aкценти српског језика

АКЦЕНТИ

Акценатска правила

Акценат је истицање слогова, речи или реченица, јачином, висином или само неким од тих елемената.

Акцентовани слогови, тј. самогласници и сонант р као носиоци слогова, могу се изговарати на различите начине: дуго или кратко, са тоном који расте или пада.

Правила акцентовања речи српскога језика:

1. Једносложне речи могу имати само силазне акценте, кратке и дуге:врат, брег, грб (дугосилазни),брат, зет, врт (краткосилазни)

2. Двосложне речи могу имати акцентован само први слог. На првом слогу двосложних речи може стајати сваки од четири акцента:

кола, кућа, књига – краткосилазниправда, сенка, школа – дугосилазнивода, игла, зубић – краткоузлазниглава, река, рода - дугоузлазни

3. Силазни акценти налазе се увек на првом слогу речи и на једносложним речима, а узлазни могу стајати на свим слоговима осим на последњем слогу и на једносложним речима:

нȃстава, гȍспођа сȃт, брȁткулТУра, миМОза вреТЕно, ситНИца Кȃрловчанин, јȁгодица

4. Никада акценат није на последњем слогу

5. Проклитике и енклитике немају акценат

Неакцентоване речи

1. Предлози (од, до, из, ка, за, на, у, са, о, по...);

2. везници (и, па, те, ни, нити, а, али, но, него, већ, или, ако, јер, пошто, иако, да ...);

3. речца не .

1. Ненаглашени облици личних заменица у генитиву , дативу и акузативу;

2. ненаглашени облици помоћних глагола ЈЕСАМ, ХТЕТИ и БИТИ;

3. упитна речца ли.

ПРОКЛИТИКЕ ЕНКЛИТИКЕ

Правилан изговор ијекавског рефлекса дугог јата (ије)

Јат је у свим слоговима дао самогласник Е (сено, река)

Јат је у кратким слоговима дао ЈЕ, а у дугим ИЈЕ

сȇно – сијено

рéка - ријèка

Екавски изговор Ијекавски изговор

ШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ

старији:

призренско-тимочки

косовско-ресавски

млађи:

шумадијско-војвођански

старији:

зетско-јужносанџачки

млађи:

источнохерцеговачки

екавског изговора (и)јекавског изговора

КУ КА ВИ ЦА

СУН ЧА НИ ЦА

КР ПЕ ЊА ЧА

ДВОАКЦЕНАТСКЕ РЕЧИИако једно од правила гласи да свака реч може имати само један акценат, у српском књижевном језику постоје речи са два акцента.

Два акцента могу имати неке сложенице, најчешће оне које означавају нијансе боја. У таквим сложеницама силазни акценти смеју стајати на неком од унутрашњих слогова:

Код дугих облика суперлатива, посебно где је акценат даље од почетка речи, постоји (као други!!!) и акценат суперлатива:

Научна област која се бави изучавањем супрасегментних карактеристика говора назива се прозодија.

Два основна дела прозодије су:

Ограничава се сегментима једне речи

Обухвата синтагме и реченице

1. акцентуација 2. интонација

Акценатски систем српског књижевног језика има пет основних елемената:4 акцента инеакцентовану дужину.

Три димензије акцента:1. СНАГА=ИНТЕНЗИТЕТ=ЕНЕРГИЈА (ЈАЧИНА)2. РАЗЛИКОВАЊЕ ЈЕДИНИЦА ПО КВАНТИТЕТУ (ТРАЈАЊЕ) 3. РАЗЛИКОВАЊЕ АКЦЕНАТА ПО ТОНУ – УЗЛАЗНОСТ И

СИЛАЗНОСТ (ИНТОНАЦИЈА)

1. Место акцента – слог јачи од слога поред њега

2. Квантитет – дуг или кратак акценат

3. Тон или квалитет – узлазан или силазан.