definisanje agregata blagostanja deo 1: pitanja agregiranja

Definisanje agregata blagostanja

Deo 1: Pitanja agregiranja

Seminar “Analiza siromaštva u Srbiji”

31. Mart – 4. April, 2008

Gorana KrstićEkonomski fakultet, Beograd

Sadržaj prezentacije

Uvod: za i protiv korišćenja potrošnje umesto dohotka kao mere blagostanja stanovništva

1. Pitanja agregiranja: Šta treba uključiti, šta ne, i zašto? (danas)

2. Prilagođavanje razlikama između lica: skale ekvivalencije i indeksi troškova života (sutra)

Zaključna razmatranja- senzitivna analiza- analiza dopunjena sa ostalim indikatorima

Uvod: Analiza siromaštva

Tri osnovna uvodna koraka koja je potrebno preduzeti kada se analizira siromaštvo stanovništva:

1. Definisati i konstruisati indikator blagostanja2. Definisati minimalnu korpu potrošnje (linija

siromaštva) 3. Generisati sumarne statistike za populaciju (profil

siromaštva)

Ove dve prezentacije (danas i sutra) fokusiraju se na prvi korak.

Idealan indikator blagostanja…

treba da bude razumljiv, sveobuhvatan i…

… treba da bude meren na konzistentan način među domaćinstvima, kroz prostor i vreme

Alternative za agregat blagostanja: Dohodak ili potrošnja?

(1) Dohodak: sabrati dohodak iz svih izvora (rad, kapital, socijalni transferi, naturalna potrošnja, neformalna pomoć itd).

ili(2) Potrošnja/izdaci: sabrati izdatke za sva

dobra koja su utrošena (sa imputiranim vrednostima po lokalnim tržišnim cenama)

Dohodak ili potrošnja? (nastavak)

1. Tokom životnog veka: hipoteza životnog ciklusa

Dohodak podložan

kratkoročnim fluktuacijama, dok potrošnja nije, pa bolje

odražava “stalan”

dohodak.

Godine

$

Dohodak

Potrošnja

Dohodak ili potrošnja? (nastavak)

Tokom godine: sezonski faktor ili “iznenadni događaji” (povremen rad, nezaposlenost, bolest, itd.)

Dohodak

Potrošnja

Vreme (meseci)

0 3 6 9 12 15 18 21

Dohodak ili potrošnja? (nastavak)

Svaki ponaosob ima prednosti (+) i mane (-):

Dohodak:(+) ograničen broj komponenti dohotka, znatno manji u

odnosu na komponente potrošnje; olakšava prikupljanje informacija.

(+) dohodak omogućuje da lica slobodno donose odluku koliko će trošiti (npr. lice sa visokim dohotkom može izabrati da troši malo: većina bi se složila da ta lica treba tretirati da nisu siromašna).

Dohodak ili potrošnja? (nastavak)

(-) može biti podcenjen (zaboravljanje, prikrivanje zbog sive ekonomije, doznake iz inostranstva itd.);

(-) može biti podložan kratkoročnim fluktuacijama (npr. sezonske fluktuacije u ruralnim područjima);

(-) neke delove dohotka je teže meriti (dohodak od poljoprivredne proizvodnje za sopstvene potrebe)

(-) veza između pojedinačnog blagostanja i dohotka nije uvek jasna (kao što smo već videli, na primer, ne mora se sav dohodak koristiti za potrošnju)

(-) izveštajni period ne mora da obuhvati “prosečan” dohodak domaćinstva.

Dohodak ili potrošnja? (nastavak)

Potrošnja:

(+) prikazuje tekući životni standard, pošto se pretpostavlja da korisnost zavisi direktno od potrošnje, a ne od dohotka per se;

(+) prikazuje dugoročno prosečno blagostanje;

Dohodak ili potrošnja? (nastavak)

ALI:(-) domaćinstva mogu da ne budu u mogućnosti da

izravnaju potrošnju (npr., pozajmice, osiguranje, socijane mreže)

(-) izbor domaćinstva koliko će trošiti može nas navesti na pogrešan zaključak (npr. bogato lice može izabrati da troši malo: većina bi se složila da ta lica nisu siromašna)

(-) neki izdaci su povremeni (obično se koriste različiti referentni periodi da bi se osigurao obuhvat)

Dohodak ili potrošnja? (nastavak)

Rezime:

Oba indikatora, dohodak i potrošnja, imaju prednosti i nedostatke. Korišćenje oba indikatora može biti od koristi kod specifičnih politika.

Uopšteno, mera bazirana na potrošnji je bolja jer pruža adekvatniju sliku blagostanja, posebno u nisko i srednje razvijenim zemljama.

Mi ćemo se ovde fokusirati na objektivnoj, monetarnoj meri baziranoj na potrošnji.

1. Pitanja agregiranja

Dva osnovna pitanja se postavljaju kada merimo indikator blagostanja baziran na potrošnji: Analitička pitanja: Kako da nađemo najbolju

aproksimaciju potrošnje? (šta da uključimo/isključimo i zašto)2.1. Agregiranje2.2. Varijacija cena 2.3. Veličina i sastav domaćinstva

Pitanja dizajna: kako da osiguramo da instrumenti i prosec prikupljanja podataka obezbede tražene informacije? 2.4. Dizajn podataka i ankete

Šta uključiti?

Pitanje: koje komponente potrošnje uključiti i kako ih meriti?

Potrošnja se procenjuje kao: + Ukupna vrednost izdataka za kupljene proizvode i

usluge;+ Ukupna vrednost utrošenih proizvoda i usluga koje

nisu kupljene: + Primljeni pokloni;+ Proizvodnja domaćinstva sa sopstvene potrebe;+ Rezultat su korišćenja imovine ili trajnih

potrošnih dobara.

Šta uključiti? (nastavak)

Pitanja su šta treba uključiti i kako, i pitanja vezana za teškoće u izračunavanju. Neka pitanja važnija kod nekih zemalja:

Šta i kako? Cene usluga trajnih dobara Cene usluga stanovanja Povremeni veliki izdaci Sopstvena proizv. dom. Inputi i investicije Troškovi javnih dobara Trošak dokolice

Teškoće? Informacije koje

nedostaju Razlike u cenama u istom

vremenskom trenutku Sezonski uticaji Inflacija Neprijavljivanje/delimično

prijavljivanje

(i) Cena trajnih potrošnih dobara

Problem: Trajna dobra se obično kupuju u jednom vremenskom trenutku, a koriste narednih nekoliko godina. Kako da odredimo “deo” tog dobra koje je “potrošeno/korišćeno” tokom referentnog perioda?

Rešenje: Postoje dve komponente troškova korišćenja dobra:

Gubitak vrednosti tog dobra (npr. cena kola po kojoj se ona mogu ponovo prodati opada tokom vremena)

Gubitak dohotka jer je novac bio uložen u kupovinu tog trajnog dobra (npr. taj novac smo mogli investirati negde drugde).

… trajnih dobara (nastavak)

Postoje različiti metodi vrednovanja korišćenja trajnih dobara: 1. Najtačniji metod:

Uzeti vrednost dobra na početku perioda i od nje oduzeti vrednost dobra na kraju perioda.

Dodati vrednost kamate koja je mogla biti zarađena

2. Drugi metodi: ako imamo tekuću vrednost dobra, uzeti neki procenat (npr. ako je prosečan vek trajanja 5 godina, uzeti 20% od tekuće vrednosti kao godišnji trošak; period korišćenja 10 godina,10% itd).

Ilustracija – drugi metod

2002. 2007. Šporet 6.25 7.34 Mašina za veš 5.99 7.91 Klima uređaj 12.73 10.77 Mašina za sudove 6.71 8.29 Frižider sa zamrzivačem 4.97 6.76 Frižider 4.63 6.35 Zamrzivač 5.15 8.17 Mikrotalasna pećnica 5.42 7.08 Usisivač 4.53 6.28 Pegla 3.72 5.67 Satelitska antena 5.38 5.79 TV 6.79 7.35 Video rekorder 4.64 6.29 Video kamera 8.27 11.90 Stereo uređaj, CD/DVD 6.35 5.11 Radio kasetofon 5.17 5.43 Personalni računar/laptop 12.70 15.33 Motocikl 7.41 5.93 Putnički automobil 10.16 9.67 Džim, kombi 7.20 9.54

Izvor: AŽS 2002, 2007.

Ocenjene stope depresijacije trajnih dobara, Srbija 2002-2007.

(ii) Cena usluga stanovanja

Problem: Renta za stan/kuću u kojoj žive njihovi vlasnici; da li treba obuhvatiti: ali kako da izračunamo?

Rešenje: Različiti načini rešavanja tog problema: 1. Anketa može sadržati pitanje o renti koju bi domaćinstvo dobilo

kada bi iznajmljivalo taj stan; 2. Koristi se vrednost rente koju plaćaju zakupci, oceni se

regresija koja objašnjava plaćenu rentu kao funkciju karakteristika nekretnine, na osnovu koeficijenata iz regresije oceni se renta za vlasnike nekretnina;

3. Ako postoji podatak o procenjenoj vrednosti nekretnine, renta se ocenjuje uzimanjem nekog procenta od te vrednosti (kao kod trajnih dobara). AŽS 2002, 2007, 1%.

(iii) Netipični veliki izdaci

Problem: Da li uključiti u potrošnju neke netipične, povremene velike izdatke domaćinstva, npr. izdaci za venčanja, poklone, ili sahrane?

Rešenje: Ovi izdaci su neregularni i ne odražavaju

“uobičajeno” blagostanje domaćinstva. Pored toga, ti izdaci najčešće ne doprinose povećanju blagostanja (npr. izdaci za bolničko lečenje). Oni se najčešće isključuju iz obračuna.

(iv) Proizvodnja za sopstvene potrebe

Problem: Mnoga domaćinstva proizvode za sopstvene potrebe proizvode i usluge koje troše, npr. poljoprivredna domaćinstva. Kako to da uključimo u agregat potrošnje/izdataka?

Rešenje: Koriste se lokalne cene na tržištu da se izračuna vrednost naturalne potrošnje domaćinstva.

(v) Izdaci za inpute i investicije

Problem: Kako da tretiramo vrednost imputa i investicija koje je domaćinstvo imalo u proizvodnji za sopstvene potrebe (npr. za alate, đubrivo, seme u slučaju poljoprivredne proizvodnje)?

Rešenje: Ove izdatke treba isključiti iz ukupnih

izdataka/potrošnje domaćinstva pošto ne doprinose korisnosti na osnovu potrošnje.

(vi) Izdaci za korišćenje javnih dobara i usluga

Problem: Domaćinstva “koriste” javna dobra i usluge (kao npr., školstvo, zdravstvo, policija, vodovod, kanalizacija, sudstvo, parkove, državnu odbranu, itd); da li treba uključiti vrednost tih usluga u agregat potrošnje?

Rešenje: Postoje dve opcije: Opcija 1. koristiti cene sličnih proizvoda i usluga koje

pruža privatni sektor. Opcija 2. pitati ljude koliko bi bili spremni da plate za

te proizvode i usluge – “contingent valuation” metod.

Rezime: isključiti iz obračuna

(vii) Informacije koje nedostaju

Problem: Ponekad može nedostajati informacija o količini ili ceni nekog proizvoda koji je utrošen (ili vredosti mogu biti podcenjene).

Rešenje: Imputirati cenu ili količinu koristeći referentno

tržište (tj. prosečne količine ili prosečne cene domaćinstava sa sličnim karakteristikama - region, tip regiona, i sl).

(viii) Sezonski faktor

Problem: Izdaci, posebno izdaci za hranu podložni su velikim sezonskim uticajima (količine i cene).

Veća potrošnja hrane može biti posledica potrošnje kvalitetnijih proizvoda ili većih količina, a ne posledica većih sezonskih cena.

To je posebno problematično ako se različita domaćinstva anketiraju u različitim sezonama, ili ako se porede ankete sprovedene u različitim sezonama.

… sezonski faktor (nastavak)

Rešenje: Prilagoditi potrošnju sezonskim varijacijama – definisanjem različitih linija siromaštva po sezonama, ili izvršiti povećanje, smanjenje potrošnje prema sezoni kada su domaćinstva intervjuisana. U praksi, to je retko moguće i obično se ignoriše.

Sezonski faktor - ilustracija Potrošnja prilagođena uticaju sezone

19

96

m1

2

19

97

m2

19

97

m4

19

97

m6

19

97

m8

19

97

m1

0

19

97

m1

2

19

98

m2

19

98

m4

19

98

m6

19

98

m8

19

98

m1

0

19

98

m1

2

19

99

m2

19

99

m4

19

99

m6

19

99

m8

19

99

m1

0

19

99

m1

2

20

00

m2

20

00

m4

20

00

m6

20

00

m8

20

00

m1

0

20

00

m1

2

20

01

m2

Romania 1997 - 2000

average monthly consumption adjusted for seasonalityaverage monthly consumption affected by seasonality

(ix) Nepotpun obuhvat

Problem: Lica često ne prijave potrošnju različitih proizvoda (npr. zaborave; namerno ne prijave zbog mogućih konsekvenci itd).

Rešenje: Obično se koriste različiti referentni periodi za različite komponente potrošnje, prema učestalosti kupovina (kraći za hranu, srednji za odeću, duži za trajna dobra).

izbor i primena…

Pri definisanju potrošnje Srbije, AŽS 2002-2007: prošli kroz sve navedene

faze/probleme u izboru komponenti praktična primena popodne na

vežbama