dilema – da li postoji evropska dimenzija medjunarodnog biznisa

Dilema – da li postoji evropska

dimenzija medjunarodnog biznisa

Dilema Dilema –– da li postoji evropska da li postoji evropska

dimenzija medjunarodnog biznisadimenzija medjunarodnog biznisa

Evropski i medjunarodni biznisEvropski i medjunarodni biznis

Šta je u stvari biznis? Jedina funkcija biznisa je da stvori kupca i da inovira poslovanje svog preduzeća (kompanije). U biznisu, kao i pri njegovoj realizaciji, se nameće čitav niz pitanja:

• Šta je cilj biznisa (misija)?• Ko su kupci?• Koju potrebu kupaca preduzeće zadovoljava?• Šta je biznis plan?• Koji su i kakvi rezultati?

Evropski biznis je termin koji opisuje različite forme i oblike preduzeća i njihovih međusobnih odnosa u okviru njihovih delovanja na prostoru Evrope. Evropski biznis se može definisati i kao aktivnost određenog preduzeća na prostoru Evrope koi donosi profit tom preduzeću. Takođe treba napomenuti da se termin „evropski biznis“ često koristi kod analize neke od komercijalnih (ekonomskih) aktivnosti koja se dešavaju i odigravaju u Evropi, a koja imaju za cilj realizaciju ekonomskih odnosa izvan granica jedne zemlje Evropske unije (EU). Izraz „evropski biznis“ je prepoznatljiv po tome što opisuje ekonomsku aktivnost jednog preduzeća, firme ili kompanije u okviru Evrope. Najkraće rečeno: „evropski biznis je biznis u Evropi“. Biznis nastoji da ostvari profit obezbeđujuci proizvode koji zadovoljavaju potrebe ljudi.

• Biznis – pojedinci ili institucije koje nastoje ostvariti profit obezbjeđujuci proizvode koji zadovoljavaju potrebe ljudi.

• Proizvod – dobro ili usluga sa materijalnim (vidljivim) i nematerijalnim karakteristikama koja obezbjeđuje zadovoljenje potrebe.

Cilj biznisa:• Primarni cilj svakog biznisa je

ostvarivanje profita.• Profit – razlika između troška

proizvodnje i prodaje proizvoda i cene proizvoda koju plaća kupac.

• Neprofitna organizacija – organizacija koja može obezbeđivati dobra i usluge, ali nema primarnu svrhu ostvarivanja profita.

Šta je potrebno da bi se ostvario profit?• Menandžment znanja i veštine• Odabir i razvoj zaposlenih• Marketing• Finansijski resursi i veštine u

finansiranju• Prilagođavanje ekonomskim, tehnološkim

i društvenim promenama• Poštovanje zakona• Poslovanje na etički i društveno

odgovoran način

Postoje različiti oblici i forme biznisa u Evropi:

• Mali ili veliki• Domaći ili međunarodni• ...

Pregled poslovnog sveta

Da bi mogli dati određene definicije i shvatanja prirode biznisa u Evropi potrebno je analizirati i shvatiti pet osnovnih karakteristika evropskog biznisa i preduzeća koja učestvuju u njemu:

1. Veličina2. Tržišna struktura3. Sektorsko opredeljenje4. Vlasništvo (državno ili privatno)5. Pravni okvir (forma)

• 1.VeličinaU EU postoji veika disperzija između veličine, termina i uticaja predueća na evropski biznis. S jedne strane postoji veliki broj čalih i srednjih preduzeća. Sa druge strane postoji znatno mnji broj veoma velikih organizacija koje imaju značajan uticaj u ekonomskom i političkom životu EU. S obzirom da ne postoji jedinstvenost u definisanju malih i srednjih preduzeća, analizirajući broj zaposlenih, poslovanje preduzeća... – postoje velike debate u Evropi na ovu temu. Kako bi prevazišla ovu prepreku, Evrospka komisija je načelno definisala tri uslova neophodna da budu ispoštovana kako bi preduzeća bila svrstana u kategoriju „malih i srednjih preduzeća“:

• Preduzeća ne smeju da zpošljavaju više od 250 osoba• Preduzeća ne smeju da budu u vlasništvu više od 25% od strane

jedne veće kompanije (preduzeća)• Preduzeća ne smeju da imaju godišnji obrt veći od 40 miliona

evra.

Ovo su uslovi propisani od strane Evropske komisije, koje je potrebno da „ispoštuju“ svan ona preduzeća koja se žele svrstati u kategoriju malih i srednjih preduzeća. Prema nekim dosadašnjim istrašivanjima i analizama došlo se do sledećih podataka: mala i srednja preduzeća u EU čine 99,8% ukupnog broja svih registrovanih preduzeća u EU, mala i srednja preduzeća zapošljavaju 66% ukupno radno spsobnog stanovništva EU i ostvaruju 55% obrta (profita) koji ostvaruju sva registrovana preduzeća EU. U mnogim oblastima svojih delovanja i aktivnosti, mala i srednja preduzeća pružaju visoko kvalitetne prizvode i usluge svojim korisnicima (potrošači, kupci). U smislu kategorizacije, postoje tri vrste (kategorije) malih i srednjih preduzeća:

• mikro preduzeća (mogu imati najviše 10 zaposlenih)• mala preduzeća (mogu imati najviše 50 zaposlenih)• preduzeća srednje veličine (medium-sized enterprises) koja

mogu imati najviše 250 zaposlenih

2.Tržišna strukturaMnoge kompanije (preduzeća) u Evropi slede strategiju po kojoj se tržišna struktura bazira na nacionalnom ili regionalnom (subnacionalnom) tržištu. Prema klasifikaciji koju su dali Ellis i Williams (1995), postoji razlika između – „lokalnih kompanija“ (koje se nalaze locirne na

malom prostoru)– „(sub)nacionalnih regionalnih kompanija (koje su

zastupljene na širokom lokalnom tržištu ali ne pokrivaju čitavu teritoriju države)

– „nacionalnih kompanija“ (koje nastoje da pokriju svojim delovanjem i prisustvom čitavu teritoriju jedne zemlje, to jest države).

3.Sektorsko opredeljenje

Sektor usluga u EU čini oko 68% bruto društvenog proizvoda (BDP) Evropske unije i zapošljava oko 66% radno sposobnog stanovništva. Prema analizama dai od strane Eurostat-a na prostoru EU postoji oko 5,5 miliona preduzeća (kompanija) u trgovini, na šta se dodaje 1,3 miliona hotela, restorana i kafića.

4.Vlasništvo (državno ili privatno)Uprkos dominaciji privatnog vlasništva preduzeća koja se bave evropskim biznisom, preduzeća u državnoj svojini su takođe zastupljena u znatno manjoj meri nego privatna. Državna preduzeća dominiraju jedino u oblastima sledećih aktivnosti: odbrana, transport, pojedine usluge...), dok su u ostalim sektorima daleko više zastupljena privatna preduzeća. Tokom devedesetih godina, u Evropi je bila prisutna značajna „polarizacija“ vlasničke svojine preduzeća. U Centralnoj i Istočnoj Evropi je bila u toku privatizacija tokom procesa tranzicije, koja je u značajnoj meri uticala na situaciju na tržištu i stvaranje i vlasničku transformaciju preduzeća. U Zapadnoj Evropi, poćetkom devedesetih godina je oko 15% ekonomskih aktivnosti obavljano od strane „državnih preduzeća“, da bi se taj broj smanjio na oko 10% (čak i manje). Kao primer možemo navesti da je u Francuskoj u periodu 1985.-1995. prešlo iz „državne svojine“ u „privatnu“ kompanije u vrednosti od oko 38 milijardi američkih dolara.

5.Pravni okvir (forma)U okviru pravnog okvira, možemo izvršiti klasifikaciju preduzeća na sledeći

način:• „Jednovlasnička“ (single-owner) preuzeća – koja posluju bez zaposlenih

radnika to jest postoji samo jedna osoba koja je ujedno i vlasnik i i radnik. U takvim prduzećima samo jedna osoba obavlja čitav posao (biznis) preduzeća;

• „Partnerska preduzeća“ – koja posluju po principu dvaju ili više vlasnika koja podjednako imaju sve odgovornosti u poslovanju, odlučivanju i realizaciji poslovanja, a ujedno na takav način i zajednički vrše raspodelu ostvarenog profita;

• „Privatna preduzeća sa ograničenom odgovornošću“ – koja su u vlasništvu „privatnika“ i u kojima se poslovanje preduzeća realizuje po princiu „društva sa ograničenom odgovornošću. Takva preuzeća postoje, na primer, u Francuskoj pod nazivom SARL (Société à responsabilitélimitée).

• „Državna preduzeća sa ograničenom odgovornošću“ – koja su u većinskom vlasništvu države i koja posluju u cilju realizacije određenih aktivnosti od značaja za funkcionisanje države (kao na primer telefonija...)

• Joint-venture• Korporacije• zadruge

Eurostat poseduje velike baze podataka, koje uključuju i sledeće:• Izveštaje o ekonomskim pokazateljima po zemljama: EU,

evrozona i 25 (27) zemalja članica EU;• Partnere u trgovini: klasifikacija prema zemljama u svetu;• Proizvode: tokove trgovine robama klasifikovano po

„kombinovanoj nomenklaturi“ Combined Nomenclature (CN), pet nivoa „standardne međunarodne klasifikacije“ – standard international trade classification (SITC) i po „ekonomskim kategorijama“ – broad economic categories (BEC);

• Tokove: izvoz, uvoz i trgovinski bilans;• Periode: godine i mesece, počev od 1995, godine;• Međunarodne transakcije po zemljama;• Međunarodne transakcije po geografskim zonama;• Bilans plaćanja Evropske unije;• Bilanse plaćanja po zemljama;• Međunarodne tokove trgovine u uslugama .

Glavni učesnici u tgovini na svetskom tržištu roba

(u milijardama evra)

Glavni učesnici na svetskom tržištu roba u 2005. godini

(u milijardama evra)

Pisustvo na svetskom tržištu (izvoz) roba u 2004. godini(% svetskog izvoza)

Prisustvo na svetskom tržištu (uvoz) roba u 2004. godini(% svetskog izvoza)

Međunarodna trgovina roba, EU-25(u milijardama evra)