carstvo monera

Царство монера

Наставник: Тања Јовановић

Ко је где?

Модрозелене бактерије сунђери

водене буђи голосеменице праживотиње

плесни алгекобра паук

жаба

слузаве гљиве

бактерије

маховине квасци

папратницелишајеви печурке

скривеносеменице

Протисти Биљке ЖивотињеМонере Гљиве

Ко је где?

Модрозелене бактерије сунђери

водене буђи

голосеменице праживотиње

плесни алгекобра паук

жаба

слузаве гљиве

бактерије

маховине квасци

папратницелишајеви печурке

скривеносеменице

Монере ГљивеПротисти Биљке Животиње

Повежи

прокариотска ћелија

еукариоткса ћелија

једноћелијски организми

вишећелијски организми

једноћелијски и вишећелијски организми

хетеротрофни организми

аутотрофни организми

аутотрофни и хетеротрофни организми

МОНЕРЕ

ПРОТИСТИ

ГЉИВЕ

БИЉКЕ

ЖИВОТИЊЕ

Повежи!

Царство монера

Бактерије Модрозелене бактерије

Да ли голим оком видимо бактерије?

• Бактерије имају величину од 0,2 до 60 µm• Могу се уочити добрим светлосним микроскопом, али за проучавање

њихове грађе потребан је електронски миксроскоп.

Као једница за мерење величине ћелије често се користи микрометар (µm) - 1mm = 1000 µm

Бактерије посматране светлосним микроскопом

Бактерије данас живе:• у води• у ваздуху• у земљишту• у телу живих бића, па и у нашем• на храни• на угинулим организмима…..

Где живе?

Научници сматрају да су бактерије први организми који су живели на Земљи пре него што се у њеној атмосфери појавио кисеоник.

Те бактерије припадају групи АРХИБАКТЕРИЈА.

Неке бактерије могу да живе на местима где нема кисеоника

АНАЕРОБНЕ БАКТЕРИЈЕ - бактерије које живе на местима где нема кисеоника

АЕРОБНЕ БАКТЕРИЈЕ – бактерије које живе на местима где има кисеоника

у облику зареза –

спириле или вибриони

лоптасте – коке

спиралне – спирохете

штапићасте – бацили

Какве по облику могу бити?

Како се хране?

Сапрофити – хране се разлагањем угинулих организама. Паразити – хране се на рачун организма у ком живе

Како су грађене?

Пили – су танки израштаји (као длачице) на површини који служе за причвршћивање за подлогу на којој бактерија живи

Капсула – основна улога је заштитна, од механичких повреда, отрова, других бактерија…Немају све бактерије капсулу.

Бич– је израштај помоћу ког се бактерија креће. Неке бактерије имају 1, неке 2, а неке велики број бичева.

Сапрофитне бактерије користе органске супстанце (храна) угинулих биљака, животиња и др. организама.

Како се хране?

Бактерије имају хетеротрофну исхрану, али међу њима постоји разлика.

Паразитске бактерије користе као хтану органске супстанце живих организама у којим живе. Те бактерије су узрочници многих болести човека, биљака, животиња.

Неке бактерије живе у корисној заједници са др. живим бићима. Таква заједница назива се симбиоза.

Пример симбиозе: Азотне бактерије (азотофиксатори) живе на кореновом систему детелине и њој сличним биљкама. Бактерије везују азот из ваздуха и омогућавају биљци да га користи, а биљка обезбеђује бактерији храну и место за живот. Квржице са

бактеријама на корену

У неповољним условима за живот као што су ниске температуре, недостатак хране, недостатак кисеоника… итд неке бактерије образују у себи споре и тако мирују. Кад су услови повољни из тих спора се развију нове бактерије. Ову способност немају све бактерије.

Како се размножавају?

У повољним условима за живот оне се брзо размножавају .

Бактерије се размножавају простом деобом ћелије. Једна ћелија – мајка ћелија се подели на две нове – ћерке ћелије.

Колико ће их бити за 7 дана?

• У нашем телу, у цревима живе „добре“ бактерије (пробиотици) које стварају витамине и учествују у варењу хране. Ми их „хранимо“ и дајемо место за живот. Како се назива таква врста заједнице?

• Неке бактерије изазивају врење млека и тако добијамо јогурт, кисело млеко, сир, а неке друге доводе до врења купуса те добијамо кисели купус..

„Добре“ бактерије• Сапрофитне бактерије разлажу угинуле

организме. Тако разложене материје улазе у земљиште одакле их биљке кореном упијају. Неке бактерије могу чак да разлажу и нафту, пластику…

Бактерије које изазивају обољења код људи, животиња и човека називају се патогеним бактеријама.

Бактеријске болести Како се преносе? Симптоми болести

каријес зуба настаје лошом исхраном и лошом хигијеном зуба разарање и пропадање зуба

гнојна ангина капљицама воде у вадуху повишена температура, грозница, гушобоља

дифтерија Капљице воде у ваздуху, заражени предмети

губитак апетита, бол у грлу, повишена температура

салмонелоза зараженом храном, прљавим рукама

повишена температура, повраћање, пролив

туберкулоза капљицама воде у ваздуху исцрпљеност, кашаљ, крварење у плућима, може бити смртоносна

тетанус повредама јак, продужен грч мишића, смртоносна

колера загађеном водом снажни проливи, повраћање, често смртоносна

лајмска болест преко крпеља осип, главобоља, малаксалост, оток лимфних чворова

„Лоше“ бактерије

Проучи табелу!

• Одржавањем личне хигијене

• Одржавањем хигијене животног и радног простора

• Одржавањем хигијене хране

• Користимо само здравствено исправну воду за пиће

• Редовним вакцинисањем

Како се штитимо од патогених бактерија?

Хајнрих Херман Роберт Кох (1843-1910.)

Луј Пастер (1822-1895.г) је био микробиолог и хемичар.

Ко су они?

• Експериментално је потврдио да су бактерије изазивачи болести• Пронашао је методу за заштиту намирница познату као пастеризација. • Унапредио је метод вакцинације • Открио је вакцину против беснила

Пастерова открића су отворила врата савременом добу у медицини. Њихова последица је била елиминација многих болести, продужетак људског века и увећање човечанства.

• Открио је бацил антракса и туберкулозе. То је било изузетно значајно откриће, јер тада, средином 19-ог века, туберкулоза је била узрок сваке седме смрти.

• Његови ученици, користећи његове методе, пронашли су организме изазиваче тифуса, упале плућа, тетануса, куге и др. болести.

Александер Флеминг (1881-1995.) • Проучавао је бактерије покушавајући да открије природно средство

против њиховог раста. • Открио је антибиотик пеницилин, који уништава велик број бактерија.

Његово откриће је спасило многе људске животе.

Цијанобактерије или модрозелене бактерије, до скора су научници називали модрозелене алге јер су зелене и хране се као биљке - аутотрофно

• Живе на влажним местима, у рекама, језерима, барама, морима… не смета им загађена вода

• Кад им одговарају услови живота врло брзо се размножавају и заједно са неким алгама на површини воде стварају зелену скраму. Ову појаву еколози често називају као цветање воде. Неке од њих стварају отровне материје које доводе до помора риба.

• Неке цијанобактерије се користе у исхрани а неке за производњу лекова и козметичких препарата. Најпопуларнија је спирулина која се узгаја због хранљивих и лековитих својства.

Алге или бактерије?

спирулина