borba za opstanak. prirodna selekcija

Borba za opstanak. Prirodno odabiranje.

Čarls Darvin

• Knjiga-Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja

Putovanje brodom Bigl

Darvinova teorija evolucije

• Opisao je kako se dešavaju postepene promene vrsta kroz vreme (evolucija) i kako nastaje različitost živog sveta.

• Ključni uzrok postepenih promena živog sveta jeste BORBA ZA OPSTANAK.

• Sve jedinke jedne vrste međusobno se razlikuju, svaki organizam je jedinstven i drugačiji od drugih.

• Primer braća i sestre od istih roditelja

• Čak i jedinke koje nam izgledaju isto (npr. miševi), nisu isti, svaki je jedinstven.

Darvinova teorija evolucije

• Ove jedinke ulaze u borbu za opstanak-stanište, hranu, parnera za razmnožavanje itd.

• Preživljavalju one koje su najbrže, najspretnije, najotpornije.

Darvinova teorija evolucije

• Preko borbe za opstanak vrši se prirodna selekcija tj. prirodno odabiranje onih jedinki koje će da prežive i ostave potomstvo.

Darvinova teorija evolucije

Priča o biberastom moljcu

• U severnoj Engleskoj živi vrsta leptira koja se naziva biberasti moljac, zbog karakterističnih krila koja su prošarana belim i crnim

pegama. Ovaj moljac često se odmara na stablima drveća koja imaju svetlu koru i lišajeve na sebi. Lokalne ptice vole ukus ovih moljaca i često se njima hrane. Međutim, prošarana boja krila omogućava moljcima dobru kamuflažu, tako da ih ptice teško

uočavaju. Početkom 19. veka većina ovim moljaca imala je svetlija krila i odmarala se na svetlim stablima, a manji broj je imao

tamnija krila i odmarao se na tamnijim stablima. Kako je napredovala industrijska revolucija, životna sredina je počela da se zagađuje. Lišajevi su iz tog razloga nestajali, te je na taj način došla do izražaja tamna boja kore stabla. Životna sredina za biberastog moljca se promenila. Moljci sa svetlijim krilima, slećući na tamnu koru stabla, postali su uočljivi za ptice i bili su pojedeni. Za razliku od njih moljci sa tamnijim krilima sada su bili dobro kamuflirani,

preživeli su i razmnožavali se. Njihovo potomstvo je nasledilo osobinu tamnih krila. Malo, po malo tokom vremena, broj moljaca

sa tamnijim krilima je bivao sve veći, jer su moljci sa svetlim krilima bili pojedeni i nisu ostavljali potomstvo.

1. Da li su sve jedinke moljca iste?

• 1. Nisu iste. Jedinke jedne vrste se međusobno razlikuju.

2. Ukoliko nisu, po čemu se te jedinke razlikuju?

• 2. Razlikuju se po osobinama-boja

3. Da li razlika u osobinama jedinki ima uticaja na preživljavanje?

• 3. Da, jedinke sa različitim osobinama imaju i različitu mogućnost preživljavanja.

4. Da li su jedinke iste vrste u borbi za opstanak? Kako to zaključujemo?

• 4. Da, one su u borbi za opstanak, jer se bore za iste uslove-stanište (kora drveta)

•

5. Koje jedinke preživljavaju u borbi za opstanak?

• 5. Preživljavaju one jedinke koje su najbolje prilagođene datim uslovima sredine tj. one koje poseduju odgovarajuće osobine-brzinu, boju, otpornost na bolesti, spretnost itd.

6. Šta u ovoj priči znači ‚prirodno odabiranje‘?

• 6. Znači da priroda sama određuje ko će da preživi tj. da priroda odabire one jedinke koje su najbolje prilagođene datim uslovima sredine, te jedinke će preživeti i dati potomstvo.

7. Šta bi se desilo sa vrstom ukoliko bi sve jedinke divlje svinje/moljca bile

iste po svim osobinama?

• 7. Ukoliko bi sve jedinke bile iste, vrsta ne bi opstala. Zato je važno da postoji raznovrsnost unutar vrste i između vrsta.

Zaključak• Jedinke jedne vrste se međusobno razlikuju.

• One ulaze u borbu za opstanak.

• Priroda vrši selekciju tj. odabiranje onih koje će preživeti.

• Ove jedinke svoje osobine koje su im omogućile preživljavanje prenose na potomstvo.