familija herpesviridae

FAMILIJA HERPESVIRIDAEPODFAMILIJA

ALPHAHERPESVIRIDAEROD SIMPLEX VIRUS

Herpes simplex virus

Mentor:Prof. Dr Biljana Miljković

Selimović

Student:Anđela MarinkovićBroj indeksa:14007Grupa: M6

FAMILIJA OBUHVATA VIŠE OD 100 VIRUSA ALI INFEKCIJE LJUDI IZAZIVA SAMO 9

HUMANIH HERPESVIRUSA.

To su :1. Herpes simplex virus tip-1 (HSV-1)2. Herpes simplex virus tip-2 (HSV-2)

3. Varicella-zoster virus (VZV)4. Epstein-Barr virus (EBV)5. Citomegalovirus (CMV)

6. Humani herpes virus 6 (HHV-6)7. Humani herpes virus 7 (HHV-7)8. Humani herpes virus 8 (HHV-8)

9. Herpes B virus

To je grupa DNA-virusa

Zajednicke osobine svih pripadnika ove grupe su

1. Doživotna perzistencija u organizmu uz periodične

reaktivacije2. Reaktivirane infekcije mogu biti

klinički različite od primarne infekcije

KLASIFIKACIJA HUMANIH HERPES VIRUSA:

Podfamilija Alphaherpesviridae1. Herpes simplex virus tip 1 (Humani

herpes virus tip 1)2. Herpes simplex virus tip 2 (Humani

herpes virus tip 2)3. Varicella – zoster

Karakteristike podfamilije1. Latentna infekcija u ganglionima2. Citolitični

Podfamilija Betaherpesviridae1. Citomegalovirus (Humani herpes virus 5)

Karaktristike podfamilije1. Citomegalični2. Latentni u žlezdama i bubrezima

Podfamilija Gammaherpesviridae1. Epstein-Barr virus (Humani herpes virus 4)2. Humani herpes virus 63. Humani herpes virus 74. Humani herpes virus type 8 (HHV-8),

Karaktristike podfamilije1. Latentna infekcija u limfoidnom tkivu2. Limfoproliferacija

OSOBINE HERPES VIRUSA Virion je sferičan,

prečnika 120-200 nm, kapsid ikozaedričan izgrađen od 162 prizmatične kapsomere

Genom: dvolančana, linearna DNK

Oko kapsida je omotač na kome su glikoproteinski omotači dužine 8 nm

Između kapsida i omotača je tegument

U građi viriona učestvuje oko 35

proteina

REPLIKACIJA HERPES VIRUSA

Vezivanje virusa za specifične receptore preko glikoproteinskog omotača

Virus ulazi u ćeliju fuzijom sa ćelijskom membranom

Virusna DNK se odmah posle oslobađanja iz kapsida spaja sa jedrom

Virusna DNK prelazi u cirkularnu formu

Više od 50 proteina se sintetiše u ćeliji inficiranoj herpes virusom

Replikacija virusne DNK je po principu kotrljajućeg obruča i traje od 18h do 70 h

HERPES SIMPLEX VIRUS

Podela1. Herpes sipmlex virus tip 1 (HSV-1)2. Herpes sipmlex virus tip 2 (HSV-2)

50% sličnosti genoma

HSV-1 – izaziva infekcije najčešće lokalizovane u predelu glave i vrata- tzv „Labijalni herpes“

HSV-2 – izaziva infekcije lokalizovane u genitalnoj regiji - tzv „Genitalni herpes“

OSOBINE HERPES SIMPLEX VIRUSA Genom je linearna,

dvolančana DNK od 150 kbp, kodira 80 proteina

Lipidi spoljašnjeg omotača potiču od jedarne membrane inficirane ćelije

8 površinskih glikoproteina (gA-gI)

Rastu brzo (8-16 h)

Citopatogeni efekat

Neotporan u spoljnoj sredini (560C, 30 min)

Stabilan na niskim temperaturama

PATOGENEZA-1.PRODUKTIVNA FAZA

HSV inficira ćelije kože i sluzokože sa citolitičnim efektom, stvarajući vezikule

U toku primarne infekcije virus se razmnožava lokalno ali dalje širenje virusa je neurogeno.

Orofacijalna infekcija dolazi do trigeminalnih a genitalna do sakralnih ganglija

HSV je neurotropan virus može da inficira neurone i astrocite (za njih je citocidan).

Latencija u ganglijama.

Reaktivaciju infekcije izazivaju druge infekcije, stres, medicinske intervencije, hormonske promene, imunosupresivna stanja, psihičke i fizičke traume.

Nakon reaktivacije virusa sledi migracija do regiona gde je bilo ulazno mesto infekcije.

PATOGENEZA-2.LATENTNA FAZA

KLINIČKA SLIKA Simptomatska :

karakteriše se pojavom vezikula na tipičnim regijama za HSV1 i HSV2

Asimptomatska :bez manifestacije kliničke slike ali

postoji povremeno izlučivanje virusa

KLINIČKE MANIFESTACIJE :

1. Orofaringealna bolest

2. Infekcije kože

3. Okularni herpes (keratokonjunktivitis)

4. HSV encefalitis

5. Genitalni herpes

6. Neonatalni herpes

7. Paronychia herpetica (herpes oko noktiju,

stomatolozi)

8. Infekcije imunokompromitovanih osoba

LABORATORIJSKA DIJAGNOZA HSV INFEKCIJE

Uspešna lab.dijagnoza HSV infekcije podrazumeva:

1. Adekvatno odabran klinički uzorak (mesto gde je prisutna vezikula, jer se bris uzima sa dna vezikule )

2. Pravo vreme uzimanja uzorka- t.j. Kad je virus prisutan u njemu ( 24-48 sati od izbijanja vezikule ).

Klinički uzorak moze biti i krv, likvor, krv fetusa i amnionska tečnost.

Laboratorijska djagnostika može biti :

1. Direktna: direktno dokazivanje virusa i virusnih antigena u uzorku.

2. Indirektna - serološka : dokazivanje infekcije na osnovu prisusva anti-HSV antitela.

DIREKTNA VIRUSOLOŠKA DIJAGNOSTIKA

1. Izolovanje HSV preko kulture ćelija.

2. Dokazivanje virusa na osnovu virusnih antigena.

3. Dokazivanje virusa na osnovu virusne nukleinske kiseline monoklonalnom tehnikom.

INDIREKTNA – SEROLOŠKA DIJAGNOSTIKA HSV INFEKCIJE

Zasniva se na dokazivanju specifičnih anti-HSV 1 i 2 antitela klase IgG i IgM u serumu, likvoru i fetalnoj krvi.

Testovi su :1. ELISA test za dokazivanje anti HSV tip 1 i

2 antitela IgG i IgM klase.2. Test indirektne imunofluorescencije kojim

se takođe dokazuju anti HSV tip 1 i 2 antitela IgG i IgM klase.

LEČENJE :

Terapija je:1. Simptomatska 2. Teške mukokutane forme zaštiti od

sekundarne bakterijske infekcije

Steroidi su kontraindikovani

Lek izbora je Aciklovir i Vidarabin i aplikuju se i.v., peroralno, krema, mast za oči.

TRICHOMONAS VAGINALIS

Trihomonijaza je polno prenosiva bolest, koju uzrokuje mali organizam po imenu trihomonas vaginalis (Trichomonas vaginalis).

Najčešće su ovom bolešću pogođene žene, iako i muškarci mogu postati zaraženi i preneti infekciju na svoje partnere putem seksualnog kontakta.

Trichomonas vaginalis je flagelata (poseduje flagele, bičeve) urogenitalnog trakta.

Kruškastog je oblika, kreće se uz pomoć bičeva, poseduje jedro i blefaroplast-telašce iz koga polaze bičevi. Jedan bič je vezan za telo parazita i čini undulentnu membranu.

Trichomonas vaginalis ima samo vegetativni oblik

PUT PRENOŠENJA

Najčešće se prenosi polnim putem.

Žene se smatraju rezervoarom infekcije (25%), a muškarci faktorom širenja u

populaciji (4% manifestnih parazitonoša).

Osim polnim putem, od nepolnih načina prenošenja bolesti treba izdvojiti kontaminirane sanitarne čvorove,

kontaminiranu vodu (bazeni) i kontaminirane instrumente koji se koriste u ginekološkom

pregledu. 

MEDICINSKI ZNAČAJ Inkubacija traje 4-30 dana.

U vagini se javlja upalni sekret, redak, belkast ili žućkast, često penušav, sladunjavog mirisa

na trulo druvo, u kome se mogu naći mnogobrojni trihomonasi i leukociti.

Kod žena je ovakvo stanje vrlo neugodno u vidu svraba, pečenja, bolova i dizurije

(poremećaj mokrenja).

Tokom dužeg vremenskog perioda akutna upala se smiruje i prelazi u hroničnu fazu.

Kod muškaraca, trihomonijaza prolazi s blažim simptomima, najčešće pod slikom nespecifičnog uretritisa uz

serozan iscedak i dizurične smetnje.

Česte komplikacije kod muškaraca su epididimitis i prostatitis, a kod žena

vulvitis, bartolinitis, cistitis.

DIJAGNOZA

Dokazivanje uzročnika pod mikroskopom u nativnom preparatu sedimenta urina, sekreta uretre ili vaginalnog sekreta.

Sveži uzorci se mogu zasejati na podloge kao što su npr. Loefler- Simićeva podloga.

Može se raditi i test hemaglutinacije sa senzibilisanim ovčijim eritrocitima.

Nalaz trihomonasa u sekretu žena označava se kao V grupa sekreta

LEČENJE

Ordinira se metronidazol.

Potrebno je istovremeno lečenje seksualnih partnera.

Kod trudnica je ovo lečenje zabranjeno, te se sprovodi lokalno chlotrimasolom (canesten).

LITERATURA

1.Jovanović T, Marković Lj. Virusologija. Medicinski fakultet Beograd, 2008. 2. Kranjčić-Zec I. i sar. Medicinska parazitologija. Savremena administracija, 1993. 3. Jovanović T. i sar. Praktikum iz mikrobilogije i imunologije. Savremena administracija, 2000. 4. Tasić G. Virusološka dijagnostika. Institut za zaštitu zdravlja Niš, 19995. http://hr.wikipedia.org/wiki/Herpesviridae6. http://en.wikipedia.org/wiki/Trichomonas_vaginalis7. http://polnebolesti.com/trihomonijaza/

HVALA NA PAŽNJI !!!