Dunđerović,2005,str.137).
Ličnostmenadžerauorganizaciji
Istraživači u oblasti poslovne psihologije slažu se da neke psihološkekarateristike imaju izrazit uticaj na uspješnostmenadžera.To su, prije svega:emocionalnastabilnost,ekstravertiranost,snagamentalneelaboracijeiorijentacijanapostignuće(Dunđerović,Mašnić,2013).
Emocionalnostabilanmenadžer realnosagledavasebe,druge i situacije,kontroliše svoje postupke, nije uplašen i vjeruje u uspjeh, u saglasnosti je saonimštahoćeimože.Ovakvekarakteristikedobarsupreduslovzapostizanjemaksimalnog učinka na poslu. Sa druge strane, menadžeri koje karakterišeemocionalnanestabilnostčestosuanksiozniiagresivni,štosuipraksairezultatiistraživanja pokazali kao značajne negativne odrednice uspješnosti na poslu(Vardo,2017).Kadajeriječoemocionalnojzrelostipojedincaistovremenoseradiorazlikamaizmeđurazličitihvrstaposlovaupogleduodnosaemocionalnestabilnostiiradneuspješnosti.Utakvojkonstelacijiodnosatopredmenadžerastavljazadatakdapolaziiodzrelostikonkretnogpojedincaiodzahtjevakonkretnogposlaakoželidapomognesaradnicimadapodsvjesnomsamokontrolomdržestepensvogemocionalnogispoljavanja.
Poželjneosobinemenadžera
GrinbergiBaron[GreenbergiBaron](1998)daju„petvelikih“dimenzijaličnosti koje su važne za uspješno organizaciono ponašanje: ekstravertnost/introvertnost – dimenzija koja obuhvata društvenost, pričljivost, aktivizamnasuprot povučenosti, trezvenosti, obazrivosti; prijatnost – dobrodušnost,nježnost, kooperativnost te sklonost praštanju, nasuprot razdražljivosti,nemilosrdnosti, sumnjičavosti, nekooperativnosti i nefleksibilnosti; savjesnost–pažljivost,temeljnost,odgovornost,organizovanost,nasuprotneodgovornosti,neorganizovanosti, nedisciplinovanosti; emocionalna stabilnost – dimenzija
71
Psihološkekarakteristikemenadžeraiulogapsihologauorganizaciji
koja obuhvata asertivnost, entuzijazam, smirenost, sigurnost, s jedne strane, inespokojstvo,depresivnost,emotivnostirazdražljivost,sdrugestrane;otvorenostzaiskustvo–imaginativnost,senzitivnost,intelektualnostiuglađenost,sjednestrane,iuskogrudost,grubost,iprostakluk,sdrugestrane.
Imamo li u vidu liste poželjnih osobina menadžera nameće se da sveosobinekojesupojedincupotrebnedabibiouspješanmenadžermožemosvrstatiu tri osnovnegrupe: osobinekompetentnosti, osobine ličnosti u užem smislu,osobinemotivacije(Dunđerović,2005,str.103).
Zadovoljstvoposlom
Kada imamo u vidu da ljudi na poslu provode oko jedne trećine svogživotaidaonoštoradimodabismozaradilizaživotpredstavljacentralniaspektonogaštomislimoosebikaopojedincima,ondajejasnozaštoovomproblemutreba posvetiti malo pažnje kada želimo rasvijetliti problem stavova premaulozi psihologa u organizaciji. Različiti stavovi koje ljudi imaju prema svomposlunazivajusezadovoljstvoposlomionosemožedefinisatikaokognitivne,afektivne i evaluativne reakcije pojedinca na svoj posao (Greenberg i Baron,1998).Kaoštosemožepretpostaviti,nisusvi ljudikoji raderazličiteposlovejednakozadovoljniposlom.Ljudinarukovodećimpozicijamaistručnjaciobičnosuzadovoljnijiposlomnegoobičniradnici.
Motivpostignuća
Motiv postignuća spada u grupu stečenihmotiva i nama je interesantanjersečestoempirijskiistraživao.Istraživačikojisusenjimebavilinašlisudajenjegovoispoljavanjevažnakarakteristikaljudi.Uliteraturisenavodidajemotivpostignuća tendencijadaseulaženapor idasepostigne iostvarineštoštosesmatravrijednim(McClelland,1953,premaRot1989).Motivzapostignućemdolazidoizražajauvelikombrojuaktivnostipojedinca.Mnogiobliciponašanja,bilo manifestnog ili latentnog, mogu biti povezani sa razvijenim motivompostignuća i postoji korelacija između razvijenosti motiva za postignućem iodređenih oblika ponašanja. Pojedinci kod kojih je razvijenmotiv postignućabržeilakšezapažajuobjekteisituacijekojistojeunekojrelacijisapostizanjemodređenog cilja. Kod pojedinaca sa razvijenim motivom postignuća bolje jesjećanjenedovršenih zadataka, a takođe ihvišeprivlače teži zadaci, negooniprosječnetežine.Osobesavisokimmotivompostignućauvećojsumjerinezavisniimanjesklonikonformističkomponašanju.Postojipovezanostsakoeficijentominteligencije. U istraživanjima rađenim u SAD-u došlo se do rezultata da jeizrazitorazvijenmotivpostignućakododređenihprofesija,kaonaprimjerkodpojedinaca na pozicijamamenadžera u privrednim preduzećima. Pojedinci sa
72
ŠuajbSolaković
razvijenimmotivompostignućaviševoletamnijeimirnijebojeivišecrtajupraveilinijekojesenedotiču.Važnakarakteristikaosobasapostignućemjedaimajunavikudaplanirajunadužirokpričemupostižuboljeuspjehenadugoročnimciljevimaiuaktivnostimakojeupražnjavajuduživremenskiperiod.Osobesavisokimmotivomzapostignućemjasnoformulišuzadatkeiciljeve,preciznijeiodređenijeoznačavajuštapredstavljauspjehunekomposlu.Poredpovezanostimotiva postignuća sa različitim gore navedenim oblicima ponašanja uspjeh uaktivnostijošjepoduticajemočekivanjadaćeaktivnostdovestidoodređenogcilja,daćeseaktivnošćupostićuuspjeh, tedajevažnodaciljbudeprivlačan(Etkinson,1957,premaRot,1989).
Samopouzdanje
Samopouzdan pojedinac vjeruje da može izvesti određena ponašanjakojaćemuobezbijeditionoštoželi.Zapojedincekojimogu imatiosjećajdauopšte upravljaju svojim životom, moramo ispitati kakav je nivo njihovogsamopouzdanjazanekaspecifičnaponašanjakojanaszanimaju.Pokazalosedasenaosnovunivoasamopouzdanjamogupredvidjetiraznaponašanjavažnazaosobu, kao što su vjerovatnost prestanka pušenja, redovno vježbanje i slično.Samopouzdanjenadvanačinapovećavavjerovatnostdaćepojedincipokazivatiodređenaželjenaponašanja.Prvinačinjedapovećavaistrajnostitrudpojedincapri obavljanju zadataka. Ljudi sa visokim samopouzdanjem sebi postavljajuvisokeciljeve,višesetrudeiustrajukadasesuočesaneugodomineuspjehomtenatajnačinpovećavajuvjerovatnostuspjeha(npr.CervoneiPeake,1986,premaAronson,2005).
Kaoštosmovidjeliizovogkratkogpregleda,osamopouzdanjuiuticajunivoasamopouzdanjanapromjenuraznihponašanja,nasćeovdjezanimatidalisenivosamopouzdanjamožedovestiuvezusastavovimapremaodređenimobjektima.Posebnoseovdjemislinastavovepremaulozipsihologauorganizaciji,specifičnonakonativnukomponentu.Znači,pojedincisavišimsamopouzdanjembićespremnijidaangažujupsihologauorganizaciji.
Otvorenostpremapromjenama
Otvorenostpremapromjenamamogućejesagledavatiizvišeuglova,kaodispozicijuličnostiilikaoopštistavpremapromjenama(Dunđerović,Mašnić,2013).Onajeodređenaličnimfaktorimausmislupokretanjaiuvođenjapromjena,kojizavisiodtogaštaljudimisleikakvusvijestimajuostanjustvarikojetrebamijenjati.Prilagođenoststanjustvariusocijalnojsredinipojedincudajeosjećajsigurnostiteseiztograzlogamogurelativnoopravdanojavitiotporisvemuštoodudaraodstandarda.Grupe,paičitavinarodi,imajuustaljenenormeponašanja
73
Psihološkekarakteristikemenadžeraiulogapsihologauorganizaciji
ipružajusnažnepritiskenasvepripadnikekojinabilokojinačinpokušajudaseponašajudrugačije(Dunđerović,I.2005).
Otporpremapromjenamaimaisvojupsihološkuosnovujerseodupiremopromjenamakojemislimodaćebitištetneponasiponašeinterese,amožesepojačatiukolikosmoimalinekanegativnaiskustvasanekimpromjenamakojesmopodržaliuprošlosti,gdjejenašapodrškadoveladosmanjenemogućnostistvaranjadobrobitištodovodidoformiranjanegativnogstavapremapromjenama,posebno ako se to više puta ponovilo. U osnovi negativnog stava premapromjenamajestrahodnepoznatog,strahodneuspjeha,strahodneprihvatanjaineodobravanja.Premanalazimanekihistraživanja(Dunđerović,I.2005)čakikadasuljudimaobjašnjeneposljedicepromjena,onisupokazivalistrahodistih.
Posebnosečinivažnimistaćidabitnuodrednicuodnosapremapromjenamauovojoblastimoguimatiopšteorijentacijemenadžeraštavrijediaštanevrijedikadajeupitanjuangažmanpsihologauorganizaciji.
Ulogapsihologauorganizaciji
Najbolje ćemo razumjeti ulogupsihologa u organizaciji preko tri velikapodručja angažmana psihologa u organizaciji. Kada govorimo o kadrovskojpsihologiji,tojepodručjeangažmanapsihologauorganizacijikojesetiče:analizeposla,radnogučinka,profesionalneorijentacijeiselekcije,povezanostiaspekataličnosti i radnogmjesta, te razvoj karijere i obuka zaposlenih.Organizacionapsihologija bavi se temama kao što su:motivacija, stavovi na radu,modeli iteorije liderstva, formiranje radnih grupa i timova, zadovoljstvo klijenata.Nakraju,kadajeupitanjuulogapsihologije,odnosnopsihologauradnomokruženju,govorićemoostalnimpromjenamaposla,organizacija, radnika,dizajnuposla,stresu u organizaciji, procesu donošenja odluka, dinamici razvoja karijere,ergonomiji i ljudskomfaktoru,organizacionojklimiikulturi teorazličitostiuorganizacijama.
Nekoliko je važnih oblasti u kojima angažman psihologa u organizacijidoprinosinjenomuspjehu:radnaadaptacijazaposlenih,profesionalnaorijentacija,motivacija, rješavanje konflikata na radu, zadovoljstvo poslom, komunikacijamenadžera sa zaposlenima, postupak profesionalne selekcije, psihološkosavjetovanjeupreduzeću,upotrebaračunaraupsihologijirada,psiho-edukativneradionce kaometod o obučavanju u organizaciji, teorija i praksa saobraćajnepsihologije,kreiranjesajamskognastupaidrugihpromotivnihaktinosti(Čizmić,2003).
Vujić (2004) u saglasnosti sa zahtjevima sistemaupravljanja kvalitetom(ISO9004:2001)izlaženovasaznanjaiulogupsihologauorganizacijiuvezisamotivacijomiselekcijomkaoštosu:inegrativnipristupmotivisanju,motivisanjeu uslovima tranzicije, motivacija i obučavanje, motivacija za kvalitet usluga,istraživanjemotivacijestručnjaka,pregledoblikamaterijalnestimulacije.
74
ŠuajbSolaković
Dosadašnjaistraživanja
Ujednomistraživanju(Bremer,A.B.idr.,2001)ispitanesu132odrasleosobekojesutrebaledaevaluirajukompetenostkliničkogpsihologa,licenciranogprofesionalnog savjetnika i psihijatra. Rezultati ukazuju da su savjetniciprocjenjivanikaopažljiviji,negopsiholoziilipsihijatri.
Psiholozi u Australiji svoj javni ugled uglavnom procjenjuju prekospecifičnihpitanja kao što su: koliko su psiholozi uopšte korisni ili koliko supojedincivoljnikonsultovatipsihologe?(Hartwig,G.S.idr.,2004).Nauzorkuod 178 odraslih, od učesnika se zahtijevalo da ocjene kvalitet psihologa i nadirektim i na indirektnimmjerama korisnosti. Kako se pretpostavljalo, javnomišljenjeokorisnostipsihologavišejepozitivnokadaseonoispitivaloposrednimpokazateljima.
Rezultati drugog istraživanja provedenog uAustraliji na uzorku od 226učesnika(Sharpley,F.C.idr.,2004)ukazujudaučesniciulogusavjetnikavideprijesvegakaostručnjakakojisluša,podržavaipomažeurješavanjuproblema.Takođe,značajnovećibrojžena,negomuškaracarazmotriobiodlazaksavjetnikuzbogličnepomoći.Ženesu,takođe,spremnijeplatitizauslugesavjetovanja.
UistraživanjusprovedenomuŠpaniji,telefonskimanketiranjemnauzorkuod1562odrasleosobe(Buela-Casa,G.idr.,2005),rezultatiodražavajupovoljanpogleduodnosunapsihologijukaostrukukojapomažeuodržavanjuzdravljaiborbisaemocionalnimproblemimauvanrednimsituacijama.Psiholozimajedavanaprednostuodnosunapsihijatre.
Usvakomslučajurezultatiistraživanjajavnogmnjenjapremapsiholozimaukazujunapozitivneopšte stavovepremanjima,ali se i zadržavajunegativnistavovizaodređena,specifičnapodručja.Predmet,ciljeviistraživanjaihipoteze
Polazišnipredmetovogempirijskogistraživanjapredstavljasagledavanjeprirode stavova menadžera prema ulozi psihologa u organizaciji. U središtuproučavanja su tri osnovne grupacije stavova. Kognitivna komponenta stavapredstavljanizposebnihstavova(mišljenja,uvjerenja,ocjene)oulozipsihologauorganizaciji.Uokvirukognitivnekomponentestavabićeproučavanokolikoispitanicismatrajudajepsihologneophodanupojedinimoblastimafunkcionisanjaorganizacije.Afektivnakomponentaodnosisenatokolikoispitanicipsihologauorganizacijiuopštesmatrajupoželjnimilipaknepoželjnim.Kadajeupitanjuužipredmetistraživanjaondasetumislinaispitivanjeodnosaizmeđuosobinaličnosti menadžera i sistema stavova prema ulozi psihologa u organizaciji.Posmatrane psihološke karakteristike se odnose na: zadovoljstvo uslovima ufirmi,motivpostignuća,stavpremapromjenama,emocionalnukompetentnost,samopouzdanje.
75
Psihološkekarakteristikemenadžeraiulogapsihologauorganizaciji
IstraživačkopitanjeDa li posmatrane psihološke karakteristikemenadžera spadaju u sistem
statističkiznačajnihdeterminantistavovapremaulozipsihologauorganizaciji?Hipotezekojeseodnosenaovoistraživačkopitanjesu:H1. Ne postoji statistički značajna razlika u opštem stavu prema ulozi
psihologauorganizacijisobziromnanivozastupljenostiposmatranihpsihološkihkarakteristikaispitanika.
H2.Nepostojistatističkiznačajnarazlikauspremnostizaaktivnozalaganjeza angažovanje psihologa u organizaciji s obzirom na nivo zastupljenostiposmatranihpsihološkihkarakteristikaispitanika.
METODOLOGIJAISTRAŽIVANJA
Uzorakispitanika
Uzorak ispitanika uključenih u istraživanje ima elemente namjernog,prigodnogistratifikovanoguzorka.Namjernogusmisluštosunjimeobuhvaćenatrinivoaupravljačkihpozicija.Uzorakjeprigodanzbogsprovođenjaistraživanjau firmama koje su bile dostupne za sprovođenje istraživanja. Iako prigodniuzorcičestoneodražavajustrukturupopulacije,istraživanjemćebitiobuhvaćenerazličite socijalno-iskustvene i psihološke karakteristike, te očekujemo dasu moguća određena uopštavanja dobijenih podataka. Uzorak ispitanika činiN=339.
Metodeistraživanja
Dvijesuosnovnemetodeprikupljanjapodatakakojesmokoristiliuovomistraživanju.
Metodteorijskeanalizekorištenjeuproučavanjutzv.sekundarnegrađe.Analizirane su prije svega publikovane stručne i naučne rasprave o razvojupsihologijerada,tepublikacijeukojimasedajuivrednujupodaciospecifičnostimaidometimaprakseiistraživanjaoulozipsihologauorganizacijama.
Surveymetodprimijenilismokaotipičnoterenskoistraživanje,kadasmonaodgovarajućemuzorkujedinicaiuzpomoćodgovarajućihtehnika/instrumenataiobučenihanketara,prikupili,obradili,prikazaliianaliziralirelevantnepodatke.
76
ŠuajbSolaković
Instrumentiistraživanja
Uistraživanjusmokoristilivišeinstrumenatazaprikupljanjepodataka:-Upitnik za prikupljanje podataka o socijalno statusnim obilježjima
ispitanika;-Skalazaispitivanjeopštegstavapremaulozipsihologauorganizaciji;-Skala za ispitivanje spremnosti za aktivno zalaganje za angažovanje
psihologa;-Skalazaispitivanjeopštegstavapremapromjenama;-Skalazaispitivanjeemocionalnekompetentnosti-Skalamotivapostignuća;-Skalasamopouzdanja;-Skalazadovoljstvauslovimaufirmi.SveoveskaleimajuobliksumacioneskaleLikertovogtipagdjesuispitanici
imalimogućnostidanivoslaganjasatvrdnjomizrazekrozjedanodpetstepeni.Organizacijaistraživanja
Organizacijuistraživanjairadnaprikupljanupodatakaobaviojeautoruzpomoćobučenihistraživačagdjejetobiloneophodno.Popunjavanjeupitnikabilojeanonimnoiobavljanojeugrupamatamogdjesutouslovidozvoljavali,čimejespriječenamogućnostutvrđivanjaidentitetaispitanikaiomogućenarelativnozadovoljavajućaobjektivnostiskaza.Uslučajudaprikupljanjepodatakanijebilomogućeobavitiugrupi,menadžerimajeuzupitnikdostavljenpismenipozivzaučestovanjeuistraživanjusasvimneophodniminformacijama.Svisuispitanicidalisvojusmenipristanaknaučestvovanjeuistraživanju.
Postupcizaobradupodataka
U obradi podataka korišteni su oni statistički postupci koji su najvišeodgovaraliprirodidistribucijadobijenihpodataka,mjerestatističkeznačajnostirazlikaizmeđusegmenataposmatranihukrštenihvarijabli.
REZULTATI
Kako vidimo iz grafika (Grafik 1), skoro polovina ispitanih (49,00%)smatradabipsihologtrebaodasebavicrtamaličnosti.Dabisepsihologtrebaobaviti ponašanjem na poslu misli nešto više od trećine ispitanih (38,00%),dok teksvakideseti ispitanik (13,00%)smatradabi sepsiholog trebaobavitiosposobljenostima.
Ovdjesepostavljapitanjezaštosve trigrupeosobinanisupodjednakozastupljene, jersepsiholozikoji radeuoragnizacijamapodjednakobavesvimnavedenimgrupamaosobina.Našapretpostavkajedasuodgovoriuskladusa
77
Psihološkekarakteristikemenadžeraiulogapsihologauorganizaciji
„zdravorazumskim“ shvatanjem psihologa kao nekog ko se bavi osobinamaličnosti i osobinama ličnosti u užem smislu. Iznenađujuće je mali postotakispitanihkojismatrajudasepsiholozitrebajubavitiosposobljenostima.Imamoliuvidudasepsiholozi,višenegobilokojidrugistručnjaci,baveempirijskimistraživanjima sposobnosti, prije svega inteligencije, da su psiholozi zapravojedini koji meritorno mogumjeriti ineligenciju, dobijeni rezultati su još višeiznenađujući.Grafik1.Grupeosobinazaposlenihkojimabisepsihologtrebaonajvišebavitiuogranizaciji
13%
49%
38%osposobljenosticrte ličnostiponašanje na poslu
Pregledom podataka predstavljenih u tabelama gdje smo provjeravalirelacijepsihološkihkarateristikamenadžeraiopštegstavapremaulozipsihologauorganizacijinemožemodoćidoopštegzaključka.TakojepregledomTabele1ustanovljenastatističkizačajnarazlikauopštemstavupremaulozipsihologauorganizacijisobziromnastepenprisutnostimotivapostignuća(χ2=17,836;df=4;p=.001**).
78
ŠuajbSolaković
Tabela1.Motivpostignućaiopštistavpremaulozipsihologauorganizaciji
Stavpremaulozipsihologauorganizaciji
UkupnoBlago
pozitivanUmjerenopozitivan
Izrazitopozitivan
Motivpostignuća
Umjeren N 41 29 21 91% 45,05 31,87 23,08 100,00
Osrednji N 41 37 34 112% 36,61 33,04 30,36 100,00
Izrazit N 21 32 48 101% 20,79 31,68 47,52 100,00
Ukupno N 103 98 103 304% 33,88 32,24 33,88 100,00
χ2=17,836;df=4;p=.001**
UTabeli2vidimodapodaciukazujudajeopštistavpremaulozipsihologauorganizacijirazličitogintenzitetasobziromnaemocionalnukompetentost(χ2=14,759;df=4;p=.005**).Tabela2.Emocionalnakompetentnostiopštistavpremaulozipsihologauorganizaciji
Stavpremaulozipsihologauorganizaciji
UkupnoBlago
pozitivanUmjerenopozitivan
Izrazitopozitivan
Emocionalnakompetentnost
Umjerena N 47 30 24 101% 46,53 29,70 23,76 100,00
Osrednja N 28 37 36 101% 27,72 36,63 35,64 100,00
Izrazita N 25 31 43 99% 25,25 31,31 43,43 100,00
Ukupno N 100 98 103 301% 33,22 32,56 34,22 100,00
χ2=14,759;df=4;p=.005**
Kadajeupitanjuodnosstavapremapromjenamaiopštegstavapremaulozipsihologauorganizaciji(Tabela3),vidimodaispitanicikojiimajuumjerenodnos prema promjenama imaju najčešće blago pozitivan stav prema ulozipsihologauorganizaciji,dok je skoropolovinaonihsa izrazitomotvorenošćuna promjene izrazito pozitivnog stava prema ulozi psihologa u organizaciji(χ2=13,943;df=4;p=.007**).
79
Psihološkekarakteristikemenadžeraiulogapsihologauorganizaciji
Tabela3.StavpremapromjenamaiopštistavpremaulozipsihologauorganizacijiStavpremaulozipsihologau
organizacijiUkupnoBlago
pozitivanUmjerenopozitivan
Izrazitopozitivan
Stavpremapromjenama
Umjeren N 41 29 29 99% 41,41 29,29 29,29 100,00
Pozitivan N 39 31 26 96% 40,63 32,29 27,08 100,00
Izrazitopozitivan
N 23 38 48 109% 21,10 34,86 44,04 100,00
Ukupno N 103 98 103 304% 33,88 32,24 33,88 100,00
χ2=13,943;df=4;p=.007**
Nivosamopouzdanja(χ2=0,911;df=4;p=.922)istepenzadovoljstvastvarimaipojavamaufirmi(χ2=0,998;df=4;p=.910)nepredstavljajuznačajaneizvorerazlikauopštemstavupremaulozipsihologauorganizaciji. Pregledom podataka predstavljenih u tabeli (Tabela 4) vidimo da jeustanovljenastatističkiznačajnarazlikauspremnostizaangažovanjepsihologaufirmi sobziromnastepenpristusvamotivapostignuća (χ2=29,224;df=4;p=.000**)Tabela4.Motivpostignućaispremnostnaaktivnozalaganjezaangažovanjepsihologa
SpremnostzaangažovanjeUkupnoDonekle
nespremniUmjerenospremni
Izrazitospremni
Motivpostignuća
Umjeren N 34 49 16 99% 34,34 49,49 16,16 100,00
Osrednji N 39 35 46 120% 32,50 29,17 38,33 100,00
Izrazit N 29 25 53 107% 27,10 23,36 49,53 100,00
Ukupno N 102 109 115 326% 31,29 33,44 35,28 100,00
χ2=29,224;df=4;p=.000**
Kada jeupitanjuemocionalnakompetentnost (Tabela5)vidimodasuispitanici sa većim stepenom emocionalne kompetentnosti izrazito spremniza angažovanje psihologa u organizaciji(χ2 = 12,833; df = 4; p = .011**).
80
ŠuajbSolaković
Tabela5.Emocionalnakompetentnostispremnostnaaktivnozalaganjezaangažovanjepsihologa
SpremnostzaangažovanjeUkupnoDonekle
nespremniUmjerenospremni
Izrazitospremni
Emocionalnakompetentnost
Umjerena N 37 45 25 107% 34,58 42,06 23,36 100,00
Osrednja N 33 35 43 111% 29,73 31,53 38,74 100,00
Izrazita N 30 26 47 103% 29,13 25,24 45,63 100,00
Ukupno N 100 106 115 321% 31,15 33,02 35,83 100,00
χ2=12,833;df=4;p=.011**
Iz rezultatapredstavljenihu tabeli (Tabela6)vidimodapostoji razlikau spremnosti na aktivno zalaganje za angažovanje psihologa u organizaciji sobziromnastepensamopouzdanja(χ2=17,023;df=4;p=.001**).
Tabela6.SamopouzdanjeispremnostnaaktivnozalaganjezaangažovanjepsihologaSpremnostzaangažovanje
UkupnoDoneklenespremni
Umjerenospremni
Izrazitospremni
Samopouzdanje
Niže N 31 45 36 112% 27,68 40,18 32,14 100,00
Osrednje N 37 40 27 104% 35,58 38,46 25,96 100,00
Visoko N 32 22 52 106% 30,19 20,75 49,06 100,00
Ukupno N 100 107 115 322% 31,06 33,23 35,71 100,00
χ2=17,023;df=4;p=.001**
Otvorenost za promjene izražena stavom prema promjenama pokazalaje da postoje razlike u spremnosti za angažovanje psihologa u organizaciji(Tabela 7) gdje sumenadžeri otvoreniji ka promjenama spremniji angažovatipsihologauorganizaciji(χ2=18,954;df=4;p=.001**).
81
Psihološkekarakteristikemenadžeraiulogapsihologauorganizaciji
Tabela7.StavpremapromjenamaispremnostnaaktivnozalaganjezaangažovanjepsihologaSpremnostzaangažovanje
UkupnoDoneklenespremni
Umjerenospremni
Izrazitospremni
Stavpremapromjenama
Umjeren N 36 43 26 105% 34,29 40,95 24,76 100,00
Pozitivan N 36 39 31 106% 33,96 36,79 29,25 100,00
Izrazitopozitivan
N 30 27 58 115% 26,09 23,48 50,43 100,00
Ukupno N 102 109 115 326% 31,29 33,44 35,28 100,00
χ2=18,954;df=4;p=.001**
DISKUSIJA
Pregledomtabelegdjesupredstavljeniodnosistepenamotivapostignućai stavapremaulozipsihologauorganizaciji,vidimoda smodobili simetričanraspored vrijednosti po kategorijama ukrštenih varijabli Tako ispitanici kojiimajuizrazitovisokmotivpostignuća,imajunajpozitivnijiopštistavpremaulozipsihologauorganizacijiinjihjeskoropolovina(47,52%),dokjeispitanikakojiimaju, na posmatranomuzorku, najnižimotivpostignuća, najviše u kategorijionihkojiimajublagopozitivanopštistavpremaulozipsihologauorganizaciji.Namajeveomaznačajnodasu„suprotnekategorijesaglasne“,odnosnodavisokmotivpostignućauistovrijemeznačiipozitivnijistavpremaulozipsihologauorganizaciji.Saaspektaorganizacionogponašanjaovojejakoznačajannalazkojiideuprilogtvrdnjidasustavoviispitanikapremapsiholozimaveomapozitivni.Poznatojedazaposlenisavisokimmotivompostignućapostižuboljerezultate,višeulažuusvojukarijeruitomeslično,pakadsekodtakvihpojedinacagovoriopozitivnomodnosupremaulozipsihologauorganizacijiondatoznačidabipsiholozibilipoželjnistručnjacikojimogudoprinijetirazvojuorganizacije. Kada su u pitanju relacije emocionalne kompetentnosti i opšteg stavapremaulozipsihologauorganizacijividimodaispitanicikodkojihjeuizrazitovisokomstepenu ispoljenaemocionalnakompetentnostuvećojmjeri iskazujupozitivanopštistavpremaulozipsihologauorganizaciji(43,43%),dokispitanicisa umjerenom emocionalnom kompetentnošću pokazuju najmanje pozitivanopšti stav prema ulozi psihologa u organizaciji. Ispitanici koje karakterišeosrednji nivo emocionalne kompetentnosti pokazuju nešto pozitivnije stavovepremaulozipsihologauorganizaciji.Dobijenerezulatemožemoobjasnititimeštoispitanicisaneštovišimstepenomemocionalnekompetentnostiobjektivnijesagledavajusvijetokosebe,sebeusvijetu,aliirealnepotrebeuokolini.Sličnokaokodmotivapostignućasaaspektaeventualnihkampanjakojimabibiociljdapovežuangažmanpsihologauorganizaciji.
82
ŠuajbSolaković
Iako nije utvrđena statistički značajna razlika između stepenasamopouzdanja i opšteg stava prema ulozi psihologa u organizaciji, uočenaje tendencija ka nešto višem nivou ispoljavanja pozitivnog stava prema ulozipsihologa u organizaciji kod ispitanika koje karakteriše izrazito visok nivosamopouzdanja (36,54%− izrazito pozitivan, 31,73%− umjereno pozitivan i31,73%blagopozitivan). Analizompredstavljenihpodatakanedvosmislemomožemozaključitidasuispitanicikojiimajuizrazitopozivanodnospremapromjenamauvećojmjeripozitvnoorijentisaninaulogupsihologauorganizaciji(44,04%),dokjenajvećibrojonihkojiimajuumjerenodnospremapromjenama(41,41%)imajunajmanjepozitivanstavpremaulozipsihologauorganizaciji.Ovisunamnalaziznačajnijerljudikojisuvišeorijentisaninapromjenepokazujuvećuusmjerenostupravcuunapređivanjapostojećeprakseuorganizacijama.Takodasuiovinalaziuskladusaprijeuočenimtendencijamadasustavovizaposlenihpremaulozipsihologauorganizacijipozitivni idasenapsihologegledakaonaeventualnenosioce,nadamosepozitivnihpromjenakadajeupitanjurukovođenje,radnapovećanjukvalitetameđuljudskihodnosaislično.
Uzaključkuraspraveorelacijamaposmatranihsegmenataorganizacionogponašanjaiopštegstavapremaulozipsihologauorganizaciji,krenućemoodtogadapojedineposmatranepsihološkekarakteristikeimajuznačajanuticajnaopštistav prema ulozi psihologa u organizaciji.Tako ispitanici sa većim stepenomizraženosti motiva postignuća, emocionalne kompetentnosti te odnosa premapromjenamaimajudalekopozitivnijistavpremaulozipsihologauorganizaciji,nego ispitanici koji su na ovimvarijablamana drugomkraju kontinuuma. Sadrugestrane,zadovoljsvostvarimaipojavamaufirmi,testepensamopouzdanja,negovorenamništaoobjektustavakojijeucentrupažnje.Iakobiseočekivalodaispitanicikojisumanjeilivišezadovoljnistvarimaipojavamaufirmiimajudrugačijestavovepremaulozipsihologauorganizaciji,takavserezulatipaknijepokazao. Ispitanici koji pokazuju izrazit nivo motiva postignuća u najvećemstepenususpremniučinitinekekonkretnekorakekakobisepovećaoangažmanpsihologa u njihovoj radnoj organizaciji. Takvih ispitanika je skoro polovina(49,53%).Ispitanicikojekarakterišeumjerenstepenmotivapostignućatakođesuuumjerenospremninatakvuvrstuangažovanja(49,49%).Kodispitanikakojiimajuosrednjeizraženmotivpostignućanajvišejeonihkojisuizrazitospremnidaseuključeuaktivnostikojimajeciljpromocijaulogepsihologauorganizacijama(38,33%).Ovakviodgovori ispitanikasuu skladusanjihovommotivacionomkomponentom.Onikoji suvišemotivisaniuvećojmjeri su spremnidaučineodređenekorakekakobinapravilinekupromjenuusvomradnomokruženju,uovomslučajuspremnijisujavnoiznijetisvojestavovedajeangažmanpsihologau našim organizacijama u najmanju ruku dobra stvar, da ne kažemo nužnost.Imajućiuviduznačajnostmotivapostignućauorganizacionomponašanju,što
83
Psihološkekarakteristikemenadžeraiulogapsihologauorganizaciji
smoistakliuuvodnojraspravi,ovakvirezultatidobijajujošvišenapraktičnojznačajnosti. Ispitujućirelacijeemocionalnekompetentnostiispremnostiispitanikanaaktivnozalaganjezaangažovanjepsihologauorganizaciji,vidimodasuispitanicikodkojihjeuizrazitovisokomstepenuispoljenaemocionalnastabilnost(45,63%)spremniji da se aktivno zalažu da psiholog u njihovim organizacijama dobiješansudasebaviproblemimaljudinaposlu,dokjekodispitanikasaumjerenomemocionalnomkompetentnošćunajvišeonihkojisuumjerenospremniaktivnoraditinaangažmanupsihologauorganizacijama.
Samopouzdanje kao segment organizacionog ponašanja i posmatranepsihološke karakteristike nije se pokazalo kao značajna determinanta opštegstavapremaulozipsihologauorganizaciji.Međutim,kadajeupitanjuakcionakomponenta stava prema ulozi psihologa u organizaciji, rezultati ukazuju naneštodrugačijeodnoseukrštenihvarijabli.Takopregledomrezultata,možemoustanoviti da je visoko samopouzdanje u pozitivnoj korelaciji sa stepenomspremnostizaakcijuusmisluangažovanjapsihologauorganizaciji,zaštabiseodlučilaskoropolovinaonihkojiimajuvisokosamopouzdanje(49,06%).
Odmahtrebaistaćidaizrazitijaotvorenostpremapromjenamavodivećojspremnostizaaktivnozalaganjezaangažovanjepsihologauorganizaciji(50,43%prema24,76%), iobrnuto,dase ispitanici sanajmanjimstepenomspremnostičešćesrećuugrupisaumjerenim,negougrupisa izrazitopozitivnimstavompremapromjenama(34,29%prema26,09%).
Pojedinci sa pomenutim karakteristikama u većoj mjeri spremni nabilo koju vrstu akcije kako bi se unaprijedilo njihovo radno okruženje. Takodamožemo,saodređenimstepenomograničenja,pretpostavitidasepsiholoziinjihovaeventualnasaradnjasazaposlenimauorganizacijimogusmatratiza,vjerovatno, jednu u nizu mogućih promjena u radnom okruženju. Još jedansmjeli zaključak koji se implicitno može nazrijeti iz predstavljenih relacijapsihološkihkarakteristika istavovapremaulozipsihologauorganizaciji jedabi angažovanjepsihologamoglopovećatikonkurentnostorganizacije, ana tajnačinbirukovodstvomoglopokazatidazaistavodiračunaoželjamaipotrebamasvojihuposlenika.
84
ŠuajbSolaković
Literatura
Aronson,E.Isar.(2005).Socijalnapsihologija.Zagreb:Mate.Bajraktarević, J., Bajraktarević, F., Solaković, Š. (2013). Organizacionoponašanjeusavremenimkorporacijama,Sarajevo:Avery.Bojanović,R(1998).Psihologijameđuljudskihodnosa.Beograd:CPP.Breakwell, G.M. et al. (1995).Researchmethods in psychology. London:SAGEPublications.Bremer,A.B,et.al(2001)Potentialclients’beliefesabouttherelativecompentencyandcaringofpsychologists:Implicationsfortheprofession.Preuzetosa:http://www.interscience.wiley.com/cgi-bin).Datumpreuzimanja:17.10.2004.Buela-Casal,G.idr.(2005).Theimageofpsychologyasahealthprofessionamongthegeneralpopulation,PapelesdelPsicólogo,Vol.26,str.30−38.Colman,A.M.(2006).DictionaryofPsychollogy.Oxford:UniversityPres.Čizmić,S.Kondić,V.(2003).Psihologijaradauformuliuspjehaorganizacije,priručnik.Beograd:CPP.Dizdarević, I. (2004). Koraci u afirmaciji psihologije. Sarajevo: DruštvopsihologauFederacijiBosneiHercegovine/Fojnica:Štamparija„Fojnica“.Dunđerović, I. (2005). Stavovi i vrednosti nastavnika kao faktori razvojaevropskogidentitetakodučenika.Inovacijeunastavi.Vol.18.str.43−55.Dunđerović,R.(2005).Osnovipsihologijemenadžmenta,NoviSad:FAM.Dunđerović,R.,Mašnić,J.(2013).Motivacijapostignućauorganizacijama.Nikšić:FilozofskiFakultet.Gavrić, M. (2007). Subjektivni faktori socijalne distance menadžera,doktorskadisertacija,Filozofskifakultet,Pale.GreenbergiBaron(1998).Ponašanjeuorganizacijama.Beograd:Želind.Hartley, J. Branthwaite, A. Ur. (2002). Psiholog u praksi. Jastrebarsko:Nakladaslap.Hartwig, S.G.AndDelin, C. (2003)How unpopular arewe?Ressessingpsychologists’publicimagewithdiferentmeasuresoffavourability.Preuzetosa: http://taylorandfrancis.metapres.com/app/home/contribution.asp).Datumpreuzimanja:14.6.2004.Havelka,N.,Kuzmanović,B.,Popadić,D.(2004).Metodeitehnikesocijalnopsihološkihistraživanja.Beograd:CPP.
85
Psihološkekarakteristikemenadžeraiulogapsihologauorganizaciji
Hewstone,M.,Stroebe,W.(2003).Uvodusocijalnupsihologiju:europskeperspektive.Jastrebarsko:Nakladaslap.Hothersall,D.(2002).Povijestpsihologije.Jastrebarsko:Nakladaslap.Kreč,D.iKrečvild,R.(1980).Elementipsihologije.Beograd:Školskaknjiga.Krneta,D.(1998).Konstrukcijaiprimjenaskalauispitivanjustavova.BanjaLuka:BanjaLukaKompani.Maslov,A.(2004).Psihologijaumenadžmentu.NoviSad:Adizes.Pennington, D. C. (1997). Osnove socijalne psihologije. Jastrebarsko:Nakladaslap.Polus,S(2003).Thepsychologyofprejudice,stereoptypinganddisctimination.NewYork:McGraw-Hill.Rot,N.(1989).Osnovisocijalnepsihologije.Beograd:Zavodzaudžbenikeinastavnasredstva.Thomas, A., Grimes, J. (1994). Best Practices in School Psychology.WashingtonDC.:TheNationalAssotiationofSchoolPsychologists.Tikkanen,T.(2004).TheEuropeanDiplomainPsychology(EuroPsy)andtheFutureoftheProfessioninEuropePresident,EFPA.Preuzetosa:http://www.efpa.be/main.php).Datumpreuzimanja:23.3.2007.Vardo,E.(2017).Psihologijamenadžmentau tranziciji.Sarajevo:DruštvopsihologauFederacijiBosneiHercegovine.Vujić,D.(2004).Motivacijazakvalitet.Beograd:CPP.Vujić,D.(2003).Menadžmentljudskihresursaikvalitet.Beograd:CPP.Weiner,I.B.(2003).Hanbookofpsychology.NewJersey:JohnWiley.Wilson,TimothyD.;Hodges,SaraD.;LaFleur,SuzanneJ.(1995).JournalofPersonalityandSocialPsychology.Vol.69(1),str.16−28.
86
ŠuajbSolaković
ŠuajbSolaković
PSYCHOLOGICALCHARACTERISTICSOFMANAGERSANDTHEROLEOFPSYCHOLOGISTSINTHEORGANIZATION
Summary
The paper examines the problem of attitudes towards the role ofpsychologists in theorganization. As this problem i snot in thefocus of theresearchersinourcountry,wecansaythatthisisanexploratoryapproachtothestudyofrelationshipsbetweenthepersonalcharacteristicsofmanagersandtheroleofpsychologistsintheorganization.Inthisresearch,aspersonalcharacteristicsofthemanager,weincludedamotivationforachievement,aemotionalcompetence,self-confidence, openness to changes and satisfaction with phenomena in thecompany.Thesurveysampleconsistedofemployedmanagersinthepublicandprivatesector(N=339).
The results showed the existence of statistically significant differencesin the overall attitude towards the role of psychologists in the organizationwith regard to the degree of attendance of the observed psychologicalcharacteristics of the manager, the motive ofachievement, (χ2 = 17,836;df=4;p=.001),emotionalcompetencesquare(χ2=14,759;df=4;p=.005)andtheattitudetowardsthechanges(χ2=13,943;df=4;p=.007)byindicatinga higher degree of presence of observed variables in amore positive attitudetowards the roleof psychologist in theorganization.A statistically significantdifference was found in the willingness of managers to actively engage inengaging psychologists in the organization with regard to the degree ofexpressionoftheachievementmotive(χ2=29,224;df=4;p=.000),emotionalcompetence (χ2 = 12,833; df = 4; p = .011) self-confidence (χ2 = 17,023;df = 4; p = .001) and the attitude towards the changes (χ2= 18,954; df = 4;p=.001)andthatahigherlevelofpresenceoftheobservedvariablesindicatesagreaterwillingnesstoengageapsychologist.
87
Psihološkekarakteristikemenadžeraiulogapsihologauorganizaciji
IrenaStanić1UDK159.9::613.86FilozofskifakultetPaleDOI10.7251/FIZN1719089SUniverzitetuIstočnomSarajevuPregledninaučnirad
RELIGIOZNOST2:TRETMANUPSIHOLOGIJIISALUTOGENI3(IDRUGI)POTENCIJALI
Religioznostpostojikaotemainteresovanjaupsihologijijošodnjenihzačetakakao nauke. Imajući u vidu značaj koji religioznost ima u ljudskom funkcionisanju,empirijskaistraživanjauovojoblastisupokrenutanesrazmjernokasno.Uraduje,nakonprikaza statusa religioznosti u psihologiji kao nauci, te osvrta na razvojnopsihološkeaspekte,napravljenaanalizarazličitihtumačenjanjenihsalutogenihaspekata.Navedenisuprimjerimehanizamaputemkojihrazličitiautoritumačepovoljnementalnozdravstveneishodereligioznosti.Pomenutasuistraživanjareligioznostiunašojdržaviiokruženju.Napravljenjeikritičkiosvrtnareligioznostieventualnemaladaptivneishodekojeonamožedaima.
Ključneriječi:religioznost,mentalnozdravlje,salutogeneza
Iakosezapsihologijureligioznostimožerećiidajejednaodnajstarijihoblasti unutar psihologije, empirijski aspekt te oblasti dosta dugo nije bioadekvatno razvijen.Religioznost jeodsamogpočetka razvojapsihologijekaosamostalnenaukebilapolje interesovanjaštonijeneobično imajućiuvidudajeunutarnjemogućetražitiobjašnjenjazamentalnofunkcionisanjeiponašanjeljudi.Interesovanjezareligioznostbilojeizraženoupsihologijido30-ihgodinaXXvijeka,aondajenastalajednapauzautrajanjuodtridecenijekadajekrenuonovi talas interesovanja i istraživanja. S obzirom na ogroman broj ljudi kojiseširomsvijetaizjašnjavajukaoreligiozni:98%uIndiji,88%uItaliji,72%uFrancuskoj,63%uSkandinaviji(Gallup,1985),aštogovoriovažnostireligioznedimenzijeu životu ljudi, psihologijamentalnihprocesa i ponašanjanebi bilakompletnabezuključivanjareligijeireligioznostiuistraživanja.
1 irena.stanic@ffuis.edu.ba2 Zanimljivojedauengleskomjezikupostojeizrazikojenijesasvimlakoprevestinasrpskijezik.Izrazreligiousnessprevodiseriječju„religioznost“ireligioussa„religiozan“.Međutimkonfuziju unosi religiosity, koja, prema nekim autorima, implicira ponešto od patološkihodrednica,tebi,možda,moglabitiprevedenasa„religiozitet“(up.Kavros,2010:768).3 Neologizamsalutogeni(salutogeneza)skovaojeAronAntonovski,tvoracsalutogenogmodelazdravljaimentalnogzdravlja.Ovajkonceptzapredmetinteresovanjaimaoje„porijeklozdravlja“,nasuprot„porijeklubolesti“kojimsedotadašnjanaukabavila(Antonovsky,1979,Stanić,2010).
89
UpočetkupokušajiistraživanjasubiliusmjerenikarazumijevanjuimpulsakojisuležaliuosnoviužasnenehumanostitokomDrugogsvjetskograta,afokusjeuglavnombionanegativnimsocijalnimstavovimauključujućiautoritarnost,etnocentrizam,dogmatizamipredrasude.Pokazalosedasureligiozneosobeimaletendencijukavišimskorovimaodnereligioznihosobanamjeramatihstavova.Suptilnije mjere religioznosti razvijene su kasnije, uglavnom „unutrašnje“ i„spoljašnje“religiozneorijentacije4dabipokazaledanijereligioznostperseonoštojepovezanosatakonegativnimstavovima,većnjenepovršneineautentičneforme. Vremenom, interesovanja su se preusmjerila sa socijalnih stavova namentalnoifizičkozdravljeanticipirajućidabi intrinzička, iskrenareligioznostbilapovezanasapozitivnijimzdravstvenimishodima(Wulff,2010).
UposljednjimdekadamaXXvijekaidejaovezi„religija-zdravlje“(Ellison,Levin,1998),zahvaljujućinarastajućemopusuistraživanja,dobilajesvojpoticajiukliničkojpsihologiji.Pregledliteraturepokazujedasuistraživanjausmjerenanaproučavanjeuticajareligijeurazličitimoblastimapsihologije:napsihijatrijskei mentalnozdravstvene ishode u populaciji u različito definisanim dijelovimapopulacije,nabolničkomuzorcimaitouodnosunastopuporemećajaraspoloženjakaoštosudepresivnostianksioznost,nastepenepsihološkogstresakorišćenjemrazličitih instrumenta za procjenu. Proučavane su i dimenzije psihološkedobrobitikaoštosuzadovoljstvoživotomisreća, teoblicisamodestruktivnogponašanja, uključujući ovisnosti, ali i zaštite mentalnog zdravlja. Podaci, uprosjeku i kroz studije, sugerišu da je religija,ma kako je odredili, generalniprotektivnifaktoruodnosunamentalnebolesti(Koenig,1998,Levin,Chatters,1998,Hill,Pargament,2003).Ipak,jošuvijeksenamećepitanjeteorijskihmodelakoji bi navaljannačindali smisaoobiljupodatakadobijenihu istraživanjima(premaLevin,2010).
Kratakosvrtnaistorijuproučavanjareligioznostiupsihologiji
Kroz istoriju psihologije i društvenih nauka sa kojima je ona u vezi(up. Spilka, 2010), veliki broj autora bio je zainteresovan za pitanja religije,religioznosti tenjenoguticajanarazneaspekteljudskogfunkcionisanja,alinaovommjestubićepomenutasamonekaodnajvećihimenapsihologijeinjihovashvatanjareligijeireligioznosti.
JedanodprvihpsihologakojisebaviopitanjemreligioznostibiojeVilijamDžejms[WilliamJames].Utovrijemenisupostojaliznačajniempirijskipodaciiz te oblasti tako da je čak i Džejms, kao ubijeđeni empirista, interesovanjeuglavnom svodio na promišljanje, oslanjanje na filozofiju i povezivanje sadotašnjim znanjima iz oblasti psihologije kao nauke u nastajanju (pr. James,1889).UsvomraduRazličitareligioznaiskustvaDžejmsjeidentifikovaodva
4 Otojpodjelibićevišeriječinanarednimstranama.
90
IrenaStanić
tipareligioznogizraza:„religijubolesneduše“i„religijuzdravorazumskeduše“(James,1902/1958,premaLevin,2010,Hart,2010).
OslanjajućisenasvojuteorijuoedipovomkompleksuSigmundFrojdjeBogavidiokaoprojektovanufiguruocakojijepotrebankaozaštitnik,alitakođe,ikaokontrola,koja jepredstavljala i izvorstraha ikrivice.Frojd je iskazivaoizvjestananimozitetpremareligioznostiikrozsopstveneopservacijezaključiodanije samoreligiozni ritualpovezansamentalnombolešću,već jeupitanjuuniverzalnaopsesivnaneurozačovječanstva(up.Argyle,2000).Vjerovaojedaje religija iluzijazasnovananamitu, teda ju jedruštvo razvilodabiublažilofundamentalno agresivne i destruktivne aspekte ljudske prirode (Freud, 1927,prema Levin, 2010, Frojd, 1969). Ipak, nakonBudućnosti jedne iluzije u 35.predavanjuOgledanjunasvet5uNovimpredavanjimazauvođenjeupsihoanalizu(1933),Frojd,govorećioreligijiionomeštoonapružaljudima,navoditrifunkcijeisvakojsuprotstavljadoprinosnauke.Prvo,religija„zadovoljavaljudskužeđzasaznanjima“,alitočiniinaukasvojimsredstvima.Drugafunkcijareligijejesteublažavanjestrahaodopasnostiipromjenauživotu,uvjeravanjeudobarishod,utjehaunesreći.Ovafunkcijazaslužnaje,premaFrojdu,zatolikiuticajreligije,jernauka,iakodajesavjeteipodučava,umnogimsituacijamaljudemožesamoprepustitipatnji.Trećafunkcijakojomreligijautvrđujepropise,izdajezabranei ograničenja, odnosno izgrađujemoral, premaFrojdu, najviše je udaljava odnauke.Doduše,uizvjesnimslučajevimačaksuupitanjuistapravilaisavjetikojereligijanalaže,alisuunaucidrugačijeobjašnjeni(Frojd,1969:269−270).
KarlGustavJungupočetkujeslijedioFrojdovpristupreligiji,alikasnijejeprihvatioreligijukaofaktorkojiimapozitivnupsihološkuvrijednost.Religioznisistemiomogućavajupojedincudasesuočavasaparadoksimainesigurnostimauživotuimogudaosnažesamorazvoj.Oslanjajućisenasopstveneopservacije,Jungjezaključiodajespiritualnistavsuštinaljudskogživotatedajerazvojilioporavakreligioznostiprimarnadeterminantapsihološkogzdravlja.
Viktor Frankl [ViktorEmil Frankl],AbrahamMaslov [AbrahamHaroldMaslow] iErihFrom[ErichFromm] takođesudijeliliovakavpozitivanstavpremareligioznostiinjenomuticajunamentalnozdravlje.Nekidrugi,kaoAlbertElis[AlbertEllis]bilisubližiFrojdovomstanovištu.Međutim,pojava„trećeg“,humanističkog,i„četvrtog“,socijalnokulturalnog,pravca/modela6upsihologijiohrabrila je kritičko preispitivanje stavki vezanih za ljudsku spiritualnost(up.Levin,2010).
ZaGordonaOlporta[GordonAllport],kojijeisamodrastaouprotestanskojporodici,proučavanjereligijskihvrijednostidošlojetekkaoizdanakosnovnog
5 Poglednasvijet(njemačkiWeltanschauung)jeterminpotekaoiznjemačkefilozofije(Humbolt,Kant),alisečestoprovlači ikrozpsihološkekoncepte.AronAntonovski,govorećioosjećajukoherentnosti,takođegadovodiuvezusapogledomnasvijet(Antonovsky,1979,1984).6 Oovimmodelimaneštodetaljnijebićegovoradaljeutekstu.
91
Religioznost:tretmanupsihologijiisalutogeni(idrugi)potencijali
interesovanjakojejebilovezanozateorijuličnosti,njegovoosnovnoopredjeljenjeiz kojeg je proistekao sav njegov profesionalni rad. Postavivši jedan opštiteorijskipristup,naišaojenamnoštvoposebnihproblema,kaoštoje,naprimjer,priroda stavova u strukturi ličnosti, iskoristljivost ličnih podataka, ustrojstvopredrasuda.Jednoodvažnihpitanjabilojevezanozavrijednostikojebiimaleobjedinjujućuuloguusloženijojstrukturiličnosti.Zareligijujesmatraodaspadautukategorijuvrijednostikaojednoodsloženihosjećanjakojamnogiljudi,akoneisvi,posjeduju.DabireligijupovezaosaobuhvatnimproučavanjemličnostiodržaoješestpredavanjakojajekasnijeobjediniouknjiguPojedinacinjegovareligija (The Individual and His Religion, 1950) (prema Evans, 1976/1988).Premdajenjegovateorijanastajala50-ihgodinaXXvijeka,uperiodukadajeinteresovanjezareligijuuglavnombilo,kakojeranijenapomenuto,vezanozastavove(ipredrasude)iukupnustrukturuličnostikojuvrijednostiobjedinjuju,podjelareligioznostikojujeOlportnapravioimalaje(iima)dugoročnuprimjenuproširenu na različite aspekte čovjekovog funkcionisanja, pa i na mentalnozdravlje.Olportjeogovoriooreligijskojdimenzijiličnostisadvadefinisanapola:jedanjeekstrinzičkaorijentacijapremareligiji,drugijeintrinzičkaorijentacija.Smatraojedasevećinaljudiprematojorijentacijizapravonalazinegdjeunutardimenzije,odnosnodajemalavjerovatnoćadapojedincizauzimajuekstremnepozicije.
(a) Ekstrinzička orijentacija – Osobe sa ovakvom orijentacijom koristereligiju za sopstvene ciljeve. Izraz je posuđen iz aksologije da bi ukazao naintereskojislužidrugim,krajnjimciljevima.Ekstrinzičkevrijednostiuvijeksuinstrumentalneiliutilitarnetakodaosobesaovakvomorijentacijommogusmatratireligijukorisnomnarazličitenačine:dabiosiguralisigurnostiutjehu,druženjeirazonodu,statusisamopotvrđivanje.Prihvaćenevjereseslabopridržavajuilijeselektivnoprihvatajukakobibilaprilagođenaprimarnimpotrebama.TeološkirečenoekstrinzičkitipseobraćapremaBogu,alibezokretanjaodsebe.
(b)Intrinzičkaorijentacija–Osobesaovomorijentacijomnalazesvojglavnimotivureligiji.Drugepotrebe,makolikojake,procjenjujukaomanjeznačajneteihdovode,kolikojegodtomoguće,uharmonijusareligioznimuvjerenjimaipropisima.Nakonprihvatanjavjereosobanastojidajeinternalizujeiupotpunostijeslijedi.Tojenačinnakojiona„živi“svojureligiju.Olportnavodizapažanjesveštenikakojipraviistudistinkcijurekavšida„[...]nekiljudidolazeucrkvuda zahvaleBogu, daMuodaju slavu i tražeda ih vodi.Drugi dolazepoonoštomogudobiti.Njihovintereszacrkvujeutomedajeiskoristeprijenegodajojsluže“(Allport,Ross,1967).Ukratko,ovadvapolasubjektivnereligioznostimoguse,dakle,okarakterisati rekavšidaekstrinzičkimotivisanaosobakoristireligijudokintrinzičkimotivisanaosobaživisvojureligiju.
Neki autori (Kirkpatrick and Hood, 1990; Pargament, 1992) tvrdeda rudimentarna distinkcija između unutrašnje i spoljašnje religioznosti nemože da obuhvati kompleksnost inherentnu religioznosti ili spiritualnosti
92
IrenaStanić
(premaEmmons, 1998).U današnje vrijeme proučavanju religioznosti prilazisesastanovištaopravdanostimultidimenzionalnihpristupa(npr.Pearce,Little,Perez,2003),aliunašemistraživačkomnacrtukojivećuključujeviševarijablikonceptizborabiojeOlportov.
Razvojniaspektreligioznosti
Gordon Olport, tvorac bazičnog modela dimenzionalne religioznosti(intrinzička, ekstrinzička), isticao je da je u proučavanju religiozne dimenzijeličnostikorisnoprimijenjivati razvojnipristup.Smatrao jedadijeteporodičnureligijuprihvatakaoneštosamoposebirazumljivoidatoposebnovažizaperiodprisne identifikacije sa porodicom, između osme i jedanaeste godine života.Nakon tog razdoblja dijete počinje da dovodi u pitanje porodični obrazac jersumunjegovepostavkeapstraktne.Tadaprolazikrozperiodosporavanjakojisemanifestujekaoadolescentnibuntpremaroditeljima,alinedovodiupitanjereligijukaotakvu.Adolescentreligijskedogme,premaOlportu,osporavaonakokako ihon razumije, anekako ih razumiju roditelji.Osporavanje sopstvenogdjetinjeg pristupa važan je element za svaku ličnost koja treba da odraste.Adolescenti kroz bunt prema roditeljima pokušavaju da izmaknu roditeljskojdominaciji, što uključuje i odnos prema religijskim dogmama. Kasnije se torazrješavanarazličitenačineodkojihjedanjesteiusvajanjeistogstava,odnosnoorijentacijekoji su imali i roditelji.Olport je smatraoda sudvadesetegodineživotamoždanajmanjereligiozneucijelomživotu(premaEvans,1976/1988).
ErikErikson[ErikHomburgerErikson]jeprepoznaokritičnuulogukojureligija imaurazvojnomprocesu.Onjesugerisaodaseegokvaliteti ivitalnevrijednosti obezbjeđuju primarno kroz religioznu tradiciju društva.Uz to je iinkorporisaokonceptritualizacijekaokritičanuprocesuobezbjeđivanjapojaveegokvaliteta i vrijednosti koje iz njihproizlaze.Rituali sudio svakodnevnogživota,uljučujućituiposebnereligioznerituale,onijačajurastindividualnogegai omogućavaju razumijevanje ljudske egzistencije.Oni, takođe, jačaju osjećajzajedništva,štoEriksonvidikaoesencijalnukarakteristikuzaepigenetičkirazvojpojedinca(up.Blazer,1998,Erikson,1968/1976).
Jedan od pionira savremenih studija religiozne kognicije bio jeDžejmsFauler[JamesFowler]kojije1981.godinepredstaviofaznuteorijuvjere(faith).Slijedeći tradicionalne „fazne“ teorije razvoja koje su postulirale univerzalne,sekvencionalne etape, naročitoKolbergovu teoriju, Fauler je smatrao da fazerazvoja vjere korespondiraju sa kognitivnim razvojem. Ta teorija privukla jemnogo pažnje, ali univerzalnost prelaznih, intervenišućih perioda ostalo jeproblematičnopitanjejernijebilomogućeobjasnitisvepojedinačneslučajevekoji su obuhvaćeni različitim vjeroispovjestima (Levenson,Aldwin,D’Mello,2005).
93
Religioznost:tretmanupsihologijiisalutogeni(idrugi)potencijali
FricOser[FtritzK.Oser]jemeđuautorimakojisupredstavili jošjednuod „faznih“ teorija razvoja religioznosti s tim da je posvećenamotivacionomaspektu.Teorijaopisujeetapereligioznogmišljenjautemeljenena„solucijama“sedam simultanih tenzija u odnosu na uticaj božanskog u ljudskom životu:sloboda naspram zavisnosti, transcendencija naspram imanentnog, nadanaspram beznadežnosti (u odnosu na uticaj božanskog), skrivenost naspramtransparentnosti božanske volje, vjera naspram straha, sveti naspramprofanihaspekata životnih okolnosti i vječno naspram efemernih značenja životnihizbora7.Razrješenjeovihdilemasereflektujekrozpetfazarazvojareligioznogsuđenja koje započinju sa religioznom heteronomijom prema kojoj božanskaintervencija utiče na sve, a prati je faza koja odražava mogućnost pojedincada utiče na božansko (molitvom ili dobrim djelima).Treća faza obilježena jepovlačenjembožanskogupozicijuskrivenoguticajadok jeosobapraktičnoupotpunosti odgovorna za sebe. Ova faza je oprečna prvoj navedenoj. Četvrtafazaponovouvodibožanskokaoself.Religioznirelativizampostajeprihvatljiv.Napokon,upetoj fazi, sedamdimenzija sukoordinisane rezultirajući (nanekinačin)jedinstvomsabožanskim(Levensonidr,2005,Oserisar.,2006).Ovakvi(kognitivni, ali bitno je napomenuti i eksplicitno life-span) pristupi za cilj suimalirazumijevanjereligioznogponašanjaljudi.
Adolescencija je period neurološkog, kognitivnog i emocionalnogsazrijevanja i prema Eriksonu to je prva faza u kojoj se pojavljuje izazovformiranjaidentiteta(1976),teje,premanekimautorima,iznenađujućekolikojemalopažnjeposvećenoistraživanjimareligioznogidentitetakodadolescenatai u mlađem odraslom dobu, iako se upravo baš taj životni period, tranzicijaiz adolescencije u odraslo doba, smatra veoma važnim u svim kulturama(up.Levensonisar.,2005).
Jedan pregled istraživanja na adolescentima u Sjedinjenim AmeričkimDržavama objavljen početkom 90-ih godina XX vijeka pokazao je da u tovrijemereligioznostAmerikanacauprosjekunijebilaupadu,premdajedolazilodopadaureligioznostitokomadolescencije,štojebilouskladusaOlportovimpretpostavkama. Dalje, pokazalo se da postoje rasne razlike (Afroamerikancibilisureligioznijinegobijelci)ipostojepolnerazlikeitotakodasudjevojkereligioznijeodmladića.Religioznostjebilapozitivnopovezanasaprosocijalnimvrijednostima i ponašanjima, a u negativnoj vezi sa pokušajima samoubistva,zloupotrebom supstanci, preranim (i neopreznim) seksualnim odnosima idelinkvencijom.Sasamopoštovanjemreligioznostnijebilapovezana.Nalazisubili takooptimističnida jezaključakautorabiodabibilopoželjno integrisatireligiozne prosocijalne uticaje u šire socijalne programe (Donahue, Benson,1995).
7 Ovakavpristup,formom,podsjećanaEriksonovuteorijurazvojnihfaza.
94
IrenaStanić
Religioznostkaosalutogenifaktor
Istraživanjareligije i religioznosti, tenjenogpovoljnog(ilinepovoljnog)uticaja namentalno i fizičko zdravlje svoj veći zamah imala su tek u drugojpoloviniXXvijeka.Tojekaoposljedicuimaloiulazakpsihologijereligioznostiu psihološke kurikulume i udžbenike. Ovakav preokret neki autori pripisujumetodološkom razvoju psihologije kao nauke navodeći kao važne doprinose:(1)razvojkvalitativneistraživačkemetodologije,štojeišlozajednosaprihvatanjemiskustvenihifenomenološkihperspektivateomogućilorazvojdragocjenogradana iskustvenim aspektimapsihologije religije i pojavu interesovanja za oblastspiritualnosti; (2) razvoj eksperimentalnih metodologija i naročito njihoveprimjenenapodručjapsihologijeizvanisključivogdomenakognitivnog,nakojijeeksperimentalnapsihologjiatradicionalnobilaprimijenjena:eksperimentalniradnasocijalnojkognicijiiteorijaemocionalnogvezivanja(attachment)bilisu,naprimjer, korisnoproširenje potrebno za razumijevanje socijalnekognicije ireligioznihosjećanja;(3)razvojkognitivnenaukeuključiojeireligijuusvojaistraživanja;(4)razvojtehnikazaispitivanjaneurološkihprocesa(neuroimaging)koristise iuproučavanjureligioznogmišljenja i iskustva(premaLoewenthal,2010).
Dosta je istraživanjapokazaloda je religioznostpovezanasapozitivnimemocijamaidatavezamožebitičakijačakadasupitanjuimplikacijevezanezaprevencijumentalnihporemećaja.Odpribližno stotinu studijanačinjenihuprošlomvijekuoreligioznosti,blagostanju,nadiioptimizmupribližno80%njihpokazalo jeda religiozneosobedoživljavajuznačajnovišepozitivnihemocijauodnosunamanjereligiozneosobe(Coen,Koenig,2004).Nekiautorisudošlidosaznanjadareligioznostmožepoboljšavatimehanizmeprevladavanjastresai unapređivati mentalno zdravlje izazivanjem pozitivnih psiholoških stanja(McEwan,1998,prema:Oman,Thorensen,2005:445).
Savremena istraživanja gotovo konzistentno pronalaze vezu izmeđureligioznosti i mentalnog i fizičkog zdravlja. Uopšte, istraživači su otkrili daosobekojepraktikujureligijuimajumanjefizičkihbolestiiimajutendencijudaživeduženegonereligiozneosobe.Džordž[George],Elison[Ellison]iLarson[Larson]smatrajudapostojevišestrukifaktorikojiobjašnjavajuovakvenalaze(2002,premaKavros,2010).Vezanozafizičkozdravljevećinareligijaeksplicitnopropisujezdravenavikeipreporučujeumjerenostiliukidanjeponašanjazakojajepoznatodasuštetna.Kadajeupitanjumentalnozdravljeosobakojapripadareligijskojgrupiimasocijalnupodrškuiobezbjeđujepsihosocijalneresursekaorezultat uključenosti u grupu. Religija, posebno organizovana religija, pružasljedbenicimaresurseprevladavanjastresa.Uperiodustresnih,velikihpromjenailipatnjeljudiseobičnookrećusvojimreligioznimubjeđenjimai/ilireligijskojzajednici da bi sebi obezbjedili utjehu, nadu, osjećaj pripadnosti i voljenosti.Uopšte, religioznost jepovezanasapozitivnimmehanizmimaprevladavanjau
95
Religioznost:tretmanupsihologijiisalutogeni(idrugi)potencijali
procesu stresa.Redovnoprisustvo religioznimceremonijamapružačlanovimamogućnostpovezivanjasagrupombrižnihosoba,kojesemeđusobnopodržavajukada za tim postoji potreba.Religiozne zajednice, dakle, ne samo da brinu ospiritualnimpotrebamasvojihčlanova,većobezbjeđujuipomoćzaonekojisubolesni ili prolaze kroz stresan period. Religija takođe pruža sistematizovanuvjeruisistemvrijednosti,kojepomažuvjernikudaorganizujeiosmislisopstvenuegzistencijuiodnosesadrugimljudima(up.Kavros,2010).
U potrazi za odgovorom zašto je religija (i sve češće pominjanaspiritualnost)povezanasaopštimzdravljem,Džordžisaradnicinalazedapostojetripretpostavljenamehanizmakojiprivlačenajvišepažnje,aimajuiempirijskupodršku:(1)zdravoponašanje,(2)socijalnapodrškai(3)hipotezaokoherentnosti(George,Larson,Koenig,McCullough,2000).
(1) Prvi mehanizam odnosi se na već dobro poznate preporuke svakogreligijskogsistemaostvaranjuzdravihživotnihnavika,kojeseodnosekakonafizičko,takoinamentalnozdravlje.
(2) Socijalna podrška koja podrazumijeva (a) širu socijalnu mrežu,(b)većuinterakcijuunutarsocijalnemreže,(c)dobijanjevišepodrškeoddrugihi(d)višinivozadovoljstvasocijalnompodrškom,takođejepoznatimehanizamkojisepominjeumnogimrelevantnimistraživanjimaiimapotvrđenumedijatorskuulogu.
(3) Treće moguće objašnjenje doprinosa religije zdravlju jeste hipotezakoherentnosti, koja postulira osjećaj koherentnosti i smisla kojim religijapomaže ljudima da shvate sopstvenu ulogu u svijetu, smisao života te darazvijuhrabrost dabi izdržali patnju.Važno je primijetiti da seu slučajuovetrećefunkcijeneimplicirasamopozitivandoprinosreligije:onanudismisaoupatnjikojajebilaneizbježna.OviautorieksplicitnonavodeAronaAntonovskog[AronAntonovsky] i njegov konstrukt osjećaja koherentnosti, što je priličnorijetkouzapadnoj(američkoj)literaturi.
ElisoniLevin[Levin]govorećioveziizmeđureligijeizdravljanaznačilisu nekolicinu eksplanatornih mehanizama preko kojih uključenost u religijumože dovesti do pozitivnih zdravstvenih ishoda. Ovi mehanizmi obuhvatajuraznovrsne bihejvioralne i psihosocijalne konstrukte, koji se obično sreću uzdravstvenojedukaciji,teorijiipraksi,auključuju(1)regulacijuličnogživotnogstila i ponašanja usmjerenih zdravlju, (2) pribavljanje socijalnih resursa (npr.socijalnih veza, formalne i neformalne podrške), (3) unapređivanje pozitivnesamopercepcije (npr. samopoštovanje, osjećanje sopstvenih sposobnosti),(4)obezbjeđivanjespecifičnihresursaprevladavanja(npr.određenihkognitivnihi bihejvioralnih odgovora na stres), (5) generisanje drugih pozitivnih emocija(npr.ljubavi,praštanja),(6)potpomaganjezdravstvenihuvjerenjai(7)dodatnipretpostavljenimehanizmikaoštojevjerovanjeupostojanjeljekovitebioenergije(Ellison,Levin,1998).
96
IrenaStanić
Meklenon [McClenon] je ponudio intrigantnu teoriju evolucije religije(teorija ritualnog iscjeljivanja) navođenjem da su naši preci primati bezsumnje koristili rudimentarne rituale da bi ublažili stresne situacije, a što jetakođe bilo važno i za održavanje subjektivne dobrobiti i grupne solidarnosti(McClenon, 2002, premaAtran, 2007: 423). Prema ovom stanovištu jasna jeinstrumentalna uloga religioznosti, odnosno socijalna podrška koja se dobijakrozučešćeureligioznimritualima.
Alkorta i Sosis [Alcorta, Sosis] fokusiraju se na religiju kao adaptivnikompleksbliskopovezansaneuralnimplasticitetomhominida.Oniidentifikujučetirireligioznecrtekojeseponavljajukrozrazličitekulture,apodrazumijevaju:(1) sistem vjerovanja koji inkorporira natprirodne sile; (2) zajedničke rituale;(3)odvajanjesvetog isvjetovnog; (4)adolescencijukaopogodan(preferirani)razvojni period za prihvatanje religije (religious transmission) (Alcorta andSosis,2005,premaAtran,2007).
Usvakomslučaju,svereligijeslijedeistestrukturalnekonture:sveprizivajunatprirodnesiledabisesuočavalisaemocionalnoeruptivnimegzistencijalnimprijetnjamakaoštosuusamljenost,nesrećaismrt(Atran,2007:445).Ovdjejemogućedodatiipretpostavkuokognitivnomaspektureligioznostisobziromdajesvojevremeno,urazvojuljudskevrste,saniskimstupnjemformalnihsaznanja,postojalapotrebazaodgovoromoporijekluneobjašnjenihpojava8.
Salutogenaorijentacijaiziskujeidentifikacijuiopisivanjemehanizamačijiefektimoguimatiulogumedijatorilimoderatorvarijabliuobjašnjenjusalutarnog(salutogenog)9uticajadimenzijereligioznostinaodređenementalnozdravstveneishode.NekapsihološkaobjašnjenjaponudilisuMekintošiSpilka[McIntosh,Spilka] sugerišućidabi salutarni efekti religioznostimoglipoticati izuticajaunutrašnjeglokusakontrole,kojimotivišeponašanjeodgovornopremasopstvenomzdravljukrozuvjerenjedaćetakvoponašanjebitinagrađeno(McIntosh,Spilka,1990).Religioznaposvećenost, dakle,možeuticati namentalnozdravljekrozpoticanje ponašanja usmjerenog ka zdravlju, odnosno promocijom „životnogstila“ koji podrazumijeva izbjegavanje rizičnog ponašanja (duvana, alkohola,zloupotrebenarkotika,lošegnačinaishrane,itd.).Natajnačinsesmanjujerizikod obolijevanja i pospješuje fizičko zdravlje (Levin, 1996, Hamburg, Elliott,Parron,1982,premaLevin,Chatters,1998).
Religiozne aktivnosti kao što su molitva ili druge ritualne aktivnostimogu uticati namentalno zdravlje kroz efekte pozitivnih emocija, kao što sunada,praštanje,samopoštovanje,zadovoljstvoiljubav.Pozitivneemocijemogubiti važne zamentalno zdravlje i zdravlje uopšte kroz psihoneuroimunološkei psihofiziološke mehanizme (Rossi, 1993, prema, Levin, Chatters, 1998).8 „Gladzasaznanjem“pominjaojeiFrojd.9 Uliteraturinailazisenatermine„salutarni“i„salutogeni“efekti,odnosnofaktori,pričemuseprvi termin,kojiuprevoduznači ljekovit,koristančestopodrazumijevaupravoono što jeAntonovski podrazumijevao pod terminom „salutogeni“ u smislu generisanja otpornosti iliriječimasamogAntonovskog–zdravlja.
97
Religioznost:tretmanupsihologijiisalutogeni(idrugi)potencijali
Učešće u religioznim grupama koje praktikuju organizovane aktivnosti možeuticati na dobrobit pružajući socijalnu podršku kroz uključenost u smisaonesocijalnekontakteikrozintegracijuupodržavajućemreže.Zasocijalnupodrškusevjerujedaublažavauticajstresa,obezbjeđujeresurseprevladavanja,pomažeadaptaciju na stresne okolnosti i patogene činioce te štiti od obolijevanja ismrtnosti(House,Landis,Umberson,1988,prema:Levin,Chatters,1998).
IspitujućiodnosreligioznostiifizičkogzdravljaMekintošiSpilkaponudilisu psihološko objašnjenje te veze sugerišući da salutarni efekti religioznostimogu dolaziti usljed uticaja internalnog lokusa kontrole (vjerovanja), što jekarakteristika nekih religioznih ljudi koja motiviše na odgovorno ponašanjepremasopstvenomzdravlju,kaoivjerauBogakojautičenapercepcijudaćetakvoponašanjebitinagrađeno(McIntosh,Spilka,1990).
Levin i Čaters [Levin, Chatters] analiziranjem brojnih istraživanja kojasu se ticala odnosa između mentalnog zdravlja i religije, pretpostavljajućimoderatorsku odnosno medijatorsku funkciju religioznosti, ponudili su petalternativnihteorijskihmodelakojiobjašnjavanjuvezuizmeđureligijeimentalnogzdravlja:(a)supresormodel,(b)modelodvraćanjastresa,(c)preventivnimodel,(d)moderatormodel,(e)modelzdravstvenihefekata(1998:44).
Religioznostsečestopominjekadasegovoriosmisluživota.ViktorFrankljejošgovorioo„voljizasmislom“kaoobazičnomljudskommotivutvrdećidaglavniciljnijesticanjezadovoljstvailimoći,većpronalaženjesmislaivrijednostiu životu (1978/1987, 1946/2004).Religiozni aspekt globalnih uvjerenjamožezauzimaticentralnomjestouinterpretacijidnevnihiskustava,dajućiprihvatljivismisaoonimakojasuinačeneprihvatljiva.KristalPark[CrystalPark,Chatters]je,govorećiosmisluinjegovojcentralnojpozicijiuljudskojegzistenciji,razmatraladvanjegovaaspekta,globalnismisaoismisaokojisestvara tokomkrize iliuteškimživotnimokolnostima.Globalnismisaoobičnosestvaranenamjerno,stičesekrozkulturukojanasokružuje,uključujućiroditelje,medijeiostalekulturalneagense,kaoikrozakumuliranjeličnihiskustava.Parkovajegovorećiosmislukojisestvarauteškimokolnostimanavelanekolicinumehanizamakojiproizlazeiz religiozneorijentacijekaoštosupromjenauprocijeni smisla,o religioznojreatribuciji te pozitivnoj reinterpretaciji pomoću religije. Ovakve promjenedovodeidopromjenauglobalnomsmislui,posljedičnoufunkcionisanjuličnosti(Park,2005).
U jednoj metaanalizi studija koje su se bavile odnosom religioznostii mentalnog zdravlja pokazalo se da je viši nivo religioznosti povezan sapsihološkomdobrobiti (životnim zadovoljstvom, srećom, pozitivnim afektom,višimmoralom)tesanižomdepresivnošću,suicidalnimmislimaiponašanjemi manjom zloupotrebom narkotika i alkohola. Obično je pozitivni uticajreligioznosti na mentalno zdravlje snažniji među ljudima koji se nalaze ustresnimokolnostima,kaoštosustarijiljudi,ljudisarazličitimoboljenjimailiinvalidnostima. Zaključak ovemetaanalize je da, svakako, postoji potvrda da
IrenaStanić
98
je religioznost obično pozitivno povezana sa mentalnim zdravljem (Moreira-Almeida,LotufoNeto,Koenig,2006).
Umnoštvu varijabli koje su proučavane u vezi rezlijentnosti na uzorkuadolescenatakaonajkonzistentnijeprotektivnepokazalesusekombinacijeličnevjereireligioznesocijalnepodrške,kojunaročitotrebarazmatratiimajućiuviduperiod tranzicije i individuacije koja karakteriše adolescentni period. Ovakve„religiozne“varijablepokazale su sedalekovišeprotektivnim,negoonekojebi semogleokarakterisatikao sekularne (Oman&Reed,1998,premaMiller,Kelley,2005).
UrazličitimistraživanjimaskrajaXXvijekaanksioznost,zakojusesmatradajeindikatorlošegprilagođavanja,bilajeipozitivnoinegativnopovezanasareligioznošćutejeujednomistraživanjusastudentimanačinjenpokušajdaseistražiodnosizmeđuintrinzičkeiekstrinzičnereligioznosti(Olport)ianksioznostikaocrte (Katel).Rezultati supokazalida intrinzična religioznost težidabudepovezana sa jačom ego-snagom, integrisanim socijalnim ponašanjem, manje„paranoje“ilinesigurnosti,tesamanjeanksioznosti.Ekstrinzičkareligioznost,činise,djelujeusuprotnomsmjeru.Ovakvirezultatisusugerisalidajeintrinzičkareligioznost povezana sa sposobnošću da se anksioznost na adaptivan načinintegrišeusvakodnevniživot,dokjeekstrinzičkapovezanasanesposobnošćudasetouradi(Baker,Gorsuch,1982).
Aron Antonovski uključuje religiju u makrosocijalne generalizovaneresurse otpornosti, zajedno samagijom,mitologijom, ritualima, ideologijama,filozofskim sistemima smatrajući da ti oblici kulture „[...] snabdijevaju svoječlanovegotovimodgovorima, jasnim,stabilnimi integrisanim[...]“, tedasu tigotoviodgovori„[...]kojeobezbjeđujenečijakulturainjenadruštvenastrukturavjerovatnonajjačiodsvihgeneralizovanihresursaotpornosti[...]“(1979:118).Moglibismododatidajeovonaročitovažnouperiodimaintenzivnograzvojakao što su djetinjstvo i adolescencija, a što je u skladu samnogim poznatimpsihološkimrazvojnimteorijama.
Istraživanjareligioznostiunašojdržaviiokruženju
U bivšoj Jugoslaviji, pod uticajem tadašnjeg političkog režima, religijanijeimalavelikiuticajnarazvojmladihljudi.Nakonposljednjegratairascjepatadašnje države, te promjenom društveno-političkog sistema (u svakoj odnovonastalihdržava),religijajedobiladrugačijiznačaj,domjeredajeuvedenai u redovni školski sistem, a ljudi su se, izgubivši okvir u kojem su do tadafunkcionisali, okrenuli tradicionalnimvrijednostima,uvelikojmjeriobojenimreligioznimuticajem.Novija istraživanjapokazujudaznatnovećibrojmladihljudipokazujeinteresovanjezareligiju,negoštojetobioslučajunašemregionudokrajaXXvijeka(Čekrlija,Turjačanin,Puhalo,2004,Dušanić,2007).
99
Religioznost:tretmanupsihologijiisalutogeni(idrugi)potencijali
UistraživanjuRotaiHavelkeiz1973.godine,kojesebavilonacionalnomvezanošćuivrijednostimasrednjoškolaca,autorisunašlidasumladiugradovimamanjereligiozniodsvojihvršnjakakojiživenaselu.Istoistraživanjepokazalojedasumanjereligioznadjecaroditeljasavišimstepenomobrazovanja.Udrugomistraživanju sa srednjoškolcima iz tog perioda (Glišić, 1975, premaČekrlija isar.,2004)pokazalosedaispitaniciimajuantireligioznestavove:oko87%ihjeizjavilodasenemoliBogu,90%njihnijeišloucrkvu,a93,8%nijevjerovalouBoga.Zaistraživanjareligioznostiunašojdržaviprijeposljednjegrataopravdanojepostavitipitanjepolitičkeindoktriniranosti(isocijalnepoželjnosti),takodajemogućedovestiupitanjevalidnostnekihrezultata.
IstraživanjeprovedenouRepubliciSrpskoj2004.godinepružilojesasvimdrugačijuslikuomladimaistoguzrastaudanašnjevrijeme:samo5%ispitanikasesložilosatvrdnjomdaBoguopštenepostoji,asatvrdnjomda„[...]vjeradonosiljudimanaduiutjehu[...]“slažese88,6%srednjoškolaca,dok74%ispitanikamislida„[...]životbezvjerenemasmisla[...]“(Čekrlijaisar.,2004)10.UistraživanjuMilosavljevićaisaradnikanauzorkuod1500adolescenatanateritorijiBanjalukeoko70%adolescenataseizjašnjavakaoreligiozno(Milosavljevićisar.,2005,prema Dušanić, 2007). U istraživanju odnosa religioznosti i subjektivnogblagostanja, sprovedenom u Republici Srpskoj 2005. godine na uzorku od409mladih osoba, uzrasta od 15 do 25 godina, pokazalo se da postoji niska,aliznačajnapovezanostizmeđuintrinzičkereligioznostiizadovoljstvaživotom(Dušanić,Milosavljević,2007).Kaoštosevidiiznavedenog,primjetanjesnažanzaokretureligijskojorijentacijikojijenastupionakonposljednjegratanaštosu,naravno,uticaleiopštedruštveno-političketendencije.
Podaci iz nedavnih istraživanja u našoj zemlji i u regionu, odnosno u„postkomunističkim“zemljama,govoreo snažnom„buđenju“ religioznosti, teoiznimnomučešćureligijeuživotusavremenogčovjeka.Iakouproklamisanimkapitalističkim(idemokratskim?)državamapoputSjedinjenihAmeričkihDržavaizkojihpotiče inajvećibroj empirijskih istraživanja trendnijebio istovjetan,ipaksemože,krozdostupnepodatke,zaključitidareligioznostmoždaimavećuulogu,negoštojujeimalaudrugojpoloviniXXvijeka.
Kritičkiosvrtnaistraživanjareligioznosti
Govoreći o odnosu religioznosti i mentalnog zdravlja, potrebno jenapomenutidapozitivniuticajreligioznostisvakakonijeuniverzalan.Pojedinačniprimjeri (pogotovo iz kliničke prakse) pokazuju i negativne konsekvencepredimenzionirane religioznosti. Poznati su primjeri u simptomatologijiopsesivno-kompulsivnihporemećajakadapacijentiobavljajumolitvudesetdo
10 Upitanjujesocijalno-psihološkiistraživačkiprojekatVrijednostiivrijednosneorijentacijemladihuRepubliciSrpskoj.IstraživanjejeprovedenouorganizacijiDruštvapsihologaRepublikeSrpske,auključilojekoncepte:religioznost,altruizam,lokuskontrole,moralnost,konformizam.
IrenaStanić
100
dvadeset puta dnevno, ili psihotični pacijent vjeruje da jeBog, Isus ili đavo,ilidubokodepresivneosobepreplavljeneosjećajemkrivice,kojevjerujudasupočinileneoprostivgrijeh.Poznatajeimanipulativnamoćupolitičko-ideološkesvrhe sve do rigidnih fundamentalista, koji su za religiju spremni žrtvovatisopstveniživot.Sveovoneznačidareligioznostvodimentalnojbolestidokseosobamožeokrenutireligijidabipostiglaizvjesnuutjehu(Coen,Koenig,2004).Takođe,mnogielementiiznenadnogreligioznogpreobraćenjamogubitipovezanisaslabljenjemsnageegaili identiteta,psihopatološkomsimptomatologijomiliegzistencijalnom anksioznošću (Hunter, 1998; James, 1902/1985; Zinnbauer,Pargament,1998,premaMiller,Kelley,2005).
Jedan od glavnih problema vezanih za oblast psihologije religije jestekonceptualizacijaimjerenjereligioznostiireligiozneangažovanosti.Tosu,inače,bilavažnapitanjausociologiji ipsihologiji tokomvišeod35godina.Gotovostotinu istraživača iz obje discipline prepoznali su religiju kao kompleksan imultidimenzionalandomenljudskogživota,kojiuključujeponašanje,stavove,uvjerenja,iskustvo,vrijednosti,itd.Udioreligioznostimogaobibitiivećinegoštogasadaprepoznajemo.Mogućejedauobičajenemjerereligioznostikojesekoriste u istraživanjima nedovoljno obuhvataju (ili čak i ne obuhavataju) svemehanizme pomoću kojih religija zaista utiče namentalno i fizičko zdravlje:podaci o efektima religioznosti na zdravstvene ishodeostajuupriličnojmjerinedosljedni,odnosnonejasni(Ellison,Levin,1998).
101
Religioznost:tretmanupsihologijiisalutogeni(idrugi)potencijali
Literatura
Allport,G.W.,Ross,J.M.(1967).PersonalReligiousOrientationandPrejudice.JournalofPersonalityandSocialPsychology,Vol.5,No.4,432−443.
Antonovsky,A.(1979).Health,StressandCoping:NewPerspectivesonMentalHealthandPhysicalWell-Being.SanFrancisco-London:Jossey-Bass.
Argyle,M.(2000).Psychologyandreligion:Anintroduction.London,NewYork:Routledge,TaylorandFrancisGroup.
Atran,S.(2007).Religion’sSocialandCognitiveLandscape:AnEvolutionaryPerspective.UKitayama,S.,Cohen,D.(Ed.).HandbookofCulturalPsychology,Chapter17(417−453).NewYork,London:TheGuilfordPress.
Baker,M.,Gorsuch,R.(1982).TraitAnxietyandIntrinsic-ExtrinsicReligiousness.JournalfortheScientificStudyofReligion,21(2),119−122.
Blazer,D.G.(1998).ReligionandAcademiainMentalHealth.UKoenig,H.G.(Ed.),HandbookofReligionandMentalHealth,Chapter26,(379-389).USA:ElsevierScience.
Caldwell-Harris,C.L.,Wilson,A.L.;LoTempio,E.;Beit-Hallahmi,B.(2010).Exploringtheatheistpersonality:well-being,awe,andmagicalthinkinginatheists,Buddhists,andChristians.MentalHealth,Religion&Culture,14,659−672.
Coen,A.B.,Koenig,G.(2004).ReligionandMentalHealth.USpielberger,C.D.(Ed.-in-Chief)EncyclopediaofAppliedPsychology,Vol.3(255−258).Elsevier:AcademicPress.
Čekrlija,Đ.;Turjačanin,V.;Puhalo,S.(2004).Društveneorijentacijemladih.BanjaLuka:Bina.
Donahue,M.J.,Benson,P.L.(1995).ReligionandtheWell-BeingofAdolescents.JournalofSocialIssues,Volume51,Issue2,145–160.
Dušanić,S.(2007).Psihološkaistraživanjareligioznosti.BanjaLuka:Filozofskifakultet.
IrenaStanić
Dušanić,S.Milosavljević,B.(2007).Religioznostiblagostanje.UDušanić,S.,Psihološkaistraživanjareigioznosti(221−236).BanjaLuka:Filozofskifakultet.
Ellison,C.G.,Levin,J.S.(1998).Thereligion–healthconnection:Evidence,theory,andfuturedirections.HealthEducation&Behavior,25,700–720.
Emmons,R.A.,Cheung,C.,Tehrani,K.(1998).AssessingSpiritualityThroughPersonalGoals:ImplicationsforResearchonReligionandSubjectiveWell-Being.SocialIndicatorsResearch45,391−422.
Emmons,R.A.,Paloutzian,R.F.(2003).ThePsychologyofReligion.AnnualReviewofPsychology,54,377−402.
Erikson,E.H.(1968/1976).Omladina,kriza,identifikacija.Titograd:NIPPobjeda.SengleskogprevelaMarijaRankov.(orig.„Identity:YouthandCrisis“,Norton,NewYork,1968).
Evans,R.I.(1976/1988).GordonAllport.UEvans,R.I.,Graditeljipsihologije:razgovorisastvaralačkimpriložnicima,četvrtiodjeljak:Ličnost:bihevioralna,socijalna,egzistencijalna(221−235),(prevodMiroslavaSmiljanić-Spasić,AleksandarI.Spasić).Beograd:Nolit.
Frankl,V.(1978/1987).Nečujanvapajzasmislom,Drugoizdanje(prevodRahelaBerghofer).Zagreb:Naprijed.
Frankl,V.(1946/2004).Zaštosenisteubili.Beograd:IPŽarkoAlbulj.Frojd,S.(1969).Ogledanjunasvet,XXXVpredavanje(265−295).U:Frojd,
S.,Novapredavanjazauvođenjeupsihoanalizu,Odabranadela,knjigaosma(prevod:VladetaJerotićiNikolaVolf).NoviSad:MaticaSrpska.
Gallup,G.(1985).TheGalluppoll.NewYork:RandomHouse.George,L.K.,Larson,D.B.,Koenig,H.G.,McCullough,M.E.(2000).
SpiritualityandHealth:WhatWeKnow,WhatWeNeedtoKnow.JournalofSocialandClinicalPsychology,Vol.19,No.1,102-116.
Hart,C.W.(2010).James,William.ULeeming,D.A.,Madden,K.,Marlan,S.(Eds.)EncyclopediaofPsychologyandReligion(447−449).USA:Springer.
103
Religioznost:tretmanupsihologijiisalutogeni(idrugi)potencijali
Hill,P.C.,Pargament,K.I.(2003).AdvancesintheConceptualizationandMeasurementofReligionandSpirituality:ImplicationsforPhysicalandMentalHealthResearch.AmericanPsychologist,Vol.58,No.1,64–74.
Kavros,P.M.(2010).Religiosity.U:Leeming,D.A.,Madden,K.,Marlan,S.(Eds.)EncyclopediaofPsychologyandReligion(768−769).USA:Springer.
Koenig,H.G.(Ed.).(1998).HandbookofReligionandMentalHealth.SanDiego,CA:AcademicPress.
Levenson,M.R.,Aldwin,C.M.,D’Mello,M.(2005).ReligiousDevelopmentfromAdolescencetoMiddleAdulthood.UPaloutzian,R.F.,Park,C.L.(Eds.)HandbookofthePsychologyofReligionandSpirituality,Chapter8(144−161).NewYork,London:TheGuilfordPress.
Levin,J.(2010).ReligionandMentalHealth:TheoryandResearch.InternationalJournalofAppliedPsychoanalyticStudies.
Levin,J.S.,Chatters,L.M.(1998).ResearchonReligionandMentalHealth:AnOverviewofEmpiricalFindingsandTheoreticalIssues.UKoenig,H.G.(Ed.),HandbookofReligionandMentalHealth,SectionII,Chapter3(33−50).ElsevierScience:AcademicPress.
Loewenthal,K.M.(2010).Psychology.ULeeming,D.A.,Madden,K.,Marlan,S.(Eds.)EncyclopediaofPsychologyandReligion(725−726).USA:Springer.
McIntosh,D.Spilka,B.(1990).Religionandphysicalhealth:Theroleofpersonalfaithandcontrolbeliefs.ResearchintheSocialScientificStudyofReligion,Vol.2,167−194.
Miller,L.,Kelley,B.S.(2005).RelationshipsofReligiosityandSpiritualitywithMentalHealthandPsychopathology.UPaloutzian,R.F.,Park,C.L.(Eds.)HandbookofthePsychologyofReligionandSpirituality,Chapter25(460−478),NewYork,London:TheGuilfordPress.
Miller,W.R.,Thorensen,C.E.(2003).Spirituality,Religion,andHealth.AmericanPsychologist,Vol.58,No.1.,24−35.
Moreira-Almeida,A.,LotufoNeto,F.,Koenig,H.G.(2006).Religiousnessandmentalhealth:areview.RevistaBrasileiradePsiquiatria,28(3),242−50.
IrenaStanić
Oman,D,Thoresen,C.E.(2005).DoReligionandSpiritualityInfluenceHealth?UPaloutzian,R.F.,Park,C.L.(Eds.)Handbookofthe
PsychologyofReligionandSpirituality.435−459.NewYork,London:TheGuilfordPress.
Oser,F.K.,Scarlett,W.G.,Bucher,A.(2006).ReligiousandSpiritualDevelopmentthroughouttheLifeSpan.U:Damon,W.,Lerner,R.M.(Ed.).HandbookofChildPsychology:TheoreticalModelsofHumanDevelopment.Vol1.,Chapter17(942−998).Hoboken,NewJersey:JohnWiley&Sons,Inc.
Park,C.L.(2005).ReligionandMeaning.UPaloutzian,R.F.,Park,C.L.(Ur.).HandbookofthePsychologyofReligionandSpirituality(295−314).NewYork,London:TheGuilfordPress.
Pearce,M.J.,Little,T.D,Perez,J.E.(2003).ReligiousnessandDepressiveSymptomsAmongAdolescents.JournalofClinicalChildandAdolescentPscyhology,Vol.32,No.2,297−276.
Spilka,B.(2010).PsychologyandtheOriginsofReligion.ULeeming,D.A.,Madden,K.,Marlan,S.(Eds.)EncyclopediaofPsychologyandReligion(726−728).USA:Springer.
Stanić,I.(2010).Salutogenaparadigmauodređenjupojmazdravlja.Interdisciplinarnostijedinstvosavremenenauke:Zbornikradovasanaučnogskupa(435−446).Pale:FilozofskifakultetUniverzitetauIstočnomSarajevu.
Wulff,D.M.(2010).PsychologyofReligion.ULeeming,D.A.,Madden,K.,Marlan,S.(Eds.)EncyclopediaofPsychologyandReligion(732−735).USA:Springer.
Zinnbauer,B.J.,Pargament,K.I.(2005).ReligiousnessandSpirituality.UPaloutzian,R.F.,Park,C.L.(Ur.).HandbookofthePsychologyofReligionandSpirituality(21−42).NewYork,London:TheGuilfordPress.
105
Religioznost:tretmanupsihologijiisalutogeni(idrugi)potencijali
IrenaStanić
RELIGIOUSNESS:TREATMENTINPSYCHOLOGYANDSALUTOGENIC(ANDOTHER)POTENTIALS
Summary
Religiousnessexistsasatopicofinterestinpsychologysinceitsbeginningsasascience.Considering thesignificanceof religiousness inhumanfunctioning,empirical research in thisareahasbeen initiateddisproportionately late.Afterthe presentation of the status of religiousness in psychology as a science, thepaperanalyzesvariousinterpretationsof itssalutogenicaspects,andexaminesthedevelopmentalpsychologicalaspects.Somemechanismsbywhichvariousauthorsinterpretthebeneficialmentalhealthoutcomesofreligiosityarepresented.Researchonreligiousnessinourandneighborcountrieswasmentioned.Acriticalreviewwasmadeofthereligiousnessandpossiblemaladaptiveoutcomesthatitmayhave.
IrenaStanić
106
СњежанаЗ.Станар1УДК159.9:331.105УниверзитетуИсточномСарајевуDOI10.7251/FIZN1719107SФилозофскифакултетПалеОригиналнинаучнирадКатедразапсихологију
РЕЛАЦИЈЕИЗМЕЂУПЕРЦЕПЦИЈЕМОБИНГАИФАКТОРАКОЈИПОГОДУЈУЊЕГОВОЈПОЈАВИИШИРЕЊУ
У раду су приказани резултати самосталног истраживања о перцепцијимобингаифакторакојидоприносењеговојпојавииширењу.Циљистраживањаједефинисанкаоемпиријскаверификацијаподатакаувезисаутврђивањемрелацијаизмеђуперцепцијемобингаиперцепцијефакторакојидоприносењеговојпојавии ширењу. Истраживање је реализовано на узорку 411 радника запослених уприватним и јавним предузећима и организацијама источног дијела РепубликеСрпске.Тестиранајехипотезадасемогуочекиватизначајнеразликеудјеловањуфакторапојавеиширењамобинганањеговуперцепцију.Факторикојидоприносепојавииширењумобингаподијељенисуутрикатегоријеито:факториличностируководилаца, факторимирења са ситуацијом ифактори традиције и трендова.Урадусукориштениадекватнимјерниинструменти,којиимајузадовољавајућеметријске карактеристике: скала перцепције мобинга и скала фактора којидоприносепојавииширењумобинга.Добијенирезултатиистраживањапоказујудајехипотезадјелимичнопотврђена,собзиромнатодајеустановљеносљедеће:-наперцепцијумобингастатистичкизначајноутичемишљењеиспитаникадајеличноструководиоцазначајанфактордоприносаунастанкумобингаињеговомширењу;- перцепција фактора мирења са ситуацијом не утиче статистички значајно наперцепцијумобинга;
-перцепцијазначајатрадицијеитрендовакаофакторамобингастатистичкизначајноутиченаперепцијумобинга.
Кључнеријечи:перцепцијамобинга,факторикојидоприносенастанкуиширењумобинга.
1 snjezana.stanar@ffuis.edu.ba
107
Увод
Погоршање међуљудских односа и опште радне климе доприносиповећаном осјећању несигурности, настојању да се за неуспјехе окриведруги,прављењуинтригаиконфликата,којивременоммогудапрерастуумобингнарадноммјесту.Злостављањенапослунајчешћедолазиодстранепослодаваца који запосленима дају претешке задатке за које они нисуквалификовани.То сенарочитоодносина већинуновијих „бизнисмена“,којисусвојуимовинустеклинанемораланинекоректанначиникојиманедостајепословнаиморалнаетикаикултура,којупослованчовјекморадаима.Умјестодатрпешиканирања,кињењазбогстрахаодгубиткапосла,жртве би требале потражити правну и психолошку помоћ. Eмпиријскаистраживања (Vandekerckhove & Commers, 2003) показују да мобинг нарадном мјесту није маргиналан феномен. У САД je oko 16,8% радникажртвамобинга(Namie,Namie,2000),докjeтајпостотакуЕвропинештонижииизноси11%(Paoli&Merllié,2001премаNeuman,2000).„Ријечјеомодернојтемиокојојсвиуглавномимамопојам,макаримагловит.Знамодајемобингкадтемалтретирајунапослу,алимногиобичнонезнајупрепознатикадасетоњимадогађа“(Шијаковић,2002;стр.456−466).Досад наведено као и специфичност проблема за који је тешко наћисаговорнике, чак и у појединим организацијама које се баве заштитомљудских права, намеће потребу изучавања стварног стања у нашимсавремениморганизацијама.
Дефиницијамобинга
Феномен мобинга постаје све више популаран у свакодневном говору,медијима и у стручној литератури. Не постоји јединствена дефиницијаовогфеномена, па се у стручној литератури сусрећу различита појмовнаодређена при чему се нагласак ставља на различите аспекте проблема.Без обзира на различитости, скоро сви аутори се слажу да је ријеч онегативноминепријатељскомпонашањуизмеђузапосленика,гдјенападенажртвувршиједноиливишелица,систематскиикроздуживременскипериод.Да би имао унапријед планиранинегативан и разоран ефекат нажртву,мобингтребадржатиуживотууправилнимвременскиминтервалимаисистематскигапроводити.Такође,дабисепроводиомобинг,нијепотребновише, већ само једна особа која ће бити истрајна у „уништавању“ својежртве,чакиондакадагрупаодустанеиокренесебављењунекимдругимстварима.Уземљамаукојимавладакапитализам,мобингсекористикаоједнаодметодакојимасепослодавцикористекакобионогакојије„вишак“натјерали да сам напусти организацију. Сам поступак мобинга најчешћезапочињепромјенамарадногокружења,акоједоводедоконфликатаилоших
108
СњежанаЗ.Станар
међуљудскиходноса.Наконпочетнесоцијалнеизолациједолазеактивностивезанезараднезадатке,премјештањенаудаљенаизабаченараднамјеста,неинформисање,критикезбог„необављеног“или„лошеобављеног“посла,итд.Циљовог поступка је психолошкипотпунопонизитии „уништити“жртву.Kaoнајчешћиузроцимобингаурадниморганизацијаманаводесепромјене у oрганизацији, дисфункционална организацијска структура и/или култура, недостатак кoмуникације, недостатак адекватног тренингазапослених (комуникацијске вјештине, рјешавање конфликата и сл.) теразличитипритисцикојидолазеизванорганизације(Davenportisаr.,1999).„Мобингјепонашањекомејециљпотцијенитиидеградиратиљудскабићапреко „злонамјерног језика“ и преко прикривених окрутних дјела којапостепено подривају самопоуздање и самопоштовање особе“ (Костелић-Мартић,2005;стр.11).Оно што још треба поменути, а што није ништа мање важно од самеприроде понашања које се везује за мобинг, јесте учесталост и трајањетаквог понашања, које утиче на цјелокупну личност, па самим тим и нараднуефикасностзапослених.
Факторикојипогодујупојавииширењумобинга
Из искуства и комуникацијом са другим људима научили смо да јесвакичовјекпосебан,ида свемушторадидајенекисвојличнипечат, асве то захваљујући скупу особина које су јединствене и непоновљиве.Прематоме,можесеизвестизакључакдајеличност„јединственирелативностабилан модел понашања, мисли и емоција које показују појединци“(Гринберг,Барон,1988).Каодоминантанфакторунастанкумобингајављасеинедостатаксоцијалнихкомпетенција,одкојихје,чинисе,важанаспектнедостатакемоционалнеконтроле. Недостатак или смањена саморефлексија као и немање увидау своје понашање, тачније његове посљедице за резултат имају појавумобинга(Дунђеровић,2005).Задруштвоукојемданасживимокарактеристичнисупроцесираздоракојисунекеаспектедруштвадовелидофазеукојојбезималозадршкеможемоговорити о разореном друштву. Дешавају се криза идентитета, психичкаоптерећеност, промјене система вриједности на горе, бесперспективност,незапосленосткојазапосљедицуимавеликуекономскузависност.Оваквостање разореног друштва, које је посљедица катастрофалних догађања удруштву(рат,економскаипривреднакриза,кризавриједности...),довелоје до стања безнађа гдје егзистирају противрјечни системи вриједности.Јављасеианомија(стањеудруштвуукојемсенепоштујузакониинормепонашања)докоједолазинајчешћеупериодимадруштвенеиполитичкекризе, ратова и револуција, као и у вријеме друштвене транзиције, када
109
Релацијеизмеђуперцепцијемобингаифакторакојипогодујуњеговојпојавииширењу
више не вриједе норме и вриједности које су вриједиле некада, а новејошнису успостављене.У таквим условимаљуди су, приликом тражењаприхватљивихобразацасоцијалногпонашања,збуњениидезоријентисани.Без обзира на огромно нагомилано незадовољство постојећим стањемижељу за промјенама, већина запослених ипак остаје у сфери пасивногтрпљења,јерсматрајуданемогудасеизборезабоље,паостајудаћутеитрпесвештоимсенаметне,асвезбогзаштитесопственеисигурностионихчијаегзистенцијазависиодњих.Традиционално патријархално васпитање у великој мјери утиче назапошљавањеженакаоинаодноспремањиманапослу.Патакознамодајевеомамалибројженанамјестимаодлучивања,наруководећиммјестимаразличитихинституција.Чимсуунекојпрофесијивишезаступљенежене,по правилу та професија постаје мање плаћена, и обично се налазе нахијерархијскинижимпозицијамасанижомплатомидруштвенимстатусом.Посебно је уочљиво да у земљама у транзицији, у кризним друштвенимусловима,свевишејеженакојеостајубезпосла,јер,потрадицији,женамаостајемјестомајкеидомаћице,некогакомејемјестоукућиикотребадаћутиитрпи.
У раду је нагласак стављен на три групефактора који доприносепојавииширењумобинга,атосуфакториличностируководиоца,факторимирењасапостојећомситуацијомифакторитрадицијеитрендова.Факториличностируководиоцаодносесенаоцјенуособиналичностируководилацазначајнихзајављањемобинга.Факторимирењасаситуацијомодносесенаоцјенуукојојмјерићутањеитрпљењенегативнихпојавапредстављаизвормобинга, а фактори традиције и трендова на оцјену у којој мјери појаветрадиционалноваспитањеипојавеизпретходнихдеценијаутичунапојавумобинга.
Методологијаистраживања
Предмет истраживања односи се на сагледавање научног ипрактичног значаја перцепције мобинга и фактора који погодујуњеговојпојавииширењу.Основнициљовогистраживањајеанализирањереацијаизмеђуперцепцијемобингасједнестранеифакторакојипогодујуњеговојпојавиињеговомширењу,сдругестране.
Узоракистраживања
Узоракиспитаникаимаелементенамјерног,пригодногиједноставногслучајног. Намјерног, јер су њиме обухваћени испитаници запослени уобластима и организацијама које су намјерно одабране за потребе овестудије,пригодног,утомсмислуштосуиспитивањемобухваћенизапослени
110
СњежанаЗ.Станар
који су се у вријемеиспитивањанашлиу организацији и којима је билоомогућено да буду доступни испитивачима, те случајног, у том смислуштосубројнислучајнифакториутицалинатокосеутоммоментунашаоу организацији и, још важније, коме је било омогућено да се издвоји изпроцесарадаиприступииспитивању.Имајућиувидуовакавначинизбораиспитаника,тедајеиспитивањемобухваћено411запосленихуразличитиморганизацијамаисточногдијелаРепубликеСрпске,можесесарелативнодовољномпоузданошћурећидајенашузоракиспитаникарепрезентативанзапосматранеорганизације.
Методеиинструментиистраживања
У раду су кориштене двије основне методе за прикупљање података:емпиријско – неекспериментални метод (survey) који се уобичајенокористизатеренскоистраживањенаизабраномузоркуиметодтеоријскеанализе заанализусадржајапретходнихистраживањакојасупредметноиметодолошкисроднаовомпроблему.У складу са предметом и циљем истраживања кориштени су сљедећиинструменти за прикупљање података: скала за испитивање перцепцијемобинга и скала перцепције фактора који доприносе појави и ширењумобинга.Метријскекарактеристикекориштенихинструменатапровјеренесуpostfacto.Скала перцепције мобинга састоји се од осамнаест тврдњи и обухватаперцепцијумобингаунашиморганизацијама.Кронбахалфаизноси0,927,што показује да је ниво поузданости скале задовољавајући. Смирнов-Колмогоровимтестом,којимсеутврђујенормалностдистрибуцијерезултатадобивеноједадистрибуцијаодступастатистичкизначајнооднормалнеупозитивномсмјерунаштауказујеskewnessчијавриједностизноси1,100.Смирнов-Колмогоровкоефицијентизноси0,138,статистичкијезначајаннанивоу0,01.
Скала фактора који доприносе појави и ширењу мобингаконструисанајезапотребеистраживањакаоскалаЛикертовогтипа,гдјесуиспитанициималимогућностдасвојеслагањеискажуодпотпуногслагањадопотпуногнеслагања са тринаест тврдњи.Нивопоузданостиове скалејезадовољавајућиштопоказујеКронбахалфакојиизноси0,870.Анализаје показала да дистрибуција резултата на скали перцепције фактора којидоприносе јављању мобинга статистички значајно одступа од нормалнедистрибуције.Смирнов-Колмогоровтестизноси0,063,анивозначајностир=0,01.Дистрибуцијарезултатанаовојскалијенегативноасиметричнанаштауказујеиskewnessчијајевриједност-0,884.
111
Релацијеизмеђуперцепцијемобингаифакторакојипогодујуњеговојпојавииширењу
Резултатиистраживања
Уовомдијелурада јеприказанаи анализиранаприродаодноса свакеодваријаблиукљученихуистраживање.На основу дистрибуције података који обухватају перцепцију мобингаизвршенајеподјелаутрикатегоријекојеукључујудирекцијуопштегодносапремапостојањумобингаунашиморганизацијама,на:1.изразитонизак,2.низаки3.високнивоперцепцијемобинга,затимнаосновудистрибуцијеподатакакојиобухватајуперцепцијуфакторакојидоприносепојавимобингаизвршенајеподјелатакођеутрикатегорије:1.нижи,2.висок,и3.изразитовисокстепенприсустванаведенихфактора.
Перцепцијамобинга
Aнализомрезултатадобијенихпутемрачунањаскалногиндексатврдњикојимајеиспитиванаперцепцијапостојањамобингаунашиморганизацијамауочљивоједаиспитанициумањојмјериперципирајупостојањемобинга.Вишеод50%испитаникаје,наразличитеформемобингактивности,далоодговорекојимаизражавајусвојемишљењедајемобингријеткоприсутанунашиморганизацијама.Нискескалневриједностиприказанеутабели1указујунатакодобијенерезултате.
112
СњежанаЗ.Станар
Табела1.Перцепцијамобинга
ТВРДЊЕ
Степенслагања
SV
Врло
ријетко
Ријетко
Нисам
сигуран
Често
Врло
често
f%
f%
f%
f%
f%
Добијамраднезадаткеисподнивоамојеквалификацијеимојихспособности.
15036,50
13031,63
4911,92
5713,87
256,08 2,21
Претрпавајумепосломкојијенемогућезавршитиудатимроковима.
17843,31
10525,55
379,00
7017,03
215,11 2,15
Оменисе„испредају“трачевиинеистине. 20148,91
4711,44
13432,60
174,14
122,92 2,01
Мојрадсечестонеоправданопровјераваиконтролише.
18845,74
11227,25
5914,36
4210,22
102,43 1,96
Мојемишљењеиприједлозисеигноришу. 20850,61
8620,92
7518,25
327,79
102,43 1,91
Ускраћујумиинформацијеважнезауспјешноизвршавањепосла.
22053,53
8219,95
6415,57
358,52
102,43 1,86
Мојрадизалагањесуизложениконстантнимкритикама.
21752,80
9924,09
6616,06
225,35
71,70 1,86
Омаловажавасеиисмијаваоношторадим. 24158,6457
13,878320,19
286,81
20,49 1,77
Подругљивосесмјешкајудокизносимсвојекритичкеопаскеослабостимауорганизацији.
25060,83
5413,14
7618,49
225,35
92,19 1,75
Наменесевршипритисакданетражимоноштомипозаконуприпада:боловање,годишњиодмор.
25261,31
6916,79
5413,14
245,84
122,92 1,72
Игноришумеиискључујуиззаједничкихактивности.
25161,07
6716,30
6415,57
215,11
81,95 1,71
Изложен/асампријетећимопоменамаиподсјећањунаучињенепропустенапослу.
26163,50
6916,79
6014,60
174,14
40,97 1,62
Појединцинаменевичу,искаљујубијес. 26464,23
8620,92
317,54
256,08
51,22 1,59
Савјетованомије,илисигнализирано,датребададамотказ.
28970,32
368,76
7117,27
102,43
51,22 1,55
Застрашујумепоступцимакаоштосу:пријетњепрстом,уношењеулице,гуркање,блокирањепролаза...
28669,59
5112,41
5412,41
133,16
71,70 1,55
Понижавајумеувредљивимкоментаримаоменикаоличности:омомпоријеклу,навикама,ставовима,приватномживоту.
28769,83
419,98
6816,55
122,92
30,73 1,55
Претјераномезадиркујуиправенесланешаленамојрачун.
26163,50
6916,79
6014,60
174,14
40,97 1,47
Доживио/ласамфизичконасиљеодноснопријетњефизичкимнападом.
31777,13
409,73
419,98
92,19
40,97 1,40
113
Релацијеизмеђуперцепцијемобингаифакторакојипогодујуњеговојпојавииширењу
На основу дистрибуције података приказаних у табели 1 уочљиво је даиспитаници, у најужем смислу значења појма мобинга, ријетко опажајуодносно доживљавају да су директније изразито изложени мобингу напослу.
Факторикојидоприносепојавииширењумобинга
Скалаперцепцијефакторакојидоприносепојавииширењумобингасадржитригрупетврдњи:1.тврдњекојесеодносеналичноструководиоцакао извора мобинга, 2. тврдње које говоре да мирење са постојећомситуацијомможебитиизвормобингаи 3. тврдњекојепоказују даизвормобинга може бити и устаљено понашање из претходних деценија, тј.из претходног рата (трендови), те традиционално васпитање на нашимпросторима.Анализа одговора на тврдње које сачињавају скалу испитивања факторакојидоприносепојавииширењумобинга,уцјелини,указала једависокпроценатзапосленихупосматраниморганизацијамаопажајудасуоваквасоцијално непожељна понашања изразито често присутна, врло честоизнад 70%, што значи да су услови за појаву и ширење мобинга у тиморганизацијамаврлоповољни.Собзиромнатодајевишимвриједностимаускалиозначенпозитиванстепенслагања,идаскалнииндекссвакетврдњеизноси више од 3,10, можемо закључити да испитаници у великој мјериопажајуизраженуприсутностоваквихдруштвенонежељенихпонашања.
Табела2.Факторикојидоприносепојавииширењумобинга
ТВРДЊЕ
Степенслагања
SV
Уопштесе
неслажем
Углавномсенеслаж
ем
Нисам
сигуран
Углавномсеслаж
ем
Потпуносе
слажем
f%
f%
f%
f%
f%
Низакживотнистандардзапосленетјераданамобингреагујупопринципу„ћутиитрпи“.
112,68
163,89
5814,11
11527,98
21151,34 4,21
Великибројруководилацасебидајевишемоћинегоштојетонормативнопредвиђено.
122,92
184,38
5914,36
15236,98
17041,36 4,09
Недостатакраднихмјестаизнатанбројнезапосленихдоводедопојавемобинга.
122,92
143,41
7718,73
13833,58
17041,36 4,07
Политичкимотивисанопостављањеруководилацаупредузећимадоприносипојавииширењумобинга.
81,95
102,43
9322,63
13532,85
16540,15 4,07
Запошљавањепреко„веза“доприносипојавиимобинга.
112,68
122,92
8520,68
13532,85
16840,88 4,06
114
СњежанаЗ.Станар
Изразитадруштвено-економскакризаједовеладопреласкакапиталаурукенеморалнихинестручнихљуди.
153,65
163,89
7718,73
14334,79
16038,93 4,01
Великибројруководилацајемишљењадапосједујезапосленезаједносакапиталомкојиимају.
245,84
174,14
8721,17
13532,85
14836,01 3,89
Кодвеликогбојаруководилацаглавнимеханизамдјеловањаје„циљоправдавасредства“.
112,68
163,89
10325,06
15938,69
12229,68 3,89
Свакодјеловањезапосленихпротивмобингаможеизазватигубитакпосла.
102,43
266,33
10826,28
13432,60
13332,36 3,86
Недовољнапримањаималеплатезапосленимапредстављајувећипроблемнегонехуманопоступањепремањима.
256,08
266,33
9523,11
14134,31
12430,17 3,76
Традиционалносесматрадамушкарциимајувишеправанегожене.
419,98
317,54
11327,49
11427,74
11227,25 3,55
Нашеорганизацијесеодржавајунаригиднојхијерархијскојструктури,контролиитајностирада.
225,35
317,54
17342,09
10926,52
7618,49 3,45
Савременорадноисоцијалноокружењеспутавамогућностзаразвојинапредовањежена.
4811,68
6916,79
14836,01
8320,19
6315,33 3,11
Анализом тврдњикоје сачињавају скалуиспитивањафактора којидоприносепојавииширењумобинга,уцјелини,уочљивјевисокпроценатиспитаникакојисматрајудасветригрупепредстављајузначајнефакторекојидоприносепојавииширењумобингаидасуузначајнојмјеризаступљениунашемдруштву,можемозакључитидаунашиморганизацијамамобингујеизложенвеликибројзапослених.
Упоређујућиовеподаткеиподаткеутабели1,можесепримијетитидасе јављајуконтрадикторностикододговоракојесуиспитаницидавалинатврдњеизоведвијескале.Собзиромнатода јеанализатврдњикојесачињавају скалу испитивања фактора који доприносе појави и ширењумобинга, уцјелини,указаланависокпроценатиспитаникакоји сматрајудасветригрупепредстављају значајнефакторекојидоприносепојавииширењумобингаидасуузначајнојмјеризаступљениунашемдруштву,можемозакључитидајеунашиморганизацијамамобингуизложенвеликибројзапослених.
Анализадобијенихподатакапоказуједасе68,37%испитаникаслажесатврдњамакојесачињавајускалуизворамобинга.
115
Релацијеизмеђуперцепцијемобингаифакторакојипогодујуњеговојпојавииширењу
Међусобнерелацијеваријабли
Aнализирајући податке који се односе на процјену фактораличности руководиоца као фактора јављања мобинга и перцепцијумобинга(табела3),уоченоједанајвећибројиспитаника,којекарактеришестав да личност руководиоца не представља значајан фактор доприносамобингу,изразитонископерципирајумобинг(44,35%),докјеприближноподједнакбројиспитаника којиуфакторималичностируководиоца видезначајанизвормобингаикојивисокоперципирајумобинг (41,13%),штотумачимо чињеницом да испитаници објективно опажају и осјетљиви сунаузроке(изворимобинга)ипосљедице(перципиранимобинг)унашиморганизацијама.Наперцепцијумобингастатистичкизначајноутичемишљењеиспитаникадајеличноструководиоцазначајанфактордоприносаунастанкумобингаињеговомширењу.
Табела3.Релацијафакторакојидоприносепојавимобингаиперцепцијемобинга
Значајфактора
личностируководиоца
НивоперцепцијемобингаСвега
%Изразитонизак
(%)
Низак(%)
Виши(%)
Нижи 5144,35
2723,48
3732,17
115100,00
Висок 4830,97
6139,35
4629,68
155100,00
Изразитовисок 3826,95
4531,91
5841,13
141100,00
Свега 13733,33
13332,36
14134,31
411100,00
χ2=14,362df=4 C.Coeff.=0,184 p=0,006
Кадајеријечоодносуфакторамирењасаситуацијомкаофакторапојавемобинга и перцепције мобинга (табела 4) није утврђена статистичкизначајнаразлика.Безобзирадалииспитанициунижој,високојилиизразитовисокој мјери сматрају да мирење са ситуацијом представља факторпојавемобингаониуприличноподједнакиммјерамаперципирајупојавумобинга (проценат испитаника у свакој од категорија износи око 30%).Анализомдобијенихподатакаутврђеноједаперцепцијафакторамирењасаситуацијомнеутичестатистичкизначајнонаперцепцијумобинга.Уоченајетенденцијадаиспитаницикојиизразитовисокосматрајудајепожељнодасе„ћутиитрпи“умањојмјериизразитонископерципирајумобинг,штосеможепротумачитињиховомосјетљивошћунапојавумобингауопште,каоикритичношћуутумачењуфакторакојидоприносепојавимобингапричемујасноуочавајуузроке(трпљење)ипосљедице(појавамобингакојусуперципирали).
116
СњежанаЗ.Станар
Табела4.Релацијафакторакојидоприносепојавимобингаиперцепцијемобинга
Значајфакторамирењаса
ситуацијом
НивоперцепцијемобингаСвега
%Изразитонизак(%)
Низак(%)
Виши(%)
Нижи 5334,42
4327,92
5837,66
154100,00
Висок 4136,61
3733,04
3430,36
112100,00
Изразитовисок 4329,66
5336,55
4933,79
145100,00
Свега 13733,33
13332,36
14134,31
411100,00
χ2=3,769df=4 C.Coeff.=0,095 p=0,438
Анализом добијених података који укључују однос перцепције факторатрадиције и трендова и перцепције мобинга (табела 5) уочавамо даиспитаници који оцјењују да су ови фактори у нижој мјери значајни запојавумобингаизразитонископерципирајупостојањемобинга(40,77%).Истотако,испитаницикојиоцјењујудасуовифакториизразитозначајанизвормобинга у вишемнивоу перципирају постојањемобинга (39,82%),што би се могло протумачити њиховим објективним опажањем узрока(изворамобинга)ипосљедица(постојањеперципираногмобинга).Наосновудобијенихподатакауочено једапостојистатистички значајнаразликаизмеђуиспитаникакојиуразличитојмјериоцјењујузначајтрадицијеи трендова као фактора мобинга у односу на ниво у којем перципирајумобингитонанивоузначајностиод0,05.
Табела5.Релацијафакторакојидоприносепојавимобингаиперцепцијемобинга
Значајфакторатрадицијеи
трендова
Нивоперцепцијемобинга Свега
%Изразитонизак(%)
Низак(%)
Виши(%)
Нижи 5340,77
3829,23
3930,00
130100,00
Висок 5935,12
5230,95
5733,93
168100,00
Изразитовисок 2522,12
4338,05
4539,82
113100,00
Свега 13733,33
13332,36
14134,31
411100,00
χ2=9,917df=4 C.Coeff.=0,153 p=0,042
Премаперцепцијамаиспитаника,упосматраниморганизацијама,мобингјепрвенственопсихолошкеприродеиунајвећојмјериимакарактеристикенападанаквалитетрадажртвекојисеиспољавакаододјељивањезадатакакоји су испод нивоа способности и нивоа квалификација запослених,
117
Релацијеизмеђуперцепцијемобингаифакторакојипогодујуњеговојпојавииширењу
давање задатакак који умањују самопоштовање, претрпавање посломкоји је немогуће завршити у задатим роковима, сувишна неоправданаконтрола рада, игнорисања мишљења и приједлога и недоступностиинформацијаважних зарадне задатке, каоинападанарепутацијужртвекојиукључујупонижавањеличности,исмијавање,игнорисање,испредањетрачеваинеистина.
Закључак
Како су испитаници у изразито високом степену перципирали факторекоји погодују настанку и ширењу мобинга, можемо рећи да друштвении организациони услови у посматраним организацијама представљајупогоднотлозајављањеиширењемобинга.Такође се може видјети да у средишту нађених перцепција о мобингу иусловимазанастанакмобингалатентнолежитодајемобингу,упосматраниморганизацијама, изложен извјестан број запослених. Страх од губиткакаквог таквогпослакојибимогаодовестидонемогућности задовољењаосновних људских потреба представља основну препреку да запослениотворенои јавноговореомобингунасвојимрадниммјестима.Добијенирезултатијаснопоказујудафакторикојисуистраживањемобухваћенинепредстављају,уистојмјери,значајнеизвореперцепцијемобинга.Мјераукојојтригрупефакторапредстављајуизвореперцепцијемобингаиукојојсенеперципирапостојањемобингауказујенапотребупокретањапромјенакаконаширем,друштвеномплану,такоинапланупојединца.Видљивоједасуиспитанициличностименаџерадалипредносткадасуупитањуфакторикоји доприносе појави иширењумобинга, након тога су ту традиција итрендовипонашањакојасусеодржалавишеодпосљедњедвиједецениједокфакторемирењасапостојећомситуацијомнепосматрајуилизначајномањојмјерипосматрајукаоизвореперцепцијемобинга.Даље продубљивање ове теме подразумијева проширивање областиистраживањанаактивностианализирањаитумачењарезултатадокојихсу,уовојобласти,дошлидругиаутори.Дабисеизашлоизпоратнекризекојаседубокоукоријенилаивладамногимобластимаживотаирада,потребнесурадикалнепромјене.Првенственојепотребнонаправитипромјененадруштвеномплануучијемфокусубибилаизградњабољеистабилнијеекономијеипобољшањаживотногстандарда,бољих критерија професионалног избора и развоја кадрова, посебно кадје ријеч о руководећем кадру, те пројектовање бољих програма њиховогстручног усавршавања.Све ово ће уједно учинитии велике промјене наиндивидуалномплануусмислууклањањастрахакојипредстављаједаноднајвећихкаменоваспотицањауразвојуљудскихпотенцијала.
118
СњежанаЗ.Станар
Литература
Гринберг,Џ.,Барон,Р.А.(1998).Понашањеуорганизацијама–Разумевањеуправљањаљудскомстраномрада.Београд:Желинд.Davenport,NoaZanolli,RuthDistlerSchwartz,GailPursell Elliott(1999).Mobbing:EmotionalAbuseintheAmericanWorkplace.Ames,Iowa:CivilSocietyPublishing.Дунђеровић,Р.(2005).Основипсихологијеменаџмента.НовиСад:Факултетзаменаџмент.Kostelić-Martić,A.(2005).Mobing:psihičkomaltertiranjenaradnommjestu.Zagreb:Školskaknjiga.Namie,G.iNamie,R.(2000).WorkplaceBullying:TheSilentEpidemic.EmployeeRightsQuarterly,1(2),1–12.Neuman,J.H.(2000).Injustice,StressandBullyingCanBeExpensive.Part1of6.WorkplaceBullyinginOakland,California.Преузетоса:http://www.workplacebullying.org/res/neuman1.html.Датумпреузимања:10.12.2009.VandekerckhoveW.,Commers,M.S.R.(2003).DownwardWorkplaceMobbing:ASignoftheTimes?.JournalofBusinessEthics45(1).41–50.Шијаковић,И.(2002).Узроцикршењаљудскихправауземљаматранзиције.Међународнипроблеми.вол.54,бр.4.БањаЛука:Економскифакултет.Преузетоса:http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf.Датумпреузимања:10.12.2009.
119
Релацијеизмеђуперцепцијемобингаифакторакојипогодујуњеговојпојавииширењу
SnježanaZ.Stanar
RELATIONSBETWEENTHEPERCEPTIONOFMOBBINGANDFACTORSWHICHCAUSEITSAPPEARANCEANDEXPANSION
SummaryThepaperpresentstheresultsofanindependentresearchontheperceptionof mobbing and factors that contribute to its occurrence and expansion. Theaimoftheresearchisdefinedastheempiricalverificationofdataregardingtherelationshipbetweentheperceptionofmobbingandtheperceptionoffactorsthatcontributetoitsoccurrenceandspread.Thesurveywascarriedoutonasampleof411workersemployedbyprivateandpublicenterprisesandorganizations.Thehypothesiswastestedthatsignificantdifferencesintheeffectsoftheemergenceandspreadofmobbingonhisperceptioncanbeexpected.Factorsthatcontributeto the emergence and spread of mobbing are divided into three categories:personality factors ofmanagers, factors of conciliationwith the situation andfactorsoftraditionandtrends.Inthispaper,adequatemeasuringinstrumentsareused,whichhave satisfactorymetric characteristics:mobilityperception scaleand scale of factors that contribute to the emergence and spread ofmobbing.Theobtainedresultsoftheresearchshowthatthehypothesisispartiallyconfirmed,sincethefollowingwasestablished:-theperceptionofmobbingstatisticallysignificantlyinfluencestheopinionoftherespondentsthatthepersonalityofthemanagerisasignificantfactorinthecontributiontotheemergenceofmobbinganditsspreading.- the perception of the conciliation factor with the situation does not affectstatisticallysignificanttheperceptionofmobbing- there is a statistically significant difference between respondents who to avaryingextentassesstheimportanceoftraditionandtrendsasafactorofmobbingcomparedtothelevelinwhichmobbingperceives.
120
СњежанаЗ.Станар
МирославГаврић1УДК159.942.53:316.356.2-057.87ФилозофскифакултетПалеDOI10.7251/FIZN1719121GАмерДелић,ЗеницаОригиналнинаучнирад
ЗАДОВОЉСТВОЖИВОТОМИКВАЛИТЕТПОРОДИЧНИХИНТЕРАКЦИЈАСТУДЕНАТА
Према бројним истраживањима, квалитет породичних интеракцијазначајно утиче на формирање идентитета и на каснију психичку и социјалнузрелост појединца, ашто касније води и већемживотном задовољству. У радусупредстављенирезултатиистраживањакоје јепроведеносциљемутврђивањаповезаности појединих димензија квалитета породичних интеракција изадовољства животом студената. Испитане су и релације задовољства животомстуденатасањиховимсоциодемографскимкарактеристикама,конципиранимкрозпол,материјалнистатус,академскиуспјех,типнасељаукомеживеиобразовнистатусњиховихродитеља.Истраживањејепроведенонаузоркуод285студената(59.6%женскогпола)Зеничког,Тузланског,Сарајевског,БањалучкогиТравничкогуниверзитета, а примијењене су двије скале: Скала општег задовољстваживотом(Penezić,1996;Delić,2016)иСкалаквалитетеобитељскихинтеракција(Vulić-Prtorić,2000).Резултатипроведеногистраживањапоказујудасустудентивећински задовољни својим животом (91,57% студената има резултат > 45), теуказујуинапозитиванодносизмеђузадвољстваживотомиквалитетапородичнихинтеракцијастуденатанаштоуказујустатистичкизначајнепозитивнекорелацијезадовољстваживотомисљедећихдимензија:задовољствоцјелокупномпородицом(r=.36),прихватањеодстранемајке(r=.32)идимензије–прихватањеодстранеоца(r=.31).Наистиодносуказујуистатистичкизначајненегативнекорелацијезадовољстваживотомидимензија–одбијањеодстранеимајке (r= -.25)иоца(r = .31).Статистички значајна разлика у нивоу задовољстваживотом утврђенаје за материјални статус c² (4, n = 285) = 28.24, п < .001, као и за академскиуспјехc²(4,285)=11.95,п<.005.Надаље,утврђенојенепостојањестатистичкизначајнеразликеунивоузадовољстваживотомстуденатасобзиромнапол,мјестопребивалишта и образовни статус родитеља. На крају, димензијама квалитетапородичних интеракција могуће је предвидјети 21% варијансе задовољстваживотомуз вриједностиниског ефекта (F (5, 220)= 11.36, p< .001, f² = .26), асоциодемографским карактеристикама могуће је предвидјети 12.5% варијансезадовољстваживотомстудената,узвриједностинискогефекта(F(6,278)=6.60,p<.001,f²=.14).Истраживањемсенастојалодопринијетиоквиримапозитивнеипородичнепсихологијекаоиуказатинаважностулагањаупородичнеодносе.
1 miroslavgavric@yahoo.com
121
Кључне ријечи: задовољство животом, квалитет породичних интеракција,социодемографскекарактеристике,студенти
УВОД
Срећа, позитивне емоције, позитивна искуства, људске врлине ивриједностисудуговременабилизанемарениодстраненаучнепсихологије,којајебилаоданамедицинскоммоделудефинисањаздрављакаоодсустваболести.Овајмоделјеуглавномусмјереннауклањањепатње(Nistor,2011),авјероватнобисевећинаљекарасложилада јесрећаодсуствопсихичкепатње, физичког бола и болести (физичке и менталне) (Костић, 2017).Почетком 20. вијека, са развојем позитивне психологије, психолози сеинтензивно окрећу различитим мјерама субјективне добробити, односноопштемзадовољствуживотом.Умјестотогабилисуусмјеренинаоноштоихчинитужнимилизабринутим.Упокушајудасенаучнопотврдеувјерењаотомештачовјекачинисретним,истраживањасвевишебивајупосвећенабројним факторима као што су социодемографске варијабле, особинеличности,породичнеинтеракцијеислично.Прегледомлитературесусрећусеразличитасхватањазадовољстваживотомињемусроднихпојмовакаошто су субјективна добробит, благостање (well-being), срећа (happiness),квалитетживота(qualityoflife)исл.(Penezić,2006),којисепонекадкористекаосиноними.
Подручје субјективне добробити обухвата научну анализу начина накојиљудипроцјењују својеживоте у датом тренуткуина дуже вријеме.Те процјене могу бити афективне (емоционалне реакције) и когнитивне(подразумијевају закључке о општем задовољству животом, као изадовољству појединим подручјима живота – здравље, посао, социјалниодноси) (Diener, Lucas i Oishi, 2003), што је шематски представљенонаСлици 1. Појединцимогу бити задовољни у већини подручјаживота,али због незадовољства у само једном подручју, ипак свеукупно могуисказивати незадовољство (Rijavec, Miljković i Brdar, 2008), те стога јеважноразматратиглобалнупроцјенунечијегживота,умјестозадовољствапојединимаспектима(PavotiDiener,1993).
122
МирославГаврић,АмерДелић
Слика1.Схематскиприказсубјективнедобробити(Dienerisar.,2003)
Према Павоту [Pavot] и Динеру [Diener] (1993) опште задовољствоживотом представља когнитивну компоненту субјективне добробити, апредстављаевалуацијуквалитетаживотапремавластитомсетукритеријума.СличнотомеиЛукас[Lucas],ДинериСух[Suh](1996;Penezić,1996;1999;2004) дефинишу задовољствоживотом, тј. као глобалну евалуацију некеособеосвомживоту.ПавотиДинер(1993)сматрајудајеважноразматратиглобалнусамопроцјенузадовољстваживотом,анесамопојединимживотнимаспектима, јер неки људи могу бити задовољни у многим подручјимаживота, алиунекомнеида опетцјелокупно задовољствоживотомбуделоше(Rijavecisar.,2008),штотакођеидеуприлогунидимензионалностиконцепта задовољства животом као глобалног индикатора задовољствапојединца, алиуказујеинапостојањедругих аспекатаживота којимогуутицати на глобално задовољство животом. На примјер, појединацзадовољансвојимфинансијскимстањемможебитинесрећануљубави,пазбогтогасамопроцјенаживотомсамонаосновуфинансијскогаспектанебибилаоправдана,анисамосаспектаљубави,јербисеупрвомслучајупојединацосјећаозадовољним,аудругомнезадовољним,збогчегатребасагледавати самопроцјену задовољства животом управо кроз глобалнијикритеријум(Delić,2016).
Задовољствоживотомидругиконструкти
Упокушајудасенаучнопотврдеувријеженаувјерењаотомештачовјекачинисретним,истраживањасупосвећенабројнимфакторимакаоштосупол,доб,раса,приходи,степенобразовања,брачнистатусидруги(BratkoiSabol,2006).Мајерс[Myers]иДинер(1995)наводедапознавањетихфакторане дајемногоинформација о томе колико је особа сретнаизадовољна животом. Тако нека истраживања указују на непостојањестатистички значајне полне разлике у погледу задовољства животом
123
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
(DieneriRyan,2009;Huebner,DraneiValois,2000;Podgorelec,2004;Salami,2011; Vasić, Šaračević i Trogrlić, 2011; Vidiček, Sindik i Vukosav, 2014;Živković,Čopo,RončevićiSindik,2013).
Новац,тј.материјалнистатусчестосеспомињекаоизворсрећеизадовољства,паакопитамољудештоимтребадабибилисретни, једаноднајчешћиходговораје–новац(Myers,2000;premaBrkljačićiKaliterna-Lipovčan, 2010). Резултати студија са домаћих простора (Brajša-Žganec,Šakić i Raboteg-Šarić, 2009; Brkljačić i Kaliterna-Lipovčan, 2010; Brkljačići Marinić, 2008; Družić-Ljubotina, 2012; Kaliterna-Lipovčan, Brkljačić iŠakić, 2007; Kaliterna-Lipovčan i Burušić, 2014; Penezić, Juković i Ombla,2013; Penezić, Ombla,Mišlov i Juković, 2013) показују да је материјалнистатусвеомазначајанпредикторзадовољства.Премаодређенимналазима(Pastuović, Kolesarić i Krizmanić, 1995) степен образовања позитивно јеповезан саживотним задовољством,што јеилогично– с обзиромна тода виши степен образовања појединцу пружа већи распон могућности идоступнихресурса(LučeviTadinac,2008).Иакосеможепретпоставитидасумладиљудизадовољнијисвојимживотом,каоштотопоказујестудија,резултатидругихстудија (Mroczek iKolarz,1998;Penezić,2006)показујуда задовољстворастеускладусдоби.Устаријојдобиљудиимајубољуравнотежупозитивнихинегативнихемоцијаивишеемоција(ипозитивнихинегативних)снижимнивоомузбуђењаилиузнемирености(Pinquart,2001;premaBrkljačićiKaliterna-Lipovčan,2010).Сдругестране,појединиаутори(Brkljačić iKaliterna-Lipovčan,2010;Pavot,Diener,Colvin iSandvik,1991)наводе да је брачна слога веома битан фактор при евалуацији животногзадовољства.Двијестудијесаовихпростора(Penezićisar.,2013a;Penezići sar.2013b),којесуспореведененастудентскојпопулацији,указујуинапозитивнуповезаностзадовољстваживотомиакадемскогуспјеха.
Задовољствоживотомипородичнеинтеракције
Премабројнимистраживањима,квалитетпородичнихинтеракцијазначајноутиченаформирањеидентитетаинакаснијупсихичкуисоцијалнузрелост адолесцента (Erikson 1963; Papini, Sebby i Clark, 1989; Urbanc iČiček,1998;premaBezinovićisar.,2004).Резултатистудије(Bezinovićisar.,2004) показују да породичне интеракције снажно утичу на задовољствоживотом младића и дјевојака. Такође и резултати студије спроведене наузорку од 2823 испитаника у Републици Хрватској (Brajša-Žganec i sar.,2009)указујунаутицајпородичнекохезијеназадовољствоживотом.Скороистерезултатесупотврдилеидругестудијесаовихпростора (Brkljačić iKaliterna-Lipovčan,2010;BrkljačićiMarinić,2008).
Јанг [Young], Милер [Miler], Нортон [Norton] и Хил [Hill](1995) наводе да скоро сва истраживања о повезаности и предикцијама
124
МирославГаврић,АмерДелић
задовољства животом у дјетињству и адолесценцији извјештавају да суодноси родитеља и дјеце најважнији предиктор задовољства животомадолесцената.Шек[Shek](1998)јетакођеутврдиовеомависокуповезаностизмеђу задовољства животом и перцепције породичног функционисањаадолесценатаи закључиодафунцкионисањепородицеможедиректнои/или индиректно утицати на психичку добробит појединца путем двајупроцеса:прво,породицаможебитистресоркојидјелујенаемоционалниживот адолесцента и друго, породично функционисање може утицатина спремност адолесцента да га социјализују родитељи и на спремностродитељадасоцијализујуадолесцента.
МЕТОД
Предмет овог истраживања је задовољство животом студената,а проблем се односи на испитивање повезаности задовољства животомстудената са квалитетом њихових породичних интеракција и одабранимсоциодемографскимкарактеристикама.
Циљизадаци
КакојенапросторуБиХмалостудијанаовутему,овимистраживањемсенастојидатидоприносразвојусвијестиоважностиулагањаупородицуи односе унутар ње, те њеном утицају на животно задовољство, којем,претпостављамо,стремисвакаљудскајединка.
Првизадатаковогистраживањаједасеиспитаповезаностизмеђузадовољства животом студената и квалитета породичних интеракција.Какорезултатибројнихстудија(ArmsdeniGreenberg,1987;Ben-Zur,2003;Bezinovićisar.,2004;Brajša-Žganecisar.,2009;BrkljačićiKaliterna-Lipovčan,2010; Brkljačić iMarinić, 2008; Shek, 1998;Young i sar., 1995) указују наповезаност квалитета породичних интеракција и задовољства животом,претпостављеноједапостојистатистичкизначајнапозитивнаповезаностквалитета породичних интеракција и испољеног задовољства животомстудената.
Други задатак се односио на испитавање разлика у задовољствуживотомстуденатасобзиромнаодабранесоциодемографскекарактеристике.Претпостављалоседапосматранекарактеристикенеобјашњавајувеликиудиоваријансезадовољстваживотомкаоштојенаведеноиудосадашњимстудијама(Campbell,ConverseiRodgers,1976;LimaiNovo,2010;Pastuovićisar.,1995),којепоказујудадемографскифактори–доб,пол,расаистепенедукацијеинеобјашњавајувеликиудиоисте(<20%).
125
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
Појединачно,билојепотребноиспитатидалипостојистатистичкизначајнаразликаунивоуиспољеногзадовољстваживотоммеђустудентимаразличитогпола.Какобројнестудијеуказујунанепостојањестатистичкизначајнеполнеразликеунивоузадовољстваживотом(DieneriRyan,2009;Huebner,Drane iValois, 2000; Podgorelec, 2004; Salami, 2011;Vasić i sar.,2011;Vidičekisar.,2014;Živkovićisar.,2013),стогасеипретпоставилодастатистичкизначајнаразликаинепостoји.
Такође, испитано је и да ли постоји статистички значајна разликау нивоу испољеног задовољстваживотом између испитаника различитогматеријалногстатуса.Резултатимногобројнихстудија,паионихсадомаћихпростора (Brajša-Žganec i sar., 2009; Brkljačić i Kaliterna-Lipovčan, 2010;BrkljačićiMarinić,2008;Družić-Ljubotina,2012;Kaliterna-Lipovčan,BrkljačićiŠakić,2007;Kaliterna-LipovčaniBurušić,2014;Penezićisar.,2013a;Penezićisar.,2013b),показујудајематеријалнистатусузначајнојвезисаживотнимзадовољством. С тим у вези, претпостављено је постојање статистичкизначајне разлике у нивоу задовољства животом студената различитогматеријалногстатуса.
Испитанојеидалипостојистатистичкизначајнаразликаунивоуиспољеногзадовољстваживотомсобзиромнаакадемскиуспјехстудената,при чему је на основу резултата ранијих студија (Penezić i sar., 2013a;Penezić i sar., 2013b), које указују на позитивну повезаност задовољстваживотомиакадемскогуспјеха,претпостављенодатаразликаипостоји,тедајестатистичкизначајна.Такође,испитанојеидалипостојистатистичкизначајнаразликаунивоуиспољеногзадовољстваживотоммеђустудентимаизградске,приградскеисеоскесредине.Преманекимстудијама(Bezinovići sar., 2004; Brajša-Žganec i sar., 2009) утицај мјеста пребивалишта назадовољство животом није се показао статистички значајним. Стога,претпостављеноједатаразлика,иакопостоји,нијестатистичкизначајна.И на крају, било је потребно испитати постојање статистички значајнеразликеунивоуиспољеногзадовољстваживотоммеђустудентимасобзиромнаобразовнистатусродитеља.Налазидвије студије (Brajša-Žganec i sar.,2009;Ben-Zur,2003)показујудазадовољствоживотомнијеукорелацијисаобразовнимстатусомродитеља.Прематоме,претпостављенојенепостојањестатистичкизначајнеразликемеђустудентимауовомдомену.
Узорак
Уиспитивањујеучествовало285испитаника(59.6%женскогпола)просјечног материјалног статуса из градске (56%), приградске (28%) исеоскесредине(16%).УзоракјепригоданиобухватиојестудентеизБоснеи Херцеговине (85.53% из Федерације Босне и Херцеговине и 14,47%из Републике Српске) свих година студија и то: Правног, Економског,
126
МирославГаврић,АмерДелић
Машинског, Металуршког и Филозофског факултета Универзитета уЗеници; Филозофског, Медицинског и Рударско-Геолошко-Грађевинскогфакултета Универзитета у Тузли; Медицинског факултета и Факултетаполитичких наука Универзитета у Сарајеву; Филозофског факултетаУниверзитета у Бањoj Луци и Филозофског факултета Универзитета запословни инжињеринг и менаџмент у Бањoj Луци, као и ЕдукацијскогфакултетаУниверзитетауТравнику.
Инструменти
СОЗЖ (SOZŽ,Skalaopštegzadovoljstvaživotom;Penezić,1996;Delić,2016).
У раду је кориштена редукована 15-ајтемска верзија СОЗЖ-a(Delić,2016).ОцјенафакторскеструктуреСОЗЖупитникаизвршенајенаосновуконфирматорнефакторскеанализе(ЦФА),тејеутврђенодаупитниктребапосматратикаофункционално/практичноунидимензионалнумјеру,јер иако мултидимензионалне тенденције постоје, аспект генералногзадовољстваипакпреовладава.Петајтемајеуклоњеноизупитника.Ајтемброј12јекршиопретпоставкуунидимензионалности,собзиромнатодајеимаонискофакторско засићење (Λ= .257).Ајтемброј 2нарушавао јепретпоставкуолокалнојнезависностисајтемима1и16,аајтем19сајтемима18и20.Овапретпоставкабилајенарушенаиуслучајупароваајтема13−14и16−17,причемусуајтеми13и17ималинижафакторска засићењаодсвојихпарњака.Консеквентно,ајтемиброј2,12,13,17и19суобрисаниизупитниканакончегасефитунидимезионалногмоделаосјетнопоправио.Потомјенадзадржаних15ајтемаизвршенадвопараметријска(2ПЛ)ИРТанализа за ајтеме са степенованим одговорима „грм“. Неколико пароваајтемајепоказиваломисфитсапонеколикодругих,алињиховоуклањањениједовелодозначајногповећањафит-аунидимезионалногмоделатесузадржаниуупитнику.Накрајусуспроведене–конвергентна,дивергентнаипредиктивнавалидноступитника,тејеконачна15-ајтемскаверзијапоказалазадовољавајуће метријске карактеристике на нашем говорном подручју.Поузданост интерне конзистенције по конвенционалним критеријумимабила је висока и износила је α = .95 (Delić, 2016), као и на овом узоркуα = .89. Од испитаника се тражи да на петостепеној Ликертовој скалипроцијене у којој мери се поједина тврдња односи нањих саме.Укупанрезултатседобијалинеарномкомбинацијомодговора,арезултатисекрећуураспонуод15–75.Виширезултатозначаваивећезадовољствоживотом.
127
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
Скала квалитета породичних интеракција (KOBI, Skala kvaliteteobiteljskih interakcija;Vulić-Prtorić,2004) јепетостепенаскалаЛикертовогтипа,којамјериинтеракциједјететаиродитељана2димензијекојеодговарајуоним аспектима породичних интеракција који се у литератури најчешћеописују димензијом прихватање (емоционална топлина, интимност)и одбацивање (контрола, емоционално занемаривање). Прихватање сеодноси на позитивне емоционалне аспекте односа родитељ – дијете, аописујемеђусобнублискост,пружањеподршке,повјерењеиразумијевање,те релативну симетричност умеђусобним односима (Vulić-Prtorić, 2002).Одбацивање се односи на различите доживљаје поступака родитељакојисеналазеураспонуоднеразумијевањаипревеликезахтјевности,дозанемаривањаикажњавања.Притомезанемаривањекарактеришедјететовдоживљај да су родитељи незаинтересовани зањега, даму не посвећујудовољновременаипажње,посебнозаемоционалнепотребе(Vulić-Prtorić,2002). Ове двије димензије су концептуализоване у складу с теоријомродитељског прихватања и одбацивања (PART – Parental Acceptance –RejectionTheory)РоналдаРонера[Rohner](1999;премаVulić-Prtorić,2002).Инструмент се састоји од55 тврдњи: 22 које описују однос смајком, 22описујуоднос с оцеми11 тврдњикоје се односенаопшту атмосферуупородици.Инструментсесастојиод5субскала:задовољствоцјелокупномпородицом, прихватање од стране мајке, одбацивање од стране мајке,прихватањеодстранеоцаиодбацивањеодстранеоца.СтудијаВулић-Прторић (2002) указује на задовољавајуће метријске карактеристикеинструмента, а поузданост интерне конзистенције по конвенционалнимкритеријиманаовомузоркуизносилаjeα=.70.
Поступак
Подаци су прикупљени уз помоћ анонимне онлајн анкете (60%)(LimeSurvey Project Team/Carsten Schmitz, 2012) и путем папир-оловкапоступка(40%).Упрвомслучајусуузпомоћадминистраторанафејсбук-страницамаунијастуденатаЗеничког,Тузланског,Сарајевског,БањалучкогиТравничкогУниверзитета,каоинавеб-страницамапојединихфакултетапонуђенеонлајнанкете,којесустудентидобровољнопопуњавали.ПодацисуобрађениупрограмуСПСС22.
128
МирославГаврић,АмерДелић
РЕЗУЛТАТИИДИСКУСИЈА
Задовољствоживотомипородичнеинтеракције
У првом задатку било је потребно испитати повезаност измеђузадовољства животом и квалитета породичних интеракција студената.У Табели 1 дати су дескриптивни показатељи за варијаблу задовољствоживотом.Примјетна јенегативнозакренутадистрибуцијарезултатакојапрактичкиодступаоднормалне,штоуказујенатодајевећинаиспитаникаприлично задовољна својимживотом (91,57% студената има резултат >45).Овакавналазјеускладуранијимистраживањима(Brajša-Žganecisar.,2009;BrkljačićiKliterna-Lipovčan,2010;Kaliterna-LipovčaniPrizmić-Larsen,2006),амоглобисепретпоставитидапостојинизпотенцијалнихфакторакоји студенте чине толико задовољним. Неки од њих сигурно имају текмодераторскиучинак.
Табела1.Дескриптивнастатистиказаваријаблу–задовољствоживотомNMin Max M SD StSkewStKurt
28527 75 58.46 9.057 -4.401.15Напомене:N–бројиспитаника.Min–минималнирезултат;Max–максималнирезултат;M–аритметичкасредина,SD–стандарднадевијација;StSkeweness–стандардизованикоефицијентзакренутостидистрибуције;StKurtosis–стандардизованикоефицијентиздуженостидистрибуције.Стандардизованискјунисикуртозиссеизрачунавајутакоштосеподијелесастандардномгрешком.Вриједности>1.96(безобзиранапредзнак)указујунадистрибуцијукојаодступаоднормалне.
УТабели2супредстављенидескриптивнипоказатељизадимензијеквалитетапородичнихинтеракција.Задимензијеприхватањеиодбијањеодстранемајкеуанализусуукљученирезултати280испитаника,јерихје15билобезмајке.Сличанслучајјеисадимензијамаприхватањеиодбијањеодстранеоца,гдјечак57испитаникапредпостављенонемаоца,тејезатедвијесубскалеуанализуукључено228испитаника.Изпоказатељасубскале–задовољствопородицом,примјетноједајевећинаиспитаниказадовољнањоме (чак 99,64%испитаника има резултат > 27). Већина испитаника јепостизалаирелативновисокерезултатенасубскалиприхватањеодстранемајке (98,21%испитаникаимарезултат> 25) инештонижена субскалиприхватањеодстранеоца (95,18%имарезултат>25),штобисемоглообјаснитимајчинимбезусловнимприхватањемдјетета,заразликуодочевакоји су већински заокупљени послом и привређивањем за домаћинство.Надаље,специфичнасудваидентичнасредишњарезултатанасубскалама
129
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
одбијање од стране и мајке и оца. На крају, сви резултати наводе начињеницу да је већина студената веома задовољна својом породицом ипородичниминтеракцијама.
Табела2.ДескриптивнипоказатељизадимензијеквалитетапородичнихинтеракцијаСубскала NMin Маx М SDЗадовољствопородицом285
18 5548.13 7.029Мајкаприхватање280
16 5042.89 6.382Мајкаодбијање280
12 5421.44 8.813Отацприхватање228
10 5038.61 8.001Отацодбијање228
12 5521.57 9.493Напомене:N–бројиспитаника;Min–минималнирезултат;Max–максималнирезултат;М–аритметичкасредина,SD–стандарднадевијација.
У оквиру првог задатка утврђен је однос између варијабли –задовољствоживотомидимензијаквалитетапородичнихинтеракција.У Табели 3 су приказане корелације између задовољства животом иквалитета породичних интеракција, као и интеркорелације димензијаквалитета породичних интеракција. Уочљива је статистички значајнапозитивнакорелацијаумјереногинтензитетаизмеђузадовољстваживотомизадовољствапородицом,каоикорелацијезадовољствасадимензијама–прихватањеодстранеимајкеиоца,такођестатистичкизначајне,позитивногсмијера,теумјереногинтензитета(Cohen,1992).Добијенесуистатистичкизначајне, али негативне корелације, између задовољства животом идимензија – одбијање од стране мајке (ниског интензитета) и одбијањеод стране оца (умјереног интензитета). И на крају, све интеркорелациједимензија квалитета породичних интеракција су статистички значајне,позитивног илинегативног смјера и крећу се у распону од умјереног довисокогинтензитета,штојезаправоилогично.
Табела3.Корелационаматрицазадовољстваживотомиквалитетапородичнихинтеракција
ВаријаблеЗадовољствоживотом
Задовољствопородицом
Мајкаприхватање
Мајкаодбијање
Отацприхватање
Задовољствоживотом
1.00
Задовољствопородицом
.36** 1.00
130
МирославГаврић,АмерДелић
Мајкаприхватање
.32** .57** 1.00
Мајкаодбијање -.25** -.44** -.59** 1.00Отацприхватање
.31** .51** .37** -.19** 1.00
Отацодбијање -.31** -.53** -.42** .57** -.52**
Напомена:**п<.001.
Илустрацијеради,унаредномкоракујеметодомлинеарнерегресионеанализе утврђено колико варијансе задовољства животом је могућепредвидјети на основу димензија квалитета породичних интеракција.РезултатиАНОВАтестасусљедећи:F(5,220)=11.36,p<.001,f²=.26.Примјетно једа јемоделуцјелинистатистичкизначајансавриједношћуниског ефекта (Cohen,1992) теда јепредиктороммогућеобјаснити21%варијансекритеријума.
Резимирајући наведене налазе, може се извести закључакда су задовољство животом и квалитет породичних интеракцијастудената позитивно повезани, односно да позитивни односи са мајкомиоцемдоприносеопштем задовољствуживотомстудената.Димензијамаквалитета породичних интеракција могуће је предвидети 21% варијансезадовољстваживотом,адобијениналазисуускладусарезултатимабројнихистраживања.Таконапримјер,Безиновићисар.(2004)наводедапородичнеинтеракције снажноутичуна задовољствоживотоммладићаи дјевојака.ТакођеирезултатистудијеБрајшe-Жганецисар.(2009)указујунаутицајпородичне кохезије на задовољствоживотом,што потврђују и још двијестудијесадомаћихпростора(BrkljačićiKaliterna-Lipovčan,2010;BrkljačićiMarinić,2008),каоинекестране(ArmsdeniGreenberg,1987;Ben-Zur,2003;Park,2004;Shek,1998).Jangisar.(1995)наводедаскоросваистраживањао повезаности и предикцијама задовољства животом у дјетињству иадолесценцији извештавају да су односи родитеља и дјеце најважнијипредикторзадовољстваживотомадолесцената,узтоимајућинаумудајеустудентскојпопулацијипрелазумладу–одраслудобнештопродуженији.ПремаАрнетовом[Arnett](1998)термину−„прелазуодраслост“(развојнипериодизмеђуадолесценцијеиодраследобиод18.до25−26.године)младисенеосјећајунитикаоадолесцентинитикаоодрасли.Тајпериодјеобележенучесталим промјенама и открићима различитих животних смјерова тенајчешћенеукључујеобавезекојесадржиулогаодраслих.Какоседанассвевећидиомладих,утрцизафинансијскимдобрима,свевишеопредјељујезависокообразовање,тимесуитрадиционалнипоказатељиуласкауулогуодраслих,каоштосубракипотомство,већиномодгођенизакаснијепериоде(Arnett, 2000).Многа истраживањапоказују да су родитељска топлина и
131
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
присилнаконтролаповезанесапроблемимаупонашањукодадолесцената.Нижинивотоплинеповезанјесаинтерналишућимпонашањимакаоштосу социјално повлачење, психолошка узнемиреност и анксиозност, тепојавасоматскихсимптома(Tamrouti-Makkink,SemonDubas,GerrisiVan-Aken,2004;GrayiSteinberg,1999;Lamborn,Mounts,SteinbergiDornbusch,1991;Schucksmith,Hendry iGlendinning,1995;премаWagner-Jakab,2008)и екстерналним понашањем као што је узимање дрога, агресивност,делинквенција(Peterson,DeBarysheiRamsey,1989;GrayiSteinberg,1999;Scaramella, Conger i Simons, 1999; Tamrouti-Makkink i sar., 2004; премаWagner-Jakab,2008).Присилнаконтролајеукорелацијисаинтерналишућимпроблемима као што су депресија, повлачење, анксиозност (Scaramella isar.,1999;Tamrouti-Makkinkisar.,2004;премаWagner-Jakab,2008),астрогаи недосљедна дисциплина с делинквенцијом, агресијом и злоупотребомдрога (Coie i Dodge, 1998; Kazdin, 1996; Tamrouti-Makkink i sar., 2004;prema Wagner-Jakab, 2008), даје индиције и на перцепцију цјелокупногзадовољства.
Као потпору тумачењу неких од разлога важности породичнихинтеракција за различите димензије субјективне добробити, па изадовољстваживотом,дајетеоријасамоодређења(премакојој је једнаодтриосновнепотребе–потребазаповезаношћу),осјећајдобробитизависиод задовољења психолошких потреба. Према њој су људи најсрећнијии најздравији када им околина и унутрашњи процеси допуштају осјећајуспјешности, могућности избора и повезаности у свакодневном животу(DeciiRyan,2000;премаPetrov,Hadži-Pešić,ZlatanovićiMilenović,2011).СвојдоприносдајеиосвртнаБолбијеву[Bowlby]теоријупривржености(1969; према Sanković, 2005).На основу теорије привржености знамо даједномуспостављентипприврженостиудјетињствудјелујеиструктуришеквалитетодносауадолесценцијиизрелојдоби(KamenoviJelić,2003).Особекојесусигурноприврженеимајупросјечновишиниворасположења,мањесудепресивне,ипретежнодоживљавајуугоднеемоције,тећепоказиватиивећеопштезадовољствосвојимживотом(Bezinović,1988).
Задовољствоживотомисоциодемографскекарактеристикестудената
Други задатак се односио на испитивање разлике у задовољствуживотом с обзиром на посматране социодемографске карактеристикестудената. Како би се испитао цјелокупни допринос наведенихкарактеристика,теудиоваријансекојиобјашњаваугенералномзадовољствуживотом,спроведенајемултиплалинеарнарегресијскаанализа.Испуњенјепредусловзавршењерегресијскеанализе,тј.–предикторинесмијусувишекорелирати(случајакосувриједностиVIF>5).ВриједностиАНОВАтестазацјелокупанмоделизносеF(6,278)=6.60,p<.001узучинакодf²=.14,штозначидајемоделуцјелинистатистичкизначајанидајеријечониском
132
МирославГаврић,АмерДелић
ефекту. Социодемографске карактеристике објашњавају 12.5% варијансезадовољстваживотом,што јеуоквируочекиваног.Добијениналазисуускладусаранијимистраживањима(Campbellisar.,1976;LimaiNovo,2010;Pastuovićisar.,1995)којипоказујудадемографскифакторинеобјашњавајувеликиудиоваријансе(<20%)задовољстваживотом.
Изранијегсазнањаоодступањудистрибуцијеоднормалне,умjестокласичног т-теста, кориштен је непараметријски Mann Whitney-U тесткојинијеоктриостатистичкизначајнуразликууизраженостизадовољстваживотом студената мушког (M = 57.48, SD = 9.261,N = 115) и женског(M = 59.13, SD = 8.882,N = 170) пола. Вриједности теста су износилеУ = 8807.5, З = -1.42, п = .156, д = 0.18, те је примјетно да је ријеч отривијалномефекту(Cohen,1992).Акоби,илустрацијеради,полнуразликупокушали представити као сличност, квадрирањем коефицијента поинт-бисеријскекорелације,акојајеуовомслучајубилатривијалногинтензитета(rpb=.09),ондајемогућеутврдитидаполобјашњаватек0.81%задовољстваживотом.Налазсеподударасарезултатимабројнихстудијакојеуказујунанепостојање статистички значајне полне разлике у задовољствуживотом(Diener iRyan, 2009;Huebner i sar., 2000; Podgorelec, 2004; Salami, 2011;Vasićisar.,2011;Vidičekisar.,2014;Živkovićisar.,2013).Натоуказујуиналазиједнемета-анализе(Harring,StockiOkun,1984)којајеобухватила146истраживањаполнихразликаусубјективнојдобробити,анаводидасеполуможеприписатимањеод1%варијансе.Примјећујемодасудјевојкенезнатно задовољније од младића за разлику од једне домаће студије(Bezinovićisar.,2004),којанаводидасумладићиипакзадовољнијиживотомод дјевојака, а можда из разлога што жене интензивније доживљавају иизражавајуемоције(Nolen-HoeksemaiRusting,1999),пастогајеипроцјенаживотногзадовољстваосјетљивијанегокодмушкараца.
Уоквируподзадаткаброј2испитаноједалипостојистатистичкизначајнаразликаузадовољствуживотомстуденатаразличитогматеријалногстатуса, који је представљен у 4 категорије. У ту сврху кориштен јенепараметријскиKruskal-Volisovтест,авриједностиизносеc²(4,n=285)=28.24,p<.001.Наведеневриједностиуказујунапостојањестатистичкизначајне разлике у нивоу задовољства животом студената с обзиром наматеријални статус, односно они који долазе из боље стојећих породицасу и задовољнији животом. Резултати многобројних студија, па и онихса домаћих простора (Brajša-Žganec i sar., 2009; Brkljačić i Kaliterna-Lipovčan,2010;BrkljačićiMarinić,2008;Družić-Ljubotina,2012;Kaliterna-Lipovčanisar.,2007;Kaliterna-LipovčaniBurušić,2014;Penezićisar.,2013a;Penezićisar.,2013b),показујудајематеријалнистатусузначајнојвезисаживотним задовољством. Нарочито у нешто сиромашнијим друштвима,материјалнисестатуспоказаозначајнимпредикторомзадовољства(LimaiNovo,2006;премаLučeviTadinac,2008).Насупроттоме,очито једасе
133
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
новцемнеможекупитисрећаидаматеријалнадобрадоприносеопштемзадовољствуиквалитетуживотасамодооногнивоадокнамнеомогућедазадовољимоосновнепотребе(Dienerisar.,2002).Материјалниресурсиважни су за добробит појединца и из перспективе најстаријих теорија,као што је класична Масловљева хијерархијска теорија (1943), премакојој физиолошке потребе и потреба за сигурношћу требају бити баремдјелимичнозадовољенекакобибилестворенепретпоставкезазадовољењепотребавишегреда.Натеоријскомнивоу,већиприходимоглибиводитивећемосјећајусигурности,аутономије,каоибенефицијамакојеповећавајусрећу(Biswas-Diener,2008;премаBurušićisar.,2014).
Утрећемподзадаткубилојепотребноиспитатиразликеузадовољствуживотом с обзиром на постигнути академски успјех студената сагледанкрозпросјечнуоцјенутокомстудија.ТакођејекориштеннепараметријскиKruskal-Volis тест, арезултатисусљедећи: c² (4,285)=11.95, p< .005иуказују на постојање статистички значајне разлике у нивоу задовољстваживотом студената с обзиром на академски успјех, односно успјешнијистудентисупоказалиивећезадовољствоживотом.
Академскиуспјехјепредстављенувиду5рангова(оцјенеод6−10бездецимала).Највишестуденатаималојепросјечнеоцjене7(37.2%)i8(33%).Двије студије садомаћихпростора (Penezić i sar., 2013a;Penezić isar.,2013b),спроведененастудентскојпопулацији,такођеуказујунаистувезу између задовољства животом и академског успјеха. Могло би се ипретпоставити да су адекватна организација времена и развијене радненавикеесенцијалнезапостизањевисокогакадемскогуспјеха,анеријеткоје да стоје и у вези са цјелокупнимживотним задовољством.Уприродичовјекаједаради,улажесредстваисвојевријемеутајрадинакрајубудезадовољанјерживиодњеговихплодова,анезалагањеинерадгаалијенирајуодсврхењеговогпостојања, те јеилогичнода гаводеунезадовољство.Тако вјероватно низак академски успјех указује на мањак аспирација иодсуствоживотногциља,којибитребаобитифундаментиводиљасвакомпојединцу.Упротивном,појединцимаћесевјероватноотворитиразличитипутевикојиводеузастрањивањеиопштенезадовољствоживотом.
Подзадатакброј4сеодносионаиспитивањепостојањастатистичкизначајнеразликеунивоузадовољстваживотомизмеђустуденатаизградског(58.6%), приградског (26.3%) и сеоског (5.1%) насеља. ВриједностиKruskal-Volisovogтестаизносеc²(2,285)=2.35,p>.005тесезакључуједатаразликанепостоји,односноданијестатистичкизначајна.НалазјеускладусарезултатимастудијаБезиновићисар.(2004)иБрајша-Жганецисар.(2009)укојимсеутицајмјестапребивалиштаназадовољствоживотомтакођенијепоказаостатистичкизначајним.
Посљедњи подзадатак односио се на утврђивање постојањастатистички значајне разлике у нивоу задовољства животом студената с
134
МирославГаврић,АмерДелић
обзиромнастепенобразовањародитеља.Крускал-Волистестједаосљедећерезултате:c²(4,285)=10.27,p>.005. Изнаведеногсезакључуједанепостојистатистичкизначајнаразликаузадовољствуживотомстуденатасобзиромнаобразовнистатусродитеља,анаведениналазисуускладусарезултатимадругихстудија(Ben-Zur,2003;Brajša-Žganecisar.,2009).Разлозимогубитиучињеницидауданашњевријеменивообразовањанијепоузданомјериломатеријалног статуса, који би (у идеалним условима – хијерархијскезапослености)могаоиматимодераторскиучинакназадовољствоживотом,стимдасепоказаостатистичкизначајнимпоказатељемзадовољства.
ЗАКЉУЧАК
Овим истраживањем је утврђена статистички значајна позитивнакорелацијаумјереногинтензитетаизмеђузадовољстваживотомиквалитетапородичнихинтеракцијаштојеускладусаочекивањима,односноранијимсличнимстудијамананашемпростору(региону).Димензије–прихватањеодстранемајкимајкеиоцасустатистичкизначајно,умјеренокорелиралеса животним задовољством, док су димензије – одбацивање од странеи мајке и оца значајно, али ниско до умјерено негативно корелирале сазадовољством животом. Димензијама квалитета породичних интеракцијамогућејепредвидјети21%варијансезадовољстваживотом.Истраживањемсу потврђени резултати који су добијени у сличним студијама на нашемпростору(региону)кадасеговориоповезаностизадовољстваживотомиквалитетапородичнихинтеракција.Уоквирудругогзадаткајеутврђенодапостојистатистичкизначајнаразликаузадовољствуживотомстуденатасобзиромнаматеријалнистатуспородицеипостигнутиакадемскиуспјех,адаистанепостојисобзиромнапол,образовнистатусродитељаитипмјестањиховог становања.Уопштено, резултати ове студије настоје допринјетиспознајамапозитивнеипородичнепсихологије,каоиуказатинаважностулагањаупородицуипородичнеодносе,напутукаостварењуврховногимператива, односно задовољства животом. Ограничење домета овогистраживањасепријесвегаогледауузоркукојинијебиорепрезентативан,већ пригодан. Поменут ћемо и да је дистрибуција резултата у оквируваријабле–задовољствоживотомбилаасиметричнатедасукориштенинепараметријски статистици, који су нешто мање прецизни за обрадуподатака за разлику од параметријских. Такође, будућа истраживања нанашемговорномподручјубитребалаићиусмјеруиспитивањанових,мање-разјашњених и истраживанихфактора који би директно или индиректномоглиутицатинанивоопштегзадовољстваживотом,акојисемогуповезатисасавременимначиномживотапосматранепопулације.
135
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
ЛИТЕРАТУРА
Armsden,G.C.iGreenberg,M.T.(1987).Theinventoryofparentandpeerattachment:Individualdifferencesandtheirrelationshiptopsychologicalwell-beinginadolescence.JournalofYouthandAdolescence,16(5),427–454.
Arnett,J.J.(1998).Learningtostandalone:ThecontemporaryAmericantransitiontoadulthoodinculturalandhistoricalcontext.HumanDevelopment,41,295–315.
Arnett,J.J.(2000).EmergingAdulthood:Theoryofdevelopmentfromthelateteensthroughthetwenties.AmericanPsychologist,55,469−480.
Ben-Zur,H.(2003).Happyadolescents:Thelinkbetweensubjectivewell-being,internalresources,andparentalfactors.JournalofYouthandAdolescence,32(2),67−79.
Bezinović,P.(1988).Percepcijaosobnekompetentnostikaodimenzijasamopoimanja.Neobjavljenimagistarskirad.Zagreb:OdsjekzapsihologijuFilozofskogfakultetauZagrebu.
Bezinović,P.,Manestar,K.iRistić-Dedić,Z.(2004).Obiteljskakohezivnostizadovoljstvoživotomdjevojakaimladićaizselaiizgrada.SociologijaSela,42(1−2),157−172.
Brajša-Žganec,A.,Šakić,M.iRaboteg-Šarić,Z.(2009).LifeSatisfactioninAdolescents:TheEffectsofperceivedfamilyeconomicstatus,self-esteemandqualityoffamilyandpeerrealtionships.DruštvenaIstraživanja–ČasopiszaopćaDruštvenaPitanja,(3),547−564.
Bratko,D.iSabol,J.(2006).Osobineličnostiiosnovnepsihološkepotrebekaoprediktorizadovoljstvaživotom:Rezultaton-lineistraživanja.DruštvenaIstraživanja,15(4−5),693−711.
Brkljačić,T.,iKaliterna-Lipovčan,L.(2010).Zadovoljstvoživotomiosjećajsrećekodstudenata.SuvremenaPsihologija,13(2),189−200.
Brkljačić,T.iMarinić,M.(2008).Loveovergold–Thecorrelationofhappinesslevelwithsomelifesatisfactionfactorsbetweenpersonswithandwithoutphysicaldisability.JournalofDevelopmentalandPhysicalDisabilities,20,527−540.
136
МирославГаврић,АмерДелић
Campbell,A.,Converse,P.E.iRodgers,W.L.(1976).ThequalityofAmericanlife:Perceptions,evaluations,andsatisfactions.RussellSageFoundation.
Cohen,J.(1992).Apowerprimer.Psychologicalbulletin,112(1),155−159.Delić,A.(2016).PsihometrijskaevaluacijaSkaleopštegzadovoljstva
životom.Neobjavljenidiplomskirad.BanjaLuka:FilozofskifakultetUniverzitetazaposlovniinženjeringimenadžmentuBanjaLuci.
Diener,E.iRyan,K.(2009).Subjectivewell-being:ageneraloverview.SouthAfricanJournalofPsychology,39(4),391−406.
Diener,E.,Lucas,R.E.iOishi,S.(2002).Subjectivewell-being:Thescienceofhappinessandlifesatisfaction.U:C.R.SnyderiS.J.Lopez(ur.),Handbookofpositivepsychology,463−473.NewYork:OxfordUniversityPress.
DienerE.,LucasR.iOishiS.(2003).Personality,culture,andsubjectivewellbeing:Emotionalandcognitiveevaluationsoflife.AnnualReviewofPsychology,54,403−425.
Družić-Ljubotina,O.(2012).Subjektivnakvalitetaživotaljudikojiživeusiromaštvuizaposlenihosobarazličitogmaterijalnogstatusa.LjetopisSocijalnogRada,19(1),5−28.
Harring,M.J.,Stock,W.A.iOkun,M.A.(1984).Aresearchsynthesisofgenderascorrelatesofsubjectivewell-being.HumanRelations,37,345−657.
Huebner,E.S.,Drane,W.iValois,R.F.(2000).Levelsanddemographiccorrelatesofadolescentlifesatisfactionreports.SchoolPsychologyInternational,21(3),281−292.
Kaliterna-Lipovčan,Lj.,Brkljačić,T.iŠakić,V.(2007).Monthlyincomeandsubjectivewell-beingofCroatiancitizens.CroatianMedicalJournal,48,727−733.
Kaliterna-Lipovčan,LJ.iBurušić,J.(2014).Ageandgenderdifferencesinwell-beinginCroatia.InGender,LifespanandQualityofLife.SpringerNetherlands,249−262.
KaliternaLipovčan,L.,Brkljačić,T.iŠakić,V.(2007).Mjesečniprihodiisubjektivniosjećajzadovoljstvauhrvatskihgrađana.CroatianMedicalJournal,48(5),727−734.
137
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
Kaliterna-Lipovčan,Lj.iPrizmić-Larsen,Z.(2006).Kvalitetaživljenja.ŽivotnozadovoljstvoiosjećajsrećeuHrvatskojieuropskimzemljama.U:K.Ott(Ur.),PridruživanjeHrvatskeEU:Izazovisudjelovanja,181−197.InstitutzajavnefinancijeiFriedrichEbertStiftung,Zagreb.
Kamenov,Ž.iJelić,M.(2003).Validacijainstrumentazamjerenjeprivrženostiurazličitimvrstamabliskihodnosa:ModifikacijaBrennanovaInventaraiskustavaubliskimvezama.SuvremenaPsihologija,6(1),73−91.
Lima,M.L.iNovo,R.N.(2006).Sofarsogood?Subjectiveandsocialwell-beinginPortugalandEurope.PortugueseJournalofSocialScience,5(1),5−33.
Lucas,R.E.,Diener,E.iSuh,E.(1996).Discriminantvalidityofwell-beingmeasures.JournalofPersonalityandSocialPsychology,71(3),616−628.
Lučev,I.iTadinac,(2008).KvalitetaživotauHrvatskoj–povezanostsubjektivnihiobjektivnihindikatoratetemperamentaidemografskihvarijablisosvrtomnamanjinskistatus,Migracijskeietničketeme,Vol.24No.1−2Lipanj2008.
Maslow,A.H.(1943).Atheoryofhumanmotivation.PsychologicalReview,50(4),370.
Mroczek,D.K.iKolarz,C.M.(1998).Theeffectofageonpositiveandnegativeaffect:Adevelopmentalperspectiveonhappiness.JournalofPersonalityandSocialPsychology,75,1333−1349.
Myers,D.G.iDiener,E.(1995).Whoishappy?PsychologicalScience6,10–19.
Nistor,A.(2011).Developmentsonthehappinessissue:aReviewoftheresearchonsubjectivewell-beingandflow.ScientificJournalofHumanisticStudies,3(4),58−66.
Nolen-Hoeeksema,S.iRusting,C.L.(1999).Genderdifferencesinwell-being.U:D.Kahneman,E.Diener,N.Schwarz(ur.),Well-being:Thefoundationsofhedonicpsychology,330−352.NewYork:RusselSageFoundation
Park,N.(2004).Theroleofsubjectivewell-beinginpositiveyouthdevelopment.TheAnnalsoftheAmericanAcademyofPoliticalandSocialScience,591(1),25−39.
138
МирославГаврић,АмерДелић
Pastuović,N.,Kolesarić,V.iKrizmanić,M.(1995).Psychologicalvariablesaspredictorsofqualityoflife.ReviewofPsychology,2(1−2),49−61.
Pavot,W.,Diener,E.D.,Colvin,C.R.iSandvik,E.(1991).Furthervalidationofthesatisfactionwithlifescale:Evidenceforthecross-methodconvergenceofwell-beingmeasures.JournalofPersonalityAssessment,57(1),149−161.
Pavot,W.iDiener,E.(1993).Reviewofthesatisfactionwithlifescale.PsychologicalAssessment,5(2),164.
Penezić,Z.(1996).Zadovoljstvoživotom–provjerakonstrukta.Neobjavljenidiplomskirad.Zadar:FilozofskifakultetSveučilištauZadru.
Penezić,Z.(1999).Zadovoljstvoživotom:relacijesaživotnomdobiinekimosobnimznačajkama.Neobjavljenimagistarskirad.Zagreb:FilozofskifakultetSveučilištauZagrebu.
Penezić,Z.(2004).Zadovoljstvoživotomuadolescentnojiodraslojdobi–provjerateorijevišestrukihdiskrepancija.Neobjavljenadoktorskadisertacija.Zagreb:FilozofskifakultetSveučilištauZagrebu.
Penezić,Z.(2006).Zadovoljstvoživotomuadolescentnojiodraslojdobi.DruštvenaIstraživanja,15(4−5),643−669.
Penezić,Z.,Juković,M.iOmbla,J.(2013).Lifesatisfactionofteachersandteacher’sfacultystudents.InIIIKongrespsihologaBosneiHercegovinesmeđunaronimučešćem,(3;2013.Mostar)
Penezić,Z.,Ombla,J.,Mišlov,M.iJuković,M.(2013).Somecorrelatesofachievementsatisfactioninteachersandteachersfacultystudents.In21.DaniRamiraiZoranaBujasa.(21;2013.Zagreb)
Petrov,J.,Hadži-Pešić,M.,Zlatanović,L.iMilenović,M.(2011).Zadovoljstvoživotom,zadovoljenjeosnovnihpsihološkihpotrebaisklonostkapsihosomatici.GodišnjakzaPsihologiju,8,105−124.
Podgorelec,S.(2004).Kvalitetaživotastarijegastanovništvauizoliranimsredinama–primjerhrvatskihotoka.Neobjavljenadoktorskadisertacija.Zagreb:FilozofskifakultetSveučilištauZagrebu.
Rijavec,M.,Miljković,D.iBrdar,I.(2008).PozitivnaPsihologija.Zagreb:IEP−D2.
Salami,S.O.(2011).Personalityandpsychologicalwell-beingofadolescents:
139
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
themoderatingroleofemotionalintelligence.SocialBehavior&Personality:AnInternationalJournal,39,785−794.
Sanković,K.(2005).Ispitivanjerazlikaupercepcijiroditeljskogprihvaćanjaiodbijanjakodstudenatarazličiteprivrženostiuljubavnimvezama.Neobjavljenidiplomskirad.Zagreb:FilozofskifakultetSveučilištauZagrebu.
Shek,D.T.(1998).Alongitudinalstudyoftherelationsbetweenparent-adolescentconflictandadolescentpsychologicalwell-being.TheJournalofGeneticPsychology,159(1),53−67.
Young,M.H.,Miller,B.C.,Norton,M.C.iHill,E.J.(1995).Theeffectofparentalsupportivebehaviorsonlifesatisfactionofadolescentoffspring.JournalofMarriageandtheFamily,57(3),813−822.
Vasić,A.,Šarčević,D.iTrogrlić,A.(2011).ZadovoljstvoživotomuSrbiji.PrimenjenaPsihologija,4(2),151−177.
Vidiček,G.,Sindik,J.iVukosav,J.(2014).Povezanostpsihološkedobrobitiizadovoljstvaživotomsasociodemografskimkarakteristikamastudenataspecijalističkogstudijakriminalistike.PolicijaiSigurnost,23(2),129−139.
Vulić-PrtorićA.(2000)Strukturaanksioznostiidepresivnostiudjeceiadolescenata:Provjerahijerarhijskogmodela,Doktorskadisertacija,Zagreb:Filozofskifakultet
Vulić-Prtorić,A.(2002).Obiteljskeinterakcijeipsihopatološkisimptomiudjeceiadolescenata.SuvremenaPsihologija,5(1),31−51.
Vulić-Prtorić,A.(2004).Skalakvaliteteobiteljskihinterakcija−KOBI.U:A.Prorokovićisur.(Ur.).ZbirkaPsihologijskihSkalaiUpitnikaII,24−33.
Wagner-Jakab,A.(2008).Obitelj−sustavdinamičnihodnosauinterakciji.HrvatskaRevijazaRehabilitacijskaIstraživanja,44(2),119−128.
Živković,A.,Čopo,I.,Rončević,T.iSindik,J.(2013).Zadovoljstvoživotomustudenatasestrinstvaistudenatakriminalistike.SestrinskiGlasnik,18(1),24−28.
Kostić,P.(2017)Psihometrijskastrukturaljudskesreće.Преузетоса:http://www.stetoskop.info/Psihometrijska-struktura-ljudske-srece-2093-c20-
content.htm Датумприступа:18thOctober2017/18.10.2017.
140
МирославГаврић,АмерДелић
MiroslavGavrićAmerDelić
LIFESATISFACTIONANDQUALITYOFFAMILYINTERACTIONS
Summary
According to numerous studies, the quality of family interactionssignificantlyinfluencestheformationofidentityandthelaterpsychologicalandsocialmaturityoftheindividual,andwhichlaterleadstohigherlifesatisfaction.Thepaperpresentstheresultsoftheresearchthatwascarriedoutwiththeaimofdeterminingtheconnectionbetweencertaindimensionsofthequalityoffamilyinteractionsandthesatisfactionofstudents’lives.Relationofsatisfactionwiththelivesofstudentswiththeirsocio-demographiccharacteristics,conceptualizedthroughsex,materialstatus,academicsuccess,typeofsettlementinwhichtheyliveandtheeducationalstatusoftheirparentsarealsoexamined.Theresearchwascarriedoutonasampleof285students(59.6%female)ofZenica,Tuzla,Sarajevo,BanjaLukaandTravnikUniversity,andtwoscaleswereapplied:Scaleof general life satisfaction (Penezić, 1996; Delic, 2016) and Scale quality offamily interactionsVulić-Prtorić,2000).Theresultsof theconductedresearchshowthatstudentsaremostlysatisfiedwiththeirlives(91.57%ofstudentshavea scoreof>45), andpoint to apositive relationshipbetween life satisfactionand the quality of family student interactions, as shown by statisticallysignificantpositivecorrelationsoflifesatisfactionandthefollowingdimensions:satisfactionwiththewholefamily(r=.36),acceptancebythemother(r=.32)and dimensions - acceptance by the father (r = .31). Statistically significantnegativecorrelationsofsatisfactionwithlifeanddimensions-rejectionbyboththemotherandthemother(r=-.25)andfather(r=.31)alsoindicatethesamerelationship.Astatisticallysignificantdifferenceintheleveloflifesatisfactionwasdeterminedforthematerialstatusc²(4,n=285)=28.24,p<.001,aswellasfortheacademicsuccessofc²(4,285)=11.95,p<.005.Furthermore,thereisalackofstatisticallysignificantdifferencesinthelevelofsatisfactionwiththelivesofstudentswithregardtogender,placeofresidenceandeducationalstatusofparents.Finally,itispossibletopredict21%oflifesatisfactionvariancewithlow-valueeffects(F(5,220)=11.36,p<.001,f²=.26),andsociodemographiccharacteristicscanpredict12.5%varianceoflifesatisfaction,withvaluesofloweffect(F(6,278)=6.60,p<.001, f²= .14).Theresearchsought tocontributetotheframeworkofpositiveandfamilypsychology,aswellastoindicatetheimportanceofinvestinginfamilyrelationships.
141
Задовољствоживотомиквалитетпородичнихинтеракцијастудената
JelenaMaksimović1UDK37.012JelenaOsmanović2DOI10.7251/FIZN1719143MUniverzitetuNišuStručniradFilozofskifakultet
KORELACIONAISTRAŽIVANJAUPEDAGOGIJI3
Pedagogija jenaukakoja spadau reddruštvenih ihumanističkihnauka.Onaproučava i teorijske, ali i praktične probleme sa kojima se susreće vaspitanje kao iobrazovanje.Da bi što uspešnije proučila svoj predmet, zadatak pedagogije jeste dasprovodi brojna istraživanja, odgovara na postojeća i postavlja nova pitanja i na tajnačin obogaćuje saznanja o svom predmetu. Pod uticajem razvoja društvenih naukabroj istraživanja u oblasti obrazovanja bitno se umnožio što je dovelo do stvaranjanovihtaksonomijapedagoškihistraživanja.Sasvimjejasnodaseiscrpnaklasifikacijapedagoškihistraživanjanemožekreiratipremajednommetodološkomaspektu.Autorkeuradugovoreouzročno-posledičnimvezamaipovezanostirazličitihvaspitnihpojava.Akcenaturadujestenaznačajuivažnostikorelacionihistraživanjaupedagogiji.
Ključne reči: korelaciona istraživanja, korelacione veze, korelacioni odnosi,pedagoškaistraživanja,paradigma.
Uvod
Zapotrebeovogradapažnjajeusmerenapremafuturološkiminormativno-razvojnim aspektima pedagogije, koji su kao takvi u uskoj povezanosti sapedagoškimistraživanjimaiosnovnimkategorijamakojesepojavljujuuokvirupedagoškihistraživanja,atosuzakoni,zakonitostiikorelacionevezeiodnosi,kaoikauzalne,uzročno-posledičnevezeiodnosiupedagogiji.Pedagoškanaukadosvojihznanjadolazi teorijski, ali i empirijski,putemrazličitih istraživanja,a zatim, naučna objašnjenja, naučna otkrića, kao i rezultate, sistematizuje uodređene fondove znanja. Pedagoška nauka ima razvijenu metodologiju naosnovu koje dolazi do veoma važnih saznanja.Takva pouzdanametodologijadovodidopouzdanihrezultata,naosnovukojihsemogupredvidetinekepojave1 jelena.maksimovic@filfak.ni.ac.rs2 jelena.osmanovic@filfak.ni.ac.rs3 Napomena:Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„Pedagoškipluralizamkaoosnovastrategije obrazovanja“ broj 179036 (2011–2017), čiju realizaciju finansira Ministarstvo zaprosvetu,naukuitehnološkirazvojRepublikeSrbije.
143
ubudućemperiodu.Upravo izovograzlogamožemogovoritio futurološkomaspektupedagogije,kojisejasnomožepredvidetiputemkorelacionihikauzalnihvezaiodnosauispitivanjuempirijskihpedagoškihpojava.
Pluralizamistraživačkihparadigmiiklasifikacijapedagoškihistraživanja
Čest je slučaj da se u debatama između zagovornika kvantitativne ikvalitativne metodologije akcenat stavlja na nekoliko velikih razlika izmeđukvantitativnog i kvalitativnog pristupa. Termini kvantitativno i kvalitativnoistraživanje uglavnomznače više od različitih načina prikupljanja informacijaipredstavljajudivergentnepretpostavkeoprirodiisvrsikojuistraživanjeimaupedagogiji(Bryman,1988;Gojkov,KruljiKundačina,1999;Linkoln&Guba,1988;Ševkušić,2008;Howe,1998:10−16).
U prošlosti debate između zagovornika kvalitativnog i kvantitativnogpristupa, bile su uglavnom tehničke prirode, odnosile su se na preciznost,generalizacije, relevantnost ili praktičnu vrednost istraživanja, da bi kasnijeakcenat ostao na fundamentalnoj prirodi koja se odnosi na dve neuporediveepistemologijeipogledanasvet(Guba&Lincoln,1988;Niglas,1999:22−25;Smith,1983:6−13;Smith&Heshusius,1986:4−12).Obametodološkapristupagledajunaparadigmekojeihobeležavajukaoidealnezaistraživanje,teindirektno,akovećnedirektno,zagovarajutezunekompatibilnosti(Howe,1988:10−16).
Unovijevreme,ovojdihotomnojpodelisepridodajeiklasamešovitihistraživanja koja su utemeljena na pretpostavkama pragmatizma. Osnovnosvojstvo mešovitih istraživanja jeste triangulacija, kombinovanje različitihteorijskih pristupa, istraživačkih nacrta, metoda i tehnika i instrumenata uistraživanju istog fenomena (Matović, 2015: 7−22). Pored osnovne podele nakvalitativnaikvantitativnaistraživanja,timedajemopreciznijevrstepedagoškihistraživanja.
Vrste pedagoških istraživanja možemo klasifikovati na sledeći način(Knežević, Florić i Ninković, 2012;Milas, 2005; Banđur i Potkonjak, 1999;Mužić, 1975; Savićević, 1996; Lekić, 1980; Lodico et al., 2006; Creswel,2003): Korelaciona istraživanja (imaju cilj da ustanove povezanost dvaju ilivišepedagoškihsvojstava);Razvojnaistraživanja(proučavanjeprocesarazvojapedagoškihfenomenaufunkcijivremena);Kvazi-eksperimentalna istraživanja(utvrđujuefekterazličitihintervencijanaishodeponašanjapojedinacailigrupa);Ex-post-factoistraživanja(retrospektivnoistraživanjeuzrokanekogpedagoškogfenomena); Eksperimentalna istraživanja (utvrđuju efekte eksperimentalnihintervencija na ishode ponašanja pojedinaca ili grupa); Servej istraživanja(opisivanje distribucija i odnosa između promenljvih na velikim uzorcimaispitanika);Evaluacionaistraživanja(sistematskovrednovanjevaspitnihreformi,programa, projekata i intervencija); Komparativna istraživanja (poređenje iuviđanje sličnosti i razlika proučavanih vaspitnih fenomena (pojava, procesa,
144
JelenaMaksimović,JelenaOsmanović
stanja); Mala (mikro) istraživanja (usmerena na utvrđivanje jednostavnih inajbližih veza i odnosa u obrazovnoj stvarnosti); Fundamentalna istraživanjaproučavanjasvihpitanjavezanihzapedagogijukaonauku(njenstatus,sistem,njen predmet i slično); studija slučaja (intenzivno, produbljeno proučavanjejednog,jedinogslučaja);Istorijskapedagoškaistraživanja(istraživanjauzroka,nastanka,razvojaisocijalnogkontekstaprošlihpedagoškihpojavaidogađaja);Akcionaistraživanja(procestraganjazanovimsaznanjimaputemmenjanjailirazvijanja postojeće pedagoške prakse);Etnografska istraživanja (proučavanjanačinaživotaobrazovnihzajednica).
Izmeđupojedinihvrstapedagoškihistraživanjapostojeznačajnerazlikeu njihovim osnovnim dimenzijama. Kako je istaknuto, najopštija podelapedagoških istraživanja je podela na kvantitativna i kvalitativna istraživanja.Korelacionaistraživanjakojimapridajemoposebanznačajuovomradupripadajukvantitativnojistraživačkojparadigmi.
Ukoliko pretendujemo da istaknemo ulogu korelacionih istraživanjau pedagogiji, moramo se osvrnuti u prošlost i da postavimo pitanje: kolikosu korelaciona istraživanja zastupljena u pedagoškoj literaturi, udžbenicima,monografijama,pedagoškimčasopisima.Afirmacijomkorelacionihistraživanjaukazujemonametodološkefunkcijepredviđanjauprocesuistraživanja,kaoinamogućekorelacionevezeiodnose.
Karakteristikekorelacionihistraživanja
Zaterminkorelacijapostojimnoštvosinonima:kovarijacija,povezanost,zavisnost ili veza.Korelacija namne služi da utvrdimo uticaj jedne varijablena drugu, korelacija pokazuje međusobnu povezanost dve varijable, odnosnopokazujejačinupovezanostidvevarijable(Majovšek,2008;Price,2000;Preglej,2014).Dalisekorelacionaistraživanjačestokoristeupedagoškimproučavanjimai istraživanjima? Prava korelaciona istraživanja ne, ali u vidu miks metodeprimenompojedinogstatističkogkorelacinogmetodamožemorećidasuprisutnaupedagoškimistraživačkimradovima.
Formalna razlika između korelacionih i eksperimentalnih istraživanja,odnosno uzročno-posledičnih istraživanja jeste u tome što u korelacionimstudijamanemamanipulacijenezavisnimvarijablamainepostojegrupeispitanika(Fajgelj,2010).Ovo tumačenje jeu suprotnosti sa tumačenjimadrugihautorakoji ističu značaj manipulacije pojavama posredstvom varijabli istraživanja(Coen et al., 2007;Knežević-Florić,Ninković, 2012;Milas, 2005;MCLwod,2008;Mužić,1986;BanđuriPotkonjak,1999,Savićević,1996;Todorović,2008).
Zapravo, cilj korelacionih istraživanja jeste utvrđivanje povezanosti(korelacije) između varijabli značajnih za problem istraživanja. Tu imamopovratnu spregu. Korelacija predstavlja tendenciju zajedničkog menjanja dvepojave.Korelacijanammožepomoćuuizračunavanjuuzročno-posledičnihveza
145
Korelacionaistraživanjaupedagogiji
kojevladajumeđupedagoškimpojavama.Korelaciju koristimo ako želimo da utvrdimo vezemeđu varijablama,
za utvrđivanje stepena kovarijabiliteta određivanjem zajedničke varijanse, zaneka predviđanja na osnovu poznatih podataka, kao polaznu osnovu prilikomelaboracijepodataka,zaproučavanjedinamikepromenaizmeđuparovavrednostidveju ili više pojava, za izvođenje zakonitosti promena pojava (Bubić, 2014;Bobko, 2001; Denis, 2001). Dakle, korelacija nam ne služi samo da bismoinformativnoutvrdilidalisudvepojavepovezaneilinisu,korelacijaimamnogodubljuprimenuupedagoškimistraživanjima.Važnajezasagledavanjesadašnjegstanja pojava, ali takođe vrlo pouzdano može da predvidi i razvoj pojava ubudućnosti.Korelacijamože imati širokuprimenu,alipresvegasekoristi:zautvrđivanjepovezanostiizmeđuvarijabli;zautvrđivanjestepenakovarijabilitetaodređivanjem zajedničke varijanse, jačine povezanosti dveju ili više pojava;za predviđanje uspeha u nekoj aktivnosti na osnovu poznavanja uspeha napsihološkim testovima; kao polazna osnova u složenoj statističkoj elaboracijipodataka; za izučavanje dinamike promena izmeđuparova vrednosti dveju ilivišepojava;zadobijanjesaznanjaozakonitostima,odnosnotendencijipromenapojava(KožuhiMaksimović,2013:108).
Ukoliko imamo potrebu da dublje proučimo pedagoške fenomene injihovevrednosti,ondajeneophodnodasaznamoimeđusobniodnosodređenihpodataka koji se na taj fenomen odnose. Želimo pre svega da utvrdimo da lipostojiilinepostojiodređenavezaizmeđudvailivišefenomenaikakavjestepentepovezanosti(Lekić,1980;Goodwin,2002;Sousaetal.,2007,502−507).
Samokadagovorimookorelacijimožemogovoritiokorelacijiuužemiširemsmislu.Korelacijauširemsmislujestepovezanostunajširemsmislutereči,dokkorelacijauužemsmislupodrazumevapovezanostmeđuvarijablamakojasemožekvantitativnoizrazitiiovakvoshvatanjejeprilagođenopedagogijikaonauci(Mužić,1968). Shvatanjekorelacije jekompleksnokaošto jekompleksnonjenopoljedelovanja.Lekić (1980)definišekorelacijudaako sedvevrednostipovezuju,teuslovljavajuupozitivnom ilinegativnomsmislu,kažemodaonekorelirajui ta korelacija ili postoji ili nepostoji.Ukolikokorelacijanepostoji, ondanepostojipovezanostmeđuproučavanimvarijablama(Đoković2013;Yin,2003;Thompsonetal.,2005:181−194).
Koji ćemo način odabrati zavisi, pre svega, od prirode pojava čijupovezanostispitujemo,aliiodciljevaizadatakatogistraživanja.
146
JelenaMaksimović,JelenaOsmanović
Metodologijakorelacionihistraživanja
Korelacionim istraživanjima pripadaju dve vrste nacrta. Nacrtikorelacionih istraživanja semogu podeliti prema broju varijabli uključenih uistraživanje,itonabivarijantneimultivarijantnenacrte(Todorović,2008;Milas,2005;Yin,2003;Sousaetal.,2005,502−507).
U najjednostavnijem korelacionom nacrtu postoje samo dve varijable:jednazavisnaijednanezavisna.Naosnovudvanizapodatakasemožeutvrditistepen povezanosti između promenljvih, u formi koeficijenta korelacije.Multivarijantnikorelacioninacrtobičnosadrživišeoddvenezavisnevarijablei jednuzavisnuvarijablu.Unajednostavnijemslučajuse radiodvenezavisnevarijable i jednoj zavisnoj varijabli. Kako ukazuje Todorović (2008), ovimnacrtomsemožeustanovitikorelacijaizmeđuzavisnevarijableisvakenezavisnevarijableponaosob,kaoipovezanostizmeđunezavisnihpromenljivih.
Korelacionaistraživanjageneralnoodgovarajunatripitanjaoodnosudveiliviševarijabli:pitanjeopovezanostiizmeđuvarijabli(postojiilinepostoji);pitanjeosmerupovezanosti(pozitivanilinegativan);pitanjeojačinipovezanosti,dalijeslaba,umerenailijaka(Đoković,2013;Thompsonetal.,181-194;Watson,2013,313−330).
Kaoštosmopomenuliuradu,korelacionestudijeiliistraživanjaspadajuukvantitativnimetod.Ovomvrstomistraživanjamožemoimatidveiliviševrstavarijabli(bivarijantniilimultivarijantnikorelacioninacrt) idapokušavamodautvrdimodalipostojiveza,kovarijacija.Zakorelacionaistraživanjaneophodnoje imati višeod30 ispitanika,pakažemoda jebroj jedinicauuzorkuveomavažan jer povećava validnost istraživanja. Hipoteza istraživanja može bitipozitivnoorijentisana(npr.postojikorelacija izmeđučasovaučenja i rezultatana ispitu) ili negativnakorelacija (nivoi stresautičuna ishodnena ispitu).Sadruge strane, korelacija znači udruživanje varijabli. Ako je jedna varijablapovezanasapovećanjemdrugevarijable,tadajemožemonazvatipozitivnom(+)korelacijom.Sadrugestrane,akopovećanjejednevarijable,doprinosiopadanjudrugevarijable,govorimoonegativnoj(-)korelaciji(MCLeod,2008).
Glavnaslabostkorelacionihistraživanjaproizlaziizčinjenicedakorelacijaneimplicirauzročnost.Rečjeoproblemutrećevarijable.Naime,akoustanovimodaizmeđudvepojavepostojikorelacija,tosaznanjenijedovoljnozaizvođenjezaključkadaizmeđunjihpostojiuzročnaveza.Ukolikose,naprimer,ustanovida postoji visoka pozitivna povezanost između posedovanja ličnog računara iškolskoguspehasrednjoškolaca,neopreznogistraživačabitomoglodanavedenazaključakdaposedovanjeračunarananekinačinuzrokujeakademskiuspeh.Međutim,ikadaneimplicirauzročnost,korelacijamožeposlužitizapredikciju(predviđanja) efekata jedne varijable na drugu. Varijabla na osnovu koje sepredviđanazivaseprediktorskavarijabla(nezavisna),avarijablačijesevrednostipredviđajunazivasekriterijumskavarijabla(zavisna).Važnajezasagledavanje
147
Korelacionaistraživanjaupedagogiji
sadašnjeg stanja pojava, ali takođe, vrlo pouzdanomože da predvidi i razvojpojavaubudućnosti.Opštejepoznatodajevelikibrojistraživanjarealizovansaciljemdasepredvidiakademskopostignućenaosnovuodređenogbrojavarijabli(Knežević,FlorićiNinković,2012).
Korelacionaistraživanjaimajusvojuobičajenitok.Nakonizboraproblemaistraživanja(kojisetičeodnosadveilivišepromenljivih),obavljaseuzorkovanjeispitanika. Obično se primenjuje neki od nacrta slučajnog uzorkovanja. Naformiranom uzorku se vršimerenje varijabli koje su obuhvaćene problemomistraživanja(najmanjejednanezavisnaijednazavisna).Nakrajusevršistatističkaobradaprikupljenihpodataka.Najčešćeseračunakoeficijentkorelacijeizmeđuuključenihvarijabli,iliseprimenjujenekidrugistatističkipostupakbazirannakorelacijiiliregresiji(KožuhiMaksimović,2011).Uposlednjojfaziserezultatiistraživanja generalizuju putem statističkog zaključivanja. Za sve te načineizračunavanjazajedničkojetodaseiskazujupomoćubroja,atajbrojnazivamokoeficijentom korelacije. Statističke mere korelacije je moguće sporovoditi upedagoškimistraživanjimakojasemogukvantitativnomeriti jersekoeficijentkorelacijeiskazujebrojčano(Coen,1968;Pallant,2010).Koeficijentkorelacijejebrojkojinampokazujeukomstepenusudvepojavepovezane.Koeficijentkorelacijeveomajebitanjerukazujenapreciznuiodređenupovezanost.
Karakteristike koeficijenta korelacije su sledeće (Kundačina i Brkić,2006, 224): ne postoji ograničenje u primeni u odnosu na prirodu varijabli;koristi sekodsvihmernihskala,madasenajčešćekoristiunominalnojskali;nemaograničenjazaprimenuupogleduoblikaraspodele.
Dakle, korelaciona istraživanja se mogu izraziti vizuelno, tabelarno igrafički(Đoković,2013;Norwood,2010;Pallant2010;Bobko,2001).Obradapodatakakorelacionihstudijajezasnovananarazličitimpostupcimaregresioneanalizeikorelacije.
Značajkorelacionihistraživanjaupedagogiji
Značajproučavanjakorelacijepojavauvaspitanjuveomajeveliki.Bezizračunavanjakorelacijaistraživanjanebibilapotpuna.Korelacionoistraživanjeneslužisamodabismoinformativnoutvrdilidalisudvepojavepovezaneilinisu,korelacijaimamnogodubljuprimenuupedagogiji(Bobko,2001;Goodwin,2002;Miles& Schevlin, 2001;Denis, 2001).Afirmacijom korelacionih istraživanjaukazujemo nametodološke funkcije predviđanja u procesu istraživanja, kao inamogućekorelacionevezeiodnosemeđuispitivanimpojavama.Korelacionaistraživanja se sprovode kada je važno objasniti ponašanje ili predvidetiverovatnost ishoda funkcionalnom zavisnošću.Ako je utvrđen siguran odnosizmeđu dve varijable, postaje moguće predvideti rezultat za bilo koju novuizmerenuvrednostvarijable,akojerezultatdrugevarijablepoznat.
148
JelenaMaksimović,JelenaOsmanović
Nauka o vaspitanju je, takođe, oblast podložna za raspravu o tomedali jemoguće ili jenemogućeutvrditipostojanjenaučnih,pedagoškihzakona izakonitostisobziromnatodajepojamdruštva,paisamogvaspitanjaiobrazovanjajakodijalektična,promenjivakategorijakojavišezahtevarazumevanjepojavakoje seunjojdogađaju,uodnosunanaučnofiksiranjekaošto je to slučaj saprirodnimnaukama.Međutimiuovimraspravamaprisutnasudvastanovišta.
U prvom stanovištu negira semogućnost utvrđivanja zakona u oblastivaspitanja iobrazovanja,dokudrugomstanovištuvladaopštemišljenjeda jeu nauci o vaspitanju bez ikakve sumnje moguće utvrditi zakone (Savićević,1996). Naime, i jedna i druga orijentacija imaju veoma dobru argumentacijuza svoje tvrdnje. Prvi se opet pozivaju na složenost društvene strukture idruštveneorganizacijezakojukažudajedotemeresloženaikompleksnadaonemogućavabilokakvuuspostavuzakona.Ističudajemogućeistraživanjimasmanjitineizvesnost,alidajetojošuveknavelikojdistanciuodnosunanaučnipedagoškizakon.Drugi,pak,ističusuprotanstavitopokušavajudaopravdajueksperimentalnimmetodamauvaspitanjuiobrazovanju.
Otkrivanje zakona jedan je od najviših ciljeva pedagoškog naučnogsaznanja. Pedagoški zakoni iskazuju suštinske, objektivno postojeće veze iodnose među pojavama u oblasti vaspitanja. Za naučne zakone se najčešćetvrdi da izražavajuopšte, konstantne i nužnevezemeđupojavama stvarnosti.Međutim,kadajerečopedagoškimzakonima,ovekarakteristikeimajurelativnoznačenje. Pre svega, opštost pedagoških zakona nije apsolutna, univerzalna;ona je ograničena brojnim relevantnim uslovima u kojima ostvaruje odnoskoji je iskazanzakonom.Pojaveuoblastivaspitanjasuosobene,sa izraženimindividualnimobeležjima.Pojedinačnislučajevimogudamanjeilivišeodstupajuodpravilnostikojuonkao takav iskazuje.Uvezi sakonstantnošćuzakona,upedagogijisuispoljenarazličitastanovišta.Dokjedniapsolituzujuinvarijantnostpedagoškihzakona,drugiprenaglašavajunjihovuvarijabilnost,probabilističnost.Uz konstataciju da naučni zakon održava konstantne veze među pojavama,potrebnojenaglasitidatovažiuzpretpostavkudasustalnodatiodređeniuslovi.Inužnostpedagoškihzakonanijemogućetumačitiusmisluapsolutnenužnosti,nemožesesvestiodnosnakadgodA,uvekBjersupedagoškepojavedotemeresloženedaseizjednoguslovanemožeizvaditisamojednaposledica(PotkonjakiŠimleša,1989,514).
Iz ovoga, konačno,možemo zaključiti da se pedagoški zakonimorajudijalektičkishvatitiuskladusacelokupnompedagoškomnaukom.Uskladusapredmetom istraživanja valja odabrati adekvatno empirijsko istraživanje, a uvaspitanjuiobrazovanjujemnogopojavakojesemoguizučavatikorelacionimistraživanjima: da li jedna pojava uzrokuje pojavu druge pojave. Istraživačiu pedagoškim istraživanjima moraju biti svesni da primenom korelacionihistraživanja ikorelacionestatistikemogusaznativeomaduboke ikompleksnefenomenekojinisupodložnimanipulacijamakaoštojetoukauzalnimpedagoškimistraživanjima.
149
Korelacionaistraživanjaupedagogiji
Zaključnarazmatranja
Kakonepostojipraksabezteorije,takonepostojiniteorijabezprakse.Uovomeradusmoto ipokazali. Istraživanjazanaukupredstavljajupogledubudućnost,aujednoiosnovuzaodržanjetenauke.Stoga,danassvenaukeimajurazvijenusvojumetodologiju istraživanja.Stalnimproučavanjemkompleksnihvaspitnihproblema,naukasaznajenovezakone,zakonitosti,uzročno-posledičneveze i odnose koji joj omogućavaju da sa velikomuspešnošću predviđa nekedrugepojave.
Kadaotkrivamoiproučavamokauzalne(uzročno-posledične)vezemeđupedagoškimpojavamaiplanskiutvrđujemoefikasnost(učinak,efekat)pojedinihvaspitno-obrazovnihpostupaka,planiraseisprovodieksperimentalnopedagoškoistraživanje. Eksperimentalnim istraživanjem se utvrđuju (otkrivaju) kauzalne(uzročno-posledične) veze između nezavisne varijable (ona koja deluje, kojapredstavljauzorak)izavisne(onanakojusedeluje,kojapredstavljaposledicu),otkrivaseosnovnapedagoškazakonitost–zakonitostkauzaliteta.
Sa druge strane, korelaciona istraživanja se sprovode kada je važnoobjasniti ponašanje ili predvideti verovatnost ishoda.Ako je utvrđen siguranodnos između dve varijable, postaje moguće predvideti rezultat za bilo kojunovuizmerenuvrednostvarijable,akojerezultatdrugevarijablepoznat.Uciljupredviđanja važnih veza i odnosa primenjuju se korelaciona istraživanja kojaprikazuju stepen povezanosti, odnosno, korelacije. Ispitivanjem povezanostipojavamožemootkritineštoštonijemoglonijednomdrugomvrstomempirijskihistraživanja.Akcenatjenaafirmacijikorelacionihistraživanjakojećeimatisvemetodološkekarakteristikekorelacionihnacrtaistraživanja.
LITERATURA
Banđur,Potkonjak(1999).V.Banđur,N.Potkonjak,Metodologijapedagogije.Beograd:SPDJ.Bobko(2001).P.Bobko,CorrelationandRegression:ApplicationsforIndustrialOrganisationalPsychologyandManagement.SagePublicationsInc.,California:ThousandOaks.Brajmen(1988).A.Bryman,Quantityandqualityinsocialresearch.London:Routledg.Bubić(2014).A.Bubić,Osnovestatistikeudruštvenimiobrazovnimznanostima.Split:Filozofskifakultet.Koen(1968).J.Cohen,MultipleRegressionasaGeneralDataAnalyticSystem.
150
JelenaMaksimović,JelenaOsmanović
PsychologicalBulletin,70(6:Part1),426−443.Koen,Menion,Morison (2007). L. Cohen, L.Manion, K.Morrison,Metodeistraživanjauobrazovanju(5.izdanje).Zagreb:NakladaSlap.Creswell, J. (2003). Research design: qualitative, quantitative, and mixedmethodsapproaches.London:SagePublications.Denis,DJ.(2001).TheOriginsofCorrelationandRegression:FrancisGaltonorAugusteBravaisandtheErrorTheorists?HistoryandPhilosophyofPsychologyBulletin,13(2),36−44.Đoković,A. (2013).Strukturnakorelacionaanalizau interpretacijivektorskihkoeficijenatakorelacije,Doktorskadisertacija.Preuzetosa:http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/3059/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowedHowe,KR. (1988).Against thequantitative-qualitative incompatability thesis,or,Dogmasdiehard.EducationalResearcher,17,10−16.Fajgelj,S.(2010).Metodeistraživanjaponašanja.Beograd:CPP.Guba,SY.,Lincoln,GE.(1988).NaturalisticandRationalisticEnquiryinKeeves,J.(ed):EducationaResearch,MethodologyandMeasurement,PergamonPress,Oxford,p.81−85.Gojkov,G.,Krulj,R.Kundačina,M.(1999).Leksikonpedagoškemetodologije.Vršac:Visokaškolazaobrazovanjevaspitača.Goodwin,CJ.(2002).ResearchinPsychology.MethodsandDesignJohnWiley&Sons,Inc.,NewYork,USA.Kundačina,M.,Brkić,M.(2006).Pedagoškastatistika.Užice:Učiteljskifakultet.Kožuh, B., Maksimović, J. (2011). Deskriptivna statistika u pedagoškimistraživanjima.Niš:Filozofskifakultet.Lekić,Đ.(1980).Metodologijapedagoškihistraživanjaistvaralaštva.Beograd:Zavodzaudžbenikeinastavnasredstva.Lodico,M.Spaulding,D.Voegtle,D.K.(2006).Methodsineducationalresearch:Fromtheorytopractice.SanFrancisco:Jossey-Bass.Matović, N. (2015). Kombinovano istraživanje u pedagogiji: Karakteristike,prednosti i ograničenja. Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, 7−22.Beograd:Filozofskifakultet.Mejovšek, М. (2008). Metode znanstvenog istraživanja u društvenim ihumanističkimznanostima.Jastrebarsko:NakladaSlap.
151
Korelacionaistraživanjaupedagogiji
Milas, G. (2005). Istraživačke metode u psihologiji i drugim društvenimznanostima.Zagreb:NakladaSlap.Miles,J.Schevlin,M.(2001).ApplyingRegressionandCorrelation:AGuideforStudentsandResearchers.London:SagePublicationsLtd.Mužić,V.(1979).Metodologijapedagoškihistraživanja.Sarajevo:Svjetlost.Niglas,K.(1999).QuantitativeandQualitativeInquiryinEducationalResearch:Is ThereA Paradigmatic Difference Between Them? Paper presented at theEuropeanConferenceonEducationalResearch.Finland:Lahti,22−25.Norwood, SL. (2010).Research Essentials: Foundations for Evidence-BasedPractice.Boston:PearsonEducationInc.Pallant,J.(2010).SPSSSurvivalManual:AStepbyStepGuidetoDataAnalysisUsingtheSPSSProgram.4thedn.Maidenhead:OpenUniversityPress.Potkonjak,N.Šimleša,P.(1989).Pedagoškaenciklopedija2.Beograd:Zavodzaudžbenikeinastavnasredstva.Price,I.(2000).ResearchDesign.UniversityofNewEngland:NSW.Preglej,L.(2014).Istraživanjaunastavi.EducatioBiologiae,1,100−117.Savićević,D.(1996).Metodologijaistraživanjauobrazovanju.Vranje:Učiteljskifakultet.Todorović,D.(2008).Metodologijapsihološkihistraživanja.Beograd:CPP.Ševkušić,S.(2008).Dometiiograničenjakvantitativnihistraživanjaupedagogiji.NoviSad:Filozofskifakultet.Smith, JK. (1983). Quantitative versus Qualitative Research: AnAttempt toClarifytheIssue.EducationalResearcher,12(3),6−13.Smith, JK.Heshusius,L. (1986).ClosingDown theConversation: the endoftheQuantitative-QualitativeDebateamongEducational Inquirers.EducationalResearcher,15(1),4−12.Sousa,VD.,Driessnack,M.,Mendes,IAC.,(2007).AnOverviewofResearchDesignsRelevanttoNursing:Part1:QuantitativeResearchDesignsRev.Latino-amEnfermagem,15(3),502−507.Thompson,B.,Diamond,KE.,McWilliam,R.,Snyder,P.,Snyder,SW.,(2005).EvaluatingtheQualityofEvidencefromCorrelationalResearchforEvidence-BasedPractice.ExceptionalChildren71(2),181−194.
152
JelenaMaksimović,JelenaOsmanović
Watson,R.(2013).IssuesandDebatesinValidityandReliability.InCurtisE.A.&Drennan J. eds:Quantitative Health Research: Issues andMethods. OpenUniversityPress,Berkshire,England,313−330.Yin, R. (2003). Case study research: design and methods. London: SagePublications.
JelenaMaksimovićJelenaOsmanović
CORRELATIONRESERCHINPEDAGOGY
Summary
Pedagogyisasciencethatfallswithintheranksofsocialandhumanisticsciences.Italsostudiesboththeoreticalandpracticalproblemsencounteredbyeducationaswellaseducation.Inorder tobetterexamineitssubject, the taskofpedagogyistocarryoutnumerousresearch,respondtotheexistingoneandask newquestions, thus enriching knowledge of its subjectmatter.Under theinfluenceofthedevelopmentofsocialsciences, thenumberofresearchinthefieldofeducationhassignificantly increased,whichhas led to thecreationofnewtaxonomiesofpedagogicalresearch.Itisquiteclearthatacomprehensiveclassification of pedagogical research can not be created according to onemethodological aspect. The authors talk about the causal and consequentialconnectionsandtheconnectionofvariouseducationalphenomena.Theemphasisintheworkisontheimportanceandimportanceofcorrelationstudiesinpedagogy.
153
Korelacionaistraživanjaupedagogiji
БојанЋорлука1УДК316.722:342.72/.73УниверзитетуИсточномСарајевуDOI10.7251/FIZN1719155CФилозофскифакултетПалеПрегледнинаучнирад
ПЛУРАЛНОДРУШТВОИКУЛТУРНИРЕЛАТИВИЗАМ
Свака држава на основу демократских вриједности треба да гарантујенекуједнакумогућностњенимграђанимадаучествујуудоношењуодлука.Овдјесе прије свега мисли на: социјалну једнакост, равноправно политичко учешће,културнеразликеидр.Спорнатачкаполитикепризнавањаостајепитањекојиобликполитикебимогаобољеслужитижртваманепризнавања:онајкојијевриједностњихове разлике и различитости, или онај који деконструишењихов идентитет?Модерненационалнедржавесудосадабиленаклоњенепромовисањууједињавања.Циљовоградајестедаукаженапроблеммултикултурногпрепознавања,каоинапроблемекојисетичуравноправностивриједностииимиграције.Једнакостмеђуграђанимапредстављамодернулибералнудржавублагостањаиутиченасадржајстратегиједасемањинскегрупепредстављајупремаполитичкиминституцијамадржаве(отпоркаорезултатискључењаилиасимилације).
Кључне ријечи: плурално друштво, мултикултурализам, културнирелативизам,мањинскегрупе,либералнадржава.
Увод
Мултикултурализам јесложенпроцеспрепознавања,разумијевањаи уважавања наше јединствене културне разлике и јединствене културнеразликедругих.Уважавањеразличитостизначиразвојспособностидасеузмууобзирљудикојисудругачијиоднас.Напримјер,признавањеразличитостина личном и системском нивоу, значи, повезивање или обраћање пажњенаљудекојисудругерасеилинационалности.Мултикултуралнипроцеспочињесапризнавањем,разумијевањемиуважавањемсопственекултурнејединствености,апотомсебавидругимкултурама.
За разлику одмултикултурализма,монокултурализам је вјеровањеу супериорностнеких група.Монокултурнавјеровањамогуимати тешкепосљедице када група има увјерења да се према другим групама могупонашатинабилокојиначин.Монокултурализамисистемскоугњетавањеимају велику улогу на културни и институционални ниво. Чак и кадаодбацимопредрасудеодругимгрупамакојесусвудаоконас,мисмопод1 bojancorluka@yahoo.com
155
утицајем културне поруке и институционалне структуре која пропагираинфериорностисупериорност.
Мултикултурализам и плурализам су моћне промјене које ћезахтијевати„еманципаторскусвијест“–свијестпромјенеунашеммишљењу,осјећањимаипоступцима,којисадржеобјективносагледавањестваритј.равноправнаљудскабићаинапредакизсопственогкултурногугла.
Будући да мултикултурализам спада у групу најфреквентнијихтермина у савременој политичкој теорији, потребно је нагласити дапостоје различити нивои анализе мултикултурализма. С једне стране,мултикултурализмујемогућеприступитисоциолошкиидескриптивно,кадасетерминоммултикултурализамозначавакултурниплурализамсавременихдруштава(Beljinac,2009,str.33),тј.везујесезанационалнеиетничкегрупе,алиидругенеетничкегрупекојењегујупосебнекултурнеидентитете.Сдругестране,мултикултурализампредстављанормативниидеал,тј.показујенамкакоби требалида се опходимопремакултурнимразличитостимаудруштву.Такође,мултикултурализамозначаваиполитичкуакцијукојасепримјењујекрозразличитемоделемултикултурнихполитика.
Промјене у природи мултикултуралности у пост-комунистичкомсвијету кореспондирају са парадигом Самујела Хантигтона [SamuelHuntington]осукобуцивилизација.Хантигтонпредвиђадаосновниизворглобалнихсукобаунаредномвијекунећебитиидеолошке,економскеиликултурнеприроде.То значидаће„[...] сукобцивилизацијадоминиратиуглобалнојполитици,алинијеизмеђуцивилизацијаћебитиборбенелинијеубудућности“(2000).
Према мишљењу Андреа Семприниа [Andrea Semprini], једноод великих питања које је мултикултурализам поставио јесте питањеразличитости. Како посматрати различитост? Које мјесто јој додијелитиунутар једног друштвеног система? (Semprini, 2004, str. 121). Уколикоодређени простор дефинишемо као мултикултурални, такав простор сепријесвегапосматракаопросторзначења.Утомсмислупросторнијеједан,већимаоноликопростораколикоимаперцепцијаразличитихгрупа(Исто).
Ненси Фрејзер [Nancy Fraser] тврди да прерасподјеле и захтјевиза признање с једне стране, и савремена борба вођена, с друге стране,представљају двије међусобно повезане, али и несводљиве парадигмеправде (2001, str. 25). Ове двије парадигме се фокусирају на различитеобликенеправдеинеједнакостиудруштву.Прва,парадигмапрерасподјеле,фокусира се на социо-економске неправде и економскумаргинализацију.Друга, парадигма признања, фокусира се на неправду и неједнакосткултурног карактера. У својим запажањима, Фрејзер истиче да се бориза културно признање. Овакве околности могу довести до побољшањасоцијалногиекономскогположаја,али,сдругестране,онимогудовестидоискључивања(Fraser,2001,str.27).
156
БојанЋорлука
Претечемултикултурализма(различитасхватањамултикултурализмаиплуралногдруштва)
Посматрајући мултикултурализам и његове коријене, схватамо даје ово концепт који је заслуживао пажњу многих мислилаца и сваки одњихјенаједанпосебанначинпокушаодаизнесеосновнепретпоставкеомултикултурализму,тј.даобјаснињеговозначење,проблемизначај.Некиоднајважнијихинајпознатијихмислилацаомултикултурализмубилису:ХорацеКален [HoraceKallen], JoханХeрдер [JohannHerder],ЂанбатистаВико[GiambattistaVico],Шарл-ЛујМонтескје[Charles-LouisMontesquieu],Чарлс Тејлор [Charles Taylor], Вил Кимлика [Will Kymlicka] и БикуПарех[BhikhuParekh].Свиовимислиоцисвојимтеоријскимприступимадопринијелисууразумијевањусамогпојма,алииуњеговомтеоријскомуобличавању. Ради лакшег сналажења и разумијевања, укратко ћемопредставититеоријесвакогмислиоцапосебно.
Хораце Кален је био претеча америчког мултикултурализма.Његова теорија „културног плурализма“ супротстављала се владајућем исвеагресивнијемамеричкоммоделуасимилацијеподсимболом„лонцазамијешање“ (мелтинг пот). Па тако, онАмерику види прије као ‚‚мозаикнарода’’,негокаонацију-државу,аамеричкуцивилизацијукао„вишеструкосту јединству“, чији је главни циљ хармонија мноштва. Према Каленовојтеорији, мелтинг пот уопште није дјелотворан, а ни пожељан као идеал.Мишљењаједаетничкаразноврсностобогаћујеамеричкуцивилизацију,идаАмеричканацијанијеједаннарод,негојепријефедерацијаилизаједница.Кален наглашава да демократија укључује не елиминацију разлика, негоњихово усавршавање и конзервирање. На крају, можемо закључити даКаленоватеоријанијепостиглавеликиуспјех,јерјекултурниплурализамокарактерисан као негативна реакција на владајуће конформистичкосхватањемелтингпота(1915,str.190−194).КаоиКалена,иJoханаХeрдерасу многи сматрали претечом мултикултурализма, а такође, многи су гавидјелиикаоутемељитељамултикултурализма.Његоватеоријасезаснивалана принципу индивидуалне аутентичности, каошто је примијетио и самЧарлсТејлор.Хердерјесматраодасваконасвојначинизражаваљудскост,односноимасвојувластитумјеру. Залагао се за становиштепремакојемуниверзална природа човјека остаје непромијењена током постојања.Онодбацује гледиштепремакојемевропскикултурниобрасципредстављајустандарде. Мишљења је да је култура производ несвјесних колективнихнапоранекогнародаизатоувијекостајемистеријаокоњеногнастанкаиопстајања.Сматраоједајесвакакултурадрагоцјенапотомештојесте,идајеједаноднајважнијихконститутивнихелеменатакултурејезик.Језикјеосноваимедијмишљења.Сваказаједницадржисечврстосвојекултуре
157
Плуралнодруштвоикултурнирелативизам
и настоји је пренијети на нове генерације. Хердер сматра да су културеједнаке јермногозначесвојимчлановимаинајбољеодговарајуњиховимпотребама,анезатојерсуједнакодобре.Својимтемељнимгледиштемдасуљудскабићакултурноусловљена,учиниоје,дотада,паидугопослије,најодлучнијиинајоргиналнијиискоракспрамтрадиционалнихконцепцијауниверзалнељудскеприроде(Herder,1969).
ЂанбатистаВикојезаступаотеоријуморалногмонизма,аисматраосе првим модерним мислиоцем који је започео културно плуралистичкогледањеначовјекаиљудскодруштво.Онсматрадајечовјекпоприродидруштвенобиће,идасвакодруштвоимасвојујединственост.Увеојепојамнацијезакултурнезаједницекојесуразвилеразличитељудскеспособности,потребе и идеале. Виков пробој моралног монизма превазилазио је духњеговог времена. Сматрао је да сва друштва на истом стадију развиткаимајуопштаобиљежја,идасупаганскерелигијелажнејерсупочиваленаирационалнимвјеровањима.Премањему,хришћанствојејединаистинскавјера,будућидаполазиоднеизмјернечистеисавршенеидејеБога.Виковатеоријаморалногмонизмајеималавеликизначај,ипосвојојоргиналностије премашила дух његовог времена, али је, разумљиво, остао ограниченусвојојконцепцијикултурногплурализма (Đanbatista,2000).СличнокаоКален,иШарл-ЛујМонтескјезалагаосезатеоријукултурно-плуралистичкогдруштва.Онјесматраодасуљудидруштвенабића,адаседруштвоможеразумјетијединоакосепосматра,тј.истражујучињенице.Усвомдјелу,Духзакона,онразликујетриидеалнатипавладавине–деспотизам,монархијуирепублику.Сматраоједасвакинародтребадаимасебипримјеренезаконе,азаконјепроизводљудскогума.Монтескјејеустановиодајесвакодруштвојединственопосвојимобиљежјима,несамопообликувладавине,негоиобичајима, културним праксама, саставима закона и др. Његова визијадоброгаживотаукључујебројнеуниверзалнеквалитетељуди:сигурност,слободу,стабилнупородицу.Религијајенужнаосновадруштвеногживотајерподупиреморалност,његујеврлине,регулишеприроднестрасти.Премањемујехришћанствојединаистинскарелигијаијединоонаможеиспунитисве захтјеве одређеногдруштва.Монтескје је отворио великипростор заразумијевањеиприхватањедруштвенихразличитостииутврдиодапостојерационални разлози за појаву разноврсних друштвених институција иобичаја(Montesquieu,2003).
Чарлс Тејлор је зачетник теорије признавања. Према Тејлоровомсхватањудвијесубитнеисторијскепромјене.Првајеколапсдруштвениххијерархија, а друга разумијевање индивидуалног идентитета који онназива идеалом аутентичности. Откривање властитог идентитета долазидо изражаја у преговарању са другим, а не када се појединац налази уизолацији. Важност признавања данас је универзално прихваћена, услучајунепризнавањаособаили групамогутрпјетивеликуштету,било
158
БојанЋорлука
да је ријеч да ихигноришешире друштвоили да самиприхватају лошупредставу о себи. Према Тејлору, политика разлика усмјерена је напризнавањепосебногидентитетанекогпојединцаилигрупе.Напримјер,привилегованаправаиовлаштењамогудобитистаросједилачкинародидабиочувалисвојукултуруиначинживота,акојунедобијајудругинародиуоквируодређенедржаве.Тејлор је јошсматраодасвипојединциимајуистацивилнаигласачкаправа,безобзиранарасуикултуру,патакотребаидасвиуживајуистусамосвијестдањиховатрадиционалнакултураимавриједност. У својој чувеној теорији покушао је разјаснити генезу тогаконцептаикључнепроблемекојепостављапредлибералнутеоријудруштва(Taylor, 1994). Поред наведених теоретичара, издвојићемо још двојицу:Вила Кимлику и Бику Пареха. Вил Кимлика заступа либералну теоријумултикултурализма. Сматра да се у савременим друштвима разликујуполитичка и културна заједница. Према њему, политичка заједница сеодносинагруписањеунутаркојихпојединциостварујуправа,акултурназаједницајегруписањеунутаркојепојединциобликујуипреиспитујусвојециљеве и амбиције.Уз културуњезини чланови дијеле језик и историју.Кимликаразликујемултинационалнеиполиетничкедржавекаоразличитетипове мултикултуралности. Први се односи на коегзистенцију више одједненације,другијеизворкултурногплурализмаусељавања.Онвјеруједа се индивидуална права могу употријебити да подрже широк распонљудскиходноса.Премањемупостојетриобликаправа:правонасамоуправу,полиетничкаправаиправонапосебнупредстављеност.ЛибералнатеоријаВила Кимлика је у многоме допринијела схватању савремене либералнедемократије(Kimlika,2002).БикуПарехзаступадијалошкуилиинтегралнутеорију мултикултурализма. Он говори да се мултикултурализам односинакултурнеразличитости.Мултикултуралнодруштвосесастојиоддвијеили више културних заједница. Оно може одговорити на своју културнуразноврсност на два начина: тако да је поздравља и велича, поштујућипосебнекултурнезахтјевемањинскихзаједница,сдругестране,ономоженастојати асимилирати те заједнице у средишњу културу. Парех културусхвата као корпус вјеровања и пракси у смислу по којем група људиразумијевасебеисвијет,теорганизујесвојживот.Парехнастојискициратидијалошки конституирану теорију мултикултурализма, која наглашавасредишњемјестодијалогамеђукултурамаи етичкимнормама,начелимаи институционалним структурама. Он сматра да су људи истодобно иприроднаикултурнабића, којадијеле заједничкиљудскиидентитет, алина културно посредован начин.Мултикултурно друштво мора осигуратида његови држављани дијеле строго одређени осјећај јединства иприпадања.Друштвотребадапокажезаштоседржисвојихвриједности,и треба пружити мањини, барем, покушај испитивања њезиног значајазатумањину.Докнекодруштвоимаобавезуприлагодитисемањинском
159
Плуралнодруштвоикултурнирелативизам
начинуживота,неморатоподсвакуцијенуучинитинарачунвластитога,апосебноаконијеискреноувјереноумањинскуодбрануодређенепраксе.Парехусвојојтеоријинастојискициратидијалошкиконституисанутеоријумултикултурализма(2000).
Уосновисвиховихтеоријалежипитањемањина,тј.различитостиу оквиру конкретног друштва. Па тако, поједини елементи теоријскихпоставкипроблемакојенудеВилКимликаиЧарлсТејлор, акојесе,каоштосмовидјели,базирају,пријесвега,напризнавањуосновнихљудскихправа, али и признавања културних заједница и група, са наглашенимпотенцијаломдиверзитетауодносунаокружење,могусепримијенитинаположајмањина.Такође,моглабибитипримјенљиваиСемпринијеватезапрема којој културолошки, идентитетски и религијски фактори битнијеодређују појединца и припадност групи која може бити индиферентнапремапроблемудржава-народ«.Будућидајепитањеочувањаидентитетамањинскихгрупа,којесенанекиначиннеуклапајууопштеприхваћенеконцепте различитости, ознака су редукционизма. У том смислу, удржавној пракси налазимо снажно редуковање елемената културнеразличитости, која не препознаје различитости аутентичних мањинскихгрупа. Код Тејлора је само онај облик различитости који је друштвеноприхватљив, укључен у праксе мултикултурне политике. Однос државепремааутентичнимидентитетимамикрозаједница,сводисеврлочестонадекларативно прихватање и дискурс о толеранцији. Као недостатак свихнаведених теоријских концепата мултикултуралности поред критичкенастројености, неопходан је и повећан степен сензибилности премакомплекснијим типовима мањинских идентитета. Недостатке поменутихтеоријскихконцепатавидимоуједностраносхваћеноммултикултурализму,и ово представља препреку у препознавању једне другачије димензијеплуралистичкогдруштва,дијалогаитолеранције.
Културнирелативизамиравноправноствриједности
Питање општег поштовања и једнакости реципроцитета данас суцентрална тема дискусија о мултикултуралности и мултикултуралнимдруштвима. Културни релативизам види природу принципа правде иједнакости, која настаје у савременом друштву, гдје су разлике међукултурамапредстављенекаоразликеизмеђузатворенеиотворенецјелине.Овапретпоставканамдаје утисак да се културапоклапа са друштвом, азаузвратсепоклапаисанацијом.Наовајначин јеигнорисаначињеницадакултураипојединацудруженимогусепроширитиизванграницаједненационалнедржаве.
160
БојанЋорлука
Ризикодмултикултурализмалежиучињеницидасвакагрупаимасвојипосебан,алиједнаковриједносаникултуранобразац.Моралнеједнакостиизмеђу различитих група, као и претпоставке да свака група посједујесопственпогледнадоброилоше,највишесукритикованетачкекултурногрелативизма. Према релативистима, културе су морално несамјерљиве,свакасасопственометничкомперспективом.Трансформацијаовихтезаупраксиполитичкихдржавадовелабидоморалногприхватањаразличитихобликаауторитативногрежима,етничкеподјелеидр.
Постављасепитањедалијекултурно/етничкопризнањезаистаглавниразлог заполитикупотраживањакултурноразличитихгрупа?Одговоромнаовопитањеможесепотврдититезадамултикултурализамнекористикултурукаокрај,већкаосредствозарјешавањеполитичкихидруштвенихнеједнакости у савременом свијету. Ризик замултикултурализам је да сеослони на културни релативизам, јер може да дође до трансформацијемултикултуралности у идеологију, засновану на моралним погледиманационалне културе као већине. То је главни разлог зашто културнирелативизамразматрациљевенаосновупосебнихкултурнихиполитичкихконтекста.
Питање између универзализма и културног релативизма сувриједности на коме је теорија мултикултурализма развијена. Ове двијетачке гледишта осцилују између два различита концепта социјалнеједнакостиудруштву.Стога,мултикултурализам,којиосцилираизмеђуовадвапринципа,неможедасеразвијекаополитичкатеоријаилиполитичкапарадигма.Питањесоцијалнеједнакостиизгледадајеодпресудногзначајазауспостављањеграницекултурногидруштвеногучешћаграђана.
Мултикултурализамиимиграција
Мултикултурализам је термин који се користи у различитимдемократијама у Европи, Сјеверној Америци, Аустралији. Он се односинаполитичкесистемезаснованеналибералнодемократскимпринципима.Многе земље су признавале етничку различитост – Руска Федерација,ИндијаибившаЈугославијасунекиодпримјера.Мултикултурализамкојипрактикују Аустралија, Канада или Шведска намијењен је мјешовитомстановништвуитакосестварајумеђународнемиграције.Људиживезаједноувећимградовима,алисуразличлитогпоријекла,религије,језикаидругихкултурнихаспеката.
Типична мултикултурална ситуација је она у којој постојидоминантнаетничкаприпадност,обичнозасновананаранимнасељеницимаили домородачком становништву, амогу да буду и заједнице каошто суРоми,АбориџиниилиМаори.Доминантниетницитетобичносепосматракао„оснивачканација“.Ово јеочигледнаситуацијауАустралији,гдјесу
161
Плуралнодруштвоикултурнирелативизам
Европљаниформираливећинуод1830-ихгодина,илиувећиниСјевернеАмерикеисподАрктичкогкруга.
Оснивање нације кроз контролу над инструментима владе,образовања и економије има историјски одређене карактеристике народау цјелини, укључујући и језик, њихову религију, њихов начин живота иосјећајсупериорности.Улибералнимдемократијамадоминација„оснивањанације”оправдавасеусмислугласањавећине.
Добро успостављене државе не фаворизују укупан број отпадањаи боре се да то спријече, као што је случај у Великој Британији иСјевернојИрској.Државекојесуетничкиразнолике,алинемајуразличитеконцентрацијенационалнихмањина,могусеобратитимултикултурализмукао рјешењу. Ово није универзално рјешење, јер многе либералнедемократије,укључујућиСједињенеАмеричкеДржаве,Њемачку,Францускуи Данску, су одбациле овај приступ, чак и током усвајања неких својихпракси.УСједињенимАмеричкимДржавамаиКанадипостоједржавекојесуетничкиразличите.ДомородачкиАмериканциимајуправонатериторијуивршењенекиховлаштењауоквируње.
Аргументи о мултикултуралности обично бркају? проблеме којесморазматрали(интеграцијаимиграната),проблемеразличитеврсте.Тосурасправеомјеступод-националнејединице,каоштосуШкотииИрциуВеликојБританији,илиКаталонцииБаскиуШпанији.Одвојеноодовихслучајевасуби-националнедржаве,каоштосуБелгијаиКанада.Усвакомодовихслучајевапотраживањеможебитизаснованонајезичком,вјерскомиликултурномјединству,илиможеједноставнодасезасниванаборавкуурегионуподнације.
Каталонски националисти приписују све оне који живе уподнационалномпростору.Сходноовоме,шкотскодржављанствоиправогласазаШкотскипарламентсеприписујесвимаонимакојиживеуШкотској.Незнатно другачије ситуације се дешавају у Белгији и Француској. УБелгији, Валонију обиљежавафранцуско говорно подручје,Фландрија јеподутицајемфламанскогилихоландскогјезика,докјеБриселдвојезичан.УКанадипотраживањасууимеКвебека,гдјепревладавафранцускијезик.
НајвећистепендецентрализацијеуВеликојБританијиједодијељенШкотској,којаимасвој–шкотскипарламент,авелшкаСкупштинаимамноговишеовлаштењаиограничења.СитуацијауКаталонији је сличнаонојуШкотској,алиуобаоваслучаја,ВладесуподређенеМадридуилиЛондону.Кадаседесидајепреносвишеограничен,постојимањинастранакакојајеусмјеренанасецесију(Raz,1996,str.17).СличнипроблемисемогунаћииудругимдијеловимаЕвропе.Француска,напримјер,имапроблемпреноснаКорзици.Италијаима такавпроблем, какоу раду са својимрегијама,такоинаострвимаСицилијииСардинији.ГрчкаимапроблемсазависнимострвимаКрфомиКритом.
162
БојанЋорлука
Опет,постојепроблемидеволуцијеуземљамакојесунедавноушлеуЕвропскуунију, од којихнекеимајуи граничнепроблеме.Ововажииза Чешку, Словачку иМађарску, све оне су морале да се баве питањемдецентрализације.Међу онима који су тек ушли, постоје неке земље савеликим тешкоћама као што су балтичке републике и Кипар. У случајубалтичких република, постоје велике руске мањине које су раније билевладајућамањина,докуслучајуКипра,признатагрчкатериторијајемораладапреговарасалабавомфедерацијомнепризнатогдијелатурскогострва.
Мултикултурално политичко рјешење за етничке различитостинијеуниверзално.Некиаспектимултикултуралностиналазе сеумногимдруштвима које га нису усвојиле као националну политику, посебно уградовима са великом имигрантском популацијом. Па тако, политикаградова и покрајина у Њемачкој, Француској или Америци ће показатисличности са градовима у Аустралији, Шведској, Канади или ВеликојБританији.ИдокБританијанијезваничномултикултуралнананационалномнивоу,њенелокалневластиимајузаконскуобавезудаподстакнуполитикеипракседа задовоље захтјевемултиетничкепопулације.Поредлокалногрегулисања,мултикултурализамодржавазаконскеодредбезаштитемањинаоддискриминације.
Док Аустралија инсистира на очувању енглеског као јединогзваничног језика, то више није уобичајно у остатку свијета. Већинанационалнихдржавапризналајеилидалазваничанстатусразнимјезицима,санајвећимизборомуИндијииЈужнојАфрици.ЧакиуСАД-укаоодговорна судске одлуке, поједине информације су објављене на кинеском и надругимјезицима,атакођепостојизначајанбројбирачакојикористеидругијезикосименглеског.
Закључак
Уовомтренутку,многе групетражеотцјепљењеоддржаве,ивећинањих покушава да добије отцјепљење силом, тј. насилним сукобом.ИскуствобившеЈугославијеутомпогледујебилоцентралнозапроучавањеетничких сукоба и перспектива мултикултурализма. У Титово вријеме,Срби,Хрвати,Босанци,Црногорци,Херцеговци,СловенцииМакедонциодржани су заједно на темељима националне комунистичке власти крозсуптилно балансирање етничке снаге на локалном нивоу. Са колапсомкомунизма,етничкегрупесуодвојенеједнаоддруге,оружанимсукобимаиетничкимчишћењемтериторија.Босанскиикосовскиратовидовелисудоинтервенцијемеђународне заједнице, којанастојидапромовишеновеуставе на основу неких идеја, и да успоставе мултикултурну равнотежу.Промовисалисуновеуставе,алијетотешкобилоостваритиупракси.Некиод проблема који су били укључени у „извјештај о Косову“ (Независна
163
Плуралнодруштвоикултурнирелативизам
међународнаКомисијазаКосово,2000),којајепрепоручиланезависностзаКосово,подусловомдапостанепотпуномултикултурално.
Мање познати су проблеми са којима се суочавају совјетске Уније,Заједниценезависнихдржава.Различитеполитичке,вјерскеиетничкегрупекоје суодувијекпружалеотпорцентралној власти, садасуумогућностидаслиједеборбеослобођења.РатуЧеченијијенајпознатијафразаизтогсукоба,алипостојеимногидругиуАзербејџану,Грузији,Јерменији,каоинапросторубившеЦентралнеАзије,укључујућикомплекснесавезеизмеђувјерскихсектииполитичкихпартија,заједносаинтервенцијомодсавезникаизсусједнихдржава.
Слом кумунизма, распад бившег Совјетског Савеза и Југославије,формирањенових,независнихдржаваиизградњадемократскогпоретка–попутвеликихдруштвенихтрансформацијауживоту,довелисудотогадасудруштвапромијениламногепринципедруштвенеструктуре,уоквирукоје проблем мултикултурализма треба схватити и истражити. То значида се положај мултикултурализма у доба комунизма и посткомунизма уЦентралној Европи, посебно у регионима бившег Совјетског Савеза ибивше Југославије, у потпуности промијенио. Промјена из тоталитарногу демократски систем нужно подразумијева промјене у природимултикултурализма.
Проблеммултикултурализмаусвимњеговимаспектима–културним,политичким, економским, образовним итд., једна је од највећих брига убило којој промјени друштвене структуре. Комунизам је имао карактеридеолошкогнагонадасеформирајудржавепопутЈугославијеиСовјетскогСавеза, какоби се обезбиједила једнакости уједињењемеђуразличитимдруштвима.Функционисањеовихквазимултикултуралнихдржавабилојемогућесамокрозупотребурепресивногполитичкогапарата.
Данашњиконцептмултикултуралностиупосткомунистичкимдржавама,попут Хрватске, Словеније, Мађарске, Словачке, Чешке Републике, сезасниванајачањуцивилизацијске,етничке,друштвенеиисторијскевезесадругимнародимаЦентралнеЕвропеињенимконцептоммултикултуралногрегионализма. Слом комунизма и политичке независности ових земаљаомогућујерадикалнуреконцептуализацијумултикултурализма.
Комплексна форма мултиетничности у већини нових државапредставља не само проблем унутрашње интеграције, него и суштинскиелементгеополитичкенезависностиурегионукаоцјелини,иустратешкојперспективи појединих држава. Након распада Југославије, као иуспостављањем суверене хрватске државе, Хрватска сада покушава даповрати традиционалне мултикултуралне везе, засноване на историјскимвезамасаМедитераномиЦентралномЕвропом.Сатаквимнасљеђем,каоиборбомзасвојеинтересе,ХрватскапокушавадапронађесвојемјестоуЗападној,односноЦентралнојЕвропи,тј.уоквирумултикултуралногкруга.
164
БојанЋорлука
ЛИТЕРАТУРА
Beljinac,N.(2009).Politikapriznanjapartikularnihidentiteta–dijalog multikulturalizmailiberalnedržave.Sintezis,godina1,br.1,31−48.Đanbatista,V.(2000).Univerzalnopravo.Amsterdam:Rodopi.Fraser,N.(2001).RecognitionWithoutEthics.Theory,CultureandSociety, Vol.18,2:32.Хантингтон,С.(2000).Сукобцивилизација.Подгорица:Цид.Herder,J.(1969).HerderonSocialandPoliticalCulture.Cambridge:Cambridge UniversityPress.Kimlika,V.(2002).MulticulturalCitizenship:AliberalTheoryofMinority RightsOxford.Oxford:UniversityPress.Kalen,H.(1915).DemocracyVersusTheMeltingPot.AStudyofAmerican Nationality,pp.190−194.Mesić,M.(2006).Multikulturalizam.Zagreb:Školskaknjiga.Montesquieu,Š.L.(2003).Oduhuzakona.Zagreb:Demetra.Parekh,B.(2000):RethinkingMulticulturalism:CulturalDiversityandPolitical Theory.Cambridge,MA(USA):HarvardUniversityPress.Raz,J.(1996).Multiculturalism,CSDBulletin,(3)3:5,2−18.Rex,J.(1996).EthnicMinoritiesintheModernNationState.NewYork: St.Martin’sPress.Semprini,A.(2004).Multikulturalizam.Beograd:Clio.Taylor,C.(1994):MulticulturalismandthePoliticsofRecognition.УGuttman, A(ed.),Multiculturalism:ExaminingthePoliticsofRecognition. Princeton,NJ(USA)PrincetonUniversityPress.
165
Плуралнодруштвоикултурнирелативизам
BojanĆorluka
PLURALISTICSOCIETYANDCULTURALRELATIVISM
Summary
Each country, on the basis of democratic values, should guarantee anequalopportunityforitscitizenstoparticipateindecisionmaking.Firstofall,it’srelatedto:socialequality,equalpoliticalparticipation,culturaldifferences,andsoon.Thecontroversialpointofpolicyofrecognitionremainsaquestionofwhatkindofpolicycouldbetterservethevictimsofnon-recognition:theonethatisthevalueoftheirdifferencesanddissimilarities,ortheonethatdeconstructstheir identity?Modern nation states have been so far favorable in promotingunification.Thegoalof thispaper is tohighlight theproblemofmulticulturalrecognition,aswellasissuesrelatedtoequality of valuation and immigration.Equality among the citizens represents a modern liberal state of prosperityand affects the content of the strategy pointing out that the minority groupsare represented by the political institutions of the state (resistance as a resultofexclusionorassimilation).Theproblemsandissuesarisingfromthedebatebetweenthesetwomainlinesinthemulticulturalismdebate,whichhavebeendevelopedoverthepasttwentyyears,areincreasinglycreatingquestionsaboutthemoralevolutionofculturalgroupsandissuesrelatedtosocialandculturalequalitywithin society. Social reallocationof goods and equality in approachto thesegoodsanddemands for cultural recognitionare interrelatedproblemsthatcannotbeseparatedinthefutureresearchesontheintegrationofdifferentculturaldifferencesinasinglepoliticalentity.Thedebateaboutculturalidentityanditsrecognitionisacomplexprocessbecauseithastotakeintoaccountthemoral values of culture. The problems of a multicultural society have to beobservedinacomplexway,thatis,intheirmutualrelationshipwithsocialandpublicmovements.Whatisveryimportanttoemphasizewithintheneo-liberalmulticulturaltheoryconcernsitsabilitytoguaranteesocialcohesion.Ontheotherhandofmulticulturalism,basedonculturalrelativism,whichclaimsthatculturesareunmanageable and theycannotbemorally judged from thepointofothercultures, excludes the possibility of forming universal standards for differentculturesortheirintegrationintoonestate.Thepositionofculturalrelativistsisdifficult tosustainwithinthenationalstatesbuiltontheculturalmajorityofadominantculturalgroup.
166
БојанЋорлука
МајаЛаковић1УДК:94(=163.41)”18”:323.194УниверзитетуИсточномСарајеву(497.15”18”:323.1)ФилозофскифакултетDOI10.7251/FIZN1719167LПале Оригиналнинаучнирад
РУСКИКОНЗУЛИОНАЦИОНАЛНОЈСВИЈЕСТИСРБАУБОСНИИХЕРЦЕГОВИНИСРЕДИНОМXIXВИЈЕКА
У раду се говори о културном и националном развоју Срба у Босни иХерцеговинисрединомXIXвијекаизперспективерускихдипломатауСарајевуиМостару.ДолазакрускогконзулатауБосну,анедугозатимиуХерцеговину,имаојезначајногутицајанапросвјетниивјерскиживотправославногстановништва.Усвомдјеловањурускиконзулатисудалинарочитидоприносупроцесуотварањановихшкола,допремањуматеријалнеифинансијскепомоћиправославнимцрквамаиманастирима,алиислањустипендистанашколовањеуРусију.Учествујућиупоменутимактивностиманасталасуњиховасвједочанстваокултурно-просвјетноминационалномразвојуправославацауБоснииХерцеговини. Кључне ријечи: Босна и Херцеговина, руски конзулат, источно питање,свештенство,трговци,сељаштво.
ЖивотправославногстановништвауБоснииХерцеговини,срединомXIX вијека, одвијао се између аграрно-социјалних нереда сељаштва ипокушаја Порте да спроведе реформе, побољша положај хришћанскогстановништва те угуши устанке у Херцеговини (1852-1862) и Босанскојкрајини(1858).НаконштојеТурскадонијелапрограмреформиХатихумајун(1856),којијеуМостаруобјављенфебруараистегодине,положајмуслиманаи хришћана на папиру је изједначен. (Ћоровић 1933: 58)Међутим, збогнедоследногспровођењареформииновихобликазлоупотреба,одстранетурских феудалаца, хришћани су једини излаз из пореског и личногтлачењавидјелиупружањуорганизованогвојноготпора.Каонајбројнијаи најугроженија категорија становништва, православно сељаштво је,ослоњајући се на борбено залеђеЦрне Горе, па и Србије, представљалоглавниносилацтеборбе.Пуниепскогодушевљења,васпитанитрадицијом,апритјешњениунутрашњимиспољашњимпотешкоћама–премаријечимаисторичараПераСлијепчевића–онисуутојборбидавалисвештојечовеккадар,апријесвегапримеренајвећегпожртвовања.(Ћоровић1929:11)1 lakovic.maja@yahoo.com
167
У поменутим околностима, код већег дијела православногстановништва,религијасе,заједносатрадицијомиколективномсвијешћуоприпадностиједномистом,српскомнароду,наметнулакаокључниелементу процесу очувања и обликовања националне свијести и идентитета.Снажанподстректомпроцесудалисуиустанцисељаштва,којисууједнопружилии„материјалнусадржинунационалногпокрета“,којије,унекимсвојимфазама,пријетиодаћепокренутинајважнијепитањемеђународнедипломатијеисточнопитање.(Поповић1949:10)
Средином50-ихгодинаXIXвијекаодигралосенеколикодогађајанамеђународнојполитичкојсценикојисуизмијенилиодносе,измеђувеликихсила, у источном питању. Наиме, након руског пораза у Кримском рату(1853-1856) одржан је конгрес у Паризу (1856), чије су одредбе Русијиускратиле, вишедеценијско, привилеговано мјесто у рјешавању, овог,најважнијег питања у оквирима међународне дипломатије. Суочена и садругимнеповољнимодредбама,којесу,измеђуосталог,ограничилењеноприсуство на Балкану, влада у Петрограду је, октобра 1856. године, наприједлог министра спољних послова кнеза Александара МихајловичаГорчакова,донијелаодлукуоувећањурускеконзуларнемреженаБалкану.Биојетоједанододговорарускедипломатијенамеђународнуизолацију,са којим је покушала да задржи мјесто, које јој је међу православнимстановништвом на Балкану припадало. (Гиљфердинг 1972: 5,6) Сходнотоме, примарни разлози за отварање руских конзулата, у Сарајеву иМостару, нису, у толикој мјери, повезани са унутрашњим приликама уБосни и Херцеговини, већ су били дио новог спољнополитичког курсавладеуПетрограду.
УвећањембројарускихконзуланаБалкануповећаваосеиобимњиховихпослова.Уњиховојнадлежности сеналазилаконтроланад спровођењемХатихумајуна,заштитаинтересаправославаца,алииспријечавањеширењакатоличке пропаганде која је, према њиховим оцјенама, задњих годинаузелавеликогмаха.Рускиконзулисуималиобавезуидапружајуморалниослонац и потицај православним хришћанима у сферама просвјетног,културног и вјерског живота. (Грујић 1966: 74) Заједно са конзулатима,а под непосредним покровитељством руске владе, у циљу реализацијегоре поменутих задатака, дјеловале су и словенофилске и добротворнеорганизације.(Екмечић1989:140)Учествујућиупоменутимактивностимаконзули сунеријетко записивали своја лична запажањаи утиске.Уовомрадућемодатисажетосвртнамоментеизпросвјетног,вјерскогикултурногживотаСрбауБоснииХерцеговини,уинтерпретацијамарускихдипломатауСарајевуиМостару.
168
МајаЛаковић
*Умају1857.годинеуБоснујестигаопрвирускиконзул,историчар
и словенофил, Александар Фјодорович Гиљфердинг2. Прве представео западном Балкану код Гиљфердинга су се формирале још у вријеместудентскихдана,паједолазакуконзулскуслужбудоживиокаоприликуда се увјери у истинитост својих предубјеђења о друштву, менталитетуи култури становништва Босне и Херцеговине. (Гиљфердинг 1972: 6)Путујући Балканом слушао је и записивао своје, али и утиске својихдомаћина,даби,накрају,свасвојазапажањапреточиоупутопис,којијеподнасловомПутовањепоХерцеговини,БоснииСтаројСрбији,објавиоуПетрограду 1859. године. Захваљујући овом путопису по први пут је,увјерљиво, код руског читаоца створена представа о реалном животухришћанауБоснииХерцеговини.(Тепић1988:21)
ИакосенамјестуконзулазадржаонепунихгодинуданаГиљфердингјеуспиодаизградибудућуполитикуконзулатапремадомаћемстановништву,страним конзулатима у Сарајеву, али и турским властима. У складу сасловенофилским идејама процијенио је да се будућност рада конзулатаналазиусарадњисадомаћимправославнимстановништвом.Међуњимајеразликоваонеколикокатегоријаито:митрополита–Грка,нижесвештенство,трговачкукласу,сељаштвоинародХерцеговине.(Тепић1988:28)Заразликуодмитрополитанижеправославносвештенствоје,премаГиљфердинговоммишљењу, било искрено предано сарадњи са Русијом. Први сусрет саправославнимсвештеницимаседесиоприликомпосјетеманастируДужи.Упркос томе што је манастир на њега оставио утисак „сиромаштва ибиједе“биојезадивљендухомстарогигумана,неукогчовјекакојијеупркосодсуствуличногобразовањасхватаоважностшколовањаипросвјећивањанарода. У манастиру се осјећала нада у бољу будућност и љубав преманародуињеговомпросвјећењу.Нарочитогајерадовалосазнањедајеприманастирурадилаосновнашколакојујеувријемењеговепосјетепохађало2 АлександарФјодоровичГиљфердингјерођен14.јула1831.годинеуВаршави.Оњеговомпоријеклупостојинеколиковерзија.ПремаједномизворуњеговасепородицадоселилаизЊемачкеуXVIIIвијекуипрешласакатоличанстванаправославље.Подругима,отацмујебиопротестантизХоландије,амајкакатолкињаизШриЛанке.Године1852.окончаојеМосковскиуниверзитет,смјеристоријско-филолошки,кодславистеО.К.Бођанског.ТокомстудентскихданајепостаодуховнисљедбеникХомјаковакадасекодњегаразвилажељаза проучавањем историје, културе и језика словенских народа. Написао је више књигаод којих ћемо издвојити:О сродности словенског језика и санскрта,Однос словенскогјезикасасроднимјезицима,ПутовањепоБосни,ХерцеговинииСтаројСрбији,ИсторијабалтичкихСловена,идр.НепосредноприједоласканамјестоконзулауСарајевудобиојеинаучнопризнањеувидуименовањанамјестодописногчланаРускеакадемијенаука.ИнаконокончањаконзулскогмандатаиповраткауПетрограднаставиоједасе,уфункцијислужбеникаМинистарства спољнихпослова, бавибалканскимтемама.Од1867. годинеје обављао функцију предсједника новоформираног огранка Словенског добротворногдруштваСт.Петербурга,аводиојеиетнографскоодјељењеГеографскогдруштваРускеимперије.
169
РускиконзулионационалнојсвијестиСрбауБиХсрединомXIXвијека
осмородјеце.(Гиљфердинг1972:31)Дочеккојимујетомприликомприређенпотврда јењегове претпоставке како је ниже свештенство одан савезникрускеполитикеуодносупремаБоснииХерцеговини,јерје„душомпреданоРусији“.Безобзиранапротивљењемитрополита,нижесвештенствосечестообраћалорускомконзулатуидостављаломуподатке.Иззахвалностипрематоменастојаоједаодговоринасвемолбеиупитесвештеника,анарочитосеангажоваоуиспоруцицрквенихствариицрквенихишколскихкњига,какоонихизРусије,такоионихизСрбије,сматрајућитоосновнимсредствому истискивању „из Босне прилично штетне књиге коју овдје Аустријараспрострањује“. Касније ће из истих разлога конзулати истрајавати унамјеридауспоставесарадњусацрквено-школскимопштинамакрозкојује реализованонеколико захтјева, православнихмладића, зашколовањему Русији. (Тепић 1988: 29) Лично Гиљфердинг је заслужан за додјелупрвих стипендија сљедећим полазницима: Јовану Дречу у Петроград,Јовану Пичети у Херзон, Николи Билићу и Васу Остојићу у Одесу.(Ћоровић1933:65)Помагаојепојединцекојисурадилинаописмењавањуипросвјећивањуправославногстановништва.Примјераради,нарадСтакеСкендеровеиважностњенекултурно-просвјетнемисије,ујавности,јепопрви пут указао, управо, Гиљфердинг. (Papić1966: 122) Конзулат је даоновчануподршкузаоснивањеСтакинешколезаправославнедјевојчице,крајем1858.године,уСарајеву.(Ю.А.Писарев,М.Экемечич1985:218)Била је то јединашкола заправославнудјеца која је током60-их годинадобијалановчанупомоћодтурскихвласти.(Урић2008:265)Циљнаведенихактивностиконзулатајебиојачањевјерскихикултурнихинституцијакаотемељанационалнесвијестинародаидоприносизградњинационализма,елитногтипа,којије,каопојава,биозаступљенусвимјужнословенскимобластима, а нарочито у онима које су биле у саставу Турске.(Екмечић1989:140)
КадајеријечообразовањукодправославацасвирускиконзулисусеслагалисаоцјеномдајеМостарбионајважнијихцентаризкојегсеширилапросвјећеност. На то је указивао још Гиљфердинг, 1858. године пишућио томе како је међу мостарским Србима уочљива јака жеља за умнимнапреткомипросвећивањемштонијебилакарактеристикадругихградовауТурској,којисубилиивећиибогатијиодМостара.(Гиљфердинг1972:57,58)Улогуутомесуималиихерцеговачкиманастирикаоглавниодгојитељисвештенстваисачуватељиправославневјере.Како јеромонаси,такоистои мирски свештеници учили су и васпитавали су се по манастирима наславенскомјезикууисправномчитањуцрковнихкњигаисрпскомписању,(...)“. (Памучина2005:201,202)Узимајућиуобзирважностулогекоју јеМостаримао у просвјетноми вјерскомживотуправославаца осјећала сепотребазаоснивањемрускогконзулатаутомграду.ЧастдаподигнерускуконзулскузаставууМостару,30.августа1858.године,нарођенданруског
170
МајаЛаковић
цараАлександра II (1855-1881),припала је сарајевскомконзулу ЈевграфуРомановичуШчулепникову.(Тепић1988:53)ТајједогађајпривукаовеликупажњуправославнихМостараца,којисуупркосподозрењутурскихвласти,увеликомбројуприсуствовалисвечанојслужбиуправославнојцркви,којајетимповодомуприличена.(Ћоровић1933:65)
Радизалагањеуобластинародногпросвјећења,којесупрепозналикод свештеника у Мостару, није се могло приписати сарајевскомсвештенству.ПравославнисвештенициуСарајевупоказивалисупасивности незаинтересованост услед чега су наставници долазили из Србије иУгарске,аликао„странци“нисубилидовољномотивисанида„воденаставуса ревношћу човјека којижели допринијети напреткумлађих покољења.(Гиљфердинг 1972: 80) Том проблематиком су се, поред конзула, бавилии руски истраживачи просвјетних и вјерских прилика код Срба у Боснии Херцеговини. Примјера ради, руски историчар Нил Попов је, у свомогледу,ПравославиевБосниииегоборьбаскатолическойпропагандойипротестантскимимиссионерамииз1873.године,навеонеколикокориснихподатакаорефлексијамапрвихшколанаразвојнационалне свијестикодСрбаиулозисвештеникаутомпроцесу.Премањеговимсазнањима, још1849. године, Ђорђе (Спиридон) Рајковић 3, придошлица из Дубровникана мјесту повјереника цркве Св. Арханђела у Сарајеву, предложио јечлановимасарајевскеопштинедаоснујуфондзаотварањепрвешколеукојима би православну дјецу, умјесто самоуких свештеника, подучавалишколованиучитељи. Збогнередовногшколовањаинезнања свештеника-учитеља народу није имао ко да укаже на славну прошлост њиховихпредака, која је билањихова једина духовна храна и снага. ЗахваљујућиРајковићевој иницијативи, 1850. године, из Дубровника су допутоваладвојица учитеља Јуриј Маргетић и Јаков Вуковић4. Њиховим доласкомсарадом јепочелашкола заправославнудјецу, која је за кратковријемепостала узор другим просвјетним установама те врсте. (Папић 1978: 19)Међутим,упериодуизмеђу1863.и1865.године,уследпритисакавалијеОсман паше и митрополита Игњатија, школа је све теже настављала саизвођењем наставе. Притисак локалних турских власти обиљежило јеи учестало спаљивање важних књига из српске историје, забрана радашколском одбору, док су учитељи неријетко били под полицијскомприсмотром или су протјеривани ван граница Турске. (Попов 1873: 22)3 УвријемеустанакауБоснииХерцеговиниЂорђеРајковићјерадиокаобанкаррускогконзулатауСарајеву.НаосновуизвјештајаконзулаКудрјавцева,изјануара1875.године,руском посланику у Константинопољу Н. П. Игњатијеву, закључујемо да је РајковићубилаповјеренаиулогатајногагентаМИД-а.Зарезултатесвојемисијеислужбуурускомкозулатуодликованје1875.годинеорденомСв.СтаниславаIIIреда.4 МитарПапићукњизиИсторијасрпскихшколауБоснииХерцеговинипомињусеименаучитељаЂорђаМаргетићаиСимаСамоуковића.
171
РускиконзулионационалнојсвијестиСрбауБиХсрединомXIXвијека
О свим наведеним дешавањима која су довела до гашења православнешколеуСарајеву(21.јануара1865.године)ународујенасталапјесма:
„Даседоброзломогради,КрвопіяОсман-паша
Гласиздаде,дасерушиИзосновашколанаша.БѣсниТурцинападошеНакнижарушколенаше,УнесретнюСараеву
Омладинурасплячкаше;Однесоше,запалише
Школьскекнигеодобране,Ах!Исрбскуповѣстницу,Даусрценародране.
Осман-пашанасильниче!Повѣсницанигдѣние
Нипрогната,нипроклета,Гдеселюдскакрвнепие.“
Уз ниже свештенство и православни сељаци су одмах задобилипоштовањеинаклонострускихконзулата.Упркоснезавидномсоцијално-економском положају сељаштво је било живи темељ очувања народногјединства и вјере која се базирала на „унутрашњој снази хришћанскељубавитогистогнарода“.(Гиљфердинг1972:50)Бројнисипримјерикрозкоје су руске дипломате описивали љубав и поштовање обичног народапрема својојисторијии традицији, а једанодњих је детаљиз разговораГиљфердинга и столачког Хамза-бега Ризванбеговића. Разонодећи се узвечеруипјесму,убеговомдруштву,конзулједознаокакосепјесмаоМаркуКраљевићуочувалаународуипјеваупркостомештомуслиманиневолеовогсрпскогјунакаисвеонекојипјевајупјесмеоњемукажњавајубатинама.Из разговора је закључио да су хришћански јунаци величанственијии чврсто усађени у свијест народа, који их уздижу кроз херојскепјесме, за разлику од муслимана који пјевају само илирске пјесме.(Гиљфердинг1972:51)Сдругестране,имао јеприликудасеувјерииутокакосуусвијестисрпскогнародаосталеурезанеинегативнепричеизнародногпредања.ТакојеприликомпосјетеДобрунудознаопричуосрпској„краљициЈерини“,женидеспотаЂурђаБранковића,збогчије јепохлепеи прељубе порушен град Добрун. (Гиљфердинг 1972: 108) Одушевљењесрпскомпоезијомипјесмамајебилоуочљивоикоддругихстранихпутникау нашим крајевима. Поменућемо мишљење француског путописца E. deSainte-MarieкојиупутописуL’Herzegovineнаписаода је„читањестарих
172
МајаЛаковић
пјесникавеомајепривлачно;кодњихналазимопонекадописератничкихподвигадостојнихједногАхила“.(Šamić1981:256)
Нарочито занимљивом Гиљфердингу се чинила појава да се кодправославаца појам вјере везивао са идејом народности до мјере да су„појмовиСрбиниправославацсиноними“.(Гиљфердинг1972:365)Појавау којој се поистовјећује вјера са народношћу, били су сложни конзули уоцјени,нијебиоискључивопосљедицадјеловањанижегсвештенства,већвластитог народног осјећања и сазнања. (Тепић 1988: 31) Иначе, крајем50-их година,управославномсу се свијету,подутицајемсловенофилскеидеологије,јавилипокушаји„дасенационалнастремљењасрпскогнародаизведуизучењаправославнецркве“.(Екмечић1989:141)КаословенофилГиљфердинг је учествовао у креирању иширењу таквих ставова.Његовлични утисак је почивао на спознаји да је најважнија тековина српскогнародаочувањењиховихобичајаисамобитности,алииправославневјерекојајетемељсловенскогдуха.НасличнупорукунаилазимоидвијегодинекаснијеутекстумосковскепосланицеСрбима(1860).(Урић2012:18)
Из наведеног се изводи закључак да је код сељаштва и нижегсвештенства била присутна спремност за подношење жртве за „општународнуствар“.Осјећајзатојебиоријеткосткодправославнихтрговаца.Онисучинилизатворенкругљуди,попуткасте,којасеобогатилазахваљујућитрговинисаАустријоминатомсепутуодраје-сељакапотпуноодвојила.Њихова снага је долазила из новчане надмоћи и трговачкогмонопола саевропскимсвијетомодкојегсуТурцизазирали. (Екмечић1989:92)Иакосу им имовинска средства дозвољавала да често путују и школују се уиностранству потребе за дубљим интелектуалним радом нису имали.СарађивалисусалокалнимтурскимвластимауциљузаштитесопственихтрговачкихинтересаииздавалисусезавишислојдруштвакојегкодСрбанијебилојошодсредњегвијека.(Гиљфердинг1972:81)Трговцисубилизаслужнизакреирањенетачнихпредстава,кодстранихпутника,отомекакосуОсманлијелибералнанацијаучијојдржависухришћаниимуслиманиједнакипредзаконом.(Гиљфердинг1972:371)УпочеткујеГиљфердинговставотрговцимадијелиоињеговнаследник,конзулШчулепников,којијеуавгусту1865.године,писаорускомпосланикууКонстантинопољудајекодтрговацаочигледносвакоодсуствољубавипремадомовини,својојсабраћиидачакдолазидоизражајаравнодушностпремаисповиједањурелигије.5Уњеговимкаснијимизвјештајимајеочигледнапромјенамишљењаувезисапонашањемтрговаца,јерјеунеколикоизвјештајауказао,рускомпосланикууКонстантинопољу,НиколајуПавловичуИгњатијевунаизвјеснепромјененационалнихосјећањиматихистихтрговаца,којисуодједномпочелидапоказујуспремностзасарадњусарускимконзулатом.Уизвјеснојмјерије
5 ЦитиранопремаИ.Тепић,БиХурускимизворима…,201.
173
РускиконзулионационалнојсвијестиСрбауБиХсрединомXIXвијека
топосљедицадјеловањаУједињенеомладинесрпске, која јеималасвојуфилијалууСарајеву.(Тепић1988:41)
С тим у вези важно је поменути и улогу националне мисије којује Србија имала код српског народа у Босни и Херцеговини. Иако су утериторијалномсмислуприпадалидвијемадржавама,СрбисаобјестранеДрине,суприпадалиједномнационалномидуховномбићу.(Цвијић1908:21)ОсјећањезаједништвајебилонарочитопојачаноувријемехерцеговачкогустанкаЛукеВукаловића(1852-1862),устанкауБосанскојкрајини(1858),алиипритисакаПортедаонеспособиразвојослободилачкогпокрета.Некиод учесника и организатора босанског устанка су се склањали у Србијуод прогона турских власти и тамо учествовали у радуСрпско-босанскогодбора(1860)којијеосновансазнањемРусијеициљемдапокрененовиустанак уБосни. (Урић 2012: 7) Један од чланова одбора је биои рускиписаципублициста,словенофилИванСергејевичАксаков.Собзиромнатодасусловенофилиуживалиодређену(незваничну)подршкурускевладеидјеловалипопутњенепродуженерукенаБалкануодИ.С.Аксаковасеочекивалоидаобезбједифинансијскасредстватј.кредиткодрускевладеонабавциоружјазаустанике.(Урић2012:21)
Долазак на власт кнеза Михаила Обреновића (1860-1868) дао јеновинационалниполетсрпскимземљама,нарочитоуонимакојесубилеу саставу Турске. Организација народних снага из Босне које су се наразличите начине могле ставити у службу његове политике повјерена јемладимучитељимаисвештеницима,сатихподручја,којисусесвојевременошколовали у Београду. Примјера ради, архимандрит Серафим Перовић,архимандрит Леонтије Радуловић, учитељ Јово Перовић и мостарскитрговацЈевтоБјелобрксубилиповјереницисрпскевладезаХерцеговину.УСарајевуактивнуулогуузимајуикаснијимитрополитСаваКосановићиучитељСтевоПетрановић.(Ћоровић1929:35)
Рускиконзулисупоказивалиотворенесимпатијепремаустанцимапротив Турске и правдали учешћеЦрне Горе.Међутим, положај рускихдипломата у цијелој Турској, послије Кримског рата (1853-1856) биоје изузетно сложен. С једне стране, од њих се очекивало да сузбијајуослободилачкеакцијехришћана,асадруге,даимпомажууциљуочувањаауторитета Русије. (Хевролина 2003: 36) Због тога се стицао утисакда дјеловање њихових конзула није следило званичну политику владеу Петрограду. Руски конзули су, повремено, били директно укључениу херцеговачки устанак, док су за устанак у Босанској крајини (1858)показивали мање интересовања и о њему су се информисали углавномпрекопосредника.(Тепић1988:545)
ПоугледунапрвогсарајевскогконзулаА.Ф.ГиљфердингаиконзулВалеријан Владимирович Безобразов се у раду мостарског конзулатаослањаонасарадњусанижимсвештенством.Свјестандјеловањатрговаца
174
МајаЛаковић
наштетуопштихинтересаправославногстановништваВ.В.Безобразовјеуједномизвјештајуиз1861.године,написаодасу„обезбједишвирелативнонезавистан положај трговци се понашали као аристократија (…) Сходнотоме,тајслојхерцеговачкогдруштваискљученјеизсвихопштихинтересаземљеиживи само за своје, егоистичнеинтересе…“. (Кондратјева 1971:203)Рускиконзулјеважиозахраброг,дрскогипомалоуображеногчовјека,пасуњеговиодносисатрговцима,тј.представницимамостарскеопштине,брзодошлидоивицесукоба.Наиме,иакојеуизвјештајимаговориопротивтрговацаВ.В.Безобразовјеодњихузимаовисокеновчанепозајмице,којеје нередовно враћао. Због тога је једном приликом тражио одмостарскеопштинедамуисплатиновацкојијеПрокопијеЧокорило,добиозаотварањеједневеликеишестмањихцркавауМостару.Безнамјередаулазиусукобсаконзуломопштинаје,ипак,одбилазахтјевузадекватнообразложењеиновацуложилауизградњуцркавауКоњицуиЧелебићу.(Ћоровић1933:65)Заразликуодтрговаца,обичаннародје,премамишљењуВ.В.Безобразова,преживљавао од бављења земљорадњом и сточарством. Било да су упитањухришћаниилимуслиманиживјелисускоропаподједнакотешко.Страдају највише због недостатка земље, која је већином у власништвумуслимана-земљопосједника, али и пореских притисака и самовољелокалних власти. Однос између газда-муслимана и хришћана-кметовајеупоредиосаодносомизмеђувласникаплантажеуАмерициињеговихробова. (Ћоровић 1933: 206) Генерално гледано положај хришћана уградовимајенештослободнији,уодносунапретходнегодине,апосљедицаје тоњиховимновчаних обрта са иностранствоми сарадње са локалнимтурскимвластима.Закључуједајесасвимочекиванотоштосухришћанисаоружјемурукамаодлучилидасебореоднеправдеиодбранусвојечастиидостојанства.НарочитуопасностзасловенскидухиправославниелементуХерцеговиниБезобразовјеуочиоувојномпорезу-аскеру,којисухришћанирадијеплаћалинеголинатуралнепорезе.Удаљавањехришћана-војникаизродногкраја,искључивостисламскевјереињиховначинживотадоводилиби до неминовног преобраћења, једног дјела војника-хишћана на ислам.Истинизавољу,токомвишегодишњегборавкауХерцеговинирускиконзулније свједочио насилном преобраћењу хришћана на ислам. Дешавало седа дјевојке промјене вјеру и пређу на ислам, али не из духовних већ изовоземаљскихразлога.(Ћоровић1933:209-211)
*Руски конзули су и у наредним годинама давали допринос у
развојупросвјетно-културногживотаправославногстановништваБоснеиХерцеговине, тачније, све до 1875. године, када јеМИДдонио одлуку оукидањуконзулатауМостару,анедугонаконтогаиконзулатауСарајеву.Током дводеценијског дјеловања руски конзули су се ослањали направославно становништво, првенствено ниже свештенство и сељаштво.
175
РускиконзулионационалнојсвијестиСрбауБиХсрединомXIXвијека
Управо тим слојевима становништва су приписивали највеће заслуге заочувањенивоанационалнесвијестикодСрбаисањимасуразвилинајвишинивопросвјетно-културнесарадње.Сарадњусатрговцимасууспоставилинештокасније.НајважнијомтековиномњиховоградауСарајевуиМостарусматрају се бројни резултати у домену културно-просвјетног животаправославаца. Захваљујући њиховом посредовању вршене су редовнеиспорукешколскихицрквених књига, а додјељивали суи стипендије зашколовањемладићауРусији.Заслужнисузаоснивањеифинансирањерадавишешкола.ИакосунавишеначинапомагаликултурномипросвјетномразвојуСрбауБоснииХерцеговинистичесеутисакдасемоглоурадитивишеданиједонијетаодлукаозатварањуконзулатауБоснииХерцеговини.Помалонеочекивано,аликонзулатуМостарујезатворенувријемекадајеотпочелаВеликаисточнакриза(1875-1878).Упркоспрестанкурадарускихконзулататековинењиховогдјеловањасуосталетрајноуграђенеуцрквено-школске институције и појединце чијем су раду пружали финансијску иморалнуподршку.
Литература
- Борба народа Босне и Херцеговине за ослобођење и Русија 1850-1864.године,уреднициЮ.А.ПисаревиМ.Экемечич,Москва1985:Наука.-Гиљфердинг,A.(1972).ПутовањепоХерцеговини,БоснииСтаројСрбији,Сарајево:ВеселинМаслеша.- Грујић, В. (1966). Културне везе Београда да Босном и ХерцеговиномсрединомXIXвека,ГодишњакградаБеограда,књ.XIII,73-105.- Екмечић, М. (1989). Стварање Југославије 1790-1918. године, књ. II,Београд:Просвета.-Кондратјева,В.(1971).Русскиедипломатическиедокументыобаграрныхотношениях в Боснии и Герцеговине ( 60-70-е годы XIX века ), Москва:Наука.-Памучина,Ј.(2005).Сабранадјела,Билећа:СПКДПросвјета.-Папић,М.(1978).ИсторијасрпскихшколауБоснииХерцеговини,Сарајево1978.-Papić,М.(1966).StakaSkenderova,PrilozizaproucavanjeistorijeSarajeva,knjigaII,Sarajevo1966,119-137.- Попов, Н. (1973).Православие в Боснии и его борьба с католической
176
МајаЛаковић
пропагандойипротестантскимимиссионерами,Москва:Университетскаятипография.-Поповић,В. (1949).АграрнопитањеуБосниитурскинередизавремереформног режима Абдул-Меџида (1839-1861), Београд: штампарија икњиговезницаНаучнакњига.- Тепић, И. (1988). Босна и Херцеговина у руским изворима 1856-1878.године,Сарајево:ВеселинМаслеша.-Ћоровић,В.(1929).НационалниразвојБоснеиХерцеговинеупрошлостидо1875.године,НапорБоснеиХерцеговинезаослобођењеиуједињење,Сарајево:Просвета.- Ћоровић, В. (1933). Мостар и његова православна српска општина,Београд:Планета.-Урић,Н.(2012).ПитањереформииустанкауТурскојспосебнимосвртомнаделатностСрпско-босанскогодбораирускихсловенофила(1860-1861),ЗборникМатицесрпскезаисторију84,7-46.-ХевролинаВ.М.(2003).РоссийскоепосольствовКонстантинополеиегоруководительН.П.Игнатьев(1864-1878),Новаяиновейшаяистория,н.6,36-58.-Цвијић,Ј.(1908).АнексијаБоснеиХерцеговинеисрпскипроблем,Београд:ДржавнаштампаријаКраљевинеСрбије.- Šamić,М. (1981). Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljecu1836-1878.godine,Sarajevo:VeselinMasleša.
177
РускиконзулионационалнојсвијестиСрбауБиХсрединомXIXвијека
МајаЛаковић
RUSSIANCONSULSABOUTTHENATIONALCONSCIOUSNESSOFSERBSINBOSNIAANDHERZEGOVINADURINGTHEMID-19TH
CENTURY
Summary
The defeat in the CrimeanWar (1853-1856) and the Treaty of Paris(1856)representturningpointsinthemodernRussianhistoryandinternationalrelations.TheprovisionsoftheTreatyseparatedRussia,foralmosttwodecades,fromtheBlacksea,obligatedittoforsakeBessarabiaandloosemulti-decennialprotectorate over Orthodox Christian in the Balkans. The newly createdcircumstanceschangedthemeansofRussianoperationsintheBalkans.Astheresult,RussiaestablishednewBalkanconsulatesinSarajevoandMostar,amongothers.
AcharacteristicthatseparatesRussianconsularreportsfromothersisthefactthatthesereportsparticularlyemphasizedtheissuessuchasthepositionoftheOrthodoxChurch, clergy, inadequate education amongChristians and theliberationattemptsbythepeasants.Russianconsulsdidnothavethetendencyto travel throughBosniaandHerzegovina,with theexceptionof theSarajevoconsul,AlexanderHilferding,inwhosetravelogueswecanfindthemostcredibledepictionsofreligion,traditionandnationalconsciousnessamongtheOrthodoxpopulation.Inthetwodecadeoftheirexistence,Russianconsulsreliedprimarilyonthelower-positionedclergyandthepeasants.Itisamongthesesocialclassesthattheydevelopedthehighestlevelofeducationalandculturalcooperationandattributedthepreservationofnationalconsciousnesstothem.RussianconsulswereresponsiblefornumerouspositiveresultsintheculturalandeducationallifeoftheOrthodoxcitizens:theyadvocatedforandmediatednotonlyinthedeliveryoftextbooksandreligiouswritingsbutalsoingivingscholarshipstoallowyoungmen tobeeducated inRussia. Theyarealso responsible forestablishingandfundingseveralschoolsforOrthodoxchildren
178
МајаЛаковић
DuškoPopović1UDK14Блох,Е.JUOŠ,,VukKaradžić“uD.VijačanimaDOI10.7251/FIZN1719179PJU,,Gimnazija“uPrnjavoruOriginalninaučnirad
POJAMNAPRETKAUFILOZOFIJIERNSTABLOHA
Pojam napretka često je bio u središtu filozofskih preokupacija, a posebno jetretiranuokvirimaproblematikefilozofije istorije.PoBlohovommišljenju, istorijskovrijemejeste,ustvari,onobitnovrijemesuspregnutosprostorom,tojeste,mjestomukomečovjekbiva.Stogasevrijemeiprostormoguukrstiti, jer ihprožimaonoštojeistovjetno–onostvaralačko.Otuda,nepatvorenaprirodasadržimanjerazvijenogbićaodprirodeukojojbivstvujestvaralačkičovjek.Zato, pojam napretka implicira ono Kuda? i Čemu? Svakako, na čovjeku stoji danapreduje,idoknapreduje,onrasplićeisamsmisao.Takođe,toistočiniičovječanstvo.Itakorazvijasvijestoslobodi.Prematome,pojamnapretkaijestejedanodnajvažnijihpojmovaiuvijeksemoraposmatratinaosnovudruštvenogpoimanjaukomemožebitizloupotrijebljeniideološkiperventiran.
Ključne riječi: napredak,istorija,vrijeme,prostor,moral,Bloh,Kuda,Čemu,smisao,stvaralaštvo,svijest,sloboda.
1.U svom osnovnom značenju napredak označava promjenu nabolje,
vrednije; kretanje u smislu izmjene koja je u vremenskom slijedu upravljenanavišistepenrazvitka.Pojamnapretka,usmisluetičkognapretkailiusmislusocijalnog,iliidejnogprogresa,jošodSokrata[Σωκράτης,Sokrates],Avgustina[Augustinus, Augustin],prekofilozofa–prosvjetitelja,Hegela[Hegel],svedoBloha[Bloch]isvedodanas,čestojebioucentrufilozofskihpreokupacija,aposebnojetretiranuokviruproblematikefilozofijeistorije,kojasemožeshvatitikao osvješćenje i prikaz najopštijih principa istorijskog zbivanja i istorijskenauke, ili,hegelovskirečeno,kaonaučnasamosvijestosmislu istorije.Dakle,većodSokrata,saosjetnimnaznakamaiprijenjega,koji,usvomučenjuovrlinikaonajvišemdobru,povezujesaumskimmišljenjemiznanjemkojeseuzdižedoosnovnogetičkogkriterijuma,dovrline,praktičnogživota:,,Isveštosezanjegaisnjimekupujeiprodaje,tosuodistaihrabrost,itrezvenost,ipravednost,iuopštesvakavrlinavezanazasaznanje,pabiloporedtogailinebiloinasladai straha, i svegaostalogšto je tomeslično”(Platon,1985,str.109) iumro je,jer je ideje svoje zajednice podvrgao kritici razvojne, odnosno dijalektičkemisli, a preko nje je uveo i naučnumetodu u filozofiju i „[…] upravio je na1 os078vijacani@gmail.com
179
put metodičkog i sistematskog naučnog razmišljanja i ispitivanja stvarnosti“.(Đurić,1990,str.252)Međutim,većjeAvgustinuistorijispasenjakojaje,ponjegovommišljenju,određenabožanskomodlukom,poučavaodasusvaistorijskaljudskahtjenjaipokretipukemarionetskeigre,predestiniranebožjomvoljom,itako prvi pokušao zacrtati neke zakonomjernosti istorije. ,,Ljubav prema sebidovedenadopreziraBogarađazemaljskudržavu;ljubavpremaBogudovedenadoprezirasebesamograđanebeskudržavu“(DeCivitatedel28)štoK.Levit[Levit] obrazlaže sljedećim riječima.: ,,U Augustinovom kršćanskom načinumišljenja ’napredak’nijeništadrugonegoneumornohodočašćekakonačnomnadzemaljskom cilju“ (Levit, 1990, str. 211). Kako odAvgustina do Hegelapostojeraznekonstrukcijeologosuistorijskograzvojačovječanstvakojeistorijefilozofije treba da razluče, prije ovog mislioca, svakako treba istaći Herdera[Herder],premakomeistorijausuštiniinijedrugodoneprekidnonastavljanjeprirodnograzvoja.Ikaoštojesamčovjekkrunabožjegstvaranja,takojeinjegovaistorija samo optimistički zacrtan razvoj ljudskosti, razvoj ideje humanizma.UovomkontekstumožesegovoritiioŠlegelu[Schlegel]kojismatradajeupočetkuistorijskograzdobljačovjekbiostvorenkaoslobodanidasuprednjimležaladvaputa:putuvisinuiputudubokiponor.Idajeostaovjeranprvom,odsamogbogaproizašlomputu,njegovabislobodabilakonstantna,alikakoječovjek,nesrećom,odabraodrugiput,tomusadpreostajejedinozadatakdanižu,zemaljskuprirodnuvolju,preobraziubožansku.Činise interesantnimiuputnimistaći imišljenjeE.Siorana[Cioran]:,,Znanjenasjestrmoglavilouvreme,iistomprilikomsmosteklisudbinu.Jersudbinapostojisamoizvanraja“,aneštopotomdodaje,,[…]zarnebiovitrenucimoglibitiprodužetakipogoršanjeinicijalnenelagodnostibezkojeistorijanebibilamoguća...“(Sioran,2008,str.7 i8).Obamisliocagovore sa žaljenjem, sa nostalgijom i ogorčenjem što istorija uopšte postoji ištonijesveostalonaprvobitnomblaženomstanju.Istorijaje,dakle,kaoistorijaotpadništvo,pomračenječistogbožanskogbitka.Premaovom,da li je tačna iovamisao:,,Vrednostsvihostalihdarovazavisiodvremena.Čestosekažedajevremenovac,alijeonovišeodtoga–onoježivot“(Lobok,1999,str.38)?
Nesumnjivo, jednu od najgrandioznijih skica istorije čovječanstva daojeHegel,sistematskiporedavšicjelokupanmisaonimaterijal istorije.Zanjegaje država ostvarenje moralne ideje, i on to kaže ovim riječima: ,,Država jezbiljnost običajnosne ideje – običajnosni duh kao očigledna sama sebi jasna,supstancijalnavolja, koja o sebimisli i sebe zna, pa to što ona zna i ukolikoona to zna također i izvršava“ (Hegel, 1989, str. 370).Otuda, poHegelovommišljenju,svjetskaistorijainijedrugodoostvarenjeidejeodržavi.Utuistorijunarodi ulaze sukcesivnokakobi svoj duh iživjeli u stvaranju različitih oblikadržave i tada nestali s istorijske pozornice. Razmatrajući u svojoj FilozofijepovijestiistorijuOrijentalnog,Grčkog,RimskoginapokonGermanskogsvijeta,Hegeltvrdidajeupravouovomposljednjemslobodanašlapovodadarealizujesvojpojamkao svoju istinu. ,,Tek sugermanskenacijeukršćanstvudošledo
180
DuškoPopović
svijesti,da ječovjekkaočovjekslobodan,daslobodaduhasačinjavanjegovuosebujnuprirodu“(Hegel,1989,str.35).Timejezanjegaiispunjenciljistorije.SvjetskaistorijazaHegelainijeništadrugodorazvojpojmaslobode.,,Mismo“,kažeHegel pri kraju svojeFilozofijepovijesti, ,, […] razmatrali samo taj tokpojma,pasmosemoraliodrećidražidapobližeopišemosreću,periodecvjetanjanaroda,ljepotuiveličinuindividuuma,interesnjihovesudbineužalostiiradosti.Filozofija imaposlasamosasjajemideje,kojasezrcaliusvjetskojpovijesti“(str.407).
No, često Hegelovo nasilje nad empirijskim istorijskim materijalomrezultat je njegovog konstruktivizma, koji zbiljsko ne želi prikazati onakvimkakvoonozaistajeste,većkakobitrebalodaizgledakaopotvrdaiargumenatnjegoveapriorističkeshemeistorijedok,primjeraradi,O.Špengler[Spengler]daje specifičnu filozofiju istorije na principima morfologije istorije i kulture.Marksističkoshvatanje istorije–dijametralnosuprotnoraznimmistifističkimiidealističkimfilozofskimobrascimapoimanjabitnihfaktorauistorijičovječanstva–razviojeuzklasikemarksizmaposebnoPlehanov[Plehanov]usvojojstudijiO materijalističkom shvatanju istorije. U vezi s ovim, Marks [Marx] piše:,,Ljudipravesvojuvlastituhistoriju,alionijenepraveposvojojvolji,nepodokolnostima,kojesusamiizabrali,negopodokolnostima,kojesuneposrednozatekli,kojesudateinaslijeđene”(1949,str.211).Ali ,,[…]čovjekmožedosvijestisamoudruštvenojzajednici,samounjojmožesviješćumislitiidjelovati.Ljudski duhne stoji iznadhistorijskog razvitka ljudskogdruštva, negou tomrazvitku;onjeizrastaoizmaterijalneproizvodnje,nanjojisnjom”(Mehring,1931,str.292).TakođeiPlehanov,natraguMarksa,kažesljedeće: ,,Istorijskanaukanemožeseograničiti samonaanatomijudruštva;ona imauviduskupsvihpojava,kojesudirektnoiliindirektnouslovljeneovomekonomijom–svedoradamašte”(Plehanov,1946,str.21).Odavde,ponjegovommišljenjuitoda„Marxsovmaterijalizamdokazujedahistorijumišljenjauvjetujehistorijabića”(G.V.Plehanovidr.,str.76).
2.
Dakle,istorijajeonobitnoštosedogodilouvremenu,stoga:
,,Povijesnoupregnantnom smislu riječi postajemeđutim to historijsko samosvojompovezanošćusodlikamaprošlostiiočekivanjimabudućnosti.Onopojedinačnohistorijsko mora se od svakoga usporediti s poviješću prošloga kao i s njegovimnaslućivanjimabudućnosti.Historijskanaukanemožeseograničitisamonaautonomijudruštva,onaimauviduskupsvihpojava“(G.V.Plehanovidr.,str.23).
Zato,toistorijskovrijemejeste,ustvari,onobitnovrijeme.Saglasnostim,,,ZaBlohaistorijanijehomogena,negopoliritmična.TakojeodvladajućihnaZapadu i Istoku iskorišćena i denuncirana radnička revolucija 1953. poredBlohaprošlanezapaženo“(Dütschke,1975,str.215).Svakako, i to jeonošto
181
PojamnapretkaufilozofijiErnstaBloha
se trebashvatiti. I to jeonočemuseBlohčestovraćao. Ili,preciznijerečeno,vraćaoseproblemimashvatanjaistorijskog,zaštodasenekažeiprevratničkog,uglavnomklasnogvremena,ifizičkogvremena,kaoinapretkauvremenu.Blohje,jošuDuhuutopije,govorioioprostorukaooenklavivremena,kaoogolojopažajnojformionogistovremeno,kojepoistovjećujesasadašnjimtrenutkom,kaomaglovitomčinjenicomukojojnajprijenemamoništa,nispoljaniiznutra.Nemamo ništa što bi se ikako moglo samo po sebi fiksirati. I baš zato onodoživljenoseodmahineproživljava,jerpritom,ononeizbježnostalnosadašnje,upravoonopokojemjedinojesmo,stvara iotvaranepoznanicuosebi.Znači,tojeonosadašnjekojeseuiizsvogmelanholičnogpostojanjanikakoinikad,inikome,nepredaje,nepodajeuposjedovanje.Sadašnjeje,dakle,tokojedjelujeičinidaseništapotpunonemožedoživjetiakonijevećprošloilidatekdolazi,pričemuje,onoštodolazi,našemutamnomeJajošbliže,idoksesamživot,našebitisanje,shvatakaosumanjegovihtrenutaka,rastačeuintervalimanestvarnostiistih tih trenutaka.Iz toga inašeneznanjeo tome,oonomšta touopšte jeste,samim tim i ko smozapravo samimikoji hoćemodapredočavamo - da- se-predočavamo.Podudarnostim,akoseprošlostusvojsvojojpotpunostipojmi,priznaiprihvatikaotakva,kaosvijetnevišesvjesnog,kaosvijetnezavisanodonogkojidoživljava, toznači,poimajućegsubjekta,onda je taj svijetobjekatjedneposebnenauke,utekupolasređenojdoživljenojstvarnosti.OtomeBlohkaže sljedeće: ,,Prostor kao puka forma zrenja simultano datoga bio je jošenklava vremena, unazad kao i unaprijed okružen ovim kao formom zrenjaživota“. Ivišenoštojejasno,dimenzijuvremenaidimenzijuprostoraBlohvidikaodvijesuspregnute,međusobnouslovljene,sauslovljenečovjekoverealnosti,istovremenemjesnostiukojojonbiva.Univerzalno,ali iblohovskimriječimarečeno,prostorjeobjektivnopostojećioblikrealiteta;nužni,nezaobilazniuslovpostojanjacjelokupnogmaterijalnogsvijetaštosu,jošelejskifilozofi,temeljnoistraživali. Prije svega Parmenid [Παρμενίδης, Parmenid] i Zenon [Ζήνων,Zenon] negirali su postojanje praznog prostora.Zenon je čak postavio tezu otomedaprostoruopštenijeneštopostojeće,jerbiutomslučajumoraopostojatiopetunekomprostoru,aovajopetunekomdrugom,svedoubeskonačnost.,,Akopostojiprostor,onćebitiunečemu;jersveštojeste,jesteunečemu,aonoštojeunečemu,jesteuprostoru“(Žunjić,1984,str.76).
Nasuprottome,atomistismatrajudapostojiprazanprostor,jerbiinačebilonemogućebilokakvokretanjeatoma.,,Pomijenjanjuboja,pomnijenjuslatko,pomnijenjugorko,auistinuatomiipraznina“(AtomistiLeukipiDemokrit,1950,str.9),pišeDemokrit[Δημόκριτος, Demokrit].Nadalje,Kantjesmatraodasuprostorivrijemetranscendentalničistizorovi,tojeste,dasetemeljeusubjektu:,,Prostorivrijemestojeposvenužnouvezisnašomčulnošću,pamakakvidasunašiosjećaji;onimogubitivrlorazličiti“(1970,str.66).TvrdećitakopostaojeosnivačonogidealističkogtretiranjaproblemaprostorakojijevidljiviuHerbarta[Herbart], za kojeg je prostor proizvodmehanizma predodžbi, pa, saglasno s
182
DuškoPopović
tim,ipsihologijajeste„statikaimehanikaduha“(Petronijević,1982,str.451),štoćerećidasuprostor ivrijemesređenisisteminizovaosjeta,štojeslučaj ikoddrugih subjektivističkihfilozofija,posebnoBerksona [Berkson]kadkaže:,,Minemislimostvarnovrijeme,većgaživimo...“(1932,str.65).Amaterijalisti,pak,tvrdedaprostorpostojinezavisnoodljudskesvijesti,objektivno.Tako,naprimjer,Fojerbahkažedaprostorivrijemenisujednostavnioblicipojava,većdasubitniuslovisamogbitkaida„svijetbeskonačnostinijeništadrugodosvijestobeskonačnostisvijesti“(Feuerbach,str.28).I,najzad,R.Karnap[Carnap],uvezi s problemom filozofije prirode, kaže: ,,Vrijeme je jedno-dimenzionalno;prostorjetro-dimenzionalan“(Karnap,1999,str.60).Što,drukčijerečeno,značidajevrijemebeskonačnouobasmjera,tojeste,uonomkaprošlostiiuonomkabudućnosti;odnosnopostavljasepitanje,dalijeprostoreuklidovskailine-euklidovskastruktura?Zato,ponjegovommišljenju,uostalomkaoikoddrugihlogičkih pozitivista, svamoguća pitanja o strukturi prostora i vremena i jesusintaksičkapitanja,dakle,pitanjaostrukturijezika.Dali jeupravu?Odlučanodgovorje–ne!
KodBlohajeuočljivarazlikafizičkogiistorijskogvremena,itojeonošto jeovajmislilacveomapronicljivospoznaoi razlučio, jerse,ponjegovommišljenju,fizičkovrijememožeposmatratiikaojošjednaprostornadimenzija,dok jefilozofija istorije uvela vrijemekoje je u vezi sa životom, i koje prati,bilježi,čuvaodzaborava,čovjekovživot injegovotrajanjekroz iuvremenu.Međutim, pravo vrijeme je vrijeme samosusreta, pošto još uvijek nismo srelisamisebe–toitakvovrijemetekpredstoji,aumeđuvremenu,misekrećemokanjemu,jer:,,Suvišetogasejošzadržavaokonas,imikonačnojošuvijeknismo“(Bloh,str.316).Aumeđuvremenu,vrijemenasrazjedajerjeionoapstrakcijarazjedanja–nestajanja,ausebi,sdrugestrane,automizovanoje,ibliskojesonimštovoljnokidiše,nasrćezajednosčovjekom,iovdjejeononaklonjenočovjekuali, dakako, život i snosi, trpi, plaća, otplaćujemudanak, cijenu egzistencije.Istovremeno,uvremenu,vršesevećeilipakmanjepromjene,isveseneprestanouobličava, oblikuje, preobličava, bude i propada. I, upravo, u tom istorija idobijaiimasmisao–čovjekovaistorijajesteioličavazgusnutovrijeme.Zato,vrijemenijenisubjektivniprivid,nijeniprenaglašenaposebičnost,iakočovjekposjedujeunutrašnječulo, intuicijuvremena.Takođe,poBlohovommišljenju,postoji ubrzano i usporenovrijeme.Ubrzanovrijemepritiska čovjeka,film,ukomesezapetminutadogodisveonozaštajeuživotupotrebnopetdana,umaraimrcvari ljude.Nasuprot tom vremenu, usporeno vrijeme djeluje prijateljski.KakotoBlohslikovitokaže,nausporenomsnimkusebokserineudaraju,većnježnodotiču,gotovomilujujedandrugog;štosenaprostomožeiskazatijednomjedinom rečenicom: ,,Blohu je primarno da otkrije biće temporalne struktureljudskeegzistencije“(Vranicki,1974,str.352).
183
PojamnapretkaufilozofijiErnstaBloha
Sprostoromstvarstojiiizgledadrugačije.Nasneplašiumanjenjeprostora,naprotiv,unjemuseosjećamozaštićeni,kaodasenalazimounekomskrovištu,dokuvećanjenajčešćedjelujedemonski.Prema tome, svijet koji posmatramokroz naopako okrenuti, pozorišni dvogled, izgleda šaljivo, a muva, uvećanadesetputa izgledazastrašujuće.To su ti različitipristupivremenu iprostoru ivjerovatnonastajuotudštovrijemeosjećamoidoživljavamounutra,tojeste,unama,aprostorokonas–vannas.
,,Kakojednostavnoizgledatodasmoprisebiidagledamovan.Jajenastanjenounutra,ograđenokožomkojasenezovezaluduvlastitakoža.Izvannje,uonomštosezbogtogazovevani,obitavajustvari.Uprostorubeznas,krozkojiuvijekprolazimopoputposjetilaca,ikojizahvaćamovlastitomrukom“(Bloch,1973,str.50).
Bloh je razlikovao satno vrijeme, vrijeme klasične fizike i vrijememodernefizike,kojeje,takođe,neutralnimedijprirodnihprocesa.Zaistorijskimultiverzum nije pogodno ni jedno ni drugo vrijeme, već samo analognoRiemanovom[Riemann]shvatanjuprostora.KaoštokodRiemanavećojgustinimaterije odgovara intenzivnija metrika prostora, većoj gustini istorijskogdogađanja odgovarala bi intenzivnija metrika vremena. Koliko je ova idejaoriginalna,samBlohjeukazivaonamisliocekojisuzastupalisličnashvatanja.Pa,ipak,dalisesuprotnoshvatanjevremenasmijeoznačavatikaoreakcionarno,kaoštočiniBloh?Kakvavezapostojiizmeđuprirodnog,kosmološkog,geološkogiistorijskogvremena?NatosamBlohodgovarakadkažedaHomerovosunceobasjavainasitonekaokulturnabaština,negoupravosamoSuncekojeizbijaneprolazno,kojeuopšteništaneznaotomenikakobi,saljudskomistorijom,biloantikvirano.
Prema Blohovom shvatanju, prirodno vrijeme je spoj kosmologije iantropologije.Stoga,napredakuistorijijemogućsamouznapredakuprirodi.Nakon okončanog napretka u istoriji ostaće napredovanje u humanoj prirodi.Treba,međutim,skrenutipažnjunatodaovashvatanjaodudarajuodizvornogmarksizma,uzto,nisukoherentnanisaostalimBlohovimshvatanjima.Jer,akojeprirodaiznadistorije,onda,zbogčega,čemuutopija,front,ilinada.Izgledačudno,gotovo nevjerovatno da ovakavBlohov stavD.Pejović smatra kao skretanje,koje je analognoprvoj idrugoj faziHajdegerovogmišljenja.Dok jeudrugojfaziHajdegercentriraočitavufundamentalnuontologijunaegzistencijal„[…]odlučnostiopstanka,udrugojfazijesvunadupolagaojedinousudbinubića“.(Našeteme)?Takođe,istosedešavaispitanjemistorije,tako,uprincipunadaistorijajejošuvijekpoprišteborbezabudućnost;dabi,potom,istorijaustupilamjestoprirodi.Gledeovoga,PejovićdržidajetimeMarksovoistorijskomišljenjepremješteno u sklop „[…] šelinglovsko-gnostičkih spekulacija, a optimizamzamijenjenrezignacijom“.Inemasumnje,Blohusezaistamožeprigovoritidakonstruišeiprojektujejedannejasancilj,kakobisnjimpremostiopreprekekojesusemoraleispoljitiuaporijamanedijalektičkikoncipiranognapretka.Dalije
184
DuškoPopović
Blohmilitantnioptimizamuultimumuzamijeniokrajemdijalektike,neštojeočemusemožeraspravljati.
Nadalje, u eksperimentu svijeta, Bloh je razlikovao prazno sada odsadašnjosti.Dakle, premaBlohovommišljenju, prazno sada je uvijek samousebiinijetu.Stogaseičovjekovsadašnjiživotnepostavlja,jerjepraznosadasamosebiodvećblizuiispoljavasekratko.Ito,najprijekaopravotu,kojejeiznjega izvučeno, te se iono javljakaosada i istupakao tamni trenutakkojise jasno zapaža, ali se ne shvata. Znači, ovo sada i ponovo sada nikako nijeprijevremena,nitijeistovremenosasadašnjimvremenom,negojeonokojesejavlja–pulsira.Prematome:,,Izmeđusadaiponovosadaležinikad,inačenebibilokraja“.Naprostorečeno,sadajeonoštojesamousebiinijetu,usijanoi tamno, a sadašnjost je duža i svijetla. Otuda, stvari ostaju nepromijenjeneukolikosunamprostornoivremenskibliže.I tadsepojavljujenikada,ali jeionovremenskitu.Zapravo,nikadjepukotinasada,bezčegaononebimoglouvijekponovodapostanesadaitojeonobezčeganemadijalektike.Inadalje,to postaje pretpostavkomprostornomkretanju komeodgovaraju sada i nikad,odnosno,ovdjeinigdje,atekjepookončanjutogprocesa,mogućegovoritioonomštoje„istovremeno“i„zajedno“.Potome,tojetako,jeruvijekseutomsadaiovdjenalaziimomenatodluke,momenatrađanjanečegnovog.Iztoga,pravabudućnostsadržiiopasnost,istovremenoimogućnost,novost,spasenje;anepravasebudućnostvraćaprošlosti,neopozivojprošlostikojasprečavasveštozaistavodiubudućnost–kojaobmanjuje.Zato,sadašnjost jošnijeprisutnost,već je ono što pretpostavlja budućnost i prošlost. Po Blohovom mišljenju,vrijemenijeneprekidnitok;dajeste,misliBloh,bilobifixumkojisesamozovetok.Prošlostnijesličnavremenuzbogsvojezatvorenosti iuzaludnosti,ona jeneviševrijeme,vrijemebezbudućnosti.Budućnostjetakojapredstavljajasnozadiranje–vrijemeuvremenu.Onajetamnaiučestvujeutamitrenutka;možedabudeprisutnaiuprošlosti, tezato,prošlostnemorapotpunodaispadneizprostora vremena. Zato se istorijsko prekinuto nasljeđe i može nastaviti. Jer,svedokpostojitraženje,ne-nalaženje,postoji,takođe,iprošlost.Otudavrijemei jeste najautentičniji način postojanja čovjeka, ono je,Marksovim rječnikomrečeno,pravi,mogućeijedini,prostoristorije.PoBlohovomshvatanjuinovumje povezan sa vremenom – pomagačem objektivnihmogućnosti, kako dobrihtakoiloših.Blohimapravokadakažedavelikadjelazadiruudrugovrijeme,odnosnosvevrijeme,samimtimiudrugeprostore.Onikojiprisustvujustvaranjuvelikihdjelaobičnotopreviđaju;itojedobro,uzto,oniimajuvrijeme,jerjezanjihjošdan,uvijeksutrašnjidan,upravoonoučemuoninazirumogućnostpokretanjaipromjene.Međutim,vrijemeuumjetnostimožedabudeiumrtvljeno,štosvjedočemnogagrandioznaliterarnaostvarenja.
Blohjegovoriodaljudi,madaseuprostoruboljesnalazenegouvremenu,najčešćenezamišljajuprostorkaoelastičniokvirrazvoja,već,prije,kaopasivnumrežuzaupletenefigure.Tako,postojiupakovaniineupakovaniprostor,nastali
185
PojamnapretkaufilozofijiErnstaBloha
usljedkretanjakrozprostor.Iztogaistajalištedajemogućjedankorjenitzahvat,preokret prostornog kvantiteta u drugačiji prostorni kvalitet – kvalitet odlika.Prostorivrijemesemoguukrstiti,jerihprožimaonoštojeistovjetno,upravo,ono stvaralačko. Naravno i prostor sadrži protivrječnost, isto kao i vrijeme,samo što je ta protivrječnost dvostruke strukture, a ne razvoja.Prostor je kaospoljašnjapostalost,kaoispoljavanještootvaramogućnostuobličenosti,takođe,iuspjelosti.Naprosto,prostorrazdvajaisjedinjuje.Očigledno,Blohovaprostornadijalektikapodudarnajesanjegovomvremenskomdijalektikomiovdjejeidejanapredovanjakaultimumu,ukomesuizmirenisviantagonizmi,ustvari,omelapravudijalektičnost,pa tako,proizlazida jenakrajuzavršen ida jesavršen inedijalektičanprostor.
Aonovrijeme,odneznanogotkadidaljeje tu;ali,kakotorečeBloh:,,Vrijeme jest samo po tome što se nešto događa i samo tamo gdje se neštodogađa“(1969,str.149). Izato„Blohjemogaobitisarkastičan, takođegoraki čak tadami se činilo da su njegova buduća klaćenja opijenošću obilježenatragičnommelanholijom...Onmisečiniokaorevolucionar“(Rühle,1960).Imautom,moramopriznati,neoboriveistine,štosejošjasnijeiskazujeovimlucidnimBlohovimriječima.,,Tetkakojuhoćemodanaslijedimoprvomoradaumre.Ipakmožemovećprijetogadasevrlopotankoosvrnemoposobi“(str.203).Naravno,tetkajekapitalizamnaumoru,predskazujeBlohidodajedaječovjektajkojičinidogađaje,štoznači,čovjekjetajkojiovremenjava,vremeniibremenivrijeme,i traje, istrajava i bitiše u vremenu. I, sad sporije – sad brže, ipak, kreće senaprijed,jerjenapredak,nasvimčovjekovimživotnimpoljima,krozvaskolikulozučovječanstvaitekakoupadljiv.Alijeiovdje,izato,ponovoisamo,samčovjekodgovoran.Onjedužandasvojvlastitirazvitak,svojenaprijed,učiništohumanijim,svrsishodnijim,naprostorečeno,čovječnijim.Bloh tokažeovako:,,NooduvijekjejasnodačakinekouspjeloNaprijednetrebaskroz–naskrozdabudetakvo“(str.138).Prematome,uvijekseuvremenuneštoigubi,iuvijekseneštomožeizgubiti,štojeveć,dijalektičkigledano,negacijanegacije,uočljivousazrijevanjudjetetaumladića,anaročitoumuža.Ovo,svakako,ličinaEngelsa[Engels],kadon,prvopitajućisamogsebe,odgovaraikaže:,,Akakavjenormalantokživotatebiljke?Onaraste,cvjeta,bivaoplođena,inajzadopetproizvodizrnaječma,ačimtazrnasazru,stabljikaumireionabivanegirana“(1946,str.156).Ili,jošprijeiodređenije:,,Pupoljakiščezavaurascvatu,pabisemoglorećidacvijetopovrgavapupoljak;istotakoplodopovrgavacvijetlažnomopstojnošćubiljke,akaoistinastupaplodnamjestocvjeta“(Isto,str.154).Očigledno,ovimriječima, velikimislilacgovori o dijalektici kaoomoći negativnogmišljenja.Povodomovoga,takođe,ikodBloha:,,Nijesamokodutopijepočetnatačkajednenegacijeod trenutnoprisutne realnosti“ (Horowita,1959, str.91).Dijalektičkizakon negacije negacijeMarks otkriva u kapitalističkom načinu proizvodnje,povodomtogaonpišesljedeće:
186
DuškoPopović
,,Kapitalistički način prisvajanja, koji proizlazi iz kapitalističkog načinaproizvodnje, dakle kapitalističkoprivatnovlasništvo jest prva negacija individualnogprivatnogvlasništvazasnovanognavlastitomradu.Alinužnošćutakvogproizvodnogprocesakapitalističkaproizvodnjarađasvojuvlastitunegaciju.Tojenegacijanegacije“(1947,str.684).
Znači,usazrijevanju,kaoiuproizvodnimodnosima,usvakomrazvitkuneštoodprethodnogsegubi, ali,poBlohovomshvatanju,u slučajučovjeka injegovesocijalizacije,ononemoradabudeukinuto,onoštojekoddjetetabilonevinije,umladićkomdobuonomožedabudeplemenitije.Štojeneuporedivosadruštvenimsazrijevanjem,ukojemje,poredsuznogoka,čestoprisutnoivedro.No,ipak,društvenosazrijevanjeimaneštoodtakvogobilježjapaseikodnjegačinipotpunomogućedasenekoranijestanjekaojošsasvimpodnošljivoupoređujeskasnijim.Kaoprimjer,BlohnavodipoložajradničkeklaseuEngleskojitoudobaprogresivneindustrijskerevolucije;iona,dakle,radničkaklasajeupravobila takoja je stvaralapretpostavkuzaoslobađanjekapitalističkihsnaga.Ovošto je zaista negativno, što je gola dehumanizacija, ujedno je bilo dijalektičkiproizvedeno od prvog trenutka samog oslobađanja. I, odmah, zatim, pojavilose i ono negativno koje je bilo u službi prostog umnožavanja da bi se,malopotom,desioiispredoslobađanjaproizvodnihsnaga,upravo,onogpozitivnog.UvezisovimBloh,poputMarksa,govorisljedeće:,,Karakterističnojezačitavouzlaznoustrojstvokapitalizmada jeonoprogresivnono ipakuvijek imračnoprogresivno“(str.138).
Naravno, Bloh je, ovakvim stavom, bio svjestan antagonizma koji jestvorio, ali, kako i pošto je to tako, sasvim je logičnoda i oni zadiru u sferenapretka; naprosto, bez suprotnosti, nema nikakvog napretka. Ali, iz ovogaproističe i slijedi i jedno posve obično, zdravorazumsko pitanje: šta akotaj napredak, taj tok zadaje i protivudarce, kao što je to, na primjer, slučaj uindustrijskojrevolucijiipovećanebijede,teeksploatacije,nadrugojstrani.Bloh,kaonajužasnijiprimjerzatouzimapojavuHitlerakoji,kakomisli,nikakonijebionegacija,kojijebiopotrebansocijalizmunaputudosvojepobjede.Međutim,ni u tom pogledu ne postoji nikakav siguran indeks vremenskog redoslijedanapretkapokojembiupravoonoštouistorijidolazikasnije,usvakomslučajuilibarnajčešće,označavaloprogresivnipluspremaprethodnom;štoseHegelunijejavljalonatajnačin.OtomeBlohkaže:,,PeloponeskiratposlijePeriklovavijeka,tridesetogodišnjiratposlijerenesansepravilisuHegelovupojmunegacije,kojibiinačeposvudatrebalodaslužinapretku,ozbiljneteškoće“(str.139).Aližaokate prividnoočiglednemudrostimogla je čak takopretjeranobosti da jeRuso[Rousseau], i to za volju građansko-demokratskognapretka, cijelu dotadašnjuistoriju,otkadjenastupilanejednakostmeđuljudima,odbaciokaopogoršanje.,,Štoseljudskirodvišepovećavao,umnožavalesuseinevolje“(1978,str.52),veli ovaj prosvjetitelj i ustanovljuje da se svaki čovjek svojim rođenjem rađaslobodan,ali,budućidanjegovacjelokupnakultura,možeserećiicivilizacija,
187
PojamnapretkaufilozofijiErnstaBloha
ide unazad i da je regresivna. Postojeće društvo, pomišljenju ovogmislioca,neprirodnoje,doksuljudi,popriroditobožeslobodni,jednakiiravnopravni,ausavremenomdruštvuvladaipolitičkaimoralnanejednakost.Tunejednakostonobjašnjavapojavomprivatnogvlasništva,štojekasnijenašloodjekaikodMarksa.I kako su tadašnja kultura i civilizacija izvještačene, rezultat jednostranostiintelektualizma, negacija prirode kao prave izvornosti, on, zato i zagovaravraćanje čovjeka prirodi, kao izvorištu.Međutim, pod tim se nikako nemislipovratakprimitivnomdivljaštvu,kakosugasavremenici,čakiVolter[Volter],shvatali,negoprevladavanjetadašnjegdruštva.ItojeonoštojekodRusoaotkrioBloh,rekavšikakojeprirodaovommisliocu,ustvari,bilabojnipokličpremabudućnosti.Moždabisetomoglorećiinaprijed,napretku.Isto,kaoondašnjaiovovremenatendencijakojaoznačavakamufliranu,aliuočljivuregresiju.Tako,knjigaR.Hogarta[Hoggart]podradnimnaslovomUpotrebepismenosti,običnoproglašavanatemeljnimdjelomstudijakulture,slavilajekultururadničkeklaseiružilamasovnukulturukojajujepreplavila.Evoštaonpišetimpovodom:
,,Većina zabava zamase na kraju se svodi na ono što je Lorens [Lawrence]opisivaokaoanti-život.Onesupunekorumpiraneoštroumnosti,nepristojnihpovođenjaiizbjegavanjamoralneodgovornosti...Onevodepogledunasvijetukojemsenapredakzamišljakaoborbazamaterijalnoposjedovanje,jednakostkaomoralnauravnilovka,aslobodakaoosnovazabeskrajnouživanje...Onevodekauniformnosti“(1961,str.677).
Uovomkontekstuvaljalobi citirati i riječiM.Meklauana (McLuhan)kojejeiskazaousvojojstudijioreklamama,još,sadvećdaleke,1951.godine:,,Dabiseuvukliukolektivni javniduh... sciljemdamanipulišu,eksploatišu,kontrolišu“(1967,str.5).
Naovakvestavove,naravno,mogućejezauzetiikontrastavove,moguse oni shvatiti i kao apstraktno i besmisleno pretjerivanje, ali istini na volju,u njima ima nepobitne istine da zaista bilježe i uvijek konstantnu retardacijucivilizacijskog napretka. Stoga, vremensko-fetišističke misli o napretku,potonjojsocijaldemokratijisubilepandandautvrdeidaproklamujutakozvanosamokretanjenapretka.Blohtoobrazlažeovimriječima:,,Naprijed,kaoštojepretežnoislužilakaoideologijanelagodnostidajetobožeisamakotačusatupovijesti“(godinastr.139).Ovdjeiuovom,izgorepriloženogvidisedatunijeidatuneprebivanapredak.Paučemu,gdjejenjegovoistinskostanište?PremaBlohovommišljenjuosnovnapoluga,ishodišteipretpostavkasvakomnapretkupočivauproizvodnimsnagama.Jer,proizvodnesnage,kaoiproizvodniodnosimogupokazivatinapredak,kojemnadgradnjanesamoštoneslijedi,negomujeponekad,naravno,suprotstavljenasagolemimkulturnimgubitkom,naštaje,primjećuje Bloh,Marks u svom uvoduKritičke političke ekonomije preciznoukazao.Naime,Markskaže:
188
DuškoPopović
,,Nejednakodnosrazvitkamaterijalneproizvodnje,naprimer,premaumetničkoj.Uopšte pojam napretka ne treba uzimati u običnoj apstrakciji.U umetnosti itd.Ovadisproporcija još nije toliko važna ni teška za razumevanje kao u samim praktično-socijalnimodnosima“(1976,str.187).
Otudasamodražtek,moždaisamegrčkeumjetnostikojanisavremenomčovjekunijeuprotivrječnostipremanerazvijenomstepenudruštvanakomejenastala.Ona je, naprotiv, njegov rezultat i, naravno, nerazdvojno je u vezi saonimštosenezrelidruštveniuslovipodkojimajenastalaipodkojimajejedinomoglanastatinikadnemogupovratiti;štočiniobrnutodnosunovom,odnosnonašemvijeku.Pa,ipak,iporedsvega,umjetnostnijenikadabilabezazlena.Imaona svoju oštricu, zna ona i veomadobromože da isprovocira sve negativnetendencije svoga, ali i nekog drugog, davno i tek minulog vremena. Pojamnapretkasezačinje,nadaljeiživiiuumjetničkimdjelima.Prisutnimultiverzumkulturakojisezbivaisampokazujedajehumanumjošuprocesusvijestisvojeslobodeivlastitosti,da,dakle,jošnijenađen,aliganeprestanoiposvudatražimoi eksperimentišemo. ,,Tako taj humanum, koji je još uvijek u zraku smnogoputova što pokušavaju i pridonose da se dođe do njega – pruža jedini doistatolerantnu,naimeutopijskitolerantnuciljnutačku“,pišeBloh,inastavlja:,,Ištovišenaroda,nacionalnihkulturabudepripadalohumanističkomtaboru,toćešireisigurnijedjelovati–daklebitidohvatljivo–jedinstvociljazamultiverzumnovepovijestikulture“(str.148−149).
3.
Većjeistaknutodavrijemepostojisamotamogdjeseiukolikoseneštodogađa.Kakojeondatamogdjesemalošta,ilipakneštostrašnosporozbiva?Ili,nastavlja lisenekivremenskinizkoji,eto,samosebebroji iunutarkojegsegotovoništanemijenja,itozbiljskijednakoiuistorijskomvremenukojejenabijenodogađajima?NaovopitanjeBlohsamdajeodgovortakoštodovodiuvezuiporediprirodnojednoličnosčovjekovimvremenomukojemjeonakteri koji čini epohalne događaje i društvene prevrate. ZaBloha je toLenjinova,odnosno,OktobarskarevolucijauRusiji1917.godine,kojujeovajmislilac,kaoinjenogvođu,kaoifilozofaLenjina,čestoisticao.Aliiodmahupozoravadasetojproblematicitrebaprićioprezno,ozbiljno,razumjetiihpotpunoobjektivno,stvarno,anekaopremanečemudoživljajnom,kaopremadoživljenomvremenukojesekroznebrojenevremenskeepohenikadanejavlja,odnosno,načovjekovapitanja samo nikada ne daje odgovore. Evo, šta kaže i u vezi s tim poručujesamBloh:,,Svevremenskenizove,anesamopovijesne,trebarazumjetiuvezis različitom gustom podjelom povijesno – materijalnog događanja, njegovihtendencija i sadržaja“ (godina, str. 158). Ovako shvaćeno i interpretiranoistorijsko,intenzivno–kvalitativnovrijeme,onokojejenabijenodogađanjima,upoređenjustakozvanimprirodnim,tromimvremenom,ipakje–glorifikovano.
189
PojamnapretkaufilozofijiErnstaBloha
Alije,zasigurno,upravukadkažedaipredljudskapriroda,tojeste,nepatvorenapriroda,sadržavamanjerazvijenogbitkaodprirodeukojojsedogađaiukojojbivstvuje čovjek.Prema tome, to jeono štoupravogovori i ponovo ukazujenačovjekakojijesteimoradabudeakter,subjektuvremenu,onajkojistvaradogađaje i koji očovječuje samoga sebe – istovremeno i srazmjerno s tim, točini i sa cjelokupnim objektivnim svijetom. Jednostavno rečeno: očovječenječovjeka znači ujedno i očovječenje prirode. Stoga, sve prirodno vrijeme kojeseuprividnohomogenom,tromomnizupolaganovuklosvedopočetkaljudskeistorije, možda i bolje rečeno, prije no što se dogodio čovjek, ako i kada seuporedisa istorijsko–kulturnim,zlatnimčovjekovimdobom,jestenekavrstainfliciranogvremena.SličnostajalištejezastupaoiHegel.Ondržidotogadajeistorijaprijepalanazemlju,nosadasesmirila:životkojijeusebivrioikojijeimaosvojevrijeme;duhZemljekojijošnijedospiodoopreke,−kretanjeisnovispavačadokseneprobudiiučovjekudobijesvojusvijesttekaomirnilikstupipredsamasebe.Jednostavnorečeno–samosečovjekmožeusredsreditinasvijetistvaratiistoriju,jersamoonzna„[…]daseništavelikonasvijetunijeizvršilobezstrasti“(Hegel,godina,str.39).Aonajesvojstvena,njuimaimožedaimasamoon–čovjek.
Zna se, postoji neprekidni odnos ljudimeđu i prema drugim ljudima,takođe, postoji odnos i prema prirodi; što znači, odnos prema sirovinama,prirodnim silama i njihovim zakonima, što, nadalje, implicira estetički odnossasvimproblemimaizvorneprirodneljepoteiprirodnihoblika,kojizahvatajunašuznatiželjuiskrećupažnjunasebe.Ovdje,svakako,trebadoslovnocitiratiBlohove riječi na koje je već bilo aluzija: ,,Zar i nama ne svijetliHomerovosunce,itobezčitave’kulturnebaštine’,upravosuncesamokaozbiljskisadašnje(neprošlo),kojeneznabašništaotomedajeljudskompoviješćuantikvirano“(godina,str.161).Otudase,kakotoBlohkaže,IlijadaprirodeuljudskojOdisejiduha,većupotpunostivratilauzavičajidovršava,akovećinijedovršilasvojput, na temelju čega se svakako i vrijeme dosadašnje istorije prirode javljakao prazno, a ona sama, za razliku od ljudskog istorijskog vremena, ostajebezpomenavrijednogmodusabudućnosti.Prematome,gušćihodonogprije,svakogprijeiposlijenijeodrživuodnosupremanesamotakvogproteklogprijeprirode,negoinaodnosunaonosamosvedovršavajućenakonkulturneistorije.Međutim,ovulogičkukonstrukcijutemporalizacijevremenaiuprkostomeštojeveomapronicljiva,trebaprihvatitiopreznoisarezervom.Ipak,ostajesasvimjasnodapozivpremanaprijedniizdalekasasamimsobomnijeokončan,kaoipojamkojioznačava.,,PojamnapretkaimpliciraonoKamoiČemu“,kažeBlohinastavlja,,,[…]itodobroČemu,kojetrebadovršitiiizboriti,štoje,dakle,jošnepostignutopostojeće“(godina,str.163).Itojeupravoonobezčijadvapojmakojazovunapredaknikakonijemoguć,otudajeinemjerljiv,samimtimštogauopšteinema.Takavnapredaknaprostobibiofikcija.Jer,Čemunepozivasamoneštoštojemogućicilj,nego,te,kadasesnjimidentifikujeismisaočovjekovog
190
DuškoPopović
zbivanjakojeplanskistremiipromišljenočini.Ljudineživedabiživjeli,negoijersuvećživiižive.
Iztoganadaljeslijedidadogađanje,daživot,kojisumišljeni,tommišljui željeni, potom i pokrenuti, kao napredak, kao pretpostavku ne mogu, a dazajedno iujedno i istovremenomorajuzaistada imajusmisla;stogasvakokoporiče realnost smisla, upravo, taj ukida pojam kao i realni sadržaj napretka.Naravno,tonijemogućeuukočenojprisutnosti,negouobjektivno–objektnojstvarnojmogućnostiidijalektičkojtendencijiozbiljenja,jertektuobitavavoljanapretkausvijetuukojemtavoljaimasamasvojsmisao,sadržannjensmisaoisadržaj.
,,Smisao je“,kažeBloh, ,,dakle,mogućaperspektivau svijetukojiposjedujelatenciju dobrih ciljeva.Ta se perspektiva, korak po korak, otvara predmišljenjem ičinomaktualnonužnog,alitommišljenjuičinumorauvijekbitinapametiiusjećanjutotumonogšto jeuopćenužno,dabi timesmisaokaoperspektiva iperspektivakaosmisaobilinadjelu“(godina,str.163−164).
I samo tako, perspektiva se proširuje, zapravo postaje sveobuhvatna –zahvatacijeluistorijuicijelismisaosvijeta.Načovjekustojidanapreduje,ali,tadadoksekrećekanaprijed,on,dakako,rasplićeismisao,štoznači,tadajeputzapočet,putovanjeseuistomtrenutkumožezavršiti.Dakle,tojeonoštočovjek,odnosnočovječanstvouveliko,odonogčasakadajeotkucalanjegovaistorija,nekadviše–nekadmanjeičini,čimeseomogućava,stasavairazvijanjegovavlastitaslobodaisvijestosvojojslobodi.Ili,kakotorečeBloh:,,Uspostavljanjecarstvaslobodesmisaojeljudskepovijestikojijeposveprisutanvećnanjenompočetku“ (Isto). Znači, napredak i smisao su u uzajamnom, smije se reći iu kauzalnom odnosu. Međutim, humanizam, kao prolazna i zborna oznakasvakogsmisla,jestejednoširokopoljeinijesamopredmetantropologije.Stoga,misli Bloh, ne postoji nikakva marksistička antropologija bez marksističkekosmologije.Snažnopovjerenjeučovjeka,odnosnoučovjekovsvijetoduvijekuistorijirevolucijezajednostupaju,odmehanistikeiotuđenja,kanaprijed.OdatleituseovaploćujejedanposebanborbenioptimizamkojipotominspirišeipokrećenadaljeistraživanjeonogKudaiČemu–dakle,istraživanjebitkakojinapreduje,štojepretpostavkaiuslovsvihuslovarazvojujedneposebne–naprednesvijesti;svijesti koja doseže, ili će već dosegnuti, najzad, realizovati i uspostavitihumanizam.Humanizam,kojijeurealnojmogućnostisvogciljnogsadržajatakoobuhvatanikojićeseotvoritikakobiseunjegaulilisvipokretiiobliciljudskihkulturaizmeđusobnorazličitihrazdoblja.Samimtimonjejak,tenemožebitiugrožen od jednog potpuno mehaniscistički shvaćenog kružnog vremenskogtoka.PoBlohovommišljenju,Zapadjetajkojitrebasamsebitodadazazadatakionjetajkojijeumoćidagaispuni.Uvezistimonpiše:,,Zapadnjačkipojamnapretkausvojimrevolucijamanikadanijeimpliciraoevropskivrhunac(dakakoniazijskiiliafrički),nego–cijeluboljuzemlju“(godina,str.166).Uvremenu,
191
PojamnapretkaufilozofijiErnstaBloha
ukojemježivio iukojemjestvaraoovajmislilac, svakako i istorijske, i svedugeprilike,imalesuuticajnaovajnjegovstav.Imoramusepriznati,tadajebioupravu.Međutim,neočekivane,nekada inezamisliveovovremeneprilikedemantujuto.
Bloh je pisao i podrobno rastumačio jedanaest Marksovih teza oFojerbahu[Feuerbach].Ima,naravno,ionsvojihsedamtezaukojimajesažeo,pokušao učiniti jasnijim, svoje viđenje, svoje učenje, svoj nauk o vremenu inapretkukojiseprotkivaistrujikroznjegaitimedajesmisaosamomvremenu.Nalazimshodnim,odatleipotrebnim,datetezeprezentujemučistojBlohovojinterpretaciji:
„1.Pojamnapretkanamjejedanodnajdragocjenijihinajvažnijihpojmova.2. Stoga pojam napretka uvijek treba promatrati i istraživati na osnovu njegova
društvenogposlanja,daklesobziromnanjegovoČemu,jeronmožebitiizloupotrijebljeniupravokolonijalno-ideologijskiperventiran.3.Pojamnapretkamoževažitizaproizvodnesnageiosnovu,azanadgradnjumože
bitirelativnonevažanilibaremslabijevažan,iobratno.Sličnovrijediizavremenskiredoslijednadgradnji(kultura),naposezakategorijunapretkauumjetnosti.
4. Pojam napretka ne trpi nikakve ’kulturne krugove’ u kojima je vrijemereakcionarnopribijenozaprostor,noon,umjestojednocrtnosti,trebaširok,elastičanipotpunodinamičanmultiverzum,tojesttrajan,čestoisprepleten,kontrapunktpovijesnihglasova.Dabismobilipravednipremagolemomizvanevropskommaterijalu,nijevišemogućeraditijednocrtno,bezodvojakauredu,tebeznovekompliciraneraznovrsnostivremena(problem„Reimannova“vremena).
5.Taj sadržajciljanakoji seodnosi i štogaprospješujezbiljskinapredak,morasetakođerspoznatitakodubokibogatdaunjemuinaputupremanjemunađumjestarazličiti narodi, društva i kulture na Zemlji, bez obzira na jedinstvenost društveno-ekonomskihrazvojnihstadijainjihovihdijalektičkihzakona.Takoživućeizvanevropskekulture trebafilozofsko-povijesnoprikazatibezevropeizirajućegnasilja, ili čak samonivelacijenjihovihspecifičnihsvjedočanstavaobogatstvuljudskeprirode.
6.Tajciljnisadržaj,nipoštonijevećkonačan,negonaprostojošnemanifestan,tojestkonkretnoutopijskihumanum.Samo takomožedubinskiodnosnapretka,premakojemsusvrstanirazličitipovijesnitokovi,bitiprikazanujednotakodovoljnoprostranadubina da – u duboko struktuiranoj kronologiji – nađumjesta procesualna zbivanjačitavogsvijeta.Premahumanumukaopremaposljednjemnajvažnijemkriterijunapretkakoji treba tek da se razvije, sve kulture na Zemlji, zajedno sa svojim naslijeđenimsupstratom,predstavljajueksperimenteipromjenljivoznačajnasvjedočanstva.Istogaonenekonvergirajuniujednojbilogdjevećprisutnojkulturi,svejednojeli’vladajuća’ili pretežno ’klasična’, kojabi u svojoj – ipak samoeksperimentalnoj–biti bilaveć’kanonska’.Prošle,živućekaoibuduće,kulturekonvergirajusamoujednomjošnigdjedovoljnomanifestnom,alizatodovoljnopredvidljivomhumanumu.
7.Sličnotomevaži izadobroutemeljenirealniproblem’smisla’povijestiuvezisa ’smislom’svijeta. Ipak,sjedinjujućihumanum–eshatonuciljnoj tačkinapretka–najmanjeseovdjepoklapasvećmanifestnimljudskimrezultatomkao i s rezultatomnjegovekosmičkeokoline.On tako ležinaproduženojcrtione idosadnajistaknutije
192
DuškoPopović
ljudski–prirodneciljne tačke.Toznači,humanum ležiunajdaljoj imanenciji realnemogućnosti čovjeka i prirode, koja ipak nije zatvorena znanstvenom predviđanju(anticipaciji)“(godina,str.166−167).
Bloh je iskonski i potpuno vjerovao u čovjeka i u buduće suvereno-emancipovanočovječanstvo.Međutim,napredakimasvojusvijetlu,aliisvojutamnustranu. Idvosmjeran je, jer: ,,Svjetlost jeuvijekna iskušenjumogućegpomračenja,napredakjeokružen iuvijekugroženod izvjesnogpadanazad,uvarvarstvo“(Fetschet,1967,str.188).
LITERATURA
AtomistiLeukipiDemokrit.(1950).Zagreb:Maticahrvatska.Bergston,H.(1932).Stvaralačkaevolucija.Beograd:Karijatida.Bloch,E.(1969).Suhrakamp.Spuren,Frankfurt/M.Bloh,E.(1982).Duhutopije.Beograd:BIGZ.Bloch,E.(1973).Tübingenskiuvodufilozofiju.Beograd:Nolit.Bloh,E.(1980).Experimentummundi.Beograd:Nolit.DecivitateDel,XIV,28.Dütschke,R.(1975).ImgleichenGangundFeldzngsplon.Đurić,M.(1990).Istorijahelenskeetike.Beograd:Zavodzaudžbenikei nastavnasredstva.Engels,F.(1946).Anti-Dühring.Zagreb:Naprijed.Fetschet,I.(1967).KritikdestechnishenVerstande.Feuerbach,L.(1864).DasWesendesChristentums.Hegel,G.W.F.(1951).Filozofijapovijesti.Zagreb:Kultura.Hegel,G.W.F.(1989).Osnovnecrtefilozofijeprava.Sarajevo:VeselinMasleša/Svjetlost.Hegel,G.W.F.(2006).Filozofijapovijesti.Beograd:Badrfin,BanjaLuka:Romanov.Hoggart,R.(1961).TheUsesofLiteracy:ChangingPazternsinEnglishMassCulture.Boston:Beacon.Horowita,LovisI.(1959).SociologiaeientificaysociologianociwientoBuenosAires.
193
PojamnapretkaufilozofijiErnstaBloha
Kant,I.(1970).Kritikačistoguma.Beograd:Kultura.Karnap,R.(1999).Filozofijailogičkasintaksa.Nikšić:Jasen.Levit,K.(1990).Svjetskapovijestidogađanjespasa.Zagreb:AugustCesarec,Sarajevo:Svjetlost.Lobok,Dž.(1999).Zadovoljstvauživotu.NoviSad:Znamenje.Marx,K.(1947).KapitalI.Zagreb:Kultura.Marx,K.(1949).OsamnaestibrumiareLouisaBonaparta.u:K.MarxiFr.Engels:IzabranadjelaI.Zagreb:Kultura.Marks,K.(1976).Prilogkriticipolitičkeekonomije.Beograd:BIGZ.Mehring,F.(1931).UberdenhisttorischenMaterialismus.ZurGeschichtederPhilosophie.Berlin. McLuhan,M.(1951).TheMechanicalBride:FolkloreofIndustrialMan.Boston:Beacon.Našeteme.(1960).Petronijević,B.(1982).Istorijanovijefilozofije.Beograd.Platon,(1985).FedoniliOduši.Beograd:BIGZ.Plehanov,G.V.(1935).Osnovnifilozofskiproblemimarksizma.Zagreb:Epoha.Plehanov,G.V.(1946).Omaterijalističkomshvatanjuistorije.Beograd:Kultura.Rousseau,Ž.Ž.(1978).Raspravaopodrijetluiosnovamanejednakostimeđuljudima.Zagreb:Školskaknjiga.Rühle,J.(1960).DieDämmerungnarcvorn.Sioran,E.(2008).Paduvreme.SremskiKarlovci:IzdavačkaknjižarnicaZ.Stojanovića.Vranicki,V.(1974).DasWaherundWohindesmilitantenOptimismus. Žunjić,S.(1984).FragmentiElejaca.Beograd:BIGZ.
194
DuškoPopović
DuškoPopović
DERBEGRIFFDESFORTSCHRITTESINPHILOSOPHIEVONERNSTBLOCH
Zusammenfassung
InihrerGrundbedeutungzeigtderForschrittdieǍnderungzumGute,dieBewegung imSinn derWechselung,zu der kommendenZeit gerichtet auf diehőhereStuffederEntwiklung.NachBlochistdieZetnurEtwaswasgeschiehtundnurdortwoEtwasgeschieht.DarumimplziertdieBedeutungdesForschrittesetwas?WOHINundWEM?womiterindefiziertderSinndesTunsdesMenschens.DarumistundderSinndesForschrittes einderwichtigstenBedeutungen.DochderForschritt hat seine helle und dunkle Seite,weil er immer umgekreist und bedrohtist,vommőglistenFallimRuekwaerts.
195
PojamnapretkaufilozofijiErnstaBloha
Садржај
Расправе и чланци
Драга В. Мастиловић, Југословенско искуство српске националне интеграције на примјеру Срба у Босни и Херцеговини у периоду 1918–1929. године .........................................................................................................7
Наташа Костић, Лидија Богдановић Импресија о другој особи с обзиром на присуство стимулусног својства „срдачан” и „хладан” и агресивног понашања ......................................................................................................................23
Бисерка Р. Кошарац, Утицај социјалног капитала на функционисање породица ........................................................................................................................41
Биљана Милошевић Шошо,Свакодневни живот пред изазовима и ризицима дигиталног доба ...........................................................................................................55
Šuajb Solaković, Psihološke karakteristike menadžera i uloga psihologa u organizaciji ......................................................................................................................69
Irena Stanić, Religioznost: tretman u psihologiji i salutogeni (i drugi) potencijali .........................................................................................................89
Сњежана З. Станар, Релације између перцепције мобинга и фактора који погодују његовој појави и ширењу ............................................................................. 107
Мирослав Гаврић, Амер Делић, Задовољство животом и квалитет породичних интеракција студената .......................................................................121
Jelena Maksimović, Jelena Osmanović, Кorelaciona istraživanja u pedagogiji .........143
Бојан Ћорлука, Плурално друштво и културни релативизам ..........................155
Маја Лаковић, Руски конзули о националној свијести Срба у Босни и Херцеговини средином XIX вијека ................................................................167
Duško Popović, Pojam napretka u filozofiji Ernsta Bloha ..........................................179
УПУТСТВА ЗА АУТОРЕ
Формат: Радове слатиу електронскомобликуупрограму MicrosoftOffice Word (верзија 2000, 2003, 2007, 2010, 2013, 2016), у фонту TimesNewRoman.Величинафонтаје12,размакизмеђуредова1,5цм,аширинесвихмаргина 2,5 цм. Текст равнати на обје маргине (Justified).Не требадијелитиријечинакрајуреданаслогове.ФорматстраницетребадабудеА4(210*297).
Обим рада: Рад не треба да има више од 30 000 карактера, неукључујући литературу,односно8000карактеракадајеријечоприказима,укључујућиразмаке
.Језик и писмо: Језици на којима се шаљу радови јесу српски (ћирилично и латинично писмо) и неки од свјетских језика. Радови настраномјезикукојинезадовољавајуосновненормативенећебитиукључениурецензентскипоступак.
Анонимност: Рукописеоцјењујуанонимнирецензенти.
СТРУКТУРА РАДА
НасловИмеипрезимеаутораучланцимаштампаjусеизнаднасловаузлијеву
маргину, ауприказимаиприлозимаисподтекстауздеснумаргину.Изапрезименаауторапотребнојезвјездицомозначитифуснотуукојојћебитињеговаимејладреса.Називисједиштеустановеукоjоjjеауторзапосленнаводисеисподименаипрезименааутора.Наслов(иподнаслов)штампаjусеналијевојмаргинистраницевеликимсловима.
Апстракт се састоји од 100 до 250 ријечи. Наслов рада и апстракттреба директно да упућују на садржај цијелог рада, без иједне додатнеинформације која биидентификовала аутора/ауторе.Апстракт се пише уједнострукомпрореду.Исподапстрактапишусекључнеријечи.
ТексттребаорганизоватипосхемиIMRAD(Introduction,Methods,Resultsand
Discussion) када садржи резултате емпиријских истраживања. У складу с тимтекст рада мора бити подијељен у поглавља. Сваки нови пасус треба започетиувлачењемпрвогредаза1цм.
Цитати у тексту: Свако позивање на монографију, чланак илистатистички извор треба да се означи на одговарајућем мјесту у тексту,
такоштоћесеизнијетипрезимеаутора,годинаиздавањаипагинација,свеу заградама.Првоцитирањепрезимена аутора у раду треба да садржиуугластимзаградамаоригиналнописање:„Вебер[Weber]“.Цитатисенаводеонимписмомкојимјенаписанрад.Уколикојеиздањекојенаводимописанолатиничним писмом, у загради наводимо ауторово презиме латиницом(Stevanović,1989,str.45).
Акојеизконтекстајаснокоjиjеауторцитиранилипарафразиран,упарентезиниjепотребнонаводитипрезимеаутора,нпр.ПремаМарфиjевомистраживању(1974,стр.207),првисачуванитрактатизтеобластисрочиоjе бенедиктинацАлберикизМонтеКасинаудругоjполовиниХI вијека.Ако се у парентези упућуjе на радове дваjу или више аутора, податке освакомследећемрадутребаодвоjититачкомизапетом,нпр.(Белић1958;Стевановић1968).
Акопостојивишеодједнереференцеистогаутораигодине,додајтеслова(а,б,...)узгодинуиздавања:„Идаљепотврђујеовутезу(Wuthnow,1987a,p.32)(Јовановић,2003а,стр.32).
Цитате дуже од три реда треба писати као посебан параграф насљедећиначин(Format,Paragraph,IndentsandSpacing,Left1cm,Right1cm,проредSingle).
Уколикосекористистраниизвориликорпуспотребногајенавестиуфусноти.Углавномтекстунаводисепревод.Уколикоауторчланкакористисопственипревод,тоћепрвипутназначитиуфусноти. Од кључне је важности да се цитати и позиви на литературу у тексту и листа библиографских јединица на крају текста у потпуности слажу. Позиви на литературу и библиографске јединице наводе се уоригиналномписму,безпревођења
Табеле,графикониисликетребадабудуозначениодговарајућимбројем(редом),тедабудупраћенинасловомкојиихописује.Насловтабеленавестииспредтабеле,анасловсликаиграфиконаизањих.Сликејепотребнодабудуурезолуцијиод300dpi.Сликеиграфикониморајубитијединствениобјекти(безелеменатапрограмаDrawing).МатематичкеформулеуноситикоришћењемMicrosoftEquationEditor.
Додацитребадабудуозначенисловимаредом(ДодатакА,ДодатакБ)идабудупраћенинасловомкојиихописује.Акопостојисамоједандодатак,требаганазвати„Додатак“,бездодатногслова. Литература (References): Литература се пише након текста, каопосебнасекцијаускладусаАПАстилом/APAStyle.Поређајтесвејединице
азбучним/абецедним редом по презимену аутора. Код истог аутора, погодинииздавања(однајновиједонајстарије). Резиме на неком од свјетских језика: Резимесепишенакрајутекстапослије Литературе, дужинедо1/10 чланка (од 2000до 3000 карактера).РезимесепишефонтомTimesNewRoman,вел.12,проредSingle.Уколикојераднастраномјезику,резимесепишенасрпскомјезику.
ПРИМЈЕРИ НАВОЂЕЊА:
Рад у часопису 1 аутор:у тексту(Хамовић,2016)односно(Хамовић,2016,стр.94)У литературиХамовић,Д.(2016).Националнотлоимодерностукњижевнојмислиипраксимладобосанаца.ЗборникМатицесрпскезакњижевностијезик,књ.64,св.1,93-103.или(Manouselis,2008)односно(Manouselis,2008,p.55)у литературиManouselis, N. (2008). Deploying and evaluating multiattribute product
recommendation in e-markets. International Journal of Management &DecisionMaking,9,43-61.
Рад у часопису до 6 ауторау текстуПрвоцитирање:(Uxó,Paúl,&Febrero,2011,p.576)Поновницитати:(Uxóetal.,2011);насрпском:умјесто„etal.“писати„идр.“
у литературиUxó,J.,Paúl,J.,&Febrero,E.(2011).Currentaccountimbalancesinthemonetary
unionandthegreatrecession:Causesandpolicies.Panoeconomicus,58(5),571-592.
Рад у часопису 6 и више ауторау тексту(Cummingsetal.,2010,p.833)у литературиCummings,E.,Schermerhorn,A.,Merrilees,C.,Goeke-Morey,M.,Shirlow,P.,
&Cairns, E. (2010). Political violence and child adjustment inNorthernIreland:Testingpathwaysinasocial–ecologicalmodelincludingsingle-andtwo-parentfamilies.DevelopmentalPsychology,46,827-841.
Књига 1 аутору тексту(Кољевић,2015,стр.78);(Heschl,2001,p.33)у литературиКољевић,С.(2015).Измеђузавичајаитуђине.НовиСад:Академскакњига.Heschl,A.(2001).Theintelligentgenome:Ontheoriginofthehumanmindbymutationandselection.NewYork,NY:Springer-Verlag.Књига која има приређивачау тексту(Lenzenweger&Hooley,2002)у литературиLenzenweger,M.F.,&Hooley,J.M.(Eds.).(2002).Principlesofexperimentalpsychopathology:EssaysinhonorofBrendanA.Maher.Washington,DC:AmericanPsychologicalAssociation.Рад или дио књиге која има приређивачау тексту (Cvitković,2007,str.57)у литературиCvitkovic,I.(2007).Katolicizam[Catholicism].UA.MimicaiM.Bogdanović
(Prir.),Sociološkirečnik[DictionaryofSociology](226-227).Beograd:Zavodzaudžbenike.
Одреднице у енциклопедијиу тексту у(Lindgren,2001)у литературиуLindgren,H.C.(2001).Stereotyping.InTheCorsiniencyclopediaofpsychologyandbehavioralscience(Vol.4,pp.1617-1618).NewYork,NY:Wiley.
Рад у зборнику радова са научних конференцијау тексту у(Rowling,1993,p.198)/(Павловић,2016, стр.73)
у литературиRowling,L.(1993,September).Schoolsandgrief:HowdoesAustraliacomparetotheUnitedStates.InWandarnacoowar:Hiddengrief.PaperpresentedattheProceedingsofthe8thNationalConferenceoftheNationalAssociation for Loss andGrief (Australia),Yeppoon,Queensland (196-201).Turramurra,NSW:NationalAssociationforLossandGrief.
Павловић,Б.(2016)Поређењеприједлогаукинескомисрпскомјезику.УНаукаиевроинтеграције,Зборникрадовасанаучногскупаодржаног21-23.маја2015.(73-86).Пале:ФилозофскифакултетУниверзитетауИсточномСарајеву.Интернет извориу тексту (Lodge,2008)у литературиLodge,D.(2008).NiceWork.Guardian.Retrievedfrom/Преузетоса: https://www.theguardian.com/books/2008/apr/20/fiction. davidlodge.Accessedon/Датумприступа:18thOctober2016/18. 10.2016.Тезе и дисертацијетексту (Gibson,2007)у литературиGibson,L.S.(2007).ConsideringcriticalthinkingandHistory12:One teacher’sstory(Master’sthesis).Retrievedfromhttps://circle.ubc.ca/Институција као аутору тексту(Републичкизаводзастатистику,2011)у литератури Републички завод за статистику.Месечни статистички билтен. Бр. 11(2011)
Закониу тексту(Законоосновамасистемаваспитањаиобразовања,2004,чл.5,ст.2,тач.3.)у литературиЗаконоосновамасистемаваспитањаиобразовања,СлужбенигласникРС.Бр.62(2004)Усвојена документау тексту(LegalConsequencesforStatesoftheContinuedPresenceofSouthAfricainNamibia(SouthWestAfrica)у литературиLegalConsequencesforStatesoftheContinuedPresenceofSouthAfricainNamibia(SouthWestAfrica)notwithstandingSecurityCouncilResolution276,(1970),ICJReports(1971)12,at14.Видјети:PublicationManualoftheAmericanPsychologicalAssociation,6thEdition,2009.илиhttps://www.library.cornell.edu/resrch/citmanage/apa
НАПОМЕНЕ:
• Објављујусенаучнирадовикојесупозитивнорецензираладва рецензента.• Радможеиматинајвишедвааутора.• Ауторууједномбројуможебитиобјављенједанрад.• РукописикојинисуприпремљениускладусаУпутствомне укључујусеурецензентскипоступак.• Рукопискојитребадорадитиредакцијапрослеђујеауторимауз текстанонимнерецензије.• Редакцијааутореблаговременообавјештаваопријемурадаи исходурецензентскогпоступка.• Позитивне/негативнерецензијесенедостављајуауторима.
top related