dijahronijska morfologija 2013
Post on 18-Feb-2016
234 Views
Preview:
DESCRIPTION
TRANSCRIPT
ПРОФ. ДР БОЖО ЋОРИЋ*
ИСТОРИЈСКА МОРФОЛОГИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
*ИСТОРИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА II
ПИТАЊА НА АДРЕСУ: coricbozo@gmail.com
ЗИМСКИ СЕМЕСТАР 2013
04/22/23 1
ЛИТЕРАТУРА
• Александар Белић, Историја српског језика (Фонетика / Речи са деклинацијом / Речи са конјугацијом), Изабрана дела Александра Белића, четврти том, Београд, 1999: (Ту су сабране 3 књиге: Основи историје српскохрватског језика 1, Фонетика, Београд, 1969; Историја српскохрватског језика 2, св. 1: Речи са деклинацијом, Београд, 1972; Историја српскохрватског језика 2, св. 2: Речи са конјугацијом, Београд, 1973).
• Радосав Бошковић, Основи упоредне граматике словенских језика (фонетика, морфологија, грађење речи), Београд, 2000: Требник.
• Далибор Брозовић, Павле Ивић, Језик српскохрватски/хрватскосрпски, хрватски или српски, Извадак из 2. изд. Енциклопедије Југославије, Загреб, 1988: ЈЛЗ
• Ирена Грицкат, Актуелни језички и текстолошки проблеми у старим српским ћирилским текстовима, Београд, 1972: Народна библиотека СР Србије.
• Ирена Грицкат, Студије из историје српскохрватског језика, Београд, 2004: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Павле Ивић, Преглед историје српског језика, Целокупна дела VIII, Сремски Карловци-Нови Сад, 1998: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
• Александар Младеновић, Историја српског језика (одабрани радови), Београд, 2008: Чигоја штампа.• Rječnik hrvatskoдa ili srpskoдa jezika, I–XXIII Zagreb, 1880-1976: RJAZU. • Љиљана Суботић, Историјска лингвистика, Нови Сад, 2002: Филозофски факултет, Катедра за српски језик и
лингвистику.• Божо Ћорић, Моциони суфикси у српскохрватском језику, Монографије, књ. LIII, Београд, 1982: Филолошки
факултет Београдског универзитета. • Божо Ћорић, Српски језик, у: Лексикон српског средњег века, Београд, 1999, 688-693. • Божо Ћорић, Лингвомаргиналије, Београд, 2009: Друштво за српски језик и књижевност.• Божо Ћорић, Повеља бана Кулина (графемика, фонемика, морфемика), Београд 2011: Чигоја штампа.
04/22/23 2
МОРФОЛОГИЈА (наука о облицима речи)
Морфологија је грана граматике која се бави a) разним облицима истих речи (флексија) или б) обличким односима између сродних речи (творба речи). На пример: именица учитељица има облике типа учитељиц-а, учитељиц-е, учитељиц-и итд. где се јасно разазнају сегменти којима се облици међусобно диференцирају (те сегменте називамо настацима за облик). Овакав начин промене облика речи, помоћу наставака, назива се флексија. Дакле, српски спада у флектовне језике. У ужем смислу термин морфологија и односи се на флексију. Флексија обухвата деклинацију и конјугацију. Појава да исте речи могу имати разне облике везана је за чињеницу да речи употребљене у говорном ланцу обележавају разне односе у које оне ступају унутар реченице или у ванјезичкој ситуацији која се исказом саопштава (обележава). Међутим, ако исту реч рашчланимо друкчије, на основу учитељ- и на њу додати сегмент -ица, онда говоримо о творби речи, а сегмент -ица називамо суфиксом. Оваквим рашчлањивањем речи на морфеме бави се твроба речи (то је посебна језичка дисциплина).
1. Морфологија савременог језика
2. Историјска морфологија
04/22/23 3
РЕЧ?
04/22/23 4
НАЈМАЊА САМОСТАЛНА ЈЕЗИЧКА ЈЕДИНИЦА КОЈА ИМА ЗНАЧЕЊЕ
МОРФЕМА
НАЈМАЊА НЕСАМОСТАЛНА ЗНАЧЕЊСКА ЈЕДИНИЦА ЈЕЗИКА.
5
ВРСТЕ ЗНАЧЕЊА МОРФЕМА
6
1.ГРАМАТИЧКО ЗНАЧЕЊЕ2. ТВОРБЕНО ЗНАЧЕЊЕ3. ЛЕКСИЧКО ЗНАЧЕЊЕ
ИЗДВОЈТЕ МОРФЕМЕ У РЕЧИМА
КОПАЧКОПАЧИЦА
КЛАСИФИКУЈТЕ ПО ВРСТАМА (ЗНАЧЕЊУ):
7
МОРФЕМСКА АНАЛИЗА (СВЕ МОРФЕМЕ)ЖЕН-ОМ КОП-АЧ-ØКОП-АЧ-ИЦ-А ТВОРБЕНА АНАЛИЗА (ТВОРБЕНИ ЕЛЕМЕНТИ)КОП-АЧКОПАЧ-ИЦА ЛЕКСИЧКЕ (КОРЕНСКЕ)МОРФЕМЕ: ЖЕН- И КОП-ГРАМАТИЧКЕ МОРФЕМЕ: -ОМ, -А, -ØТВОРБЕНЕ МОРФЕМЕ: -АЧ, -ИЦА (-ИЦ+А)ОСНОВА ЗА ОБЛИК: ЖЕН-, КОПАЧ-, КОПАЧИЦ-ТВОРБЕНА ОСНОВА: КОП-, КОПАЧ-
8
9
Издвајање на морфеме могуће је зато што се саставни делови речи понављају и у другим речима, у истом значењу.
ИСТОРИЈСКА МОРФОЛОГИЈА
Историјска морфологија проучава промену облика и значења посебних морфема, историјске промене структуре речи, појаве нових граматичких категорија и ишчезавање старих.
04/22/23 10
ВРСТЕ РЕЧИпроменљиве непроменљиве
04/22/23 11
ВРСТА ПРОМЕНЕ
1.По падежима – РЕЧИ СА ДЕКЛИНАЦИЈОМ
2.По лицима и временима – РЕЧИ СА КОНЈУГАЦИЈОМ
04/22/23 12
РЕЧИ СА ДЕКЛИНАЦИЈОМ типови деклинација у старом језику
1.Именичка2.Заменичка3.Сложена придевска
04/22/23 13
ПАРАДИГМЕ ИМЕНЦА У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. врста (-а) 2. (-е) 3. (-и) 1. 2. 3.
N прозор-ø сел-о жен-а ствар-ø прозор-и сел-а жен-е ствар-иМарко,Павле пољ-е рук-а град-ов-и стакл-а кост-и чов(ј)ек доб-а војниц-и,људ-и
G прозор-а сел-а жен-е ствар-и прозор-а сел-а жен-а ствар-и коњ-а бур-ет-а стакала рук-у кост-ију
D прозор-у сел-у жен-и ствар-и прозор-има сел-има жен-ама ствар-има руц-и
А прозор-ø сел-о жен-у ствар-ø прозор-е сел-а жен-е ствар-и коњ-аV прозор-е сел-о жен-о ствар-и прозор-и сел-а жен-е ствар-и коњ-у војнич-еI прозор-ом сел-ом жен-ом ствар-и/-ју прозор-има сел-има жен-ама ствар-има коњ-емL прозор-у сел-у жен-и ствар-и прозор-има сел-има жен-ама ствар-има
04/22/23 14
ПРАСЛОВЕНСКЕ ОСНОВЕ
а) самогласничке:
-ā-, -jā-, -o-, -jo-, -i-, -u-, -ū-б) сугласничке:
-r-, -n-, -t-, -s-.
04/22/23 15
ТЕНДЕНЦИЈЕ ПРАСЛОВЕНСКОГ РАЗВОЈА ИМЕНИЧКЕ ФЛЕКСИЈЕ
1. тематски систем
лексички део + тематски наставак + падежни наставак
2. родни систем именичка основа + падежни наставак
04/22/23 16
1 2
1 2 3
ТЕНДЕНЦИЈЕ ПРАСЛОВЕНСКОГ РАЗВОЈА ИМЕНИЧКЕ ФЛЕКСИЈЕ
• А. • лексички део + тематски наставак + падежни наставак
Нј пие: *sūn + u + s → прсл.: *syn + ъНј пие: *nokt + i + s → прсл.: *noť + ьЛј пие: *vod + a + i → прсл. *vod+ai → vod+ěАј пие: *vod + a + m → прсл. *vod+am→
*vod+o• • Б. Нј пие: *duh + ja + → прсл.:*duš+aНј пие: *noz + jo + s → прсл.: * nož+ьНј пие: *kobn + jo + s → прсл.: *koń+ь• •
04/22/23 17
ТЕНДЕНЦИЈЕ ПРАСЛОВЕНСКОГ РАЗВОЈА ИМЕНИЧКЕ ФЛЕКСИЈЕ
лексички + тематски + падежни део наставак наставак
А.
Нј пие: *sūn + u + s → прсл.: *syn + ъНј пие: *nokt + i + s → прсл.: *noť + ьЛј пие: *vod + a + i → прсл. *vod+ai → vod+ěАј пие: *vod + a + m → прсл. *vod+am→ *vod+o Б. Нј пие: *duh + ja + → прсл.:*duš+aНј пие: *noz + jo + s → прсл.: * nož+ьНј пие: *kobn + jo + s → прсл.: *koń+ь
04/22/23 18
ПАРАДИГМЕ У ПРАСЛОВЕНСКОМ - МУШКИ РОД
ЈЕДНИНА• Основа -ŏ- -јŏ- -ŭ- -ĭ- -n- • N *rodъ *možь *synъ *gostь *kamy • G *roda *moža *synu *gosti *kamene• D *rodu *možu *synovi *gosti *kameni• A *rodъ *možь *synъ *gostь *kamenь • V *rodе *možu *synu *gosti *kamy• I *rodomь *možemь *synъmь *gostьmь *kamenьmь• L *rodě *moži *synu *gosti *kamene• МНОЖИНА• N *rodi *moži *synove *gostьje *kamene• G *rodъ *možь *synovъ *gostьjь *kamenъ• D *rodomъ *možemъ *synъmъ *gostьmъ *kamenьmъ• A *rody *možę *syny *gosti *kameni• V = N• I *rody *moži *synъmi *gostьmi *kamenьmi• L *roděhъ *možihъ *synъhъ *gostьchъ *kamenьchъ• ДВОЈИНА• N=A=V *roda *moža *syny *gosti *kameni• G=L *rodu *možu *synovu *gostiju *kamenu• D=I *rodoma *možema *synъma *gostьma *kamenьma04/22/23 19
ПАРАДИГМЕ ИМЕНИЦА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ МУШКИ РОД ЈЕДНИНА
-o- -jo- -u- -i- -n-
N gradx, ;lovykx, bogx,gryhx krai m\/q sXnx gostq kamX G grada ;lovyka kra] m\/a sXnou gosti kamene
D gradou ;lovykou kra} m\/ou sXnovi gosti kameni A gradx ;lovyka krai m\/q sXnx gostq kamenq V grade, ;lovy;e, bo/e,gry[e kraü m\/ou sXnou gosti kamX I gradomq, ;lovykomq kraEmq m\/emq sXnxmq gostqmq kamenqmq
L grady, ;lovycy,boZy,grysy krai m\/i sXnou gosti kamene
04/22/23 20
ПАРАДИГМЕ ИМЕНИЦА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ МУШКИ РОД МНОЖИНА
-o- -jo- -u- -i- -n- N gradi, ;lovyci, boZi, grysi krai m\/i sXnove gostiE kamene G gradx krai m\/q sXnovx gostii kamenx D gradomx kraEmx m\/emx sXnxmx gostqmx kamenqmx A gradX, ;lovykX kra~ m\/A sXnX gosti kameniV = N =N =N =N =NI gradX krai m\/i sXnxmi gostqmi kamenqmiL gradyhx, ;lovycyhx, kraihq m\/ihx sXnxhx gostqhx kamenqhx boZyhx,grysyhx
04/22/23 21
ПАРАДИГМЕ ИМЕНИЦА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ МУШКИ РОД ДВОЈИНА
-o- -jo- -u- -i- -n-
NАV grada kra] sXnX gosti kameni G-L gradou kra} sXnovou gosti} kamenou D-I gradoma kraEma sXnxma gostqma kamenqma
04/22/23 22
УПРОШЋАВАЊЕ ТИПОВА ДЕКЛИНАЦИЈЕ
-o- -jo- -u- -i- -n- 5 ↓ 1
04/22/23 23
УЗРОЦИ УПРОШЋАВАЊА
1. ЈЕДНАКОСТ ПАДЕЖА
2. ГЛАСOВНЕ ПРОМЕНЕ
04/22/23 24
МОРФОЛОШКА БЛИСКОСТ -*ŏ : -*јŏ
04/22/23 25
ПОЧЕТАК ПРОЦЕСА УПРОШЋАВАЊА (СИМПЛИФИКАЦИЈЕ)
04/22/23 26
1. grad-x sXn-x 2. grad-a sXn-ou, sXn-a3. grad-ou sXn-ov-i, sXn-ou 4. grad-x sXn-x, sXn-a5. grad-e sXn-ou, sXn-e6. grad-omq sXn-xmq, sXn-omq7. grad-y sXn-ou, sXn-y
НОВА ЈЕДНАЧЕЊА ПАДЕЖА
04/22/23 27
ИЗМЕНЕ НАСЛЕЂЕНИХ ПАРАДИГМИ У ДОИСТОРИЈСКОМ ПЕРИОДУ
Гј пути → пута, сыноу → сынаДј пути, сынови → путу, сыноу Вј пути → путеИј путьм, сыньм, каменьм → путом, сином, каменомДм путьм, сыньм, каменьм → путом, сином, каменом Нм столи, гради, кључи → столови, градови, кључеви
04/22/23 28
МУШКИ РОДНОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример
- ŏ -ъ *rodъ, *vozъ -јŏ -ь *možь, *krajь -ŭ -ъ *synъ, *volъ - ĭ -ь *gostь, *golobь -n -y *kamy, *plamy,*dьnь (*jęčьmy, *pramy, *remy...)
04/22/23 29
ОСНОВЕ НА –nПОТВРДЕ У СТСЛ.
• Само су две потврђене са старим обликом: kamX, plamX.
• Све остале именице потврђене су у сачуваним споменицима стсл. језика у облику преузетим из акузатива: ~;qmenq, remenq, korenq
04/22/23 30
04/22/23 31
ЈЕДИНИ НАСТАВАК ЈЕ -ø ?
МУШКИ РОДНОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ - НАСТАВЦИ
-Ø ДАН-Ø-О МАРК-О, БОЖ-О/БОЖ-А, ЈОВ-О/ЈОВ-А-Е ПАВЛ-Е, МИЛ-Е, ВУЛ-Е РИЛ-Е 32
МУШКИ РОДГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример
-ŏ- -a *roda, *voza-јŏ- -a *moža, *kraja-ŭ- -u *synu, *volu-ĭ- -i *gosti, *golobi-n- -e *kamene, *dьne
04/22/23 33
ВАРИЈАЦИЈЕБОЖ-О БОЖ-А, БОЖ-ЕБОЖ-А БОЖ-ЕМИЛ-Е МИЛ-Е, МИЛ-А МИЛ-ЕТА
РИЛ-Е РИЛ-ЕТА 04/22/23 34
- ŭ *synъ, *volъ,*vrhъ, *domъ, *medъ,*činъ,*redъ, *polъ
04/22/23 35
04/22/23 36
13. век и касније: dqne 14. век: dqni15. век: дневи, дневе, днева, дна17. века: данаУ повељама 15. века (Руско):W dne do dne, do gospogina dne, do g}rgEva dqne, mratin] dne;
МУШКИ РОДДАТИВ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример
- ŏ -u *rodu, *vozu- јŏ -u *možu, *kraju- ŭ -ovi *synovi, *volovi- ĭ -i *gosti, *golobi-n -i *kameni, *dьni
04/22/23 37
АКУЗАТИВ ЈЕДНИНЕМУШКИ РОД
Основа Наставак Пример
-ŏ- -ъ *rodъ, *vozъ-јŏ- -ь *možь, *krajь-ŭ- -ъ *synъ, *volъ-ĭ -ь *gostь, *golobь-n -ь *kamenь, *dьnь
04/22/23 38
04/22/23 39
sXnx l}bitx otqcq
N kxto ко
G kogo кога, когD komou кому, коме, ком
A kogo кога, когАнтоан Меје 1897: ИСПИТИВАЊА О УПОТРЕБИ ГЕНИТИВА - АКУЗАТИВА У СТРОСЛОВЕНСКОМ (Recherches sur l΄ emploi du genitif - accusatif in vieux slave)____________________________________________________________________
А.
Б.
ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕМУШКИ РОД
Основа Наставак Пример
-ŏ- -e *rodе, *vozе-јŏ- -u *možu, *kraju-ŭ- -u *synu, *volu-ĭ- -i *gosti, *golobi-n- -y *kamy, *dьny
04/22/23 40
НАПОМЕНЕ
04/22/23 41
род-е, воз-е, роб-е, град-ебоже, човече/човјече, душе*otьkъ, *starьkъ*otьkе, *starьkе >*otьčе, *starьčе > оче, старче
ИНСТРУМЕНТАЛ ЈЕДНИНЕМУШКИ РОД
04/22/23 42
Основа Наставак Пример
-ŏ- -оmь *rodomь, *vozomь-јŏ- -emь *možemь, *krajemь-ŭ- -ъmь *synъmь, *volъmь-ĭ- -ьmь *gostьmь, *golobьmь-n- -ьmь *kamenьmь, *dьnьmь
НАПОМЕНА
04/22/23 43
ЛОКАТИВ ЈЕДНИНЕ DOVDE МУШКИ РОД
Основа Наставак Пример
-ŏ- -ě *rodě, *vozě-јŏ- -i *moži, *kraji-ŭ- -u *synu, *volu-ĭ - -i *gosti, *golobi-n- -e *kamene, *dьne
04/22/23 44
04/22/23 45
D mousy r\cy noZyL mousy r\cy noZy
D mqny teby sebyL mqny teby seby
МНОЖИНА МУШКИ РОД НОМИНАТИВ ( и ВОКАТИВ)
Основа Наставак Пример
-ŏ- -i *rodi, *vozi-јŏ- -i *moži, *kraji-ŭ- -ove *synove, *volove-ĭ- -ьje *gostьje, *golobьje-n- -е *dьne, *gordjane
04/22/23 46
04/22/23 47
Dj sXnoviNm sXnoveGm sXnovxG-L dv sXnovou
ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ МУШКИ РОД
Основа Наставак Пример
-ŏ- -ъ *rodъ, *vozъ-јŏ- -ь *možь, *krajь-ŭ- -ovъ *synovъ, *volovъ-ĭ- -ьjь *gostьjь, *golobьjь-n- -ъ *kamenъ, *dьnъ
04/22/23 48
ДАТИВ МНОЖИНЕМУШКИ РОД
Основа Наставак Пример
-ŏ -omъ *rodomъ, *vozomъ-јŏ -emъ *možemъ, *krajemъ-ŭ -ъmъ *synъmъ, *volъmъ-ĭ -ьmъ *gostьmъ, *golobьmъ-n -ьmъ *kamenьmъ, *dьnьmъ
04/22/23 49
АКУЗАТИВ МНОЖИНЕ
Основа Наставак Пример
-ŏ- -y *rody, *vozy-јŏ- -ę *možę, *kraję-ŭ- -y *syny, *voly-ĭ- -i *gosti, *golobi-n- -i *kameni, *dьni
04/22/23 50
ИНСТРУМЕНТАЛ
Основа Наставак Пример
-ŏ -y *rody, *vozy-јŏ -i *moži, *kraji -ŭ -ъmi *synъmi, *volъmi-ĭ -ьmi *gostьmi, *golobьmi-n -ьmi *kamenьmi, *dьnьmi
04/22/23 51
ЛОКАТИВ
Основа Наставак Пример
-ŏ- -ěhъ *roděhъ, *vozěhъ
-јŏ- -ihъ *možihъ, *krajihъ-ŭ- -ъhъ *synъhъ, *volъhъ-ĭ- -ьhъ *gostьhъ, *golobьhъ-n -ьhъ *kamenьhъ, *dьnьhъ
04/22/23 52
ИМЕНИЦЕ СРЕДЊЕГ РОДА ЈЕДНИНА
-o- -jo- -n- -nt- -s-
N,A,V selo,igo
polE, morE
plemA otro;A slovo
G sela pol] plemene otro;Ate slovese
D selou pol} plemeni otro;Ati slovesi
I selomq polFmq plemenqmq
otro;Atqmq
slovesqmq
L sely,iZy poli plemene otro;Ate slovese04/22/23 53
МНОЖИНАN,A,V sela pol] plemena otro;Ata slovesa
G selx polq plemenx otro;Atx slovesx
D selomx polFmx
plemenqmx
otro;Atqmx
slovesqmx
I selX poli plemenX otro;AtX slovesX
L selyhx polihx plemenqhx
otro;Atqhx
slovesqhx
04/22/23 54
НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ СРЕДЊЕГ РОДАОснова Наставак Пример
-ŏ- -o *selo, *męso, -јŏ- -e *polʼe, *znamenьje
-n- -ę *imę *plemę-nt- -ę *telę-s- -o *slovo
04/22/23 55
ГЕНИТИВ Основа Наставак Пример
-ŏ- -a *selа, *męsа-јŏ- -’a *pol’а, *znamenьjа-n- -e *imene *plemene-nt- -e *telęte-s- -e *slovese
04/22/23 56
ДАТИВ
• Основа Наставак Пример
• - ŏ -u *selu, *męsu,• - јŏ -ʼu *polʼu, *znamenьju• - n -i *imeni *plemeni• - nt -i *telęti• -s -i *slovesi
04/22/23 57
ИНСТРУМЕНТАЛ
• Основа Наставак Пример• - ŏ -omь *selomь, *męsomь,• - јŏ -ʼemь *polʼemь, *znamenьjemь• - n -ьmь *imenьmь *plemenьmь• - nt -ьmь *telętьmь• -s -ьmь *slovesьmь
04/22/23 58
ЛОКАТИВ
• Основа Наставак Пример• - ŏ -ě *selě, *męsě,• - јŏ ʼ-i *polʼi, *znamenьji• - n -e *imеne, *plemene• - nt -e *telęte• -s -e *slovese
04/22/23 59
НОМИНАТИВ, AKУЗАТИВ, ВОКАТИВМНОЖИНЕ
• Основа Наставак Пример• - ŏ -a *sela,• - јŏ -ʼa *polʼa, *znamenьja• - n -a *imena *plemena• - nt -a *telęta• -s -a *slovesa
04/22/23 60
Генитив множине
Основа Наставак Пример• - ŏ -ъ *selъ • - јŏ -ʼь *polʼь, *znamenьjь• - n - ъ *imenъ *plemenъ• - nt -ъ *telętъ• -s - ъ *slovesъ
04/22/23 61
ДАТИВ
• • Основа Наставак Пример• - ŏ -omъ *selomъ • - јŏ -emъ *pol`emъ, *znamenьjemъ• - n -ьmъ *imenьmъ *plemenьmъ• - nt -ьmъ *telętьmъ• -s -ьmъ *slovesьmъ
04/22/23 62
Инструментал
• Основа Наставак Пример• - ŏ -y *sely • - јŏ ʼ-i *polʼi, *znamenьji• - n -y *imeny *plemeny• - nt -y *telęty• -s -y *slovesy
04/22/23 63
Локатив
• Основа Наставак Пример• - ŏ -ěchъ *selěchъ• - јŏ -ʼichъ *polʼichъ, *znamenьjichъ• - n -ьchъ *imenьchъ, *plemenьchъ• - nt -ьchъ *telętьchъ• -s -ьchъ *slovesьchъ
04/22/23 64
ЖЕНСКИ РОД ЈЕДНИНА -a- -ja- -ĭ- -ū- -r-
N mouha, r\ka, noga dou[a kostq crqkX mati, dx[ti
G mouhX, r\kX, nogX
dou[A kosti crqkxve matere, dx[tere
D mousy,r\cy,noZy dou[i kosti crqkxvi materi, dx[teri
A mouh\,r\k\,nog\ dou[\ kostq crqkxvx materq, dx[terqV mouho,r\ko,nogo dou[e kosti N N
I mouho|,r\ko|, nogo|
dou[e| kosti| crqkxvi| materi|, dx[teri|
L mousy,r\cy,noZy dou[i kosti crqkxve materi, dx[teri
04/22/23 65
ЖЕНСКИ РОД МНОЖИНА
N mouhX, r\kX, nogX
dou[A kosti crqkxvi materi, dx[teri
G mouhx,r\kx,nogx dou[q kostii crqkxvq materx, dx[terx
D mouhamx,r\kamx dou[amx
kostqmx crqkxvamx
materqmx,dx[terqmx
A = N
V = N
I mouhami, r\kami dou[ami
kostqmi crqkxvami
materqmi,dx[terqmi
L mouhahx,r\kahx dou[ahx
kostqhx crqkxvahx
materqhx, dx[terqhx
04/22/23 66
ДВОЈИНА
N=A=Vmousy,r\cy,noZy
dou[i kosti
G=L mouhou,r\kou,nogou
dou[ou
kosti} непосведoчено у споменицима
D=I mouhama,r\kama
dou[ama
kostqma
04/22/23 67
НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример
-ā -а *žena, *noga -jā -a *duša-u -y *crьky, *kry (krъvь)- ĭ -ь *kostь-r -i *mati, *dъkti
04/22/23 68
• а) вода, труба, правда, дуга... б) слуга (стсл. slúga), војвода (стсл.
voövoda), владика (стсл. vlad™ka) и сл. • а) душа, воља, свећа, међа, земља, богиња,
тамница, овца б) судија, убојица, пијаница...• а) рyчь, соль, жизнь, съмрьть, крyпость б) крв, кћи (кћер) и љубав,• crqkX, svekrX, smokX, boukX, l}bX,
bradX црква, свекрва, смоква, буква, љубав, брадва
04/22/23 69
j м ј мН бук -ø- ™ - -ъв-и svekr - ø - ™ svekr-ßv- i Г - -ъв-е - -ъв-ъ svekr -ßv- e svekr-ßv-ß Д - -ъв -и - -ъв-амъ svekr -ßv- i svekr-ßv-amß А бук - ъв -ь - -ъв-и svekr -ßv- ь svekr-ßv- i В - -ø -™ - -ъв-и svekr - ø - ™ svekr-ßv- i И - -ъв -ьÎ - -ßв-ами svekr -ßv- ьÎ svekr-ßv- ami Л - -¢в -е - -ßв-аxß svekr -ßv- e svekr-ßv- axß
04/22/23 70
•кћер, хћер, шћер, кћерка, хћерка, ћерка, шћерка; кћи, шћи, хћи•*dŭkti> *dъkti>*dъťi >dъći >dći>tći> кћи/хћи...
04/22/23 71
Н мат-ø-и -ер-и Г мат-ер-е -ер-ъД - -ер-и -ер-ьмъА - -ер-ь -ер-иВ - -ø-и -ер-и И - -ер-| -ер-ьми Л - -ер-и -ер-ьхъ
04/22/23 72
Основа Наставак Пример
-a -y *ženy, *nogy
-ja -ę *dušę -u -ъve *crьkъve, *krъve - ĭ -i *kosti-r -ere *matere, *dъktere
ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ
04/22/23 73
ПРВЕ ПОТВРДЕПовеља бана Кулинаsile
1215. glave, sile
04/22/23 74
љубав
љубьве и љубве 12-15. в. (: *љубва)љубви љубави 15. в. Дубровник
04/22/23 75
Основа Наставак Пример
-a -ě *ženě, *nozě-ja -i *duši-u - ъvi *crьkъvi, *krъvi- ĭ -i *kosti
-r -i *materi, *dъkteri
ДАТИВ
04/22/23 76
КОСОВСКО-РЕСАВСКИ
душê , као женê (<женy): вōјскê, рēкê, росê
04/22/23 77
ЉУБАВ
љубьви 1234 и љубви 1399 љубвy 14. и поч. 15. в. љубави 16. в. (код дубровачких песника)
04/22/23 78
Основа Наставак Пример
-a -o *ženo, *nogo-ja -о *dušо
-u - ъvь *crьkъvь, krъvь
- ĭ -ь *kostь
-r -erь *materь, *dъkterь
АКУЗАТИВ ЈЕДНИНЕ
04/22/23 79
ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример
-a -o *ženo, *nogo-ja -e *duše
-u - y *crьky
- ĭ -i *kosti-r -i *mati, *dъkti
04/22/23 80
ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕ
другарице, учитељице , Милице, д(ј)евојчице, мајчицеВаске, мајке, снајке.
СТÁНЕ - СТÂНЕ.
04/22/23 81
ИНСТРУМЕНТАЛ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример
-a -ojo *nogojo -ja -ejo *dušejo -u - ьjo *crьkъvьjo, *krъvьjo - ĭ - ьjo *kostьjo -r - ьjo *materьjo, *dъkterьjo
04/22/23 82
СТАРОСЛОВЕНСКИ/enO| dou[e|
*ženojo>*ženoju>*ženou>*ženov *ženow женовь *dušejo >*dušeju>*dušeu>*dušev *dušew душовь
04/22/23 83
ПОВЕЉА БАНА КУЛИНА
volovq Nj *voľa:
Ij *voľejo>*voľeju>*voľeu (=*voľew)
*volEvq
04/22/23 84
*poveľejo>*poveľeju>*poveľeu (poveľew) *povelEvq
povelovq
04/22/23 85
ЗАВРШЕТАК -М
mxno| tobo| sobo|*mъnojo>* mъnoju>*mъnou> (=*mъnow) mqnovq *tobojo>* toboju>*tobou> (=*tobow)
tobovq
gradomq →tobomq04/22/23 86
ЛОКАТИВОснова Наставак Пример
-a- -ě *ženě, *nozě
-ja- -i *duši
-u- - ъve *crkъve, *krъvi
-ĭ- -i *kosti
-r- -i *materi, *dъkteri04/22/23 87
МНОЖИНАНОМИНАТИВ, АКУЗАТИВ, ВОКАТИВ
Основа Наставак Пример
-a- -y *ženy, *nogy -ja- -ę *dušę -u- -ъvi *crьkъvi, *krъvi
- ĭ- -i *kosti -r - -eri *materi, *dъkteri
04/22/23 88
КОНГРУЕНЦИЈА
tX lepX /enX
04/22/23 89
ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ
Основа Наставак Пример
-a- -ъ *ženъ, *nogъ -ja- -ь *dušь-u- -ъvъ *crьkъvъ, -ьjь *krъvьjь- ĭ- -ьjь *kostьjь -r- -erъ *materъ, *dъkterъ
04/22/23 90
жен-ø жень (ортографски)женаногу, руку мајкибележака/белешки.
04/22/23 91
црькьв-øцрькьвь (ортографски)
цркава (16. в.)krxvii (према kostii)
04/22/23 92
kostii/kostqi : кост-иkostq} : кост-ију
04/22/23 93
матер матерьматера кћерикьћерькћера
04/22/23 94
ДАТИВ Основа Наставак Пример
-a -amъ *ženamъ, *nogamъ -ja -amъ *dušamъ-u -ъvamъ *crьkъvamъ (*krъvьmъ) - ĭ -ьmъ *kostьmъ -r - ьmъ *materьmъ, *dъkterьmъ
04/22/23 95
инструменталОснова Наставак Пример
-a -ami *ženami, *nogami
-ja -ami *dušami
-u -ъvami *crьkъvami, *krъvьmi
- ĭ -ьmi *kostьmi
-r - ьmi *materьmi, *dъkterьmi
04/22/23 96
локативОснова Наставак Пример
-a -ahъ *ženahъ, *nogahъ
-ja -ahъ *dušahъ
-u -ъvahъ *crьkъvahъ, *krъvьhъ
- ĭ -ьhъ *kostьhъ
-r - ьhъ *materьhъ, *dъkterьhъ04/22/23 97
СИНКРЕТИЗАМ Д=И=ЛПАДЕЖ
D pl. *gostьmъ *prorokomъ * krilomъ *ženamъ dv. *gostьma *prorokoma * kriloma * ženama dъvěma/oběma
I pl. *gostьmi *proroky *krily *ženami dv. *gostьma *prorokoma *kriloma *ženama dъvěma/oběma
L pl. *gostьhъ *prorocěhъ *krilěhъ *ženahъ dv. *gostьju *proroku *krilu *ženu dъvoju/oboju
04/22/23 98
ДВОЈИНА
а) везана б) слободна в) анафорска
04/22/23 99
МУШКИ РОД ПОРЕЂЕЊЕмножина двојина
D gradomx konEmx sXnxmx p\tqmx kamenqmx raboma konEma sXnxma p\tqma kamenqma I gradX koni sXnxmi p\tqmi kamenqmi raboma konEma sXnxma p\tqma kamenqma
L gradyhx konihx sXnxhx p\tqhx kamenqhx rabou kon} sXnovou p\ti} kamenou
04/22/23 100
ЖЕНСКИ РОД ПОРЕЂЕЊЕмножина двојина
D /enamx kostqmx /enama kostqmaI /enami kostqmi /enama kostqma
L /enahx kostqhx /enou kosti}
04/22/23 101
СРЕДЊИ РОД ПОРЕЂЕЊЕмножина двојинаD selomx polEmx plemenqmx seloma
polEma plemenqma
I selX poli plemenX seloma polEma plemenqma L Selyhx polihx plemenqhx selou pol} plemenou
04/22/23 102
РАЗВИТАК НАСТАВКА -ā У Гм
D ЖЕНАМЪ ЖЕНАМА ЖЕНАМИ I ЖЕНАМИ ЖЕНАМА ЖЕНАМЪ
04/22/23 103
ПРОЗОДИЈА
жена > жена
04/22/23 104
ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
ЈЕДНИНА МНОЖИНА ДУАЛ
N azx tX - mX vX vy va
G mene tebe sebe nasx vasx na} va}D mqny, mi teby, ti seby, si namx,nX vamx, vX nama vamaA mA (mene) tA (tebe) sA (sebe) nX (nasx) vX (vasx) na vaI mxno| tobo| sobo| nami vami nama vama
L mqny teby seby nasx vasx na} va}04/22/23 105
НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ
гр. εγώ, лат. ĕgo, лит. eš (> aš), лет. es, ст. инд. aham, јермен. es, стсл. азъ
04/22/23 106
ХИПОТЕЗА
tyegh > ēz >ěz > jěz > jaz
04/22/23 107
САНДХИ
јаз знамјаз знамјаз сам>јас самјас сам
04/22/23 108
НОМИНАТИВ 2. ЛИЦА
ты>ти
04/22/23 109
ГЕНИТИВ
mene МЕ tebe + ТЕ sebe СE
04/22/23 110
ДАТИВ
mqny, mi МЕНИ teby, ti ТЕБИ seby, si СЕБИ
04/22/23 111
АКУЗАТИВ
mA (mene) tA (tebe) sA (sebe) nX (nasx) vX (vasx) na va
mA pitaE[i? tA molimx.
04/22/23 112
ИНСТРУМЕНТАЛ
mxno| tobo| sobo|tobojo>toboju>tobou>tobow (tobovь)
04/22/23 113
ЛОКАТИВ
с.ј. мени теби себи
АНАЛОГИЈА ПРЕМА ПРОЦЕСУ У ДАТИВУ
стсл. mqny teby seby
04/22/23 114
МНОЖИНА НОМИНАТИВ
стсл. mX vX mQ vQ с. ј. ми ви
04/22/23 115
ГЕНИТИВ
акцентована : неакценована варијанта вас : вас нас : нас
стсл. nasx vasxс.ј. нас вас
04/22/23 116
ДАТИВ
пуни облици
стсл. namx,nX vamx,vX енклитика (као ми, ти)
с.ј. нам, вам, нама, вама, нами, вами, ни, ви двојина од 16. в. из инстр.
књ.ј. нама:нам вама: вам04/22/23 117
ЕНКЛИТИКЕ
ДАТИВСКЕ ЕНКЛИТИКЕ: mi, ti, si, nX,vX Стоје и у стсл. после речи са којом образује акценатску целину, а немају сопственог акцента.
poveli mi pry\de iti, ne dostoitx ti imyti e~Izvystqno nX estxpo/aliti si, 04/22/23 118
АКУЗАТИВ
nX (nasx) vX (vasx) из генитива
НИ, ВИ: ОЧУВАЛИ СЕ ДО ДАНАС У ДИЈАЛЕКТИМА
04/22/23 119
ИНСТРУМЕНТАЛ
НАМИ, ВАМИ стари облициНАМ, ВАМ из дативаНАМА, ВАМА из двојине
04/22/23 120
ЛОКАТИВ стсл. nasx vasxс.ј. нас васнами, нам / вами, вам из инстр. од 17.в. нама вама према дат. од 17.в.
04/22/23 121
ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА ТРЕЋЕГ ЛИЦА
ЈЕДНИНА МНОЖИНА ДУАЛ
м. р. с. р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.
N *jq>*и *je>*F *ja>*] *ji>*i *ja>*] *ję>~ *ja>] *ji>*и *ji>*и
G Fgo Fgo F~ ihx F}
D Fmou Fmou Fi (jeji) imx ima
A i (=jq) F | ~ ] ~ *] *i *i
I imq imq F| imi ima
L Fmq Fmq Fi (jeji) ihx F}04/22/23 122
ПОТВРДЕ
i/e, ]/e, E/e Se s\tx slovesa ]/e glagolahx kx vamx
04/22/23 123
ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА : ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА
tx to ta : *onx>он, ona, ono
tx onx>она tx> та, та, то+и= таи, таи, тои она, она, оно+и=онаи, онаи, онои
ta+i, ta+i, to+i, 04/22/23 124
ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА dovde
онъ> он лична заменицаонь““ > она + i > онај демонстративна заменица
лична: òна (она), òно (оно)показна: òнā (онâ), òно (онô)
04/22/23 125
ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ
Fgo F~ јега/њега јеје>јее>је/ње
града,села
04/22/23 126
ДАТИВ
Fmou Fi (jeji>јеi=jej)њему њој/joj (:тој)
04/22/23 127
АКУЗАТИВ
i (=jq) F | њ ње/је њу/ју њега
04/22/23 128
ИНСТРУМЕНТАЛ DOVDE
imq F|>јејуњим(е) њом(е)
04/22/23 129
ЛОКАТИВ
Fmq Fi (jeji) њему њој
04/22/23 130
МНОЖИНА
*ji/*i *ja/*] *ję/~
они, оне, она
04/22/23 131
ГЕНИТИВ
ihxњих/(ј)их
04/22/23 132
ДАТИВ
imx ima ЊИМА/(Ј)ИМ
04/22/23 133
АКУЗАТИВ М с ж
~ ] ~ ње ње њих/(ј)их (од. 14. в.)
Па легоше два ђевера млада, а међу ње снаха милосница.
04/22/23 134
ИНСТРУМЕНТАЛ
imi ima ЊИМА
04/22/23 135
ЛОКАТИВ
ihxњих њима 17/18.в
04/22/23 136
БЕСПРЕДЛОШКЕ ФОРМЕ ЈЕДНИНА МНОЖИНА ДУАЛ
м. р. с. р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.
D Fmou Fmou Fi (jeji) imx ima
I imq imq F| imi ima
L Fmq Fmq Fi (jeji) ihx F}
04/22/23 137
ПРЕДЛОШКЕ ФОРМЕ
náemou náimx náimq náimi
04/22/23 138
ПРЕДЛОЗИ (ПРОСТИ, НЕИЗВЕДЕНИ)
*na, *po, *za, *o, *otъ, *u, *nadъ, *podъ, *prědъ, *pri,*bez ... *kъn, *sъn, *vъn
04/22/23 139
*kъn D*sъn + I*vъn A/L
ПРЕДЛОЗИ
04/22/23 140
ПРЕДЛОШКИ И БЕСПРЕДЛОШКИ ОБЛИЦИ
*kъn+*jemu, *kъn+*jeji, *kъn+*jimъ, *kъn+*jima*vъn+*jь,*vъn+*je, *vъn+*jo,*vъn+*je,*vъn+*ja, *vъn+*ji*sъn+jimь, *sъn+jejo, *sъn+jimi, *sъn+jima*vъn+*jemь, *vъn+*jeji, *vъn+*jihъ, *vъn+*jeju
*kъ *ńеmu, *ńeji, *ńimъ,*ńima *vъ *ńь, *ńe, *ńo, *ńe, *ńa, *ńi *sъ *ńimь, *ńejo, *ńimi, *ńima *vъ *ńemь, *ńeji, *ńihъ, *ńeju.
04/22/23 141
АНАЛОГИЈА
ИЗ ОВА ТРИ ПРЕДЛОГА ПРЕДЛОШКЕ ФОРМЕ ПРОШИРИЛЕ СУ СЕ И НА ДРУГЕ ПАДЕЖЕ СА ДРУГИМ ПРЕДЛОЗИМА.
04/22/23 142
СИСТЕМ ЗАМЕНИЧКИХ ЕНКЛИТИКА• Енклитички (неакцентовани, краћи) заменички облици јављају се
у три падежа једнине и множине личних заменица (Г, Д, А). • Енклитички систем српског језика није наслеђен из
прасловенског већ је стваран и створен у доисторијском периоду српског језика.
• Формирање енклитичког система је главна иновација код личних заменица.
• Старе енклитике постојале су само у дативу једнине личне заменице 1. (mqny, mi), 2. (teby, ti) и повратне заменице (seby, si). У доисторијском периоду и у дативу множине ће се појавити енклитичке форме nX vX (вероватно преузете из акузатива).
04/22/23 143
• Лична заменица 3. лица није имала никаквих енклитика. • Треба претпоставити да је систем енклитика настао аналошки,
према већ постојећим дативским енклитикама, тј. тај систем је проширен на још два падежа.
• Није у сваком конкретном случају лако утврдити како је с формалне тачке гледано настала енклитика код личне заменице 3. лица.
• Такође је нејасно у којој мери је чињеница што су у српском језику предлошке форме истиснуле беспредлошке утицало на формирање енклитика. Наиме, није јасно да ли је некад постојао однос јој : јој (акцентогено:неакцентогено), или је пак постојало њој:јој (обоје акцентогено), а када је предлошко њој сасвим истисло беспредлошко јој онда је некадашње акцентогено јој ушло у систем енклитика изгубивши, наравно, акцентогеност.
04/22/23 144
•Ако је ово напред тачно, онда је јасно да су беспредлошке форме у свим случајевима преузеле функцију енклитике (уз већу или мању формалну редукцију). •Видели смо да су се код личних зам. 1. и 2. лица и повратне заменице изједначили Г и А тако што је дужа генитивна форма узета и за акузатив, чиме је А обогаћен новом формом, односно сад га карактерише дублетизам, карактеристичан по дужој (млађој) и краћој (старој) форми, па је српски језик добио ликове А мене, ме, тебе, те. (Исто се десило и у множини: генитивно нас, вас продрло је у А, па је српски добио нас, ни, вас, ви). Овај однос дугих и кратких форми могао је прерасти у време стварања енклитичког система у однос акцентогена:неакцентогена форма.
04/22/23 145
•За створени систем енклитика и није битно шта ће се у функцији енклитике наћи. Најједноставније је било да то буду потиснуте беспредлошке форме будући да се на тај начин постиже и формална диференцијација.
04/22/23 146
ПОРЕКЛО га, је, му, јој, ју, их, им.
•Множински облици их, им некада су се изговарали као јих, јим (такве форме постојале су код Вука и Маретића), а измењене су вероватно тако што је најпре у сандхију типа ти јим то кажи, ти јих гледаш испало ј (ти им кажи, ти их гледаш), што се затим проширило на све позиције. Тек, тако су настале множинске енклитике им, их.
04/22/23 147
•Овакав развој у множини могао је бити делотворан у смислу стварања еквивалентних формација у једнини, а то су га, му од ранијег јега, јему. Није сасвим јасно како су ове форме редуковане, односно како је отпао први слог. Изгледа да је и овде могао важну улогу имати фонолошки контекст. Има и у стсл. језику примера, додуше ретке, облика го и му у примерима када је испред јего, јему долазила реч која се завршавала на е или и (на пример, лице јего могло се упростити у лице го, а не браните јему у не браните му). Тако су створени односи њих:их, њим:им, а према њима и њега:га, њему:му.
04/22/23 148
•Енклитичке форме у ж. р. су готово у целини оне старе беспредлошке форме, уз мање корекције. Акузативно ју није претрпело никакву формалну промену у с. језику (осим деназализације), а дативно јој је само аналошки прилагодило свој корен осталим заменицама (према тој, овој, оној). Енклитика је, некадашњи беспредлошки облик г. једнине, добила је давно тај лик деназализацијом и контракцијом и остала таква кроз целу историју с. језика. С обзиром на настанак синкретичких акцентогених форми, јасно је да се то морало десити и у овој области, па је енкилитика је пренета и у А. Тиме је А добио енклитичко двојство – ју, је које се у српском језику временом свело на једну енклитику и то је. (Стара акузативна енклитика ју употребљава се начелно само онда кад је потребна диференцијација према хомоформној глаголској енклитици, исп. Он ју је гледао.)•И у множини су генитивни облици узети за акузатив и истисли старе акузативне форме.
04/22/23 149
ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ стсл. српски стсл. српски
N kxto ко ;q-to штo, штaG kogo
кога, ког ;eso, ;qso чeгa,чег,штa
D komou
кому, коме, ком ;esomou, ;qsomou
чeму
A kogo
кога, ког ;q-to штo, штa
I cymq
ким, кимe ;imq чимe, чим
L komq
ком, *кому, комe
;emq чем, чeму 04/22/23 150
ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ 11.12.012
једнина множина ДАНАС
м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.
N tx to ta ti ta tX тај то та ти та те
G togo to~ tyhx тога, тог те т и х / тијех
D tomou
toi tymx томе,-у, том тој тим, тима/тијем
A tx,togo to
t\ tX ta tX =N/G ту те (=N/G)
I tymq to| tymi тим/тијем/-е том =D
L tomq toi tyhx том,-е,-у тој =D04/22/23 151
м.р. с.р. ж.р.
N=А=V ta ty ty
G=L to}
D=I tyma
ДВОЈИНА
04/22/23 152
м. р. у стсл. tx, tXi, tX, txi
српски језик м.р. ж.р. с.р. тъ>та, та то tx,ta+i (=тај) та+и=тај то+и=тојтxјь, тајь, тXi,тьи
04/22/23 153
Мених се за т виноград. 1422. РЈАЗУ За т почетак. РЈАЗУДа узимљу тьј доходькь...докле годе стоји Дубровник. 1497. РЈАЗУ Ми им...даровасмо та доходак. 1381. г. (РЈАЗУ) Јадан тебе та пашалук. Та исти дан створи чловека. Који пије, а не плаћа, та се у крчму не повраћа. Вук. пословице. Ко је ти издајник. РЈАЗУ. Ни се пости никадар у ти дан. РЈАЗУА ти речени Лисац...од Котора реченога Приморја. 1405. РЈАЗУДа вам не будет у напридак тај прича. Бернардин. РЈАЗУ. Говорит јер ш њиме... и с кијем год мртвиме, све ти је једно тој. РЈАЗУ
04/22/23 154
sq, se, si (мека промена)
једнина множина двојина
м. р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м с ж
N sq se si sii(si),sqi si si~,sq~
Si] si si
G sego se~ sihx se}D semou semou sei (seji)
simx sima
A sq,sego se si|, sq|
si~,sq~ si si~,sq~
Si] si si
I simq se| simi simaL semq sei (seji)
sihx se}
04/22/23 155
ПАРАДИГМА ОПШТЕ ЗАМЕНИЦЕ
парадигма у стсл. у српском једнина једнина N vqsq vqse vqs], vqsa
сав (вас) све сва
G vqsego vqse~ свега свеD vqsemou vqsei свему својA vqsq vqse vqs| сав/свега свуI vqsymq vqse| свим, свиме свомL vqsemq vqsei свему, свем свој
04/22/23 156
М.Р. С.Р. Ж.Р.
Nvqsi vqs], vqsa vqs~
сви сва све
G vqsyhx свих / свију
D vqsymx свим / свима
A vqs~ vqs],vqsa vqs~
све сва све
I vqsymi свим / свима
L vqsyhx свим / свима
МНОЖИНА
04/22/23 157
N *vьhъ G *vьhogo III D *vьhomu III A *vьhъ I *vьhěmь II L *vьhomь III
04/22/23 158
УПИТНА ЗАМЕНИЦА 7.5.13.
kXi, ka], koE једнина множина м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.
N kXi koE ka] cii ka] kX~G koEgo koE~ kXihxD koEmou koEi kXimxA =N/G koE k\| kX~ ka] kX~ I kXimq koE| kXimi L koEmq koEi kXihx
04/22/23 159
који које која м с ж м с жН који које која који која које Г којег(а), ког(а) које к о ј и хД којем(у), ком(у), ком(е) којој к о ј и м (а)А који, којег(а), ког(а) које коју које која којеИ којим којом =ДЛ којем(у), ком(е) којој =Д
04/22/23 160
N moi moE moó moi moó mo~ N,A,V moó moi moiG moEgo moE~ m o i h x G,L m o E ü
D moEmou moEi m o i m x D, I m o i m a
A moi moE mo| mo~ moó mo~
I moimq moE| m o i m i
L moEmq moEi m o i h x
ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ
04/22/23 161
ПРИДЕВИ
ЈЕДНИНА м.р. ж.р. с.р. тврда промена мека тврда мека тврда мекаNbogatx (dobrx)
sinÍq bogata
sin] bogato sinE
G bogata sin] bogatX
sin~ bogata sin]
D bogatou sin} bogaty
sini bogatou sin}
A bogatx sinÍq bogat\ sin| bogato sinE
I bogatomq sinEmq
bogato|
sine| bogatomq sinEmq
L bogaty sini bogaty
sini bogaty sini
стара именичка (номинална) промена придева
04/22/23 162
МНОЖИНА
N=V dobri sini dobrX sin~ dobra sin]
G dobrx sinq dobrx sinq dobrx sinq
D dobromx
sinEmx
dobramx
sin]mx dobromx sinEmx
A dobrX sin~ dobrX sin~ dobra sin]
I dobrX sini dobrami
sin]mi dobrX sini
L dobryhx sinihx dobrahx
sin]hx dobryhx sinihx
04/22/23 163
ДВОЈИНАN/A/V dobra
sin] dobry sini dobry
sin]
G/L dobrou
sin} dobrou
sin} dobrou
sin}
D/I dobroma
sinEma
dobrama
sin]ma
dobroma
sinEma
04/22/23 164
РАЗВИТАК ЈЕДНИНА МУШКИ И СРЕДЊИ РОД
Н Задржан стари облик (уз губљење полугласника у м.р.).Г Остао стари облик .Д Остао стари облик.А Стари облик за неживо, генитивни облик за живо. В Облик одређеног вида у м. роду. У с.р. без измена. И Уопштен облик одређеног вида већ од 12. века. (бугарскомь, великомь, маломь у старим споменицима, али аналошки облик бугарскимь, великимь надвладао). Л - Облик са наст. y замењен је обликом на -у, што је резултат једначења са дативом. (Процес паралелан оном код именица).Облике типа sMhM, бановM налазимо од 13. века.
04/22/23 165
ЖЕНСКИ РОДН, В Остало исто.Г - Уопштен је наставак -е <A меке вар. (sin•). Данас: само прозодијска разлика: лепе : лепе. Д, Л – Већ од 13. века према заменицама уместо bogaty /eny / ni[ti dou[i долазе облици на -ој (исп. тој). А Задржана стара форма ( уз деназализацију).И – Развој паралелан оном код лич. зам. и именица (исп. потврде као: чрьновь, божиовь, градьсковь). Завршетак -м од именица. (исп. женов : женом).
04/22/23 166
МНОЖИНАН - У м. и с.р. старо стање. У ж.р. уопштен је наставак -е меке варијанте. Г - Исти облик у сва три рода: аналошки према заменицама ( -их). Заправо Г, Д, И и Л замењују старе облике заменичким. Процес потискивања именичких наст. започет је још у прасл. j. и захватио је скоро све множ. падеже. У неким од споменутих падежа постојала је огромна разлика између именичких и заменичких облика па је отуд чудан овај споменути процес уопштавања заменичких наставака у промени придева. Како је до тога дошло? Морамо поћи најпре од заменичких форми о којима смо већ говорили:И ј. tymq - na[imq bogatomq sinÍemq ж.р.Г м. tyhx - na[ihx dobrx sinÍq Д м. tymx - na[imx dobromx sinÍemx dobramx sin]mxИ м. tymi - na[imi dobrX sin'i dobrami sinómi ________________________________________________________________ Л м. tyhx - na[ihx dobryhx sinÍihx dobrahx sin]hx На бази подударности у Л, добијена је и код придева најпре у Гм форма типа dobryhx / sinÍihx (Г=Л), а онда се тај процес проширио и на остале падеже. Д м. Од најстаријих времена има искључиво употребу наставака одређеног вида. И м. До краја 16. в. Чувају се облици неодређеног вида велики, добри али тако да се тим обликом м.р. замењује и ж.р. Од тог времена налазимо одређени облик за све родове (многими и сл.) Л м. Није било разлике између придева неодређ. вида и заменица (па и одређених прид.). (НАПОМЕНА: Код неодређеног вида само у Н и А једн. и мн. свих родова и Г, Д и Л једн. м. и с. р. разликују се краћи и дужи облици (одр. облик од неодређеног). У свим другим падежима облици су дуги и заједнички у оба вида.)
04/22/23 167
СЛОЖЕНА ПРИДЕВСКА ДЕКЛИНАЦИЈА 18.12.012.
ЈЕДНИНАса тврдим основама са меким основама
м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.N/V novXi novoE
nova] ni[tii (ni[tqi) ni[teE ni[ta
G novaEgo novX~ ni[taEgo ni[tA~D novouEmou
novyi ni[touEmou ni[tii
A = N =N nov\| =N =N ni[t\| I novXimq novo| ni[tiimq ni[te| L novyEmq novyi ni[tiimq ni[tii
04/22/23 168
МНОЖИНА м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.N=V novXi nova] novX~ ni[tii ni[ta] ni[tA~G n o v X i h x n i [ t i i h xD n o v X i m x n i [ t i i m xA novX~ nova] novX~ ni[tA~ ni[ta] ni[tA~ I n o v X i m i n i [ t i i m i L n o v X i h x n i [ t i i h x
ДВОЈИНА м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.
N=V=A nova] novyi novyi
ni[ta] ni[tii ni[tii
G=L n o v ou } n i [ t ou } D=I n o v X i m a n i [ t i i m a
04/22/23 169
СПД : именичка деклинација + облици анафорске заменице. Спајање може бити у виду механичког дужења (Г, Д и Л ј.) и факултативног дужења (Н, В, А): долазило је до факултативног дужења полугласника (x>X, q>i). У И, да би се избегла хаплологија (novomq+imq), редукована је наставачка морфема именичке пром. и на такву основу додато је imq: N nov ъ+jь > novyjь (факултативно дужење)G `` - a+jego > novajego (механичко дужење)D `` - u+jemu>novujemu ( механичко дужење)А `` - ъ+јь>novyjь (факултативно дужење)V -------------- N ------------------------I `` -omъ+jimь>novyjim (хаплологија: -omъ+jimь)L `` -ě+jemь>novĕjem (механичко дужење)
04/22/23 170
КОМПАРАЦИЈА ПРИДЕВА
Основне особине предмета могу се јавити у језичкој стварности са разним интензитетом. Може се поредити, међусобно с обзиром на одређену особину. неколико сличних предмета. Могућност изражавања резултата таквог поређења морфолошким средствима називамо категоријом степена, а грађење поредбених форми компарацијом придева.
04/22/23 171
СТЕПЕНИ Основни лик придева називамо позитив. При граматичком опису ту информацију обично занемарујемо. Ако бисмо је хтели означити користимо скраћеницу поз. При поређењу два предмета користи се форма вишег степена - компаратив. У грам. опису пишемо комп. Ако поредимо степен интензитета особине најмање три предмета користимо форму највишег степена - суперлатив. 04/22/23 172
ВРСТЕ КОМПАРАЦИЈЕ : РЕГУЛАРНА/НЕРЕГУЛАРНА
А. Регуларна компарација. Компаратив се у прасловенском образовао на два начина: додавањем наставака на непроширену основу придева (кратка форма) и на проширену основу (дуга форма компаратива).
Б. Нерегулану компарацију имамо онда када се јавља суплетивизам.То значи да да је форма вишег степена створена од другог придева него форма основног степена, исп. зао - гори, добар - бољи.
04/22/23 173
м.р. ж.р. с.р. данасdragx N dra/qi, dra/ii dra/q[i dra/e дражи, дража, драже G dra/q[a dra/q[A dra/q[a к. ф. дражег(а), драже, дражег(а) D dra/q[ou dra/q[i dra/q[ou дражем, дражој, дражемnovx N novyi novyi[i novyE новији, новија, новије starx staryi staryi[i staryE д. ф. старији, старија, старије G novyi[a novyi[A novyi[a старијег(а), старије, старијег(а)
РЕГУЛАРНА КОМПАРАЦИЈА: кратка форма/дуга форма
04/22/23 174
мек: мек-ши, лак: лак-ши, леп/лијеп: леп-ши/љеп-ши
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК
I II III -ји -ији -шидраг:дражи нов: новији мекши, лакши, лепшиљут : љући стар : старијиОдговара стсл. I dra/qiII novyi, novyEIII dra/q[a, dra/q[i
04/22/23 175
Као што се види, кратка форма општесловенског компаратива дала је у с.ј. прва два компаратива типа: глупљи, мекши, и то тако што је први постао од независних падежа м. и с. рода, а други од зависних и независних падежа у чијим наставцима је био глас ш; други општесловенски тип (дужа форма) novyi, novyE, дао је трећи тип – новији, новије што се проширило и на зависне падеже, а и на женски род. Исп. нпр. старословенке форме: м.р. ж.р. с.р.Н novyi, novyi[i novyE Г novyi[a novyi[A novyi[a
04/22/23 176
Споменимо још три особине српског компаратива:1. Од првих времена Нј ж. рода губи наставак –и (-ши): врло рано облици као мекши и сл. почињу се употребљавати за м. род, а онда су се према њему формирали ж. и с. род. 2. Испред наставка –ши у прасловенском је морао бити умекшан сугласник, а примери у с. језику показују да тога више нема: лакши, лепши, мекши. Треба претпоставити да смо од *lьgъkъ, *mękъkъ у том случају морали имати, са тим умекшавањем, *lьgьčьši, *mękьčьši, од чега се гласовним путем добијало лькши и мекши. Онда је према лак:лакши, мек:мекши добијено леп/лијеп : лепши/љепши. 3. У српском је врло рано нестала промена јата у а иза задњонепчаних сугласника која је сасвим обична у стсл. (sladxkx – sladx;ai, sladx;ai[i, sladx;aE), него ту добијамо и од јата, као у горчије, жесточије, крепчија, тишија (као у споменицима из 15. века), односно враћају се задњонепчани сугласници к, г, х: тешкија, жестокије, најубогије (од краја 15. века).
04/22/23 177
БРОЈЕВИ ЈЕДАН, ДВА, ОБА
N Edqnx/Edinx Edqno/Edino
Edqna/ Edina
G Edinogo/Edqnogo
Edino~
D Edinomou Edinoi итд. N=А dxva/oba dxvy/oby dxvy/obyG=L dxvo}/obo} dxvo}/obo} dxvo}/obo} D=I dxvyma/obyma dxvyma/obyma dxvyma/obyma
04/22/23 178
БРОЈЕВИ ТРИ И ЧЕТИРИ
N triE/trqE tri triG trii/trqi trii/trqi trii/trqi D trqmx,tremx trqmx,tremx trqmx,tremx A tri tri tri
N ;etXre ;etXri ;etXriG ;etXrx ;etXrx ;etXrx D ;etXrqmx ;etXrqmx ;etXrqmx A ;etXri ;etXri ;etXri
04/22/23 179
БРОЈЕВИ ОД ПЕТ ДАЉЕ
N pAtq Фонетски развој у српском:G pAti pAtq> пет, [estq> шест, sedmq>седqм >седам, D pAti osmq>осqм>осам, devAtq>девет; desAtq> десет A pAtqV pAtiI pAtq|L pAti
04/22/23 180
ТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ - ПРЕЗЕНТ
1 (-о/-е) 2 (-no/-ne) 3 (-jo/-je) 4 (-i vrsta) vesti dvign\ti znati nositiјд. 1. -\ ved-\ dvign\ zna-| no[-\ 2. -[i vede[i dvigne[i znaE[i nosi[i 3. -tx vedetx dvignetx znaEtx nositxмн. 1. -mx ved-e-mx dvignemx znaEmx nosimx 2. -te ved-e-te dvignete znaEte nosite 3. -\tx,-Atx ved-\tx dvign\tx zna|tx nosAtx 1. -vy ved-e-vy dvignevy znaEvy nosivy дв. 2. -ta ved-e-ta dvigneta znaEta nosita 3. -te ved-e-te dvignete znaEte nosite
04/22/23 181
АТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ - ПРЕЗЕНТ
bXti dati ]sti vydyti imati1.l. Esmq damq ]mq vymq imamq2.l. Esi dasi ]si vysi ima[i једнина3.l. Estx dastx ]stx vystx imatx1.l. Esmx damx ]mx vymx imamx2.l. Este daste ]ste vyste imate множина3.l. s\tx dadAtx ]dAtx vydAtx im\tx1.l. Esvy davy ]vy vevy imavy2.l. Esta dasta ]sta vysta imata двојина3.l. Este daste ]ste vyste imate
04/22/23 182
СУДБИНА АТЕМАТСКИХ ГЛАГОЛАјесам
јес/мь јес/мъ јесам јесмојес/си јес/те јеси јестејес/тъ (s\tx) јесте јесуОвај глагол је, углавном, задржао старо стање.
04/22/23 183
СУДБИНА АТЕМАТСКИХ ГЛАГОЛАјести
Глагол јести налазимо у дијалектима у разним ликовима: јем, јеш, је, јемо, јете, једу (ју) / ијем, ијеш, ије, ијемо, ијете, ију и иједу У прасл. ј.:*jěd-mь > jěmь, *jěd-si>jěsi, *jěd-tъ>jěstъ, *jěd-mъ>jěmъ, * jěd-te> jěste, jěd-ętъ. Треће л. множине требало би да гласи једе (стсл. ódÅtß) али је -у добијено према другим глаголима, а -е је схваћено као обележје 3.л. једнине. У књиж. језику преображај облика гл. јем ишао је и даље. Према 3.л. множ. ЈЕДУ унето је -д- у целу парадигму: ЈЕДЕМ, ЈЕДЕШ, ЈЕДЕ, ЈЕДЕМО, ЈЕДЕТЕ, ЈЕДУ . На тај начин овај је глагол у књиж. језику ушао у скупину тематских глагола типа КРАСТИ: ЈЕДЕМ/ЈЕДУ: ЈЕО, ЈЕЛА, ЈЕСТИ КРАДЕМ/КРАДУ: КРАО, КРАЛА, КРАСТИ.
04/22/23 184
vydyti
vymq vymx vysi vyste vystx vydAtxОви облици су добијени деловањем ЗОС: ved/mь > vemь ved/si > vesi ved/tъ > vestъ (убачено с уместо т<д, дисимилацијом). ved/mъ > vemъ ved/te > veste (Такође дисимилација) (Исти односи важе и за јамq, дамq). Овај глагол је ишчезао, замењен је глаголом ЗНАТИ.
04/22/23 185
dati damq dasi dastx damx daste dadAtxИ он је доцније нормализован чему је битно допринела чињеница да је контракцијом групе -аје- у типу ЗНАЈЕШИ (>знаеши>знаш) створена нова категорија тематских глагола са а као карактеристичним вокалом презентске основе. Дошло је до потпуног или скоро потпуног изједначавања парадигми дам, даш, да, дамо, дате, дају и знам, знаш, зна итд. Међутим, у 3.л. м. остале су разлике у многим говорима а и у књиж. језику где је ДАДУ дозвољена, прихваћена форма уз ДАМ, ДАШ, ДА, док уз ЗНАМ, ЗНАШ, ЗНА имамо само ЗНАЈУ. Додуше, постоји форма ЗНАДУ, али она иде у парадигму ЗНАДЕМ, ЗНАДЕШ, ЗНАДЕ, ЗНАДЕМО, ЗНАДЕТЕ, ЗНАДУ. Ове форме са проширењем -де- у презенту настале су опет на бази облика 3. л. м. на -ду. Као што имамо краду:крадем, крадеш, тако је према даду створено дадем, дадеш, а онда скроз и ЗНАДЕМ, ЗНАДЕШ итд.
04/22/23 186
ИМАТИ
Још у стсл. својом глаголском променом разликовао се од других атематских глагола. Његова је промена била негде на пола пута између атематске и тематске (није било -си, већ -ши у 2.л.). Утолико се лакше овај глагол утупио међу глаголе са тематским -а- наставком насталим од -аје-. Дакле, створено је имам, имаш, има, имамо, имате, имају као знам, знаш, зна, знамо, знате, знају
04/22/23 187
1. ЛИЦЕ Ј.: -м и –у (<-\)
-м -у -м -у
НЕКАД САД
ХРОНОЛОГИЈА ПРОДИРАЊА НАСТАВКА –М ХОЋУ МОГУ13. ВЕК: ГЛАГОЛИ НА –А- (ЗНАМ)14. ВЕК: ГЛАГОЛИ НА -И- (МОЛИМ)15. ВЕК: ГЛАГОЛИ НА -Е- (РЕЧЕМ, ПИШЕМ)
04/22/23 188
ПОРЕКЛО НАСТАВАКА У ПРЕЗЕНТУПРАСЛОВЕНСКА ФАЗА ПО БЕЛИЋУ
1. на почетку: презент инјунктив *bérō *próberōm *béreš ī *próberešĭ *béretĭ *próberet *béremos *próberemo *béretes *próberete *bérontĭ *próberont2. при крају ПРЕЗЕНТ имперф. глагола перфективних глагола *bero *probero *berešī *proberešь *beretь *probere *beremъ *proberemo *berete *proberete *berotь *proberoИзмеђу ове две фазе прасл. језика извршили су се гласовни закони: berō > *bera; -ōm, -оnt>о, -о(t), -t, -s > -ø (отпадају по ЗОС). У 1.л.пз. уопштен је за обе форме наставак -о.04/22/23 189
3. Л. МНОЖИНЕ
тресе-м игра-м моли-м тресе-ш игра-ш моли-ш тресе-ø игра-ø моли-ø тресе-мо игра-мо моли-мо тресе-те игра-те моли-те------------------------------------------ трес-у игра-ју мол-е------------------------------------------ игр-у мол-утресеју молијутреседу играду молиду → даду, једу
04/22/23 190
АОРИСТ1. АСИГМАТСКИ
лице једн. множ. двојина1. *mog-o-m > mog-x *mog-o-mos>mog-omx *mog-o-vě > mog-ovy2. *mog-e-s > mo/-e *mog-e-te > mo/-ete *mog-e-ta > mo/-eta3. *mog-e-t > mo/-e *mog-o-nt > mog-\ *mog-e-te> mo/-ete
1. padx<*pad-o-m padomx<*pad-o-mos padovy <*pad-o-ve2. pade< *pad-e-s padete < *pad-e-te padeta <*pad-e-to3. pade<* pad-e-t pad\ <*pad-o-nt padete <*pad-e-te
Асигматски аорист изгубио се током историјског развоја с. језика.04/22/23 191
једн. множ. двојина1. *nosi-s-o-m >nosihx *nosi-s-o-mos>nosihomx *nosi-s-o-vě> nosihovy2. *nosi-s-s > nosi *nosi-s-te > nosiste *nosi-s-ta >nosista3. *nosi-s-t > nosi *nosi-s-nt > nosi[A *nosi-s-te>nosiste АСИГМАТСКИ СИГМАТСКИ I СИГМАТСКИ II
1. rek-x --omx rek-h-x >ryhx rěk-h-omъ>ryhomx rek-o-h-x rek-oh-omx2. (;)-e (;)-ete (;) -e >re;e rěk-s-te > ryste (;)-e rek-o-s-te3. (;)-e - -\ (;) -e >re;e rek-š-ę > re[A (;)-e rek-o-[-A
2. СИГМАТСКИ
04/22/23 192
једн. множ. РАЗВОЈ У СРПСКОМ
1. nosihx nosihomx nosih nosihom nosih nosihomo>nosihmo> nosismo2. nosi nosiste nosi nosiste nosi nosiste 3. nosi nosi[A nosi nosi[e nosi nosi[e СТАРОСЛОВЕНСКИ РАЗВОЈ У СРПСКОМ
1. rekohx rekohomx rekoh rekohom rekosmo2. re;e rekoste re;e rekoste3. re;e reko[A re;e reko[e
ОЧУВАН СИГМАТСКИ И ПОТИСНУТ АСИГМАТСКИ
04/22/23 193
У српском су се задржала два сигматска аориста који међу собом стоје у комплементарном односу: онај код којег се наставци аориста додају на вокал инф. основе и онај код којег се између тих наставака и крајњег консонанта инф. основе убацују спојни вокали -о- и -е- трAс- моли- : трAсохx - молихx 1. --Х 1. –хом(о) 2. --ø 2. --сте 3. --ø 3. –шA У вези са једнинским наставцима немамо ништа да приметимо, остало је старо стање, уз гласовне промене код -х у многим дијалектима. У множини највише повода за разговор даје 1.л. Ту је на крају облика присутно -мо, док је у стсл. било -мx. Вокал -о- који се налазио између Х и М ишчезао је у већини наших говора паралелно процесу оствареном код имперфекта. Створена су два наставка: -хмо, где је задржано -х из првобитног наставка 1.л.м. и -смо где је преузето -с- из другог л. м., чиме је успостављен паралелизам између стања у аористу и оног у перфекту где су у употреби облици помоћмог глагола СМО и СТЕ: оставили сте : оставили смо ОСТАВИСТЕ : ОСТАВИСМО Овом појавом сугласника С сачуван је принцип да се испред конс. појављује С а не Х. Од ових наставака ХМО се сачувало углавном у југоисточној зони која обухвата косовско-ресавске и призр.-тим. говоре, док другде имамо углавном С. У појединим северозападнијим шток. говорима нпр, на тлу Хрватске и делова Босне, па и у западним шумадијско-војвођанским говорима могу се понегде чути наставци -шмо и -ште (дођошмо, дођоште) с -ш- преузетим из 3.л.м. Понегде се у северно-шток. појасу употребљава облик 3.л.множ. уместо 1. и 2. л. мн. и 2. и 3. л. једн. уместо 1.л.једн: 1 ја 1. ми 2. ти дође 2. ви дођоше 3. он 3 они Овим се парадигма аориста упрошћава, сведен је на 1 облик једн. и један обл. множ.
04/22/23 194
ИМПЕРФЕКАТ НАСТАВЦИ У СТСЛ.
једнина множина двојина
1. -ahx -ahomx -ahovy2. -a[e -a[ete -a[ete 3. -a[e -ah\ -a[ete ПАРАДИГМЕ У ЈЕДН. И МНОЖ.: znati и nositi1. znaahx znaahomx no[aahx no[aahomx2. znaa[e znaa[ete no[aa[e no[aa[ete 3. znaa[e znaah\ no[aa[e no[aah\
04/22/23 195
На основу парадигми какве су: I II III трес-ија-х пис-ā-х брињах чујах ковах певах мољ-ā-х држах трес-ија-ше пис-а-ше брињаше чујаше коваше певаше мољ-а-ше трес-ија-ше пис-а-ше брињаше чујаше коваше певаше мољ-а-ше трес-ија-смо пис-а-смо брињасмо чујасмо ковасмо певасмо мољ-а-смо трес-ија-сте пис-а-сте брињасте чујасте ковасте певасте мољ-а-сте трес-ија-ху пис-а-ху брињаху чујаху коваху певаху мољ-а-ху може се закључити да је наш језик наследио од прасловенског форманте имперфекта -ā- (-ја-) и -ија-. Први формант основе своди се на -аа-, односно -јаа- (znaahъ, moľааhъ). (Притом је испред -а-, уколико се радило о глаголима типа молити,носити и сл., вршено старо јотовање тако да у тим случајевима претпостављамо постојање наст. -ја-, након сажимања.) Форманту -ија- претходио је лик -yја- који је, пре свега, давао у икавском, ијекавском и многим екавским говорима гласовним путем -ија.
04/22/23 196
Стара серија наставака може се приказати и овако: -хx -хомx -ше -шете -ше -х\ Фонетске промене у каснијем периоду (10/11 век) измениле су делом облике ових наставака, па смо добили: -х -хом(о) Данас: -х -смо -ше -шете -ше -сте -ше -ху -ше -ху
04/22/23 197
Ова серија претрпела је у с.ј. крупније измене углавном само у 1. и 2. л. множине. У првом лицу множ. јавило се типично с. -хомо. Затим су имперфекатски облици претрпели утицај аориста. Општа сродност аориста и имперфекта као и идентичност наставка -х у 1. л. јд. у оба та времена учинили су да наст. аориста -сте продре и у имперфеката уместо старијег -шете. Овим је постигнуто извесно скраћење наставка. Језик је ту ослобођен од четверофонемског наставка који се уз то, да би облици били растерећени, додавао на формант имперфекта. Када се у 2.л. јед. јавио овакав краћи облик, чиме је ојачан додир између парадигми аориста и имперфекта, отворен је пут и за скраћивање форме 1. л. и у аористу и у имперфекту, избачен је вокал -о- и -хомо је претворен у -хмо: ПЛЕТИЈАХМО или у -смо, тип: ПЛЕТИЈАСМО. У овом последњем сличају ради се о продору -с- из 2.л.м. (нас. -сте) при чему је промена, свакако, имала подршку у парадигми помоћног глагола ЈЕСАМ који је служио за образовање ПЕРФЕКТА: ЧИНИЛИ СМО : ЧИНИЛИ СТЕ =аор. ЧИНИСТЕ : ЧИНИСМОимперф. ЧИЊАСТЕ : ЧИЊАСМО
04/22/23 198
ИМПЕРАТИВ
I II III IV nesti stign\ti la]ti prositi1. - - - -2. nesi stigni lai prosi3. nesi stigni lai prosi1. nesymx stignymx laimx prosimx 2. nesyte stignyte laite prosite3. - - - -
04/22/23 199
04/22/23 200
I Stignymxprosimx
II stigni prosi
stignyte prosite
III stigni prosi
ЈЕДНИНА МНОЖИНА
Н Е К А Д: наш језик као и стсл. има облике 2. и 3. л. једн. и 1. и 2. л. множине
РАЗВОЈ ИМПЕРАТВНИХ ФОРМИ
04/22/23 201
2. л. једн..: остало какво је и било.3. л. једн.: нестало из језика (замењено конструкцијама да/нека + 3. л. презента). 1.л. мн.: добијено је типично српско –мо на крају облика – Stignymо, prosimо; уопштен облик на –имо (стигнимо, просимо).2. л. мн.: од два облика уопштен и овде као општи онај на –ите (stignyte, prosite - стигните, просите).
*
Кад не наставак -ИТЕ следио иза -ј- свео се на -јте, као што је иза -ј ишчезао и у једнини. Место ИГРАИ - ИГРАИТЕ (играји, играјите) имамо ИГРАЈ - ИГРАЈТЕ. Треба претпоставити да је овде ј испало у интервокалном положају, а затим је -и у наставку постало неслоговно, тј. консонантизовало се у ј. (Исп. нпр. и знаи, знаимо, знаите > знај, знајмо, знајте; купуј, купујте).
*
Са питањем облика императива везано је и оно о постанку облика НЕМОЈ. Облиси НЕМОЈ, НЕМОЈМО, НЕМОЈТЕ данас функционишу као нека врста помоћног глагола за образовање негативног императива. Ово НЕМОЈ постало је од НЕМОЗИ. У старом језику јавља се доста често НЕМОЗ у служби данашњег НЕМОЈ. Помоћни глаголи, као категорија, пружају сасвим посебне услове за гласовни развој. Такав је развој овде бржи и бурнији него него обично. Од хоћу створено је -ћу-, што се не би могло замислити у нормалним фонетским условима. Под оваквим оклностима испало је З, а И је изгубило слоговнсот сводећи се на -ј-: НЕМОЗИ РЕЋИ > НЕМОЈ РЕЋИ.
ПАРТИЦИПИАКТИВНИ ПЕРТИЦИП ПРЕЗЕНТА (ГЛ. ПРИЛОГ САДАШЊИ)
през. oснова + -X -\[ti -A -\[ti -A -A[ti
Облици на -и ж.р. формирани су према именицама milostXXni, grxdXni. Јм.р. / с.р.N nesX
Еж.р.nes\[ti
Дм.р./с.р.zna~
Нж.р.zna|[ti
Им.р./с.р.hvalA
Н Аж.р.hvalA[ti
G nes\[ta
nes\[tA zna|[ta zna|[tA hvalA[ta hvalA[tA
МНОЖИНАм с ж м с ж м с ж
N nes\[te nes\[ta nes\[tA zna|[te zna|[ta zna|[tA hvalA[te
hvalA[ta
hvalA[tA
G nes\[tq 04/22/23 202
Глагол iti
ПАРТИЦИП ПРЕТЕРИТА ПАРТИЦИП ПЕРФЕКТА АКТИВНИ
М Ж С М Ж С
[qdx [qdx[i [qdx [qlx [qla [qlo < *šьdlß, *šьdla, *šьdlo
Партиципи од глагола iti образују се од основе [qd-.
04/22/23 203
ПЕРФЕКАТл-партицип + презент помоћног глагола *byti,стсл.:neslx Esmq nesla Esmq nesli Esmqneslx nysmq nesla nysmq nesli nysmq
04/22/23 204
ПОТЕНЦИЈАЛ
dalx dala dalo bimq bXhxdali dalX dala bi bX bi bX bimx bXhomx biste bXste b\ bX[A
04/22/23 205
top related